Odgovor na tekst ''Rašomon u režiji Malog Duće''

Nastavnik batinaš uzima stvar u svoje ruke

Zbog iznetih neistina o meni, mom poslu, a najviše zbog fizičkog nasrtaja na mene i psovanja moje maloletne dece, zahtevam da se objavi sledeći demanti.

Milan Milinković svoj posao u poslednjih nekoliko godina nije najrevnosnije obavljao, a čini se da je od svega najviše bio zaokupljen novinskom sekcijom. U pauzama prebijanja članova Školskog odbora motkama, pretnji oružjem i tuče dece kako na času, tako i pre i posle istih, najviše ga je zanimalo da na svaki mogući način poveže sva dešavanja u školi sa politikom (iako bi to trebalo da je strogo zabranjeno). Uzrok je što je Milinković je pre dolaska u školu, naravno bez dana radnog iskustva, bio politički vrlo aktivan u SPO, koji ga je i uhlebio u istoj.

Raznim političkim promenama u Šapcu, partijski neprijatelji postaju i njegovi, tako da od tada nezdravu politiku seje i po školi, kako na časovima, tako i u zbornici, ali i na nastavničkim većima i u otvorenim pismima, žalbama i tužbalicama raznim institucijama sistema koji ga tako tužnog uvek ,,ne razume''. Kao što se i iz pisma vidi, sve je politički obojio, a jedino su on i njegov mentor i bivša direktorica Jelena Avramović i dalje politički aktivni. Potonja je menjala stranke kao donji veš, ali je uvek nepogrešivo birala onu na vlasti. Njih dvoje su u zadnjih tri godine napisali 46 prijava institucijama sistema i ni jedna od njih nije rešena u njihovu korist. Zbog toga se dešavalo da Milinković ode u kabinet gradonačelnika i psuje mu sve najmilije, pa plaća drakonske kazne preko kase za uzajamnu pomoć koju je Jelena Avramović usmeravala kako je htela, kao i rabat od užina, ekskurzija, udžbenika i zapošljavanja po dobrom starom srpskom direktorskom obrascu od 10% od fakturisanog iznosa.

Baš te poplavne 2014. godine, Milinković pravi incident u školi kada za vreme nanosi teške telesne povrede jednom učeniku, čija porodica nedugo potom ga tuži, a cela priča dobija epilog u konačnoj presudi koja se meri milionskom odštetom i uslovnom zabranom od 3 meseca do godinu dana. Ucenjen od strane iste direktorice koju je zdušno branio, on napada sve na koga ga ona ,,napujda''.

Razlog je činjenica da je odmah posle incidenta dobio otkaz koji je vrlo brzo pretočen u vraćanje na posao uz dogovor da ,,bude dobar i poslušan''.

Od tada Milinković gubi kompas, pa preti Ivanu Điniću oružjem u aprilu 2015. godine (epilog je proces u Javnom tužilaštvu protiv njega), a 6 meseci kasnije tuče motkom predsednika Školskog odbora (krivični proces je u toku), dok dan posle nasrće fizički i na člana Školskog odbora Mioljuba Đinića. Jasno je da je u pitanju neka vrsta interesa jer je isti do izbora direktora u oktobru 2014. godine bio u dobrim odnosima i sa svima na koje je počeo verbalno i fizički da nasrće, a na kraju je u sve to upleo i medije, pa se sve završilo jednom netačnom pričom i u Vašem listu.

Simptomatično je da se isti dvojac bez kormilara za sve ,,nelogičnosti'' vezane za zakonska ograničenja postavljanja bilo koga namesto direktora ko nije Jelena Avramović obraćao svim institucijama prijavama i da su sve odbijene kao neosnovane sa jednim jedinim i za njih poražavajućim obrazloženjem - i neko drugi osim Jelene Avramović može da bude direktor.

Iz svega napisanog, jasno je samo da je izgleda u njihovim i samo u njihovim glavama na snazi neki zakon koji je do sada važio samo za Milinkovića i Avramovićevu.

U Petkovici, 1.9.2016.

Predsednik Školskog odbora

Nikola Šarčević