Zakonopravila

 

Balkanski paradoks, ili, kako pronaći odgovorna lica u neodgovornoj državi

 

Potraga za srpskim Sanaderom i svedocima saradnicima

 

Nekadašnji ministar policije Dragan Jočić "unakazio" je organizovani kriminal i korupciju, bivši predsednik Tadić ga je "počistio sasvim", pa je bilo prirodno da nova vlast nema više čime da se bavi. Ali, evo, nanovo obećanja da će kriminal i korupcija biti "u korenu sasečeni"! Otkuda sada to? Sve vlasti su "zadavale smrtonosne udarce" organizovanom kriminalu, a on je svakim njihovim odlaskom bivao sve veći i žešći. Raskorak između ovih lažnih bitaka i činjeničnog stanja, objašnjava Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protv organizovanog krimilana i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Kod nas se vlast osvaja isključivo radi toga da bi stranka koja osvoji vlast došla do privilegija za svoje članove. Privilegije se sastoje od radnih mesta, visoko plaćenih radnih mesta u raznim upravnim odborima, agencijama, savetima i sl. Pri tome im pripadaju i razni vidovi naknada, besplatni smeštaji, besplatan prevoz službenim automobilima i još štošta. I sve se to finansira iz budžeta odnosno poreskih obveznika. O nameštenim tenderima i monopolima da i ne govorimo. I sve je to u skladu sa zakonom i krivično nekažnjivo.

Da li je normalno da u nekoj državi pojedini činovnici imaju plate pet ili šest puta veće od premijera ili predsednika države? I to je nekažnjivo. Sećam se kada sam pre mnogo godina kao član radne grupe učestvovao u pisanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije na Paliću u kojoj je učestvovala i pokojna Verica Barać, kada smo između ostaloga napisali i da se svim licima koja uživaju imunitet taj imunitet ukine za slučaj da su pod optužbom za kriminal i korupciju. Tadašnja skupština je usvojila takav predlog, ali na žalost, on nije implementiran u odgovarajuće zakone. Sada je potpuno jasno zašto bivša ministarka i njeno društvo nisu to uradili. Albanija je poslednja u nizu zemalja koja je ispunila preporuku Evropske komisije i ukinula imunitet poslanicima i vladinim funkcionerima u slučajevima korupcije. I dalje, samo u Srbiji, imunitet štiti od korupcije! Ono što imamo danas je kupovina amnestije od krivičnog progona.

 

Ko ima imunitet na krivičnu odgovornost ?

 

Svrha imuniteta je da političkog funkcionera, sudiju ili drugo lice koje uživa imunitet ne može neko da procesuira za izneto mišljenje i slobodu izražavanja. Sam Ustav Republike Srbije kaže da se mogu uhapsiti lica koja su zatečena u izvršenju krivičnog dela gde je zaprećena kazna zatvora od najmanje pet godina ili teža, ali dalje kaže da se ne može to lice procesuirati dok mu se ne oduzme imunitet!? A za privredni kriminal i korupciju postoje samo dva krivična dela, i to najteži oblici falsifikovanja novca i odavanje službene tajne!

Zašto stranke ne žele da ograniče imunitet? Pre samo godinu dana pokrenuta je inicijativa za ukidanje imuniteta državnim funkcionerima što su podržale sve stranke i od tada ništa. Iako su se pre samo godinu dana sve stranke zalagale za ograničavanje imuniteta, danas o tome niko i ne pomišlja. Imunitet je izgleda postao najbolja brana od krivičnog progona. Političar sa imunitetom je neodgovoran političar koji nikom i ni za šta odgovara...

 Od 2008 pa do kraja 2011. godine, više od trideset narodnih (partijskih) poslanika pozivalo se na imunitet uj slučajevima kad su bili gonjeni za uvredu, falsifikovanje isprava, fizičko nasilje, razbojništvo i pretnje vatrenim oružjem.

Od toga broja, Skupština Srbije je u prethodnom periodu ukinula imunitet četvorici poslanika. Jedan od retkih poslanika koji se nije pozivao na imunitet je aktuelni ministar poljoprivrede Goran Knežević u postupku koji se protiv njega vodi pred specijalnim sudom za navodne malverzacije sa građevinskim zemljištem u Zrenjaninu. Njegovim stopama krenuo je i uvek nepredvidljivi Nenad Čanak za nedavno prebijanje jednog Beograđanina u Novom Sadu.

Procesno je veoma bitno da se represivnim organima omogući da na osnovu sudskog naloga suzbijaju visoku korupciju. A to je neizvodljivo ako bilo ko iz izvršne vlasti ima saznanja o tome ko od visokih državnih činovnika treba da se procesuira ili „stavi na mere". Ako tužilac i policija treba da dobiju „zeleno svetlo" od koordinatora za nekoga onda od posla nema ništa. Na takav način će i dalje ovi organi biti produžena ruka izvršne vlasti. Politička volja znači da represivni organi rade svoj posao bez bilo kakvog uplitanja u rad, makar se on zvao i Savet za nacionalnu bezbednost. Svako u ovoj državi pa i Savet je dužan da sve informacije o kriminalnim delatnostima dostavi tužilaštvu koje je jedini organa gonjenja koje ceni da li u radnjama pojedinaca postoje obeležja krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti. Jer Savet je samo savetodavno telo a nikako operativno i na neki način naredbodavno i rukovodeće telo.

 

Vučićev kontinuitet sa Tadićem

 

Nekadašnju ulogu bivšeg predsednika Tadića i bivše minustarke pravde Snežane Malović, izgleda da je objedinio Aleksandar Vučić. Politička volja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ne znači da bilo ko iz izvršne vlasti, na bilo koji način sme da se meša u rad organa koji su zaduženi za to. Pogotovo ako se ima u vidu da su sve informacije koje se odnose na suzbijanje organizovanog kriminala po zakonu službena tajna. Kako onda smeju ti isti da saopštavaju podatke bilo kome iz izvršne vlasti? Ranije je Tadić bio i tužilac i istražni sudija, a čini mi se da se sad na sličan način ponaša i Vučić. Ako je gospodinu Vučiću bila životna misija i želja borba protiv korupcije, mogao je slobodno da izabere mesto specijalnog tužioca za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije. Šta uostalom znači koordinacija nego direktno mešanje u rad tužilaštva?

 To isto je radio i Boris Tadić zbog toga što je imao „veliko i neizmerno poverenje" u policiju i njenog ministra. Čini mi se da i Vučić ima isto takvo poverenje. Ali sve dok tužilaštvo ne postane samostalno u progonu izvršilaca krivičnih dela ništa nema od iskrene borbe protiv kriminala i korupcije. Svaki put kada dođe do promene vlasti izvršna vlast će disciplinovati i tužioce  i sudije. Ukoliko, kao sada, od izvršne vlasti zavise progoni pojedinaca, onda treba ukinuti i tužilaštva i sudove pa uvesti preke sudove!

Policija treba da bude servis tužilaštva, a da sudije sude po zakonu i savesti bez bojazni od izvršne vlasti. Džaba što je na čelu tima za borbu protiv korupcije „lav" kada onih 300 ljudi koji neposredno rade nisu ni „lavići". Uvek ostaje dilema da li je pametnije da lav predvodi sto magaraca ili magarac sto lavova. Džaba lavu što ima snagu kada magarac ne zna šta da radi.

 

Boris podstrekač

 

 Bivši predsednik Srbije Boris Tadić priznaje da je on uticao i podsticao pojedince u Srbiji da privatizuju novinsku kuću Politiku i Novosti! Ako je to tačno, i ako je tačno što tvrdi gospodin Vučić da je to kriminal, onda treba uhapsiti pod hitno bivšeg predsednika jer se u tim slučajevima radi o podstrekavanju na izvršenje krivičnog dela! Po krivičnom Zakoniku Republike Srbije podstrekač odgovara kao i izvršilac krivičnog dela. O ovome se niko nije oglasio pa čak ni nadležni tužilac!

Što se tiče preispitivanja „spornih" privatizacija već sam o tome pisao. Ništa tu nema sporno. Većina ili gotovo sve te privatizacije si istražene, a istrage treba usmeriti na prašnjave fioke tužilaca i tužioce koji su te premete „zaklučali" i drže ih tako godinama. Na omotima spisa siguran sam stoje napomene po čijem su nalogu tu boravili i borave pa kada se to istraži doći će se i do rešenja enigme. Nakon toga i te tužioce i političare treba procesuirati. A to nije posao za 300 ljudi ili 5000 ljudi. Zna se ko je zadužen za kontrolu rada tužilaštava. Sa druge strane mnoge privatizacije su rađene u skladu sa zakonima. Nije toliki problem sa onima koji su kršili zakone. Mnogo veći problem je sa onima koji su „nameštali" zakone da rade sve po zakonu. Zbog toga što su mnogi radili „po zakonu" dosta procesuiranih slučajeva je završilo oslobađajućim presudama zbog „nedostatka dokaza". Ne može se neko osuditi zato što je radio u skladu sa zakonom. Naravno niko od njih nije rekao da je i on učestvovao u donošenju takvog zakona.

Nedavno je sadašnji premijer rekao da je u prošloj vladi bio ministar policije baš kao što je i Cvetković bio premijer. A bivši predsednik države Boris Tadić još nije procesuiran zbog toga što je uzurpirao svu vlast mimo Ustava i zakona, jer je faktički bio i premijer i ministar policije i ministar pravde i predsednik Ustavnog suda, pa čak i dobrotvor SD Partizan,  a po sopstvenom priznanju  pomogao je i opoziciji! E, ovo poslednje govori i zašto ga neće biti na optuženičkoj klupi. Sve je radio što nije u njegovoj nadležnosti samo posao koji je trebao da radi nije radio. Ništa čudno za državu gde su svi selektori i gde svi znaju sve. Pravi predsednik! Stvaranjem klime za nekim srpskim Sanaderom samo je zamajavanje javnosti. Ako neko pokušava da bivšeg premijera proglasi srpskim Sanaderom onda je to smešno. Glavni kreator svih dešavanja u bivšoj Vladi bio je predsednik Tadić mimo Ustav i zakona. On je pravi srpski Sanader. Ostali su samo potencijalni svedoci saradnici.