Raspad

Pismo iz Brisela: Evropska unija traži od Srbije predaju najvrednijih prirodnih i ekonomskih resursa

Noć uoči sudnjeg dana

ZNaprednjački mrak u Srbiji nikad nije bio gušći, ali kad svane, a svanuće uskoro, biće to prizori sudnjeg dana. Najdalje do januara meseca 2017. godine, po diktatu Evropske unije, građani Srbije će biti izdvojeni u rezervate kao evropski Indijanci, postaće narod bez zemlje i države. Od Srbije neće ostati skoro ništa. Dokumentom pod nazivom "Reborn", koji je administracija Evropske unije poslala Vladi Srbije, na dan kad je formirana, nakon sto dana čekanja, predviđena je likvidacija svega što Srbiju još koliko-toliko čini državom. Naime, "Reborn" je skup neizbežnih obaveza koje su evropski komesari stavili pred ovdašnje vlastodršce, sa jasno određenim rokovima. Zahtevi su jasni: sve što vredi u Srbiji, a što još nije rasprodato, biće oglašeno za prodaju. Pre svega, prirodni resursi: izvor pijaće vode, poljoprivredno zemljište, šume, planine, rečna i jezerska priobalja, banje, lečilišta, lovišta...

N. Vlahović

Na dan kad je izglasana nova-stara Vlada Srbije, preko Ministarstva spoljnih poslova stigao je dokument iz Brisela pod nazivom "Reborn", što u prevodu na srpski jezik znači "novo rođenje", u kome se nadležna administracija Evropske unije obraća srpskim vlastodršcima rečnikom tutora. Dokument pod imenom "Reborn", tvrde izvori Magazina Tabloid iz Vlade Srbije, ne samo što sugeriše kakva treba da bude ekonomska politika Srbije u budućnosti, nego je reč doslovno o direktivama o tome kako treba urediti državu u svakom njenom segmentu. Problem je jedino što u ovom slučaju Evropska unija zahteva od Srbije da se ukine kao država i da sve svoje resurse ili proda ili preda na korištenje onome koga Brisel odredi (uvek se u takvim slučajevima "korisnik" krije iza takozvanih međunarodnih konzorcijuma za upravljanje resursima)

Naime, u ovom dokumentu-zahtevu evrobirokrata, Vlada Srbije će u veoma kratkom roku morati da pokrene završnicu rasprodaje prirodnih rezervoara i izvorište pijaće vode, ali i mnogih drugih prirodnih resursa, pa čak i čitavih, do sada zaštićenih područja, od reka do planina. Na ovaj način je već prodat (a, sudeći po ceni, pre će biti da je poklonjen), veći deo Vlasinskog jezera sa hotelom, i to po skraćenom postupku. Novi vlasnik je nepoznati konzorcijum iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na redu je dalja prodaja Kopaonika, Stare planine, Zlatibora, Povlena, Fruške gore, zauzimanje svih banjskih lečilišta u Srbiji (rasprodajom ili "ustupanjem uz pravičnu nadoknadu"), a na meti su čak i neki od najpoznatijih turističkih centara, kao što su Niška i Vrnjačka banja (Niška banja je smišljeno uništavana kako bi uskoro pala u ruke takođe nekom orijentalnom konzorcijumu).

Ako Vučićev režim uradi sve kako je zacrtano u ovom naredbodavnom aktu, izvori pijaće vode Srbiji biće ubrzo u vlasništvu stranaca, što će bit konačan čin kolonizacije ove države. Po rezervama zdrave i pitke vode u svetu, Ujedinjene nacije rangirale su Srbiju na 47 mesto u svetu, što je veoma značajna činjenica ako se imaju u vidu očekivanja da će se u skorijoj budućnosti voditi žestoke borbe za izvorišta vode. Borba za pitkom vodom obeležiće ovaj vek, i to na isti način na koji su se vodile bitke oko eksploatisanja nafte (videti u elektronskoj arhivi Magazina Tabloid, feljton iz knjige "Gepolitika vode", pokojnog Zorana Petrovića Piroćanca, od broja 196. pa nadalje).

S tim u vezi neki pokazatelji govore da Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave pitke vode najvišeg kvaliteta, od čega se eksploatiše manje od 20 odsto. U najvećoj meri eksploataciju provodi 27 preduzeća, koja se bave flaširanjem i prodajom vode na tržištu. Drugim rečima, vlast u Srbiji je domaćim i stranim privatnim kompanijama omogućila ubiranje enormnog profita, i to na bazi crpljenja prirodnog resursa - vode!

Evropska unija insistira u dokumentu koji je poslala na dan formiranja nove vlade, da se model takozvanog "privatno-javnog partnerstva", primeni i na privatizaciji javnih komunalnih preduzeća koja se bave poslovima vodosnabdevanja građana. To je uvod u haos, kakav Srbija još nije doživela i imaće nesagledive posledice na njene strateške interesa. Vučićev režim će biti prinuđen da javno saopšti da je rasprodaja vodnih resursa ultimatum koji pesnice finansijskog globalizma EU, MMF-a i Svetska banka postavljaju režimima nerazvijenih zemalja, u koje se svakako ubraja i Srbija.

Srpski Zakon o vodama kaže da su vode "dobro od opšteg interesa" i da su "u državnoj svojini", kao i to da vode i vodno zemljište u javnoj svojini predstavljaju "javno vodno dobro", koje je "neotuđivo" (Član 5). Ali, uprkos tome, kroz desetogodišnji proces privatizacije i tranzicije u Srbiji na improvizovanim tenderima i javnim aukcijama režim je nemilice rasprodao fabrike vode bez utvrđenih kriterijuma i uslova koncesije.

Komesari komanduju rasprodajom

Dokumentom pod imenom "Reborn", Evropska unija od Srbije zahteva i ubrzanu rasprodaju poljoprivrednog zemljišta, šumskih gazdinstava, rezervata i lovišta...Kraće rečeno, svega onoga što predstavlja neprocenjivi nacionalni i državni resurs, koji nijedna suverena država nikada ne bi prodala. Ali, priča o suverenosti Srbije, po svemu sudeći više nema nikakvog smisla, jer ovom državom već odavno vladaju strane diplomatske službe, korporativne mafije i politička preduzeća.

U dokumentu koji je Brisel dostavio Republici Srbiji i njenim nadležnim institucijama na dan izbora nove vlade, izričito je stavljen rok do kada mora bit završen proces privatizacije svih medija (osim RTS-a, koji ima pravo da zadrži status "nacionalnog servisa", ali tako da ga građani i dalje finansiraju i da mu se ostavi i prostor da živi od monopola u marketingu, št ne postoji ni u jednoj ozbiljnoj državi). Tako će sve ono što još nisu zarobili vlasnici režimskih medija, biti zarobljeno i stavljeno u službu užasne propagande i kulta ličnosti Aleksandra Vučića.

U dokumentu EU pod imenom "Reborn" predviđena je i "internacionalizacija" srpskog tržišta. Jasnije rečeno, ovdašnje tržište mora biti prepušteno monopolu stranih kompanija (rok je "odmah") a to "odmah" još šire otvara vrata za uvoz strane robe najgoreg kvaliteta, što će dovesti do daljeg porasta cena hrane i robe široke potrošnje. Tako će sudbina domaćih prizvođača biti definitivno zapečaćena, jer će ostati bez ikakve zaštite (pre svega poljoprivredni proizvođači, ali i svi oni drugi koji su se usudili da pokrenu neku svoju proizvodnju). "Reborn" sadrži i podužu listu državnih preduzeća koja će biti prodata. Mnoga od njih su već odavno u vlasništvu stranih kompanija, ali se ovde insistira na prodaji preostalog državnog udela. Da ne ostane baš ništa u posedu Srbije!

Najveći udarac koji dolazi iz ovog "novog rođenja", kako ga je cinično nazvala briselska birokratije, svakako je hitan zahtev za prodaju EPS-a, koji je ne samo najveća državna kompanija, nego i dokaz državnih atributa Republike Srbije. Evropska unija, dakle traži hitnu predaju preostalog državnog udela u kompanijama poput Imleka, PKB kompleksa, kao i svih strateških preduzeća koja se bave telekomunikacionim uslugama (pre svih Telekoma). Pred Vladu Srbije stavljen je zahtev za hitnu prodaju preostalog udela u bankama. Osam banaka u Srbiji propalo je u petnaest godina kriminalne tranzicije, a Evropska unija sada traži i hitnu prodaju Komercijalne banke, kako bi i poslednji državni bankarski gigant bio uklonjen.

Najdalje do januara meseca 2017. godine, dakle u narednih pola godine, po diktatu Evropske unije, građani Srbije će biti izdvojeni u rezervate kao evropski Indijanci, postaće narod bez zemlje i države. Naime, tada će Srbija biti u obavezi da svakom zainteresovanom stranom kupcu proda poljoprivredno zemljište. Istina, dobar deo najvećih i najkvalitetnijih parcela već su pokupovali lokalni tajkuni i kriminalci, ali i ratni zločinci, poput Branimira Glavaša iz Hrvatske, koji je još pre nekoliko godina postao vlasnik Poljoprivrednog preduzeća „Ratkovo" iz istoimenog mesta u Vojvodini.

Glavaš se tako našao među najvećim zemljoposednicima u Srbiji jer je na njegovo ime uknjiženo čak 150.000 hektara srpskih oranica! A, kako komesari iz Evropske unije komanduju, od januara iduće godine, poljoprivredno zemljište moći će da kupi i Kurta i Murta, samo ako ima para ili ima dobre veze u Vladi Srbije i dovoljno para da podmiti koga treba. Koliko arapskih mešetara čeka na red da zaposedne vojvođanske, mačvanske i šumadijske oranice, teško je i pretpostaviti. U Vučićevoj Srbiji, sva su im vrata otvorena.

Čak 108 arapskih firmi registrovanih u Bosni i Hercegovini, čeka da krene u kupovinu poljoprivrednog zemljišta i izvora pijaće vode u Srbiji. Prema podacima administracije Federacije BiH u Sarajevu, čak 71 takvu firmu vode Kuvajćani, 13 Libijci, 10 Sirijci, a dve su u posedu državljana Katara. Firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata imaju specijalan tretman u Srbiji i ne moraju da čekaju na signal Evropske unije.

Da bi sve ovo bilo izvedeno u delo i u zacrtanom roku, novoj Vladi Srbije je naređeno da najdalje u narednih tri meseca uradi nacrt novog Zakona o privatizaciji u kome bi trebalo da definiše uslove za prodaju strateških resursa! Reč je o elektroprivredi, vodoprivredi i telekomunikacijama, koje u novoj regulativi treba da budu izdvojene u procesu privatizacije, odnosno da se definiše status njihove imovine ali i imovine države. Na taj način, suspendovan je Zakon o privatizaciji iz 2014. godine, a otvorena su vrata za velike igre krupnog kapitala, koji će sa lica zemlje obrisati, ne samo tanku srednju klasu u Srbiji (ako tako nešto ovde uopšte postoji), nego i dobar deo političkih plemena koja su svojim divljačkim otimačinama iz državnih preduzeća i dovela do ovog diktata iz Brisela.

Dokumentom "Reborn", Evropska unija zahteva da se sve zakonski uredi, kako bi se znalo šta se prodaje i po kojoj ceni, te da se dokumentacija o tome dostavi Briselu, nakon čega će doći "tutori" koji će da prate ceo proces rastakanja državnih preduzeća i prirodnih resursa. Kod javnih preduzeća iz ovih oblasti naređeno je da se hitno utvrdi vlasnička struktura, kako imovine tako i zemljišta. Svi strateški resori ići će u privatizaciju. Ni kamen na kamenu od državne imovine ostati neće.

Zbog svega ovoga, izmenjen je čak i Akcioni plan za otvaranje poglavlja 23, u pregovorima sa Evropskom unijom. Vučićev režim, očito ima nameru da građanima Srbije napravi još veći pakao od života nego što ga sada imaju. Prema ovom dokumentu, treba uskoro očekivati i takve situacije da će domaćinstva vodu kupovati od privatnika, koji će posedovati vodovod.

Da bi to uspelo, Evropska unija zahteva da se uredi zakonodavstvo za javne usluge. kako će ga "urediti", nije teško pretpostaviti.

Najgore tek dolazi

Javnost u Srbiji ni do današnjeg dana nje saznala kolika je stvarna cena procesa takozavnih evropskih integracija. Istina, pokušaj izrade nekog zvaničnog troškovnika ove avanture urađen je u okviru nekakvog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU. Međutim, još niko javno nije predstavio, tako da je prava cena nepoznata. Jasno je samo to da će Srbija u procesu evrointegracija biti i dalje na velikom na gubitku. Vučićev režim brani se argumentacijom da nijedna država nije tokom pristupanja Evropskoj uniji zabeležila gubitke, što je obična laž, jer je dovoljan primer susedne Hrvatske koja je od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zapala u spoljni dug iz koga se neće izvući ni do polovine ovog veka. Istina je da EU nema interes da integriše finansijski propale države, ali ima interes da ih u dužničkom ropstvu i da od njih dobija stalno novu i sve jeftiniju radnu snagu i da im iscrpljuje nacionalne resurse. Srbija je možda najbolji takav primer.

Vučićev bolesni optimizam bez pokrića svakog dana širi propagandu kako će proces evrointegracija teći "u skladu sa našim mogućnostima", da ćemo ga finansirati iz sopstvenih izvora u meri u kojoj to neće ugroziti njenu finansijsku stabilnost...Tvrdi on da će ostatak novca biti dobijen iz evropskih pretpristupnih fondova, u vidu bilateralne pomoći država članica ili iz nekog trećeg izvora.

Sve same fantazije, obmane i najprovidnije laži. Istina je da će usklađivanje sa standardima Evropske unije, samo u oblasti zaštite životne sredine, koštati najmanje deset milijardi evra!

Dokumentom "Reborn", Srbiji je jasno stavljeno do znanja da će, sve što je preostalo od vitalnih resursa, biti rasprodato ispod tržišne cene, "kako bi proces što brže tekao". Svaka takva "privatizacija", zapravo je rasprodaja. A, razlika između ta dva termina je ogromna. Ozbiljna, kvalitetna privatizacija, ostavila bi građanima i državi garancije da će najvažnije vrednosti u ovoj zemlji biti sačuvane. A, rasprodaja je odricanje od svakog pravnog upliva države u dalja dešavanja sa imovinom predatom takvom "buvljaku".

Jedan od razloga zašto Evropska unija kreće u ovako brutalnu akciju je i okolnost da Vučićev režim rastura nacionalno blago Srbije munjevitom brzinom. Rezon evrobirokrata je jasan: bolje da oni rasprodaju šta još ima da se rasproda u Srbiji, nego da to Vučić i njegovi skakavci opljačkaju, poklone Arapima ili unište. Zato je suludom Vođi ponuđena najprikladnija opcija: da preseče granu na kojoj sedi.

Na primeru EPS-a, savršeno se jasno vidi zbog čega je Evropska unija donela odluku da ubrzano rasproda Srbiju i likvidira Vučićev režim usput. Naime, više puta su delegacije iz Brisela predlagale da se kriminal u ovom javnom preduzeću razreši na jednostavan način, formiranjem istražnog rima koji bi bio čist u moralnom i stručnom pogledu (mada je za istrage pronevera u EPS-u dovoljno bilo samo jedno odeljenje finansijske policije). To se nikada nije desilo. Umesto istraga i procesuiranja, Vučić je postavio svoga kuma Nikolu Petrovića na mesto direktora Elektromreže Srbije, kompanije koja će uskoro bit prodata i od čijeg profita je planirano da se namire bolesni apetiti naprednjačkog poglavice, a, verovatno, i ogromni lični dugovi koje je do sada napravio. Teško je zamisliti da će nakon ove poslednje "direktive" iz Brisela, tu akciju uopšte obaviti.

Ali, čak i dosadašnje pljačke u ovom privrednom gigantu, koje građani godinama plaćaju kao globu, male su u odnosu na ono što ih čeka kad uskoro dođe do privatizacije EPS-a. To će se videti čim budući privatni vlasnik bude formirao cene struje koju će malo koje domaćinstvo u Srbiji moći da plati. Kriminalnom odlukom da struja postane akcizna roba (kao da je luksuz u pitanju!), Vučićev režim je već nagovestio šta se sprema kad EPS uskoro padne u šake stranih privatnih kompanija.

Građani Srbije ne mogu da očekuju ništa dobro nakon najnovijih zahteva EU, jer će dosadašnju pljačku stranačkih krpelja zameniti strane kompanije-krvopije preko najsurovijeg izvlačenja ekstraprofita radi što brže amortizacije investicije. Između ta dva zla rešenje je bilo pravovremeno rušenje kriminalnog režima, ali za to očito nije bilo snage. Višestruko prevareni i iscrpljeni narod, u svakom smislu je potrošen i bez snage da se nanovo podigne. Dokument Evropske unije cinično nazvan "Reborn" ("novo rođenje"), namenjen je, izgleda, onima koji imaju devet života. Ovaj mali, prolazni, obični ljudski vek, takve eksperimente ne može da podnese.

A 1. Činjenice o najboljem srpskom resursu, poljoprivrednom zemljištu

Kad bi se nekim neverovatnim čudom ostvarile sulude Vučićeve fantazije pa Srbija uđe u Evropsku uniju 2020. godine (što je, naravno nemoguće) biće to tri godine nakon što su stranci već dobili pravo da kupuju naše oranice. U Srbiji je, registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima će već iduće godine biti i onih 450.000 hektara koji su, tokom poslednjih desetak godina, iz društvenog prešli u privatno vlasništvo i sve ostalo što se kome svidi. Reč je o najuređenijim kompleksima, a prvi će oranice početi da prodaju zemljišni špekulanti, neretko i uz zaradu hiljadu puta veću od ulaganja.

Samo 15 evra je bila cena po kojoj je privatizovan hektar na početku tranzicije, a to isto sada košta 15.000 evra!

Tačka dva člana 63 Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom dala je Srbiji rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Reč je bila o izmeni stava 3. člana 1. tog zakona kojim je stranim pravnim i fizičkim licima uskraćivano pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem

Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara. Vučić to nikada neće uraditi, jer nije Orban i ne zanimaju ga interesi građana i države, nego njegovi lični interesi.