Razaranje
Povodom reagovanja dr
Nenada Tasića: Kako je selektivna zaboravnost najidealniji način da se što-šta
zaboravi
Kremenko i Kamenko barem ne
bi polemisali
Odgovor našeg saradnika na
polemičko pismo dr Nenada Tasića, objavljeno u prethodnom broju Tabloida.
Zbog širine i značaja tema kojih se dotiče i autoriteta koji se pominju
objavljujemo ga umesto stalne rubrike našeg saradnika Stanislava Živkova
Stanislav Živkov
Gospodine Tasiću,
iako smo približnih godina, ostao sam veoma začuđen činjenicom da ste za svojih
pedesetak godina očigledno zaboravili toliko toga. Doduše, i to ima svoje
objašnjenje, jer je odavno poznato da istina boli, a još više kada na videlo
isplivaju brojne činjenice za koje se mislilo da će ostati sakrivene od očiju
javnosti. Stoga samo u tom kontekstu treba gledati na Vaše reagovanje povodom
mog teksta u kojem nije demantovano ama baš ništa od svega onoga što je, po
Vama, u tekstu navodno neistinito izneto.
Pođimo redom. S obzirom na činjenicu da ste javna ličnost
i da obavljate više javnih funkcija, normalno je da budete izloženi i
argumentovanoj javnoj kritici. Svi tekstovi objavljivani u Tabloidu
zasnovani su na drugim prethodno objavljenim tekstovima u štampi, stručnoj
literaturi, kao i na drugim javno dostupnim informacijama.
Što
se Vašeg oca tiče, uvek sam smatrao, a i dalje smatram, da je on eminentan
naučni radnik, čija ste Vi samo bleda senka. Podsećanja radi, treba spomenuti
da je u arheološkoj nauci na području bivše Jugoslavije bilo i drugih slučajeva
da su i otac i sin bili uspešni naučni radnici; recimo, danas na žalost pokojni
Stjepan i Zlatko Gunjača, zatim Jovan i Saša Todorović, ali nigde
na jednom mestu, osim na Filozofskom fakultetu i povezanim ustanovama nije
zabeležen slučaj da su brojni ljudi zaposleni zahvaljujući nepotizmu: Nenad
Tasić - sin arheologa akademika dr Nikole Tasića, Dubravka Ujes,
ćerka teatrologa Alojza Ujesa, Staša Babić, ćerka novinara Dragana
Babića; Aleksandar Popović, sin proslavljenog arheologa, pokojnog Vladislava
Popovića, profesora Filozofskog fakulteta, inače sestrić eksdirektora Vizantološkog
instituta Božidara Ferjančića, radi kao upravnik odeljenja za
klasične nauke; zatim tu je i etnolog Ivan Kovačević, sin arheologa Jovana
Kovačevića. Profesor Duško Mihajlović sa Odeljenja za arheologiju
Filozofskog fakulteta napravio je svojevrsnu porodičnu manufakturu, jer njegova
žena Bojana Mihajlović iz Narodnog muzeja radi doktorat - kod svog muža.
Na Fakultetu je zaposlen i Miroslav Vujović - Vujke, sin Gordane
Marjanović-Vujović nekadašnje kustosice Narodnog muzeja i Branka
Vujovića, bivšeg rektora Univerziteta umetnosti, svojevremeno
optuženog za uzimanje mita. Osim toga, primera ima i na drugim mestima: Slobodan
Barišić, sin profesora Franje Barišića, kao dvanaesti od 25
kandidata zaposlen je u Republičkom zavodu. Srđan Đurić, sin prof. dr Vojislava
Đurića, takođe se uhlebio u tom zavodu kao revanš Radomira Stanića
za overu jednog projekta od strane Vojislava Đurića.
Ako
me pamćenje dobro služi, svojevremeno je bila i neka gužva oko trgovine radnim
mestima na relaciji Republički zavod - Balkanološki institut, a dogovarala se
razmena zaposlenih Srđana Đurića i Nede Car. Ko ono beše tada direktor
Balkanološkog Instituta? Upravo Vaš otac Nikola Tasić, koji je Biljanu
Đorđević, bivšu ženu Vašeg kolege sa studija i prijatelja Igora
Bogdanovića odmah nakon njenog razvoda i dolaska iz Španije zaposlio kao
svoju sekretaricu u Institutu, da bi ubrzo nakon toga prešla zajedno sa njim u
Narodni muzej i da bi na kraju postala operativni direktor u zajedničkom
"zločinačkom poduhvatu" rekonstrukcije Palate Uprave fondova.
Ovo uopšte ne čudi, jer je poznato da je Vaš otac uvek bio džentlmen i uvek se
angažovao na zapošljavanju svih svojih najbližih i najodanijih saradnica, tako
da ovo nije nikakav izuzetak. Ipak, iako je gospođica Đorđević sada samo bivša
žena Vašeg kolege sa studija Igora Bogdanovića, inače sina rano preminulog
akademika Dimitrija Bogdanovića, kako čujem Vaš otac je nedavno bio član
komisije za odbranu doktorata bivšeg muža svoje bivše sekretarice I to čak - u
Španiji. Hoćete mi reći da li je sve to čista slučajnost? Da li bi
iste šanse da dođu na Fakultet imali Nenad (Nikole) Tasić i Nenad (anonimusa)
Tasić?
Takva
nepotistička praksa traje i dalje. Najsvežiji takav primer jeste slučaj Živka
Mikića, profesora fizičke antropologije na Filozofskom fakultetu, čiji je
sin Ilija studirao arheologiju i nije bio u stanju da položi ispit kod prof.
dr Mihaila Milinkovića, tako da je formirana komisija specijalno za ovaj
slučaj, oko čega se svojevremeno takođe podigla poveća prašina u javnosti. Ovde
se ne radi o pitanju stručnosti, već isključivo o međusobnoj interesnoj
povezanosti u okviru struke, o čemu najbolje svedoči čitav galimatijas oko
obnove Narodnog muzeja... Ili slučaj sa magisterijem i doktoratom Mile
Popović Živančević, čiji ste upravo Vi bili jedan od glavnih protagonista.
Elem, čini se da je Mila Popović Živančević u poodmaklim godinama učinila
nemoguće: uspela je da magistrira i doktorira za svega dve godine, pri čemu ste
joj za magistarski rad mentor bili Vi, a za doktorat dr Tatjana Cvjetičanin,
koja uopšte nema nastavno zvanje te je iz muzeologije doktorirala pred
specijalno formiranoj komisijom na Interdisciplinarnim studijama, jer na
Fakultetu takav doktorat nije mogao da prođe.
Porodični simpozijumi
Osnivanjem
pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Odbora za arheološka
istraživanja u Vinči, a naročito angažovanjem predsednika toga odbora akademika
Vase Čubrilovića i potpredsednika Jovana Todorovića, započeta su
1978. godine nova iskopavanja. U prvo vreme, dok su ispitivani slojevi metalnog
doba i srednjeg veka, istraživanjima je rukovodio Nikola Tasić u saradnji sa
Gordanom Vujović, a od 1982. godine, kada su započeti radovi na neolitskim
slojevima, tu dužnost su preuzeli akademici Milutin Garašanin i Dragoslav
Srejović. Kako je moguće da za rukovodioca istraživanja nakon njih ne bude
određen eminentni arheolog praistoričar Borislav Jovanović? Možda zato
jer nije pripadnik klana? Bilo bi jako zanimljivo videti zbog kojih je to
epohalnih zasluga upravo Vama povereno rukovođenje naučno istraživačkim
projektom Vinča: da li zbog Vaše meteorske naučne karijere, da li kao
kontinuitet prethodnih iskopavanja pod rukovodstvo Vašeg oca ili zbog nečeg
trećeg? Možda zato jer se pripremate da postanete član ANUS-a?
Istraživanje
i propadanje lokaliteta Vinča je svakako veliki problem, ali što se tiče
problema sa propadanjem lokaliteta Vinča čini mi se da Vi uopšte ne
znate o čemu govorite, jer prema Osnovnoj geološkoj karti (list Pančevo),
na strani 28 tumača stoji: "U delu terena južno od Dunava les se
prostire na površini od oko 90 km2. On je ovde razvijen u vidu tankog pokrivača
debljine najvise do 10 m, ispod kojeg na pojedinim mestima proviruju neogeni
sedimenti. Ima tipičnu lesnu strukturu sa lepo
izraženom poroznošću". S obzirom da se stalno
pozivate na raznorazne autoritete, kako bi po svaku cenu dokazali da je u
pitanju klizište, podsećam Vas na sledeći citat: "Arheološko nalazište
Belo brdo u Vinči, na desnoj obali Dunava, 14 km nizvodno od Beograda, zahvata
površinu od desetak hektara. Visoka lesna terasa i kulturni slojevi padaju
prema periferiji, tako da formiraju brežuljak koji dominira okolinom". Zaprepašćen
sam Vašom zaboravnošću, jer je autor navedenog citata upravo Vaš otac,
akademik Nikola Tasić, koji je to napisao u vodiču "Vinča", u izdanju
Filozofskog fakulteta! Znači li to da vas dvojica imate suprotstavljena
mišljenja? Javnost bi bila presrećna da prisustvuje vašim porodičnim
simpozijumima na Tasosu.
U vašem reagovanju navodite da su svi Vaši konsultanti "nezavisno
jedan od drugog, potvrdili da je reč o klizištu, koje, kako smo premerom
ustanovili, preti da odnese 20 odsto arheološkog nalazišta u Vinči".
Pošto Vi niste geolog, već arheolog, i to praistoričar, ni najmanje ne čudi da
Vi očito ne razlikujete najobičniju činjenicu da se kod lesnih terasa dešava
pucanje i odronjavanje, dok je kod glinovitih i mešanih terena uobičajena
pojava klizišta.
Postavlja se i pitanje razloga nastanka ovog
odronjavanja, a tu je objašnjenje sasvim jasno: neobezbeđen visoki profil na
samoj obali, izložen dejstvu voda Dunava, sa jedne strane, i opterećenje terena
visokim nasipom lokaliteta, sa druge. Poznato je i da se sanacija terena može
izvršiti snižavanjem nivoa terena kako bi se smanjilo njegovo opterećenje. Vi
prigovarate Miloju Vasiću što je sa lokaliteta dnevno odlazilo i po 30
cm kulturnog sloja, pri čemu Vam ne pada na pamet da pomislite da je Miloje
Vasić nastojao da u što kraćem roku uradi što više, o čemu svedoče njegove brojne
do danas neprevaziđene knjige o Vinči, koje je objavio vrlo brzo nakon
završetka iskopavanja: četiri monografije iz serije Preistorijska Vinča,
zatim obimna studija Jonska kolonija Vinča i završna monografija
objavljena u ediciji Spomenik SANU. Ukupno preko 40 bibliografskih odrednica.
Šta
ste Vi objavili do sada? Kada se pogleda Vaš popis objavljenih radova u
Uzajamnom elektronskom katalogu COBISS, vidi se da veliki deo odrednica čine
raznorazna mentorstva i prevodi, a da se među Vašim autorskim delima nalaze dva
izdanja ilustrovane slikovnice Vinča, naselje prvih zemljoradnika u
izdanju Kreativnog centra, krajnje nečitka i dosadna knjiga Neolitska
kvadratura kruga, dva omanja kataloga, te niz kraćih članaka. Međutim,
pregledom odrednica u ovom katalogu pojavljuje se jedna zanimljivost. Naime,
prema javno dostupnim podacima na sajtu Fakulteta, Vi ste postali docent na
fakultetu još 1998. godine, a koliko mi je poznato kao obavezan uslov za
napredovanje objavljena je monografija koju Vi, u trenutku sticanja višeg
nastavnog zvanja - uopšte niste imali. Vanredni profesor ste postali 2005.
godine, kada takođe objavljenu monografiju niste imali, jer su Vaše prve
monografske publikacije štampane 2007. godine (slikovnica), odnosno 2009 (Kvadratura
kruga). Na osnovu kojih zasluga ste onda dobijali viša nastavna zvanja?
Za šta toliko plaćaju?
Pošto
po Vama Vasićeva metodologija istraživanja Vinče nije bila dovoljno
dobra, jer smatrate da "ne treba previđati ni jedan detalj koji bi
mogao da bude iskorišćen u rekonstrukciji neolitske metropole u Vinči", u
svom odgovoru Vi zagovarate "forenzički rad koji će omogućiti odgovore
na drugačija i složenija pitanja", odnosno primenu Vaše metodologije
arheoloških iskopavanja. Na žalost, kao jedini rezultat takve Vaše metodologije
iskopavanje se razvlači više od jedne decenije, a kao nusproizvod stižu
doslovce gomiletine tzv. studijskog materijala, koji se kasnije statistički
obrađuje i kamariše po magacinima, gomile ljudskih i životinjskih koščurina
koje potom treba antropološki obraditi i negde takođe deponovati. Bilo bi jako
zanimljivo videti šta bi turisti uopšte mogli da vide na lokalitetu Vinča
ako bi on ikada bio uzorno iskopan i uređen. Kako prezentirati šuplje u
praznom? Možda i tu planirate gradnju nekakvog arheološko-zabavnog parka? Flintstones,
odnosno park prema stripu Kremenko i Kamenko, možda bi bio najidealniji.
Koliko da vas podsetim, to je pre jedno 40 godina objavljivano u Politikinom
Zabavniku, osvežite malo pamćenje.
Naravno
da je potrebno da se ubrzano iskopava neko značajno arheološko nalazište sa
sačuvanom arhitekturom, temeljima, bazilikom, rimskom vilom i sl., koje može
zaista biti turistička atrakcija, ali u ovom slučaju Vi arčite novac na
iskopavanje zatrpanih rupetina i prikupljanje čapara zdrobljene keramike i
kubika koščurina sa kojima posle ne znate šta ćete. Osim toga, kao posledica
ovakve vinčanske pomodnosti već godinama traje pojava štancovanja i
prežvakavanja svih mogućih i nemogućih tema u vezi sa Vinčom i njenom kulturom,
o čemu svedoči niz raznoraznih diplomskih radova, magisterija i doktorata. Čini se da ko god ne zna šta će, ode kod Vas da magistrira i doktorira.
Vi se, gospodine Tasiću, pitate "gde bi to
trebalo žuriti i da li bi bilo ispravno iskopati nalazište Vinčinog značaja za
nekoliko sezona". Sa stanovišta nauke, a i sa stanovišta
racionalnosti, sigurno bi bilo u interesu što potpunije istražiti čitav
lokalitet u što kraćem roku, što Vama očito ne bi išlo u račun, jer Vaše
prekopavanje Vinče ne bi moglo da se decenijski razvlači. Za ovaj posao
sigurno ne treba, kako Vi to poetski navodite, "dvadesetak kubikaša i
strog predradnik", već najmanje isto toliko arheologa, ne samo
pripadnika klana, kao i daleko racionalnije trošenje sredstava kojima očito ne
oskudevate.
Da li je tačno da ste u vreme kada je za objavljivanje
jednog jedinog CD-a bilo potrebno 1000 maraka, lično Vi od tadašnjeg nemačkog
ambasadora tražili i dobili čak dvadeset hiljada kako biste takođe
objavili jedan CD?
U Vašem tekstu spominjete "prostačke metafore
ovog sveznadara pančevačkog", koje ne želite da komentarišete, "samozvane
stručnjake za sve oblasti", tekst koji "vrvi od mržnje,
jetkosti i zavisti". Pošto sam očigledno neupućen, bio bih jako
zahvalan da mi pojasnite na čemu bih to ja trebalo da Vam zavidim, kao i koga
to mrzim? Istinu? Nemam šta da zavidim niti Vama niti bilo kome drugome, niti
mrzim ikoga lično, ali ako nešto ne podnosim to je sigurno sistematsko
degradiranje i profanisanje arheologije, istorije umetnosti i uopšte kompletne
službe zaštite koje traje već decenijama. Još je više bolna činjenica da su sva
nepočinstva u ovim strukama naveliko poznata (secret de la polichinelle - javna
tajna), gde svi sve znaju, i svi ćute, jer su svi na ovaj ili onaj način u to
upleteni, i to na relaciji Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta -
Arheološki institut - republički zavod za urnisanje spomenika kulture - SANU.
Gospodine Tasiću, za razliku od mnogih, ja nisam član
nijednog klana i nemam obavezu nikakve omerte, odnosno koda tišine i
neću da ćutim, ali zato Vas pitam je li ovakvo izdevanje
"komplimenata" Vaš jezik akademskog građanina ili nešto drugo?
Pošto Vi meni na više mesta osporavate stručnost
nazivajući me stručnjakom za sve oblasti, moram Vas podsetiti da je naš najveći
arheolog za oblast Srednjeg veka pokojni Vojislav Jovanović bio
istoričar umetnosti, a bavio se celog života arheologijom, što Vam očito nikada
nije ni najmanje smetalo. Ne treba biti doktor nauka pa da se vide raznorazna
arčenja para i uništavanje spomeničke baštine. Jeste činjenica da nemam
doktorat, ali barem znam da nisam bacio pare na bezvrednu titulu i devet odsto
veću platu, i ne bavim se pretvaranjem studenata u fah-idiote. I zaista,
krajnje je vreme da se postavi pitanje šta uopšte dobijaju studenti kao
protivvrednost za paprene doktorske studije, gde je samo školarina 400.000
dinara godišnje? Čast da učestvuju na prekopavanju Vinče?
Slučaj đevrek
O samom kvalitetu nastave koju ste Vi držali najbolje
svedoči činjenica da su samu nastavu često držali - svi osim Vas. Tako je dugo
nastavu držala Vaša doktorantkinja Jasna Zečević Vuković i to mnogo pre
nego što je postala docent. Podsećanja radi, nastavu je takođe držao Vaš
prijatelj, već spomenuti Igor Bogdanović, i to mnogo pre nego što je
doktorirao. Dakle, oboje su nastavu držali nezakonito, a sve to da biste Vi
neometano čeprkali po Vinči. Koliko znam, i projekat Vinča je
svojevrsna porodična manufaktura, jer je i Vaša supruga, arhitekta, tamo
angažovana na izradi tehničke dokumentacije. Kako bi sve ostalo u krugu najupućenijih
među upućenima, Vi ste svojevremeno angažovali i nesvršenog studenta Vitomira
Jevremovića kako bi izradio kompjuterski program Archaeopack, dok je
suprug Jasne Zečević Vuković zaposlen u Računskom centru Filozofskog fakulteta.
Je li to sve puka slučajnost?
Na žalost, raznorazne opskurne teme brane se i na drugim
katedrama na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta, i sve se više čini
da je zahvaljujući urušavanju struke nivo studija dosegao najniži nivo! A
urušavanje struke je direktan rezultat negativne kadrovske selekcije. A
negativna kadrovska selekcija je proizišla iz nepotizma i familijarnosti.
Kada smo već kod doktorata, prisećam se jednog događaja
koji je prethodio Vašoj odbrani doktorske disertacije. Naime, Vaš pokojni
mentor, prof. dr Dragoslav Srejović, nekoliko nedelja pre smrti u jednom
eminentnom društvu je izjavio da ste mu Vi predali nedovršen i sirov rad koji
tek treba dovršiti i urediti kako bi se tek nakon toga moglo pristupiti
njegovoj odbrani. Kako je moguće da je odmah nakon Srejovićeve smrti gotovo
neizmenjen rad odbranjen pred komisijom u kojoj je profesora Srejovića zamenio
akademik Milutin Garašanin? Je li to bila puka slučajnost?
Vi preporučujete da se sa Dušanom Šljivarom i
sadašnjom upravom Narodnog muzeja proveri informacija o predaji vinčanskog
materijala, pri čemu zaboravljate da je Vaša prijateljica Tatjana Cvjetičanin
svojevremeno svim zaposlenima praktično zabranila komunikaciju sa medijima. Da
li mislite da bi Dušan Šljivar mogao da se suprotstavi autoritetu Vašeg oca i
svoje direktorke, a Vaše prijateljice? Pošto navodite ranije tekstove
fantomskog S. Segedinskog, predlažem Vam da najpre pogledate linkove na
internetu pa da vidite kako kolega Segedinski izgleda, pa potom da pogledate
moju fotografiju u Tabloidu. Ako i dalje budete u nedoumici, mislim da
ćete onda morati da odete do Vranja da lično upoznate gospodina Segedinskog
pošto mene poznajete još sa studija. Nadam se da će to biti dovoljno kako biste
shvatili da smo ja i kolega Segedinski dve sasvim različite osobe koje imaju
samo jedan zajednički imenitelj: pisanje o brojnim nepodopštinama u vezi sa
službom zaštite.
Bilo bi jako zanimljivo kada biste objasnili čitaocima
šta je toliko značajno u bizarnim projektima poput Kikindske mamutice
ili starčevačkog bambilenda pa ste Vi svesno žrtvovali svoj naučni
autoritet i svesrdno se angažovali u promociji ova dva stupidna projekta,
kojima su jedini zajednički imenitelji bizarnost, pseudonauka, Centar za
digitalnu arheologiju, nenamensko trošenje novca i - Demokratska stranka. Da li
ste to uradili volonterski?
U nastavku dalje navodite da se Centar za digitalnu
arheologiju ne finansira uopšte, niti se ikad finansirao od strane neke
institucije. Da li to znači da imate tajne netransparentne izvore finansiranja
ili krišom štampate novac? Ako Centar nema zaposlenih već angažuje stručnjake
isključivo po projektu to se sigurno plaća po ugovoru o delu. Ko to plaća? Da
li je slučajnost da je Centar učestvovao upravo u svim dubioznim i često
opskurnim slučajevima arčenja para, poput kikindskog Mamutlenda,
pančevačkog Starčevolenda, ili hologramskim prikazima Avalskog tornja?
Kakve sve to veze ima sa arheologijom? Da li je moguće da osim tezgaroša
Centra za digitalnu arheologiju nijedan drugi stručnjak nije u stanju da uradi
3D snimke bilo čega? Da li Vam je poznato da se sa teodolitom ili totalnom
stanicom može snimiti ama baš sve. Da li ja treba da Vam dovedem nekoliko ljudi
koji su na brojnim terenima u Hrvatskoj i Bosni uradili mnogo više, mnogo
bolje, mnogo brže i mnogo jeftinije nego kompletan Centar za digitalnu
arheologiju! Pošto Vi sebe u svemu smatrate ekspertom kompetetnijim od mene,
bio bih Vam zahvalan za Vaš ekspertski odgovor na prosto pitanje: zašto se,
kako navodite, kao volonter angažujete i urušavate struku promovišući
nenamensko trošenje sredstava u projektu pančevačke Demokratske stranke Neolitsko
Starčevo, odnosno u gradnji zabavnog parka koji nikakve veze nema sa
zaštitom spomenika kulture, umesto da se svojim očiglednim naučnim autoritetom
založite da se za iskopavanje podjednako značajnog arheološkog lokaliteta
Starčevo obezbedi obilato finansiranje poput onoga kojim se finansira Vaš
projekat iskopavanja Vinče. Sve ovo nagovestio je svojevremeno Zoran
Radmilović u filmu "WR" kada je rekao: "U našem društvu
svi imaju pravo na đevrek - jednima đevrek, drugima rupa od đevreka".
Sasvim je jasno ko danas dobija đevrek, a kome sleduje rupa od đevreka.
Šta ste Vi objavili do sada? Kada se pogleda Vaš popis
objavljenih radova u Uzajamnom elektronskom katalogu COBISS, vidi se da veliki
deo odrednica čine raznorazna mentorstva i prevodi, a da se među Vašim
autorskim delima nalaze dva izdanja ilustrovane slikovnice Vinča, naselje
prvih zemljoradnika u izdanju Kreativnog centra, krajnje nečitka i dosadna
knjiga Neolitska kvadratura kruga, dva omanja kataloga, te niz kraćih
članaka.
Da li je tačno da ste u vreme kada je za objavljivanje
jednog jedinog CD-a bilo potrebno 1000 maraka, lično Vi od tadašnjeg nemačkog
ambasadora tražili i dobili čak dvadeset
hiljada kako biste takođe objavili jedan CD?
Kako prezentirati šuplje
u praznom? Možda i tu planirate gradnju nekakvog arheološko-zabavnog parka? Flintstones,
odnosno park prema stripu Kremenko i Kamenko, možda bi bio najidealniji.
Koliko da vas podsetim, to je pre jedno 40 godina objavljivano u Politikinom
Zabavniku, osvežite malo pamćenje.