Zadnja strana
Cvonjak, bato
Piše: Dejan Šoškić,
guverner Narodne banke Srbije
Šta
mi radi ova banda iz vlade, pa to nema nigde, ni
u jednoj srodnoj, bednoj i necivilizovanoj
državi!
Eto, taman
kad su me postavili za guvernera
Narodne banke Srbije nešto sam se ponadao da ću, u najgorem slučaju, proći kao Radovan Jelašić, moj cenjeni
prethodnik. Ali, oćeš malo...
Kako ovoj
prostačkoj armiji parazita koji pojedoše
državu da objasnim šta znači
"seci uši, krpi dupe", i o čemu je tu reč? Jesu li
ti ljudi završili makar
osnovnu školu? Ko ih je zaposlio
u državnim ustanovama i kakve su
konkurse prošli? Jer, dozvolićete,
pitanja se nameću sama. Ja, na primer, stalno razmatram onu narodnu mudrost:
pruži se koliko je guber dugačak! Izgleda da sad više niko ne zna ni
šta je guber, niti šta je kome
dugačko.
Zvao sam
nedavno jednu agenciju da ispita
javnost, da narod kaže šta
misli o dinaru, da li mu je draga
ta valuta. Ko velim, ako
nije, daj da nešto novo smislimo. Ja sam odavno
predlagao da mi promenimo naziv naše nacionalne monete. Jer, dinar je jedan mučenik, taj je svašta
preživeo, imao je nula što ga niko
nije imao u svetskoj istoriji, štampao se krvnički u Topčideru za potrebe
državnog kriminala, a bogami, i u kućnoj radinosti za
potrebe onog običnog kriminala.
Hoću da
kažem da dinar nije kriv što ima
kriminalnu prošlost...
Njega je u krivična dela uterivao
ko je stigao! Šta će grešni
dinar nego da robija? Zatvoren je, niko ga neće osim
onog ko mora.
Evo, i moj
drug Raša Jelašić, bivši guverner,
i ja, zaključali
smo toliko dinara u trezor, metnuli ga na
dno u tamnicu, neka trune kad
nije ni za
šta!
I sad, nakon svega, kada
je ta stvar rešena, vlada ovog
obamrlog Mirka Cvetkovića mora da poveća platu
svakome ko krene u štrajk. Dobro, ne pravim pitanje oko sindikalnih
prava, plate su male i tako to, ali,
kad već ova vlada nema novih
investicija, sve je stalo, nezaposlenost ogromna, neka, brate, podnese ostavku! Neka ide.
Jer, u protivnom, vadićemo one dinare
iz trezora i deliti ih
narodu kao Slobodan Milošević što ih je štampao i delio
do besmisla.
Ali, da
ne bi došlo do te nesreće još jednom, ja
imam boljih ideja.
Predlažem, dakle,
da se razmotri ideja o promeni naziva nacionalne valute, i da
se dinar konačno upokoji u Gospodu, neka dušu svoju grešnu i
napaćenu ispusti u prisustvu vlasti, bolje nego
da ga još
jednom ubijemo s predumišljajem, što bi bio zločin bez presedana.
Na kraju
krajeva, taj je dinar živeo još od
nekadašnjih kneževina, kraljevina, banovina, raznih Jugoslavija, pa sve do Tita Ma(r)šala i do Slobe koji je zatirao
tu valutu gde god je video.
E, sad mislim da više nema razloga da
se nešto prenemažemo, nego da lepo ustanovimo
naziv nove valute. Da se zove
cvonjak, pa kad je već stalna ekonomska
beda koja se ovde prenosi generacijama
kao najteža bolest, onda neka
i zvanično bude beda! Niko
više da ne laže! Niko više neće moći da napiše u novinama:
Ojačao cvonjak!
Nego će svako moći da kaže:
burazeru, ne traži
mi pare, nemam ni cvonjka. To će svako razumeti.
Sa dinarom
je drukčije. I sve je moguće! Evo, je l rekla onomad ona
ministarka finansija: naći ćemo negde tih...
ne znam koliko desetina miliona? A gde će ih naći, to nije rekla.
Kome će skratiti da bi nekome produžila?
Kome će zavući da bi neko
dobio?
Ali, nije
ona kriva. Ona i ne zna
da ta firma ima duplo dno.
Moraš da kucneš, da znaš šifru,
pa se to duplo dno tek onda otvara.
I da onda vidiš šta je para.
Ali, nije to za svakoga.
I ne bih
preporučio. Ko je tu ruku zavukao,
otpašće mu i ruka i barjak,
kad-tad. Evo, ako neko misli
da lažem, neka pogleda kako
su prošli pojedini korisnici duplog dna. Neki
su u bekstvu, nekih više nema. Ovi koji još
žive i prave
pare, duša im je u nosu. Živi su, a živi
nisu, a šta će sutra biti... Znači, manite vi tu priču
o uzimanju bez davanja.
Ima dana,
gospodo građani, kad samo skupljam
prašinu u svom kabinetu i
razmišljam šta da kažem
novinarima ako me nešto pitaju. O čemu da im pričam? Da
ne brinu za dinar jer dinara ima?
Kako to da im kažem kad
svi kukaju na sve strane,
a para nema. Znači, pun je trezor, devizne rezerve nikad veće, a narod
nikad siromašniji? Malo to
ne ide. Mislim, neće
ljudi razumeti.
I zato,
ako bi uveli cvonjak kao novu
nacionalnu monetu, sve bi nekako došlo na svoje. Ja
bih onda mogao da se isprsim
i pred Bogom
i narodom svedočim o tome kako nam je trezor pun cvonjaka, a kao što je poznato to ništa
ne valja i ne može biti od
koristi, te bi narod vremenom na taj način
stekao realnu sliku o sebi i o svojoj
valuti.
Pitaju me i
za taj evro,
kažu: "Boga ti, Šoškiću, šta
misliš ti da se mi manemo ćorava posla, stalnog
štampanja dinara i veštačkog
pumpanja deviznih rezervi, nego da
mi uvedemo taj evro, da brojimo
u centima, da budemo malo Evropa!"
Samo da
znate kako sam ih izgrdio!
Kakav evro, kakva Evropa, kukala
vam majka, pa još i to da
vam se desi da obračunavate u evrocentima, da mogu ovi iz
Brisela da vam lakše prebroje
svaku paru, da nam centralna
banka bude u inostranstvu! Svašta sam im
rekao. Između ostalog, takvi kakvi su nisu
ni za dinar, a kamoli evro, i
da sam ja
smislio naziv za novu nacionalnu
valutu i da će se zvati cvonjak!
Auuuu, pa to je na mene graknula
i ala i vrana,
pa to je bio jedan urnebes!
Pa kako te nije sram, Šoškiću,
pa jesi li ti zato onolike
škole završio da nas
bolje zajebavaš, pa znaš li ti
koliko je taj dinar propatio pod onolikim režimima, sve samo
krvoloci i diktatori, jesi li zaboravio da
je taj dinar sa nama zajedno bio bedan, izgužvan i odbačen od
celog sveta, da smo se tako
zbližili i da nas više niko
razdvojiti neće, po cenu da i
nas nema ako njega nema,
pa ne misliš valjda da ćemo mi taj
tvoj cvonjak da prihvatimo, da jednu bedu
drugom zamenimo!
Eeee, to me je, moram da priznam,
malo pokolebalo. Vidiš, majku mu, treba poslušati
glas naroda, to nikad nije bez
veze. Šta znam, sad sam baš
u dilemi. Uostalom, ne moram ja da
donosim tako epohalne odluke. Biće guvernera i posle
mene pa neka vide šta će. Ja ću da
čuvam ovo dinara što imamo, vlada neka vidi
šta će. Ako neko zavuče ruku
u trezor mimo mene, neka dobro
zna da ću odmah pred novinare.
Da im kažem
ko ovde džepari
narod! Neka znaju dobro gospoda
srpski ministri: - javno cinkariti džeparoša, to je najplemenitija građanska dužnost u državi koju pojedoše
takvi štakori! Tačka.