Postdemokratija

Pala Vlada

Molim budućeg premijera i buduće ministre da imaju u vidu da sam ja to prvi dojavio. Pa ako me se sete, sete. Vlada je pala na ispitu moralnog kredibiliteta, na čemu je zasnivala svoju popularnost i moć. Podriveni su tako njeni temelji i urušavanje će se nastaviti. Neće to ići baš tako brzo, jer visoko su uzleteli pa će i pad potrajati. A, nema ni opozicije, pa nema ko da ih pogura. Moraće sve sami, ali sasvim dobro im ide. Lažnog doktora na čelu policije više niko ne shvata ozbiljno, a i Vučić se debelo izblamirao braneći ga. Kao i ministri obrazovanja i informisanja, koji su se pravili ludi. Umalo da nas ubede kako OEBS laže i kako nema pritisaka na medije i društvene mreže, kad ono slučajno oboren i sajt Peščanika, na kojem je sve to objavljeno. Kad je video da je đavo došao po svoje, Vučić je, po ko zna koji put, počeo da zapomaže kako se protiv njega vodi međunarodna hajka. Kad zaista bude počela, niko mu više neće verovati, zaključuje Tabloidov kolumnista Mile Isakov, dugogodišnji novinar, bivši potpredsednik Đinđićeve vlade, a potom ambasador Srbije u Izraelu

Piše: Mile Isakov

Aleksandar Vučić je već ponudio ostavku! Ona trenutno nije prihvaćena, ali dobio je domaći koji ne može uraditi, pa je samo pitanje vremena kada će ostavka biti aktivirana. Javiće nam OEBS.

Kako to, zapitaće se naivni i neobavešteni, pa naša Skupština nije ni zasedala ovih dana? Kada? Kome? Pa, lepo, ostavka se podnosi onome ko te je i postavio, a ne onima koje si sam posadio u skupštinske klupe da glasaju kako im ti kažeš. Znači, ostavku je ponudio u Berlinu, Angeli Merkel. Ona mu je onda opalila par vaspitnih, ali mu je dala još jednu šansu, jer veruje da će se on popraviti kad nauči kako stvari funkcionišu u velikom svetu. Objasnila mu je, naprimer, da ne sme tako sa Dunjom Mijatović, na primer, jer treba da zna da ona ništa ne govori iz svoje glave. Ona je samo glasnik. Ona mu je prenosila poruke, koje on očigledno nije razumeo.

Uopšte nije važno da li ima dokaza da je njegova vlada cenzurisala medije i internet, jer jasno je da jeste. To svi rade, istina perfidnije i sofisticiranije, ali kad budu uhvaćeni moraju nešto da menjaju. Nađe se neko žrtveno jagnje, malo se pospu pepelom pozivajući se na bezbednost države i građana, i teraj dalje. Prema tome, dobronamerno je Merkelova objasnila Vučiću, dok si dobar i poslušan, može se i tebi to progledati kroz prste, samo nemoj da tvrdiš da si nevin. Nema nevinih u politici. A ta drskost, da ti prozivaš evropske institucije i tražiš od njih nekakvo izvinjenje, neće biti tolerisana. Ne možeš ti na sav glas da vičeš kako postoji zavera velikih protiv tebe, da bi prikrio svoje neuspehe u reformama koje si obećao, u borbi protiv korupcije koju si započeo pa stao, u ekonomskom oporavku zemlje, koja umesto toga sve više propada.

Ne možeš ti da se vadiš na nas, da svoju krivicu prebacuješ na naše ljude i institucije. Uostalom, da postoji zavera protiv tebe, ti već ne bio tu gde jesi.

Druga je stvar, što nisi razumeo da to uopšte nije ni bila tema. Sloboda izražavanja i medija je opšte mesto, to se uvek i svakom može zameriti, zato je i zgodno za poruke. Kad se to nekom spočitava, to je samo lozinka, a znači da je taj uzeo sebi suviše slobode, da se preko svojih medija suviše osilio, a to može da nanese štetu i onima koji ga podržavaju. Mi razumemo da tebi treba da se pred svojim narodom predstaviš kao samostalan i drčan, ali ne možeš to da radiš na naš račun. Možeš da se hvališ koliko hoćeš, da pričaš kako niko spolja ne može na tebe da utiče, kako niko sa tobom ne može tako da razgovara, to je OK, mi se na to ne vređamo dok nas slušaš. Ali, preterao si brate.

Ne možeš ti ni za koga iz Evrope da kažeš da laže i da tražiš da ti se izvinjava. Malo si se zaneo. To što si ti nervozan zato što ti ništa ne ide kako si očekivao, zato što te prozivaju neki mediji, portali i blogovi, što su ti omiljenog ministra uhvatili u prepisivanju, to je tvoj problem, ali ne može biti izgovor. Nas to ne zanima sve dok izvršavaš obaveze. To što kod kuće imaš sve više problema, to te ne oslobađa obaveza prema nama. Obećanja koja si dao narodu, možeš i da ne ispuniš, ne bi bio ni prvi ni poslednji, ali obećanja data nama moraju se izvršavati.

Pošto mu je tako oprala mozak na ruke, u lanč paketić za povratak kući, tutnula mu je spisak zadataka i zakazala mu popravni za par meseci.

Šta je sve u tom paketu videćemo uskoro. Kosovo svakako, ima da se izgrli i izljubi i sa Ramušom Haradinajem, ako postane premijer. Ukrajina takođe, odnosno Rusija. Nije važno šta će biti sa Ukrajinom, važno je da Rusija ne pobedi. I da bude oslabljena, koliko je to moguće. Njene tesne veze sa Srbijom su neodržive i treba ih olabaviti. Zato će biti obustavljen Južni tok. Ako Srbija treba da ekonomski i energetski zavisi od nekoga, a treba, onda je to EU, a ne Rusija. A EU je Nemačka. U tom smislu EPS treba da se proda nemcima. Telekom, takođe.

Verovatno će ipak morati i da se reši onog lažnog doktora. Loše je za proevropski imidž. Što se Nemačke tiče, svi Srbi mogu da imaju lažne diplome i doktorate, čak dapače, što su neobrazovaniji tim bolje, ali kad je neko iz vlasti uhvaćen u prepisivanju, mora da ide sa funkcije, kako bi narod poverovao da su ostali u redu. I naravno, Evropa, koja nikad ne greši.

Inače, pošto ga je stislo sa svih strana, ponudio bi Vučić ostavku i ovde, pa da na svim trgovima u zemlji budu spontano organizovane masovne molitve da ostane. Ali nema kome, jer u Skupštini nema nikog osim njegovih vojnika, koji bi mu se, samostalni kakvi su, oštro suprotstavili. Podržala bi ga samo kilava opozicija, ali nju više niko ne uzima ozbiljno. A on ovako raskrečen, ne može još dugo.

Znate onaj stari vic, kad na partijskom sastanku u nekom vojvođanskom selu, drug iz Komiteta priča kako svakim danom napredujemo u svakom pogledu, tako da smo jednom nogom u socijalizmu, a drugom već u komunizmu, a Lala ga pita dokle ćemo biti tako raskrečeni. U sličnoj je situaciji je i Vučić, raskrečen, sa jednom nogom u kapitalizmu, a drugom u populizmu. Pompezno je najavio radikalne mere štednje, sa smanjenjem plata i penzija, a onda odustao, navodno zbog poplava. Kao, šteta je toliko velika, da narod ne bi mogao da izdrži nove namete, a zapravo on je u problemima.

Načet mu je virtuelni kredibilitet, a u stvarnosti ekonomija zemlje koju vodi sve više propada, proizvodnja je u padu, javni dug u porastu, a minus u budžetu sve veći. Rskrečen je i na međunarodnom planu, između zapada i istoka, Evrope i Rusije.

Oni će se između sebe nekako nagoditi, a on će ostati na ledini, napušten i prezren i od jednih i od drugih, jer ne zna istočnjačku mudrost koja kaže: "Kad se slonovi tuku strada trava, kad slonovi vode ljubav opet strada trava".

Sve je počelo sa raspravom o tome da li postoji cenzura ili ne, ali pad je počeo sa otkrićem nekih naših pametnjakovića iz Londona, da je doktorska disertacija ministra policije Stefanovića prepuna plagijata. Obično tako to biva, veliki preokreti u politici, počinju tamo gde se najmanje očekuju, na naizgled sasvim beznačajnim stvarima.

Zato se premijer, zaokupljen prepirkom sa OEBS-om, o cenzuri, prevario i suviše nonšalantno se uključio u tu naizgled sporednu temu o ministrovom prepisivanju doktorata. Za narodne mase OEBS je suviše akademska tema, dok je lažno predstavljanje i krađa jednog ministra, mnogo prepoznatljivija i zanimljivija priča. Mislio je da je dovoljno popularan i moćan da može jednom rečenicom da oduva sve te optužbe, ali prevario se i upravo ta glupost koju je izgovorio – da ništa gluplje nije čuo- koštaće ga vlasti.

Nije on morao znati da je ovaj plagirao disertaciju, ali kad je to obelodanjeno, morao je proveriti. Morao je pokazati da mu je to važno i da mu je stalo da se ispita i istera na čistac. Ja, recimo, takođe mislim da Stefanović nije kriv, jer verujem da nije ni pisao taj doktorat, a Vučić, koji još bolje poznaje njegove intelektualne i akademske potencijale, morao je bar da posumnja u mogućnost resavske škole, pa da se uzdrži od komentara i prepusti to onima koji su za to nadležni i kompetentni. Ovako, ostao je utisak da on jednostavno ne da svog ministra i da ga uopšte ne interesuje da li je ovaj falsifikovao tamo neki doktorat.

Da mu uopšte nije važno šta taj zna i može, šta je sve radio i na šta je sve spreman. Tako krivica menja vlasnika. Nije više važan ministar, nego premijer, koji je pokazao da mu uopšte nije važna istina, poštenje i moral, kao što se sve vreme kune. Više uopšte nije važno da li je ministar ukrao doktorat i kitio se tuđim perjem, taj je već otpisan, nego da li je to za premijera nemoral i prekršaj ili nije.

Da li je onda i on spreman na slične stvari? Kako će onda on da se bori protiv korupcije i kriminala, kad drži ministra policije, koji krade i lažno se predstavlja?

Kako će bilo kome moći tako nešto da zameri, da nekog za to optuži i zahteva kaznu, kad u ovom slučaju ne prihvata ni onu najblažu sankciju- ostavku ministra. Time je sve preneo na sebe, tako da sad kad se otkriva da ni Stefanovićev mentor, Mića Jovanović, nema londonski doktorat kojim se hvalio, to nije više Stefanovićev problem, nego još jedna bruka premijera. Da ne govorimo o tome da se time dovodi u pitanje kredibiletet čitavog Megatrend Univerziteta, čiji je Jovanović rektor, ali i svih vlasnika diploma sa tog Univerziteta, kojih su prepune sve partije, pa i vlast ove zemlje na svim nivoima.

Kada se jednom izgubi kredibilitet, to se lančano prenosi dalje, to se više ne može zaustaviti i niko ne može da zna dokle će sve stići. Kao džemper kad počne da se para, kao domine kad počnu da padaju. Dakle, vlada je upala u živo blato i sve što se više bude koprcala, sve će više da tone.

podeli ovaj članak: