Beli kriminal
U novosadskoj Hitnoj pomoći, direktor
zapošljava "preko stranke" ili "preko kreveta"
Daj mi, pa ću ti dati
Pred kraj decembra 2013. godine, na ruke
našeg novinara Arpada Nađa stiglo je pismo u kome ga autor moli da mu pomogne
kako bi ispovest lekarke iz Novog Sada (dr Šović), stigla do javnosti, jer je
bila žrtva seksualnih ucena i maltretiranja na poslu od strane direktora Hitne
pomoći: "...Upravo sam primio e-mail kojim me doktorka Šović, moli za
pomoć. Veruj mi jako me potreslo jer se radi o jednoj izuzetno karakternoj i
stručnoj doktorki prijatne naravi. Sada te molim da ovo proslediš Brki
(Milovanu Brkuću, glavnom i odgovornom uredniku "Tabloida")...Molim
te da ovo pročita i Milovančev (Aleksandar Milovančev, članu predsedništva SNS)
koji je lično postavio dr Bogdana Živanovića na mesto direktora Hitne pomoći, kao
predstavnika stranke Treća Srbija. Ja ću od danas početi da obilazim sve
novinske redakcije i nevladine organizacije jer mi se ovo gadi. Ovakvo gaženje ljudskih
prava nije bilo primereno ni srednjem veku. Voleo bih da i ovaj moj tekst proslediš
Milovančevu i da čujem njegov ljudski stav o ovome. Ja stojim iza svakog napisanog
slova. Svi mi imamo sestre, žene, ćerke...Ovo je prelilo čašu. Vidimo se."
Tabloid objavljuje njenu ispovest koja je
stigla i do sindikata radnika Hitne pomoći, ali, očito, bez efekta.
Priredio: Arpad Nađ
Poštovani, ugovorom o radu 16. marta 2012.
godine, zasnovala sam radni odnos na određeno vreme do tri meseca, zbog potrebe
procesa i organizacije rada sa direktorom Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Nenadom
Arackim. Ovaj ugovor je otkazom prekinut 15. juna 2012. a dan kasnije,
2012. sam potpisala novi ugovor na isti vremenski period i zbog istog razloga.
Taj ugovor je prekinut 15. septembra 2012, a 16. septembra 2012. potpisala sam
ugovor na određeno vreme, na petnaest dana, "zbog potrebe procesa i
organizacije rada". U ta dva slučaja, direktor je bio Zoran Štrbac.
Ugovor je prekinut 30. septembra
2012. godine na inicijativu dr Bogdana Živanovića, sa kojim sam 1.
oktobra 2012. potpisala ugovor na mesec dana. Ugovor je prekinut 31. oktobra
2012. Ŕ1. novembra 2012. sam potpisala ugovor do 9. decembra 2012. takođe
"zbog potrebe procesa i oorganizacije rada", a 10. decembra 2012. sam
potpisala ugovor o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme radi zamene
privremeno zaposlene dr Vanje Kurjakov, za vreme njenog odsustva sa rada
zbog korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Dana
10. oktobra 2013. nakon što je dr Vanja Kurjakov prestala da koristi odsustvo
sa rada radi nege deteta potpisala sam i otkaz ugovora o radu.
Istog dana,10. oktobra 2013. sam potpisala novi ugovor na određeno
vreme "zbog potrebe procesa i organizacije rada", ali je on prekinut istog dana, da bi sutradan, 11. oktobra 2013. potpisala
novi ugovor "zbog potrebe procesa i organizacije rada" na period do
10. januara. 2014.
Sve do trećeg septembra 2013. nisam
koristila godišnji odmor. Pisala sam molbu za godišnji odmor koja je odobrena,
ali nisam dobila nikakvo rešenje. Za vreme tog godišnjeg odmora i mog boravka
van zemlje mi je prekinut ugovor i dat novi.
U oktobru 2013, dat mi je godišnji odmor u
trajanju od osam dana, to nisam sigurna, bez bilo kakvog rešenja, i u decembru
sam bila takođe poslata na odmor u trajanju od deset dana, bez rešenja, a kako
mi je objašnjeno, zbog prekida ugovora koji predstoji. U broj dana godišnjeg
odmora sam računala i vikend.
U januaru 2012. sam usmeno zamolila upravu
firme da mi omogući prvih pet dana januara slobodno zbog bolesti oca, koji je
bio u vrlo kritičnom stanju, da bih bila uz njega, ali mi nisu izašli u
susret. Nakon njegove smrti 4. januara 2012. dobila sam rešenje o korišćenju
slobodnih dana zbog smrtnog slučaja u porodici, do 14. januara 2013. Zvali su
me da se vratim na posao 13. januara 2013. zbog dežurstva na trgu, uz obrazloženje
"da mi neće biti loše jer pevaju bendovi Apsolutno romantično i Garavi
Sokak!".
Od februara do maja sam dobijala razne
ponude od strane direktora, jedne prilike mi je rekao kako sam vrlo lepa žena i
kako bi, samo da hoću sa njim, mogla da rešim sve svoje probleme, kako ću ja
biti prva na listi za ugovor na neodređeno vreme, na šta sam odgovorila da ne želim
na taj način da dođem do posla. I da ne želim da budem bilo čija ljubavnica, da
želim da radim ono što znam, i da već ima dovoljno žena koje se lome oko njega
i da meni tu nije mesto.
Onda je krenulo rovarenje po mom privatnom
životu, iznošenje priča kojima nema mesta. Šef voznog parka je nastavio da bude
uporan, sa svojim porukama, redovno kad je u alkoholisanom stanju,
neretko i kad je trezan. Za incident na stadionu "Karađorđe" (kada je
vozilo hitne pomoći stalo na očigled publike) meni je rečeno da snosim krivicu
i postavljeno mi je pitanje: da li znam da kažem-nemojte molim vas. Rekla sam
da smatram da sam ispravno postupila, da je vozač bio zamenik šefa voznog parka
i da on bolje nego ja zna šta može da se desi sa autom, mada sam ga upozorila
da ne sme da se gura "jer može da preskoči zupčasti remen". Direktor
je sam izneo teoriju u kojoj sam ja pisac članka u "Tabloidu"
mada sa tim nemam nikakve veze.
Kad mi se poslednji put obratio rekao je
da ću ja dobiti otkaz jer postoje jače stranačke veze, da je morao da primi dr
J. Arsenović, da u januaru mora da primi u stalni radni odnos još jednog
lekara po stranačkoj liniji. A da za mene nema mesta, jer nemam vezu.
Zbog svega ovoga, stvarno nemam kome da se
obratim, volim ovaj posao, ostala sam bez oca, izdržavam majku i imam još
gomilu problema. Ako ništa drugo, posle svega što su mi uradili nije fer.
Seksualno uznemiravanje u Hitnoj
pomoći
Seksualno uznemiravanje i uslovljavanje u
Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć Novi Sad, postalo je osnovni način
komunikacije direktora dr Bogdana Živanovića zvanog Žilica sa mladim doktorkama
ove zdravstvene ustanove.
Na startnom mestu Liman, sa koga na
intervenciju kreću dve ekipe, maštoviti dr Žilica je odredio sam sebe da radi
noćne smene u jednoj ekipi, dok u drugoj ekipi obavezno radi jedna od
atraktivnih mladih doktorki. Doktorke su do te mere privlačne da je direktor
odlučio da većinu radnog vremena radi kao lekar u ekipi, a poslove direktora u
preostalim i prekovremenim satima.
I pored dve potpuno prazne sobe za
odmor u kojima mogu boraviti atraktivne doktorke (soba br 4. prazna preko
godinu dana i bivša soba šefa smene!) dr Žilica je odredio da mlade doktorke
noćne sate odmora provode u njegovoj sobi za odmor.
Njegova soba, istini za volju, ima
najbolje uslove: topla i hladna voda, erotsku boju zidova, veliki televizor za
noćne filmove, frižider za hlađenje vina itd. Dve od četiri doktorke koje noćne
sate moraju provoditi u direktorovoj sobi za odmor, još nisu primljene za
stalno, pa im ostaje da dobro razmisle kako do radnog mesta. Možda im za primer
može poslužiti najiskusnija u harem-četvercu, koja je još davno unapređena i
dobila duplu specijalizaciju. Zahvaljujući pronicljivosti dupe specijalizantkinje
zadovoljeni dr Žilica može mirno da čeka momenat zapošljavanja dve mlade
doktorke od kojih je jednu u svojstvu poslovne pratnje vodio na stranačku
proslavu u Beograd.
Među zaposlenima u Hitnoj vlada veliko
gađenje na ovakvo ponašanje ovog seks-direktora, ali niko ništa ne
preduzima da zaštiti ove devojke, jer se svi plaše rada u vaspitno-popravnoj
ekipi Srem 2. Ovu ekipu je Žilica osmislio radi iživljavanja na dvojici
tehničara koji su tužili Hitnu zbog zakinutih plata, a u kojoj se menjaju
lekari i vozači koji „imaju komentare".
Ekipa mora imati najviši učinak od svih
drugih ekipa pa dolazi na intervencije sa Petrovaradina u Novi Sad, tako umesto
civilizacijskog pravila da unesrećenog spašava najbliža ekipa, unesrećeni
građani u Novom Sadu čekaju kažnjeničku ekipu u proseku preko 20 minuta dok sa
Petrovaradina stigne na mesto nesreće u Novi Sad!
Da zaštiti ove devojke od seksualnog
uznemiravanja, ništa nije učinio ni zakleti borac za prava radnika dotrajali
predsednik Novog sindikata zdravstva Milan Delić. Na ovog sindikalnog preletača
svi sindikati i nevladine organizacije u kojima je do sada bio potrošili su
ogroman novac za njegovo stručno usavršavanje na prevenciji i sprečavanju mobinga
(bio je predstavnik stop-mobing kancelarije za Novi Sad), ali ovaj
slučaj Delić ne smo što nije spomenuo, već Žilicu ohrabruje potpisivanjem
nekakvog "mirovnog sporazuma" o još mirnijem rešavanju mirnih
sporova između Novog sindikata i direktora.
Ovaj "mirovni" sindikalni lider
nije bio u stanju ni sebe da zaštiti od direktorovog proganjanja, pa je"
mirno" radio u ekipi Srem 2 „dok se ne opameti". Dok
Delić "mirno" ne ode u Krkobabićev podmladak, a vlast Novog
Sada bude „mirno" posmatrala Žilicino direktorovanje, ko zna koliko
će mladih doktorki mimo svoje volje poniženo i „mirno"
morati provoditi noći u direktorovoj sobi za odmor, naročito ako direktorova
muškost i pored godina i vina bude u stanju zauzeti stav „mirno".
Interesantan je i slučaj jedne mlade
doktorke koja nije pristala na seks sa direktorom od Nove godine. Ona više neće
biti među zaposlenima u Hitnoj i pored toga što je završila fakultet
u roku sa visokim prosekom, a u radu pokazala izuzetnu stručnost, sposobnost i
izuzetan odnos prema pacijentima i saradnicima.
Na to mesto je primljena dr Jelena Arsenov
(stranački kadar Treće Srbije) koja je studirala punih dvanaest godina, a urgentna
medicina joj ide ko' babi smola. Kao kadar Treće Srbije primljena je mimo
propisa i to bez jednog dana probnog rada, odmah na neodređeno vreme, tako da i
druga mlada atraktivna ali pametna i sposobna mlada doktorka, ako ne
pristane na seks sa direktorom, može da računa da će joj se vrata Hitne pomoći
Novi Sad uskoro zatvoriti. Direktor Žilica obmanjuje javnost o nekom vežem
broju potrebnih ekipa hitne pomoći, koje ministarstvo neće da mu odobri.