Na licu mesta

Agencija za bezbednost saobraćaja na poslovima otimanja

Stop - ovo je pljačka

U Srbiji vešti vlastodršci uspevaju da od svega stvore lični kapital. U saradnji sa monopolistom za uvoz tahografa, hrvatskim preduzećem „Tahograf" samo na prodaji potpuno nepotrebnih nalepnica Agencija za bezbednost saobraćaja inkasira dodatnih pola miliona evra za svoje funkcionere i poslovodstvo pomenute firme. Zabranjuju se modeli koji se još uvek koriste u EU kako bi se vlasnici vozila naterali da kupe nove tahografe, koji koštaju između 60.000 i 100.000 dinara.

Milica Grabež

Mašta srpskih vlastodržaca je, izgleda, beskrajna, bar kada je u pitanju pljačka ovog već ogoljenog naroda. Agencija za bezbednost saobraćaja (trenutno joj je u v.d. stanju na čelu Jasmina Milošević) trebalo bi da vodi računa o bezbednosti, kako joj u imenu stoji, a ne o servisu i nabavci rezervnih delova. Ovo drugo, međutim, donosi više para.

Kontrolu rada servisa tahografa vrši ABS i potpuno proizvoljno razrezuje kazne. Ako neko nije dovoljno revnosni kupac robe od jedinog dobavljača koji prihod deli sa funkcionerima Agencije, biva papreno kažnjen i za takve stvari kao što su nezaključavanje sefa i neisticanje neke objave na oglasnoj tabli.

Da bi radionica smela da popravlja i ugrađuje tahografe mora da bude licencirana od strane Agencije, a da bi dobila licencu vlasnik ili neko drugo lice koje on odredi mora da polaže ispit. Da bi se kandidat prijavio na ispit, radionica mora da dostavi ugovor sa proizvođačem tahografa.

Skoro svi tahografi koji se koriste u Srbiji proizvedeni su u nemačkoj firmi VDO, čiji je generalni zastupnik za područje Zapadnog Balkana preduzeće „Tahograf" do.o. iz Zagreba koje je stoprocentni vlasnik preduzeća „Tahograf BG" d.o.o. iz Beograda (direktor Stevan Jovićević). Ako neka radionica želi da servisira tahografe (ima ih oko 60.000) ona mora da ima ugovor sa zastupnikom VDO-a, a da bi taj ugovor dobila i prikazala Agenciji za bezbednost saobraćaja, radionica avansno kupuje od „Tahografa" Zagreb, a preko „Tahografa BG", robu u vrednosti od 3.000 evra. Potpom se kandidat prijavljuje za ispit kojim treba da dobije licencu i ABS-u plaća još 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

U Srbiji ima oko 70 licenciranih radionica. U svakoj rade u proseku po dva radnika koja, takođe, moraju da imaju licencu, a ona za svakog od njih košta dodatnih 250 evra za nekakvu obuku koja traje svega tri sata.

Ovo je samo manji deo pljačke koja se sprovodi pod plaštom Agencije.

Direktor beogradskog „Tahografa BG", Stevan Jovićević, istovremeno je i samoizabrani predsednik Udruženja tahografskih radionica. Ovo udruženje se najčešće pojavljuje kao sponzor „stručnih seminara" na koje odlaze zaposleni iz ABS-a. Pravi donator je, međutm, „Tahograf" Zagreb, ali nije korektno da se vidi kako jedno privatno i to još strano preduzeće sponzoriše državnu agenciju, pa zato pare idu preko Udruženja.

Udruženje je za druženje, koje je nazvano „seminarom", sa zaposlenima ABS-a u decembru 2015. u aranđelovačkom hotelu „Izvor" platilo 10.000 dinara po učesniku, ali se trošak isplatio. Isplatilo se i vođenje vrhuške Agencije u susednu Hrvatsku na „usavršavanje". Sve ovo je pomoglo da se „Tahograf" Zagreb ovde postavi na mesto monopoliste.

Zbog pametno uvedene podele plena između „Tahografa BG" i funkcionera Agencije, radionicama i vlasnicima tahografa nametnute su nove obaveze. Radionica, da bi mogla da radi, mora da ima ugovor sa proizvođačem (odnosno sa „Tahografom BG"), a ako se ugovor raskine, radionici se oduzima dozvola. Da se ugovor ne bi raskinuo, radionica mora rezervne delove da kupuje isključivo od „Tahografa BG" i da na kraju svake godine ovom preduzeću dostavlja izveštaj koliko delova i od koga ih je kupila. Ova obaveza je ugovorom definisana, a ako nema ugovora, nema ni dozvole za rad, a bez nje ni prihoda.

Učesnik na javnim tenderima sme da bude isključivo zvanični predstavnik VDO-a u Srbiji, a to je „Tahograf BG".

Konačno, Agencija za bezbednost saobraćaja je krajem 2015. i početkom 2016. donela odluku o povlačenju iz upotreba tahografa tip 1311 i 1314, iako se oni i dalje koriste u Evropskoj Uniji. Novi tahografi smeju da budu ugrađeni samo u licenciranim radionicama, a one smeju da ugrade samo tahografe nemačkog VDO-a, koje mogu da nabave jedino preko „Tahografa BG" d.o.o. Novi tahograf košta između 60.000 i 100.000 dinara.

Kao vrhunac ove bezobzirne zloupotrebe monopolističkog položaja, „Tahograf BG" je sve radionice ucenio kupovinom holografskog znaka koji se lepi na tahografe posle svakog servisa. Ovo je, sa gledišta bezbednosti, potpuno besmisleno, jer su uređaji već obezbeđeni blombama i zakovicama, ali je veoma korisno za finansijsku dobrobit kako poslovodstva „Tahografa", tako isto i funkcionera ABS-a. Svaka holografska nalepnica košta 1.000 dinara, a u Srbiji ima oko 60.000 tahografa, tako da se očekuje dodatni prihod od 60 miliona dinara.

Iako ove nalepnice nisu predviđene ugovorom, radionica koja odbije da avansno kupi i plati najmanje 100 njih gubi ugovor, pa tako i licencu.