Holandija
Kako je ekstremna
desnica u Holandiji odgovorila na ekstermni
islam
Emigrant u zemlji lala? Ne, hvala!
Holandija više nikada neće biti ista. Oko
ovoga već skoro punu deceniju
postoji apsolutna saglasnost političara i široke javnosti
u ovoj zemlji koja se suočava sa novom netrpeljivošću,
tako netipičnom za stereotip o ovoj domovini rasnih
i seksualnih sloboda, legalizovanih lakih droga i
svega što je drugde bilo nepopularno ili čega uopšte nije ni
bilo
Budimir Vasiljević
Za Tabloid, specijalno iz Groningena
Nacionalna tragedija koja je zadesila Holandiju Drugog novembra 2004. godine, kad je u sred dana
na ulicama Amsterdama i po
sunčanom danu, ubijen režiser Teo Van Gog, promenila je i lice i dušu nekada
najliberalnije države Zapadne Evrope.
Ovaj čukun-unuk i imenjak
rođenog brata slavnog Vinsenta Vang Goga bio je "harizmatični, slobodoumni i kontroverzni ali posve nezgodni
umetnik i društveni radnik".
Bio je oštar kritičar radikalnih islamista. To je bio i
razlog zašto je u njega pucao 27-godišnji radikalni islamista Mohamed Bujeri,
koji ga je potom i doslovno iskasapio nožem.
Bujeri je kasnije
osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Usledila je serija napada na džamije širom zemlje, na
koje su muslimani odgovorili upadima u hrišćanske crkve. Bio je to kraj jedne
epohe tipično holandske dekadencije i početak novog, neizvesnog veka, u koji je
ova zemlja ušla sa još nekoliko trauma od kojih je svakako značajna i blamaža
holandskih "plavih šlemova" u Srebrenici.
Zanimljiv, ali samo tri meseca pre smrti, prikazan je Van
Gogov dokumentarni film "Predavanje", u kome četiri muslimanske žene
pričaju izmišljene priče o fizičkom i seksualnom zlostavljanju koje su
preživele. Stihovi iz Kurana bili su projektovani na fotografije razgolićenih
ženskih tela, što je holandske muslimane razbesnelo pa su sadržaj filma ocenili
kao "duboko uvredljiv".
Još ranije, u proleće 2002. godine, ubijen je desničarski
lider Pim Fortajn, i to usred predizborne kampanje. Bio je to prvi političar od
nacionalnog značaja ubijen u vreme mira, još od XVII. veka!
Nekoliko meseci pre ubistva, Pim Fortajn je bio bio skoro
anoniman, ali je, uprkos tome, bilo izvesno da će postati vođa najjače
parlamentarne partije. Tajna je bila u tome što je za zvanične medije bio
anoniman ali ne i za narod koji je bio oduševljen njegovim jasnim stavom o
emigrantima i o tome ko šta sme i može da radi u Holandiji. Ubijen je dok je
izlazio iz radio stanice u Hilversumu, medijskom srcu Holandije, posle
intervjua koji je dao u okviru predizborne kampanje.
Bivši profesor sociologije, Pim Fortajn, u jednom značajnom delu javnosti
(uglavnom onom emigrantskom, muslimanskom i obojenom) bio je neomiljen jer je
svojim otvorenim izjavama protiv najezde nove imigracije, pre svega
muslimanske, i zalaganjem za zatvaranje granica za nove pridošlice, uznemirio
onih šest procenata ukupnog stanovništva koji su se odomaćili u novoj domovini.
Ipak, Fortajn je zabeležio senzacionalni izborni uspeh na
lokalnim izborima u Roterdamu. Lista Fortajn osvojila je 35 odsto glasova, potukavši
i vladajuće laburiste (PVDA) koji su dobili poverenje tek 22 odsto birača!
Ova dva događaja, koja su za samo nekoliko godina u
prošloj deceniji uzdrmali i Holandiju i ceo zapadnoevropski kontinent, jasno su
povezani, direktno govore o teškoj frustraciji kojom su sve novije holandske
vlade ophrvne, ali, pre svega, šalju poruku o jednoj propaloj ideji posleratne
Evrope. Ideji multikulutarlizma, multietnicizma, i uopšte ideji jednog šarenog
zajedništva svih rasa, vera i nacija. ad je nemačka kancelarka Angela
Merkel javno priznala da je taj
"projekat" propao, on je u Holandiji već bio sasvim sahranjen.
Ni sam ni protiv svih
Naime, u međuvremenu je ultradesničarska mega-zvezda
postao je vođa holandske Partije za slobodu Geert Vilders, poznat po anti-islamskim
stavovima, i po izjavama poput one da je i
jednoj Nemačkoj potrebna stranka koja će je braniti od opasnosti islama.
Preciznije, on je još na svečanoj
osnivačkoj sednici nemačke Slobodarske partije naglasio da je "...Nemačkoj
potrebna stranka koja će braniti njen nacionalni identitet. Islam predstavlja
opasnost za nemački politički identitet, kao i njen ekonomski uspeh jer
politička ideologija islama nije umerena, nikad neće biti umerena i ima
globalne ambicije. Nemačka je puna džamija i zabrađenih žena, a to onda nije
više Nemačka Getea, Šilera, Baha i Mendelsona".
Vilders je otišao korak dalje pa je javno zatražio i
zabranu Kur'ana, burki i gradnje džamija, zbog čega ga su ga vlasti u Holandiji
izvele na sud pod optužbom da širi govor mržnje.
U njegovu odbranu stao je osnivač Slobodarske partije,
bivši demohrišćanin, Rene Štatkevic, rekavši da njegova kritika nije usmerena
protiv samih muslimana već "političke ideologije islama". Pridružio
se i izraelski političar Elizer Koen iz krajnje desničarske partije Jizrael
beitenu koji je Slobodarsku partiju nazvao "istorijskim
događajem" (zanimljivo, ali osnivačka skupština ove holandske partije
dešavao se u Berlinu, u hotelu "Tirgarten", dok je oko njega bilo 250
specijalnih policajaca.
Inače, njegova saradnja sa desničarima Nemačke usledila
je nakon višemesečnih debata u Bundestagu o integraciji imigranata, posebno
muslimanske zajednice koja broji oko četiri miliona ljudi, većinom poreklom iz
Turske i sa Bliskog istoka.
Sa druge strane, islamski ekstremisti su već Vildersa već
odavno stavili na listu za likvidaciju, redovno mu prete smrću, a njegova
Slobodarska partija često krije mesto važnih sastanaka. Scenario za jedan pravi
etnički sukob u sred demokratske Evrope, odavno je pripremljen. Što se Holandije
tiče, to j samo pitanje vremena i okolnosti, odnosa Nemačke prema tom problemu,
ali i novog intergizma među holanđanima koji se rodio nakon prethodne
traumatične decenije i suočavanja sa đavolom u svojoj kući.
Zidanje brane,
ne od mora nego od ljudi
Grad Vals na jugoistoku Holandije,
uveo je administrativne mere kojima će stranim državljanima, uključujući i one
koji dolaze iz drugih zemalja EU, zabraniti pravo na prebivalište ukoliko
nemaju sredstva da se izdržavaju.
Zanimljivo, ali Vals se nalazi na samo 23 kilometra od mesta gde je 1992.
godine potpisan Mastrihtski sporazum kojim je dogovorena jedinstvena valuta i
otvoren put za proširenje EU!
Inače, pravo građana EU na slobodu kretanja i izbor prebivališta u bilo
kojem delu Unije garantovana je Direktivom iz 2004. godine i to "za period
prebivanja duži od tri meseca, države članice trebalo bi da imaju mogućnost da
zahtevaju od građane Unije da se registruju kod nadležnih vlasti u mestu svog
prebivanja", piše u članu 12. Direktive.
Koliki je animozitet prema ulasku stranaca u Holandiji,
vidi se i po tome što uporno odbijaju registraciju novopridošlih građana iz
Rumunije i Bugarske za koje i dalje postoje ograničenja za rad u Holandiji.
Izvesno je da od one stare Holandije na kakvu su svi
navikli, nije ostalo ni traga. Ova zemlja je odlučila da se odbrani od užasne
epidemije. Epidemije emigracije.
Holandski savetnik-ekstremista u akciji
Kad
je u februaru ove godine odjeknula vest da je savetnik holandske ambasade u
Skoplju, inače Albanac, učestvovao u etničkom sukobu (protiv pravoslavnih
Makedonaca), da je bio među najmilitantnijima, makedonsko Ministarstvo spoljnih
poslova žalilo se holandskoj ambasadorki u Skoplju. A štampa u Holandiji je
razapela na krst skandalozne načine zapošljavanja u njihovim dilomatsko
kozularnim predstavništvima.
Holandska
ambasadorka u Skoplju Simon Filipini pozvana je u Ministarstvo spoljnih poslova
Makedonije kako bi joj bila izražena zabrinutost zbog sumnje da je
problematični službenik ambasade, Albanac Arton Grubi, učestvovao u etničkim
sukobima u kojima je povređeno osam osoba, a ministarstvo je zatražilo od Simon
Filipini da osigura da se službenici ambasade uzdrže od mešanja u makedonsku
politiku, posle tvrdnji da je politički savetnik Grubi pomogao u organizovanju
protesta u Skoplju.
Bio
je to još jedan udarac inače isprovociranoj javnosti u Holandiji koja inače
odlično zna ko su i šta su Albanci i na Kosovu i u Makedoniji i drugde.