Evropa

Veliki posleratni američki projekat, ujedinjena Evropa, ne treba više svome tvorcu

 

Čedomorka pred vratima

 

Propast evro-zone i zajedničke evropske valute predviđena je još odavno od onih koji su i zamesili celu priču o navodno „ujedinjenoj i slobodnoj" Evropi - Amerikanaca. Dokumenta koja već više od decenije ne nose oznaku tajnosti potvrđuju da su SAD Evropsku uniju osmislile još odmah posle Drugog svetskog rata, ali kao sopstvenu koloniju

  

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Čak je i renomirani američki dnevni list The New York Times nedavno primetio da evropska elita građanima ne samo da ne prepušta vlast, već iste vara i laže. Evropska unija ne sluša više šta misle, govore i osećaju njeni stanovnici, već ih gura u propast. Zašto?

   Umesto demokratije, izveštavaju evropski mediji, na vlasti u EU je sistem prinude koji i bez referenduma pokušava da mutira u program nove preraspodele bogatstva i to onih poslednjih finansijskih rezervi. A posle toga neizbežno slede krah i propast. Iza toga stoji nekolicina osoba kojima se lako manipuliše, kao što su Angela Merkel i Herman van Rompej. U članku koji sledi biće srpskoj javnosti po prvi put prikazani dokumenti koji objašnjavaju samo stvaranje Evropske unije i njenu još tada programiranu propast. Čak i u samoj EU ovi podaci su široj javnosti skoro potpuno nepoznati, a posebno je dobro čuvana tajna istina o stvaranju evra, zajedničke evropske valute preko koje evropskim građanima na kraju treba da bude skinuta i poslednja košulja sa leđa.

   Već duže od jedne decenije geostratezima i analitičarima je poznato da Evropska unija svoj nastanak duguje isključivo američkim tajnim službama. Džordž Taun Univerzitet u Vašingtonu je jedna od najelitnijih visokoškolskih ustanova na svetu.

Među predavačima ovog univerziteta bio je veliki broj nobelovaca, ali i istaknutih političara kao što su: bivši američki predsednik Ričard Nikson, bivši sekretari spoljnih poslova SAD-a Henri Kisindžer i Medlin Olbrajt, nekadašnji savetnik američkog predsednika za bezbednost i tvorac plana uništenja Varšavskog pakta Zbignjev Bžežinski i mnogi drugi.

   Na univerzitetu radi i Džošua Paul koji je još 2000. godine objavio dokumenta američkih tajnih službi koja dokazuju da je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka CIA osnovala, finansirala i potpomagala panevropski pokret u Evropi.

   General Vilijam Donovan i direktor CIA-e Alen Dales pripadali su American Committee for a United Europe (Američki komitet za ujedinjenu Evropu - ACUE) osnovanom 1948. sa ciljem da okupi evropske države u savez koji bi Amerikanci mogli lako da kontrolišu. Obojica su bili i njegovi visoki funkcioneri i saosnivači.

   Evropljanin po definiciji, Robert Šuman, jedan od tvoraca ujedinjene Evrope, po kome se zove veliki trg u Briselu na kome je kompleks upravnih zgrada Unije, bio je jedna od najvažnijih marioneta ovog programa američkih tajnih službi.

 Londonski list Daily Telegraph pisao je 2000. godine o Šumanu da ga je CIA tretirala kao „plaćenog zaposlenog".

   U međuvremenu su mnoga tajna dokumenta iz vremena osnivanja EU i njenih prethodnica Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice izgubila oznaku tajnosti i postala dostupna javnosti. Pošto su ih istoričari pregledali, postalo je poznato i ko je bio glavni finansijer ujedinjene Evrope: zadužbine Forda i Rokfelera.

   Oba ova fonda su još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka finansirala osnivanje Nacinalsocijalističke partije Nemačke i dolazak na vlast Adolfa Hitlera. Krajem pedesetih godina predsednik Fordove zadužbine postaje potpredsednik ACUE. Paul Hofman, kako se zvao ovaj čovek, do 1945. bio je visoki oficir nacističkog Š-a!

   U tesnoj saradnji sa Rokfelerovim fondom još šezdesetih godina prošlog veka američko ministarstvo spoljnih poslova je trasiralo put zajedničkoj evropskoj moneti. Odeljenje za evropske poslove pomenutog ministarstva izdalo je 11. juna 1965. godine memorandum kojim je od tadašnjeg potpredsednika Evropske ekonomske zajednice Roberta Mardžolina tražilo da tajno radi na stvaranju evropske monetarne unije, objavio je još 19. novembra 2000. londonski dnevnik Daily Telegraph.

   U ovom dokumentu se nalazi i uputstvo da bi tema stvaranja zajedniče evropske valute od javnosti toliko dugo trebala da se skriva, sve dok se ne dosegne trenutak kada bi „prihvatanje pomenutih predloga praktično bilo neizbežno". Pod diskretnom američkom režijom Evropa je trebalo tako da bude konstruisana da u dobrim vremenima od američkih kompanija kupuje robu, dok bi u lošim vremenima ona u svakom trenutku mogla da bude uništena.

   Zla vremena su došla izbijanjem aktuelne svetske ekonomske krize u kojoj Evropa sve više preuzima ulogu američkog konkurenta u globalnoj privredi. Amerikanci su već aktivirali samouništavajući mehanizam ugrađen u EU i evro prilikom njihovog stvaranja.

   Da nema pomenutih dokumenata sve ovo bi izgledalo kao još jedna od mnogobrojnih teorija zavere. Međutim, fakti u ovom slučaju pokazuju da ništa nije slučajno.

   Nije slučajno ni to što je po američkim planovima iz šezdesetih godina o stvaranju zajedničke evropske valute, zlato svih evropskih centralnih banaka trebalo da bude pothranjeno u Sjedinjenim Američkim Državama. Već pogađate: ono danas zaista i jeste tamo! Zvanično objašnjenje za ovo glasi da deponovanje zlatnih rezervi na Menhetenu olakšava ovim bankama trgovinu na njujorškoj berzi!?

   Nekadašnji direktor Američke centralne banke Alen Grinspen ovih dana najavljuje propast evra. Amerikancima ovo može samo da koristi iako oni i sada, i pored izgubljenog vrhunskog AAA rejtinga, za kamatu na svoje državne obveznice plaćaju manje nego evropske države koje slove za solventnije dužnike.

   Veliki finansijeri, proizašli iz Fordove i Rokfelerove fondacije i njihovi saveznici, dobro su upoznati sa činjenicom da je u evro ugrađena kočnica za slučaj opasnosti koja je već aktivirana. Ne treba zaboraviti ni da je propast evropske monetarne unije krenula od Grčke, kojoj su agencije za rejting stalno dodeljivale najvišu ocenu da bi iste u datom momentu „iznenada otkrile" kako je ova mediteranska zemlja prezadužena iznad sopstvenih mogućnosti.

   Poslednjih nedelja kruže i najave mogućeg obaranja rejtinga Italije i Francuske, pa se čak pominje da bi u slučaju nastavka krize evra i ostanka u sistemu ove valute najviši rejting mogla da izgubi i Nemačka. Stvaranjem zajedničke evropske valute po principima koje je osmislio još ACUE, Amerikanci su dobili oruđe kojim u svakom trenutku mogu da unište ujedinjenu Evropu.

 

 

 

 

Maršalov Komitet protiv komunizma

 

   Američki komitet za ujedinjenu Evropu (ACUE) osnovan je 1948. uz pomoć Fondacije Ford, Zadužbine Rokfeler i nekolicine kompanija bliskih američkoj administraciji, sa zvaničnim ciljem da pomogne ujedinjenje Zapadne Evrope kako bi se sprečilo širenje komunizma.

   U Faculty Club-u Univerziteta Njujork 23. aprila 1948. organizovan je prvi zvanični organizacioni sastanak za pomoć u stvaranju "slobodne i ujedinjene Evrope". Sastanak je sazvao navodno Ričard Nikolaus grof od Kudenhove - Kalergija. Iako je grof još 1922. godine osnovao panevropski pokret koji se oštro suprotstavljao nacional-socijalističkom antisemitizmu, u Komitetu će kasnije značajnu ulogu imati ne samo bivši Š oficir i predsednik Fondacije Ford Paul Hofman, već i mnogi drugi njemu slični antisemiti.

   Kao član savetodavnih gremija Komiteta pojavljivao se i direktor CIA-e Valter Bedel Smit.

   Komitet se zalagao za stvaranje ujedinjene Evrope kojoj bi pripadala i Velika Britanija, iako stanovništvo ove ostrvske monarhije i danas uglavnom odbacuje panevropsku ideju. Evropska federalna konferencija (European Conference on Federation) tako na inicijativu Komiteta prvi sastanak ima 7. maja 1948. godine u Hagu pod predsedništvom britanskog političara i ratnog premijera Vinstona Čerčila. Na ovom sastanku su bili predstavnici svih 16 evropskih država koje su primale pomoć iz Maršalovog plana Sjedinjenih Država, i tada je napravljen prvi predlog zajedničkog evropskog ustava i osnovan Savet Evrope koji i danas postoji.

   Šezdesetih godina je ACUE sa 50 odsto bio najvažniji donator Evropskog pokreta, dok je Evropsku omladinsku kampanju stopostotno finansirao. Jozef Retinger, jedan od osnivača Panevropskog pokreta i Bilderberg konferencije pokušao je da smanji američki uticaj povećanjem udela evropskih zemalja u ACUE finansijama, ali u tome nije uspeo.