Stav
OPOZICIJA
Branko Dragaš
OPOZICIJA - Vratili smo se u
jednopartijski sistem. Skupštinu sačinjavaju eurofanatici, tržišni talibani, nacionalni izdajnici i kriminalne
organizacije za zakonsko pljačkanje države. Brisel i Vašington podržavaju takvu marionetsku Skupštinu. Takva će nam biti i vlada.
Veliki Vođa sam piše program vlade.Tako se bar hvali. To nije istina.
Program vlade su mu sastavili njegove gazde, koji su mu pomogli u
nedomokratskim izborima da uzme svu vlast. On samo treba da sprovede njihove
odluke.
Srbija čeka slom. Šta da radimo? Da se predamo? Kukamo? Pomirimo
sa sudbinom? Da proklinjemo narod što nije izašao na izbore i što je tako
glasao? Gospodo drugovi, nema predaje! Nastavljamo dalje! Nsmo se predali ni u
ranijim periodima, kada je naš narod pravio sudbonosne
greške u političkom izboru. Gde su danas ti akteri koji su zaveli naš
narod? Koji su pretili i uterivali strah u kosti? Koji su varali i obmanjivali?
Gde su ti likovi naše propasti? Nema ih! Nestali su! Otišli su na smetište
istorije. Kažnjeni su za sve ono što nisu uradili, a morali su da urade.
Kažnjeni su za sve ono što su pogrešno uradili. Uprkos svemu, vreme nam je
veliki saveznik. Nama koji imamo znanja i iskustva da Srbiju izvučemo iz ove katastrofe. Vreme radi za nas, jer stiže
siguran ekonomski bankrot države. Građani će surovo biti kažnjeni za svoju
povodljivost. Jedan čovek ništa ne može da uradi. Čovek koji je nesposoban, neiskusan i koji je opijen vlašću.
Rascep između Vašingtona i Moskve će za njega biti noćna mora. Nema nikakva rešenja. Ucenjen je od onih koji su ga stvorili, doveli na
vlast, oprali mu biografiju i koji su mu omogućili
da sam o svemu odlučuje. To će ga skupo koštati. Ali, to je njegov
problem. Shvatiće to kada bude kasno. Kada ga
nalogodavci puste niz vodu.
Šta mi da radimo? Ako nećemo da se predamo, onda moramo da se organizujemo i
delujemo. Pošto nema opozicije u Skupštini, potrebno je stvoriti- NOVU
OPOZICIJU. Ta naša nova opozicija mora da bude nacionalna, građanska, ekonomska, moderna, evropska, kosmopolitska,
mudra, efikasna i složna. Da li je to moguće ostvariti? Jeste. Zar sve to što sam naveo nije u suprotnosti? Nije. U suprotnosti je
samo kod ograničenih, isključivih, umišljenih, sebičnih i politički ostrašćenih ljudi. Takvi nam ne trebaju. Poterebni su nam ljudi
koji znaju, imaju iskustvo, radne reference, koji su se dokazali, koji nisu sujetni
i kojima politika nije sudbina, životno opredeljenje i unosan posao, nego put
za spašavanje Srbije.
Nova
opozicija mora da bude bez lidera i bez partijske oligarhije. Ona mora da ima
svoju infrastrukturu do svake mesne kancelarije u selu. Nova opozicija nudi građanima Srbije novu političku
ideju i novi ekonomski koncept. Politička ideja je direktna
demokratija i politika bez profesionalnih političara.
Ekonomska ideja je izgradnja narodnog kapitalizma. Društva u kome će se liberalne ideje u
ekonomiji uklopiti u socijalnu politiku o svakom građaninu. Besplatna zdravstvena zaštita i besplatno školovanje. Iskorenjivanje siromaštva, beskućništva, prosjačenja i gladi. Slobodni mediji. Jeftina država. Razvijena privreda bez deficita i zapošljavanje svih radno sposobnih građana.
Nova
opozicija nudi građanima Srbije novi društveni dogovor. Nudimo brzi ekonomski razvoj sa
dvocifrenim stopama privrednog razvoja i ulazak u srednje razvijene zemlje u
periodu do deset godina. Nova opozicija prekida dalje razgovore sa Briselom oko
ulaska Srbije u EU i to sve pomeramo za 2034. godinu. Možda ćemo tada brže da se dogovorimo o saradnji sa državom Venecijom, Katalonijom, Škotskom i Flandrijom, jer ćemo
biti na njihovom nivou privrednog razvoja. Nova opozicija neće nastaviti primenu briselskog sporazuma i zamrznuće dalje razgovore sa Kosovom.
Razgovori će ubuduće biti isključivo u UN i to samo sa administracijom SAD. Srbija
nikada neće priznati Kosovo, ali će privrednici moći da slobodno posluju.
Nova opozicija će napraviti novi dogovor sa
Ruskom Federacijom i povlašćeni odnos ćemo znati valjano da iskoristimo za ubrzani razvoj
Srbije.
Nova
opozicija će braniti suverenost i slobodu
Srbije i nećemo dozvoliti da Srbija postane
ruska gubernija. Nova opozicija će razvijati nacionalni
identitet, kulturu, duhovne vrednosti i moralne principe Srba i svih
nacionalnosti koje žive u Srbiji. Razlike su ono što
nas spaja u zajedničkoj borbi za stvaranje moderne i
bogate Srbije. Nova opozicija će biti tehnička koalicija svih stranaka, pokreta i udruženja građana koja prihvate zajedničke principe. Predložio sam principe oko kojih možemo da
se okupimo. Neka predlože i druge grupacije.
EKONOMSKI
POKRET je spreman da učestvuje u formiranju nove
opozicije. EP je spreman da preuzme svoj deo odgovornosti za spas Srbije. Ako
su nam namere dobre i iskrene prema Srbiji i svim građanima,onda ćemo se vrlo brzo
dogovoriti. Nije bitno ko će sprovesti novi politički i ekonomski program, važno
je da se on sprovede. U zaslugama neka uživaju građani.
DVERI - Poznajem momke iz
Dveri dugo. Gotovo od njihovog osnivanja. U periodu kada su bili nevladina
organizacija podržavao sam njihove aktivnosti. Nastupao sam na tribinama,
govorio u studiju i smatrao da takva organizacija treba da postoji za očuvanje nacionalnog identiteta. Poznato je da sam srpski
kosmopolita. Moderni tradicionalista. Momci iz Dveri su mi delovali čisto i pošteno. Doživljavao sam ih kao moje mlađe rođake. Nisam znao kako su
organizovani, niti me je to zanimalo. Nakon sloma politike, javno sam pisao na
ovom mestu da Dveri treba da prerastu u političku
stranku ili pokret, kako bi izašli na izbore i tako
preuzeli odgovornost za upravljanje državom. Republikanac sam i demokrata.
Verujem da se društvo može menjati na slobodnim izborima. U tranziciji je
potrebno da izbora bude što više. Najbolje svake godine posle predaje završnog računa.
Dugo je
trajao taj pritisak na momke iz Dveri da se osmele i izađu na izbore. Nije mi bilo jasno zašto oklevaju. Nije bilo
sporno da su mnogo uradili kao nevladina organizacija, ali to nije bilo
dovoljno. Morali su da izađu na političko tržište. Meni nije smetala njihova vezanost za Crkvu. Vernik
sam, ali Crkva nije oblikovala moj duhovni život. Kada su se,
napokon, Dveri odlučili da se politički angažuju, iskreno sam im
pomogao. Bez ikakvih uslovljavanja. Nemam političkih
ambicija. Nisam sujetan i vlastoljubiv.
Ne treba mi
politika da se dokažem. U tim obrazovanim i mlađim ljudima video sam jednu novu političku snagu u Srbiji. Iskreno sam se uključio u izbornu kampanju za majske izbore 2012. Iz
sopstvenih sredstava i sredstava mojih prijatelja smo nastupali svuda po
Srbiji.
U mojoj
kancelariji su vođeni pregovori oko
strategije organizacije nastupa i uključivanja velikog broja stručnjaka, koji su bili vezani za mene. Nastupao sam prvi u
javnosti i otvoreno rekao da ih podržavam. Tako sam im pokrio najslabiji deo
njihovog angažmana - ekonomski program. Nisu mogli da dobiju bolji poklon u
predizbornoj kampanji. Naglašavam, sve to bez ikakvog uslovljavanja. Međutim, nakon nekoliko sastanaka sa mojim stručnim timom, u kome su bili ljudi koji se decenijama bave
politikom, koji su publicisti, pravnici i politikolozi, navodim samo deo tima
koji se razume u operativno političko organizovanje,
dvojica glavnih ljudi u Dverima, sa kojima su razgovori vođeni, otvoreno su nam izneli kako oni funkcionišu i kako će politički pokret da funkcioniše. Naime, objasnili su
nam da Dverima upravlja Starešinstvo, u kome se nalazi njih
sedmorica, da oni zajedno donose sve odluke i da moramo da prihvatimo takav način njihovog organizovanja iz nevladinog sektora, koji se
pokazao dobar, koji daje rezultate i koji onemogućava
režimu da vrši represiju nad nekim od
njih.
To je za mene
i moje saradnike bilo veliko iznenađenje. Većina mojih saradnika, uglednih profesora i doktora, odmah
se povukla. Nisu hteli da učestvuju u takvom političkom pokretu. Zatečen
takvim saopštenjem, zbog mog javnog podržavanja, odlučio sam da ostanem, da pređem preko svega i da nastavimo kampanju. Oni koji me znaju
mogu da posvedoče da sam u vojsci dizao pobune
protiv starešina, jer nisam mogao da prihvatim
nemetnute, nestručne autoritete.
Starešinstvo
u manastiru prihvatam, ali nisam živeo u manastiru. Ko bira starešine? Po kom
kriterijumu? Kome starešine polažu račune? Kako se menjaju? Da
li je to doživotna funkcija? Da li je to privilegija? Nije bilo odgovora
na ova pitanja. Nije ni bilo vremena. Nastavio sam kampanju. Sam. Moji ljudi su
ostali po strani. Nastupao sam u svoje ime. Važno
mi je bilo samo da u Skupštinu uđu neki novi ljudi. Koštunici nisam verovao, jer me je
prevario. Smatrao sam da je najtalentovaniji mladi govornik Boško Obradović. To sam pred
starešinstvom i rekao. Smatrao sam da trebamo da ga gradimo za lidera. Starešine nisu htele lidera. Imao sam iskustva iz organizovanja
opozicije 1989/90 i tvrdim danas da je Boško Obradović ubedljivo najtalentovaniji mladi političar.
Između Đinđićevog mucanja, i Koštuničinog mumlanja, Boško je govorio kao Sokrat. Zna da govori. Nastupali smo
zajedno i to je bio odlično. Nismo se uigravali,
nego je sve bilo spontano. Ali, vremenom su nesporazumi bili sve veći sa Starešinstvom. Vrhunac svega je bio sukob sa
delegacijom Dveri koja je bila zadužena za ekonomski deo
programa, koja je izašla na konferenciju za štampu i predstavila skice programa u kome ja nisam učestvovao, da bi , nekoliko nedelja kasnije, njih četvorica došla u moju kancelariju,
gde je bilo pet mojih ljudi iz privrede i jedan liberalni ekonomski
publicista, da se dogovore oko ekonomskog programa koji će ići u javnost.
Raspravu o
ekonomskom programu sa nama su vodili ljudi bez velikog radnog iskustva i bez
nekog uticaja u stručnoj javnosti. Posebno nas
je sve nervirao prepotentni stav čoveka iz Dveri Novi Sad ,
koji je bio elektroinženjer, bez radnog
iskustva u privredi, klasičan ambiciozni političar, makijavelista, tipičan
japijevac, zaogrnut nacionalnom retorikom, stručnjak
za sve i svašta. Taj lik ih je, odmah posle
izbora izdao, napravio svoju stranku, koja je danas satelitska stranka Ace Vučića.
Taj
bezobrazluk nisam više mogao da podnesem. Napisao sam 15.03.2012 pismo
Starešinstvu Dveri da ne želim više da učestvujem u kampanji,
naveo sve razloge i tiho napustio kampanju. Nisam hteo da im smetam. Mnogi nisu
ni znali da sam ih napustio. Bio sam ubeđen, da smo nastavili
dalje, da bismo sigurno prešli cenzus. Uprkos krađe, mogli smo preći cenzus. Dveri su dobile
- 169.950 glasova ili -4,33%. Bio je to sjajan rezultat, uprkos satanisanju. Međutim, na izborima u martu 2013., Dveri su dobile -
128.458 glasova ili 3,58%. Manje su dobili - 41.492 glasa.
Gde je
problem? Moje mišljenje je da je problem u Starešinstvu. Takav način organizovanja nije moguć u
modernoj politici. To je anahron model. Može da funkcioniše u privatnom porodičnom preduzeću. Ne može u elektronskom dobu.
Dveri su propustile i svoju drugu priliku. Ukoliko ne promene svoj način pristupa politici, sledeći
put će dobiti još manje glasova. Same Dveri ne mogu ništa da urade.Ne mogu
da se sami pojave na konferenciji za štampu i kažu - mi smo nova opozicija. To
je pogrešno.
Dveri ne
smeju da dožive sudbinu Koštunice. Ako hoće da menjaju Srbiju, onda
moraju oni da se menjaju. Počeli su, ali nije
dovoljno. Pokušaj udruživanja patriotskog bloka sa Koštunicom je promašaj. Dveri moraju da
imaju političku širinu
za okupljanje svih onih koji su protiv sadašnjeg
režima. Treba pozvati sve te stranke, grupacije,pokrete
i pojedince na jedan zajednički sastanak. Treba se
zatvoriti čitav dan i razgovarati. Napraviti
dogovor oko zajedničkog programa. Potpisati sporazum
i tada izaći u javnost. Tada možete da kažete da smo nova
opozicija. I onda krećemo u kampanju. Odmah!
Izbora će vrlo brzo ponovo biti. Ponudio sam okvir za
razgovor nove opozicije. Ko ima bolji, neka nam ponudi. Sami ne možemo ništa da
uradimo. Moramo da se udružimo. To sam tražio od opozicije još 1990, oni su se
udružili tek 2000. Protivnik je opasan. Nevolja je velika. Socijalni slom
izvestan. Nema čekanja! Moramo na izborima da pobedimo NATO stranke.