Do koske
Teror nad
građanima dobija epske dimenzije
Težina lanaca
Od građana Beograda, među kojima polovina
živi ispod granice siromaštva, gradonačelnik želi da uzme
ponos, dostojanstvo, sve ono što imaju
i što nemaju. Baš kod ovog
poslednjeg je granica između alavosti i terora.
Milica Grabež
Svakog jutra,
čim se probudim, po navici palim
televizor. Svakog jutra, od šest
do devet sati, Javni servis RTS, na prvom kanalu, u okviru jutarnjeg programa, saopštava nam vremensku
prognozu, u kojem delu grada će biti
isključena struja ili voda, koja
ulica je razlokana zbog pucanja cevi
ili ponovnog stavljanja raznih izolacija, koji mostovi i ulice
su zakrčene, pa ih treba zaobilaziti...
Tako je i u drugim informativnim emisijama ove TV stanice, počev od beogradskog programa do poslednjih ponoćnih vesti.
Često kajron ide i kada
se prikazuju filmovi, utakmice...
U
svakom trenutku, na Prvom programu
RTS-a ide kajron koji nas obaveštava da je predsednik
Srbije juče izjavio u poseti Donjoj Borini, ili nekom gornjem
selu, da je voda mokra, ili
da kada se naoblači može da
padne i kiša.
Nekada pokažu i predsednikovu njušku, ali
puna tri sata sa TV ekrana nas
ubijaju, svakog dana, ama baš
svakog dana, vestima o tome kako je on, između ostalog, razočaran što Priština preti upotrebom
sile na severnom
Kosovu, počev od 16. septembra, ali da će on, Boris Tadić, za te
događaje smatrati odgovornim svoje evropske partnere! Predsednik, kao čovek mira, pustiće
kosovsku policiju da masakrira Srbe
na Kosovu, on se mešati neće, neće poslati ni vojsku, ni
policiju, neće tražiti pomoć od savzenika,
jer ih i
nema, bolje reći Tadić ne želi
savezništvo, ali će javno optužiti
svoje evropske partnere za predstojeći zločin! Ko
su ti evropski
partneri, Borise Tadiću, pitam se glasno i gađam
televizor? (Srećom promaših,
jer bi novi kupila na Kukovo leto).
Jednog dana predsednik tvrdi da nas očekuje još teža
ekonomska kriza, drugog dana to poriče, četvrtog traži i preti da ne širimo
paniku, jeste teško, kaže on, i zna da je polovina građana gladna, da živi u
bedi, ali traži od nas da budemo optimisti! Gladni, goli, bosi, bes posla i bez
prebijene pare u kući, mi moramo biti optimisti, preti nam naš predsednik, a
RTS sve to ponavlja po stotinu puta. Da ne zaboravimo ko smo, gde živimo i ko
nam je vođa...
Kada predsednika na VMA špricaju i kada nije sposoban da
ga uslikaju, čitaju njegova saopštenja, tobož izjave, pouke i pokude
podanicima, koje sriču njegovi peder-savetnici.
Ako promenite kanal, dočekaće vas Studio B, televizija
gradonačelnika Đilasa. Ona, opet, po ceo dan prati gradonačelnika. Svaki
pokret, svaku sednicu,sastanak. Bez Đilasa nema života, a ni Studija B. Njegova
zamenica je izvesna Tatjana Pašić, nekadašnja urednica ove TV (javne)
kuće. Takvo besprizorno šepurenje i nasilje nad građanima, nije zabeležno u
modernoj istoriji jedne zemlje.
I dok nas Tadićeve i Đilasove televizije smatraju
idiotima, ili nas uče da budemo idioti, predsednikovi savetnici, i on lično, od
javnog servisa uzimaju desetine miliona evra. Oni imaju isključivo pravo na
oglase i reklamne poruke. Televizijama plaćaju deseti deo od cene koju naplate
oglašivačima.
Mrak udara i sa stranica dnevne Politike i drugih
glasila koje kontroliše mafija Borisa Tadića.
Želeći da pokaže da je opasniji u pretnji građanima,
alavi gradonačelnik Beograda Dragan Đilas na gladne, nezaposlene, bolesne,
penzionere i srednjoškolce šalje horde sastavljene od kontrolora GSP Beograda!
Svakog dana, u svako vreme, na svakom celu grada, okupacione grupe utrčavaju u
autobuse da u njima, na delu, uhvate nezaposlene bez karte, ili one koji idu na
posao a platu mesecima ne primaju, da uhvate đake, studente, stare i iznemogle
penzionere, da ih osramote, izvređaju, ponize, da im, pod pretnjom naplate
kaznu, ili im uzmu generalije. Svi ti ridžovani su dobili ovaj posao Đilasovih
uterivača novca jer su članovi njegove partije. A da bi pokazna vežba bila
zastrašujuća, na troja vrata vozila GSP-a, koja su uvek puna, prljava,
neočišćena, bez klima uređaja, upada i po nekoliko crnokošuljaša, komunalnih
policajaca, kao privatna vojska gradonačelnika Đilasa. Crna uniforma treba da
utera još veći strah u kosti onima koji su već na dnu života.
Od građana Beograda, među kojima, kako statistika kaže,
polovina živi ispod granice siromaštva, gradonačelnik želi da uzme ponos,
dostojanstvo, da ih baci u blato. Niko od "uhapšenih" ne plaća kartu,
jer novca u njihovim džepovima nema, i pored straha i nasilja kojem su
izloženi. Ali kriminalac, kakav je gospodin Đilas, nema milosti. Njega zanimaju
novci. On bi ih uzeo u neograničenim količinama. Osionost ovog čoveka pokazuje
da on s politikom nema veze. Dužnost gradskog saobraćajnog preduzeća u svakom
gradu, u svakoj normalnoj državi je da preveze do posla, škole, fakulteta, do
staračkih domova, dečjih vrtića... svoje građane. Kako od onih koji primaju
socijalnu pomoć sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, od onih koji su
nezaposleni, ili đaka čiji roditelji nemaju zaposlenje, ili penzionera sa
penzijom koju daju za komunalne usluge i račune koje im gradonačelnik
ispostavlja, naplatiti voznu kartu? Pri tom surovi gradonačelnik nije učinio
ništa da građani Beograda dobiju posao, da imaju pristojnu penziju,
odgovarajuću socijalnu pomoć i dečju zaštitu. On se hvali otvaranjem narodnih
kuhinja, a na isti način je pljačkao novac preko Narodne kancelarije
predsednika Srbije, koja nije pomogla nijednom građaninu, niti je imala bilo
kakva ustavna i zakonska ovlašćenja, ali je Đilas preko nje stvarao paralelne
odbore DS-a i reketirao zanatlije, biznismene, tajkune, javna preduzeća, koja
su morala da plaćaju na račun Narodne kancelarije, a novac je trošen na
pljačku.
A kada smo kod celodnevnih prepada i lova na građane u
vozilama javnog prevoznika, nije na odmet podsetiti da je bivši direktor GSP-a
Beograd Slaven Tica, prijatelj Tadićev, za svog mandata pokrao pet
miliona evra, koje je stavio u svoj džep i otišao u Češku, a na račune
Demokratske stranke i preduzeća Tadićevih savetnika, prebacio je 17 miliona
evra! Njegov naslednik, takođe bivši direktor, Radoslav Nikolić, drpio
je mnogo manje, ali je nastojao da opere papire koji su optuživali Slavena Ticu
i njegove pokrovitelje. Srećom, dokumentacija je sklonjena, i ova banda će, kad
tad, morati pred krivična veća.
Građani Srbije su u lancima. Svojom politikom sadašnja
vlast je o njima, u evropskim državama, stvorila sliku da je reč o poremećenim
građanima, nacionalistima, ratnim zločincima, i da ova vlast pokušava da od
njih napravi građane po meri "evropskih" vrednosti.
Sudovi i tužilaštva su u Srbiji pod punom okupacijom žute
vlasti. Spremni su da uhapse svako ko protiv vlasti huli, ili nije spreman da
Tadićevim mafijašima plaća reket ili danak tako što im se moraju slati sinovi i
devojke za njihove bahanalije i orgije.
Težina lanaca u koje su stavljeni građani postala je
nepodnošljiva. Tadićevu mafiju moramo likvidirati, ili nas više neće biti.
Srbija je zemlja u nestajanju.
Crna uniforma treba da
utera još veći strah u kosti onima koji su već na dnu života