Kakva je međusobna veza Velike Gospojine, parastosa i bivše direktorke Narodnog muzeja Pančevo, ko je upao u klopku i ko je slobodu platio stanom od 101 kvadrata, kakav je dvostruki jubilej proslavljen na Veliku gospojinu a ko je teturao po Pančevu, ko je i kako upropastio muzejsku zbirku tekstila, ko je i kako upropastio muzejsku zbirku ćilima i štamparsku radionicu? Ko je vešerku promovisao u konzervatorku, ko je i kako straćio pare na tajno angažovanje slikara konzervatora i šta se dešavalo u slikarsko konzervatorskom ateljeu a šta bi trebalo urediti u muzejskim apartmanima? Tabloidov istraživač Stanislav Živkov, potražio je odgovore na ova i neka druga pitanja
Stanislav Živkov
Velika Gospojina spade u najveće verske praznika i predstavlja uspomenu na smrt Bogorodice a takođe se smatra da je ovaj verski praznik zapravo praznik žena i majki , međutim u slučaju bivše direktorke ostataka pančevačakog Narodnog Muzeja, Velika Gospojina je poslužila kao još jedan izgovor za organizovanje svečanog parastosa oličenog u velikom ždranju i pijanci za članove njenog kluba obožavatelja i učesnike udruženog zločinačkog poduhvata urnisanja kulturnih dobara, organizovane pljačke, pranja para i totalnog srozavanja muzeološke struke kao takve.
Naime doktrina udruženog zločinačkog poduhvata smatra članove grupe individualno odgovornima za zločine koji su počinjeni prema zajedničkom planu, bez obzira jesu li počinjeni od strane člana grupe ili ne. Važno je napomenuti da, za razliku od komandne odgovornosti, za postojanje zločinačkog pothvata nije potrebno dokazati hijerarhijski odnos, i po tome je najsličniji američkoj doktrini zavere. A, u konkretnom slučaju ova zavera daje vrlo uspešne i štetne rezultate. Malo je poznato da se za bivšu direktorku muzeja Svetlanu Mesicki ovog leta potrefio još jedan jubilej, a to je desetogodišnjica svečang razvoda braka koji je 2006. godine takođe proslavila monumentalnom žurkom. Još tada se pokazalo ko je i šta je zapravo ona, pošto se još ranije ispostavilo da je ta predana majka i supruga svog muža uhvatila u staru klopku putem lažne trudnoće, a muž je potom slobodu platio stanom od 101 kvadrata u centru Pančeva i još alimentacijom od 600 evra!
Dvostruki antijubilej smenjene direktorke Svetlane Mesicki svečano je proslavljen dana 28. avgusta 2016. godine početkom grandiozne žurke tačno u 13 sati ali su pripreme počele još dva dana ranije kada je uveliko dopingovana direktorka viđena u birtiji Galerija, inače neformalnom sedištu ostataka Demokratske stranke u Pančevu kako sa Draganom Vuković vlasnicom knjigovodstvene agencije Dragana i njenom kćerkicom Jovanom Vuković, zaposlenom na nepostojećem radnom mestu knjigovođe overava ceo štos virmana. Da bi se potom preselila u muzej gde je nastavila loče da bi tako uspešan dan svečano završila teturajući pijana kao letva i plašeći decu na radionici koja se održavala u petak predveče.
Birtija "Galerija", od velikog je strateškog značaja za drugaricu bivšu direktorku pošto se iz nje odlično vidi njen centar za konzervaciju tekstila, odnosno obližnja picerija "Modena 1988" za koju se zna da je lovu iskeširao direktorkin poslednji bivši dečko Dulence Belić koji je čak organizovao i svečano otvaranje na kome je direktorka razjurila goste, formalno vlasništvo izvesne Ljiljane Tapalaga eminentne konzervatorke smenjene direktorke koja je 2013. godine prigodom Noći Muzeja 2013 godine, baletane i klinčuriju obukla u originalne predmete iz zbirke tekstila da bi priredila performans u muzejskom dvorištu pod stupidnim imenom Buđenje u belom.
Jer je, navodno, vekovima bela boja simbolizuje čistoću, anđele, mir, poštenje, nevinost, boju oslobođenih robova, boju aristokratije da bi baletani na kraju u originalnim muzejskim predmetima jedno sat vremena igrali, skakali, đipali i znojili se na +35 stepeni i neviđenoj zapari, da bi potom, BMW Mesicka poslala isti materijal na navodni uobičajeni tretman shodno vrsti materijala pri čemu se uopšte ne zna šta je zapravo rađeno sa muzejskim predmetima-nema podataka o vrsti tretmana, upotrebljenim hemikalijama, načinu zaštite što je sve obavezno po članu 111 Zakona o kulturnim dobrima da bi se ispostavilo da je tzv. uobičajeni tretman zapravo najobičnije pranje i peglanje veša u tada već nepostojećem vešeraju pošto je prema reversu br 140/2013 od 19. juna 2013. godine predmete sa tzv. uobičajenog tretmana vratila ista ta Ljiljana Tapalaga inače snajka vlasnika ugašene radnje za pranje i peglanje rublja Dr Clean, SZR za uslužno pranje, sušenje i peglanje veša Dr Clean Jon Tapalaga koja ne postoji od 12.06. 2012, a osnovna referenca za izbor ovih likova bila je činjenica da je Tapalagina kćer školska drugarica sa Mesickinom kćerkom!
Veliko je pitanje šta je od predmeta nakon tzv. adekvatnog tretmana uopšte ostalo do danas jer revizija zbirke i pored naloga Muzeja Vojvodine do danas nije urađena a u međuvremenu su bacane gomile predmeta koje je dotična upropastila!
Što se same zbirke tekstila tiče, već godinama se svake godine u planu i izveštaju o radu odeljenja Etnologije po ko zna koji put navodi redovno godišnje spremanje depoa ma šta to značilo pa je tokom jednog takvog velikog spremanja 2012. godine organizovano iznošenje svih vunenih ćilima iz depoa u muzejsko dvorište gde je uz pomoć volontera organizovano pranje i ribanje ćilima razapetih na tablu iverice četkom i šmrkom bez ikakve konsultacije sa konzervatorom i bez ikakvog konzervatorskog elaborata o stanju predmeta pre oštećenja i dokumentacije o stanju nakon „tretmana" tokom kojeg se boja slivala muzejskim dvorištem.
Naravno, ovde nije bio kraj konzervatorskim poduhvatima bivše direktorke Svetlane BMW Mesicki koja je u proleće udarnički doprinela totalnom urnisanju velikog dela prizemlja muzeja , pre svega depoa arheologije, etnologije i primenjene umetnosti u kojima je do tada isecanjem vlage i ugradnjom klima uređaja bilo omogućeno sušenje zidova i bolja ventilacija prostorija ali pošto je Mesickin prioritet bila ordinarna budalaština sa objašnjenjem da Narodni Muzej Pančevo izlazi u susret publici, njihovim željama i potrebama kako bi Muzej postao ne samo prostor za čuvanje predmeta već i mesto okupljanja građana gde mogu provoditi svoje slobodno vreme što se zapravo svelo na otvaranje birtije u muzejskom dvorištu koje je ulepšano tako što su sa zidova počupani svi klima uređaji koji su potom bačeni u hodnike da neometano propadaju i rđaju a svi prozori prizemlja su blokirani štampanom zidarskom zavesom plaćenom 700.000 dinara tako da je sada sprečeno i provetravanje depoa i radnih prostora otvaranjem prozora , a ionako mračni prostori sada su još mračniji i u njima je praktično nemoguće raditi.
Uklanjanjem klima uređaja i onemogućavanjem prirodnog provetravanja teško su ugrožene muzejske zbirke u depoima jer su neprovetreni prostori idealni za pojavu buđi na drvenim predmetima i nameštaju, korozije na metalnim predmetima ili elementima, a takođe su vlagom ugroženi i predmeti arheološke zbirke: osteološki materijal, keramika i metalni predmeti. radi hitnog otvaranja birtije u muzejskom dvorištu devastiran je i sam deo zgrade bespravnim bušenjem zidova spomenika kulture velikog značaja kako bi se iz klozeta voda dovela do šanka u dvorištu.
Na veliku žalost nepostojeće direktorke pančevačkog muzeja, kafana je neslavno propala što je duboko ožalostilo njene kućne ljubimce koji su nakon toga veoma retko imali priliku da drndaju džez uz hektolitre piva i ostalih tekućina. Međutim nevezano za kafanu i bunkerisanje prozora šteta se pravila još ranije.
Još 2012. godine, Muzej je na poklon od čuvenog pančevačkog pečatoresca Nikole Ćoseva, dobio odlično očuvan kompletan inventar štamparske radionice koji je za prigodu noći muzeja 2012. godine bio izložen u muzejskom podrumu i to svega jedan dan, koliko je trajala manifestacija.
Umesto da se predmeti nakon Noći muzeja iznesu iz vlažnog podruma, oni su iz nepoznatih razloga ostavljeni u podrumu da bi tek dva meseca kasnije komisijski ustanovljeno da je kompletan inventar prekriven buđi, da su metalni delovi korodirali, te da je na par mesta na predmete curila fekalna kanalizacija.
Predmeti su odmah izneti iz podruma i privremeno preneti u depo Odeljenja za etnologiju u prizemlju zgrade a rukovodiocu zbirke Svetlani Mesicki na pamet nije padalo ni da pokuša da sa priručnim sredstvima (10% rastvorom Asepsola) ukloni naslage buđi. Umesto toga, po sistemu napad je najbolja odbrana. Mesicka je napala sve druge da su oni krivi što podrum nije vetren iako je to ona naredila a kako bi sve ispalo još melodramatičnije optužila je neimenovane zaposlene da su namerno bušili kanalizacione cevi kako bi njoj naudili.
Nešto kasnije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu u 2013. godini dodeljuje za konzervaciju 150.000 dinara od traženih 200.000 ali se konzervaciji nije pristupilo sve do 9. avgusta 2013. kada su predmeti bez ikakvog sklopljenog ugovora upućeni na konzervaciju u privatnoj režiji (revers br 241/ od 9.8.2013 godine bez muzejskog pečata potpisan od strane rukovodioca zbirke a bez potpisa tadašnjeg direktora). Ugovor o delu kojim je regulisano plaćanje radova na konzervaciji skopljen je tek 30.10.2013 (del br 345 od 30.10. 2013 godine) odnosno 82 dana pošto je materijal odnet na konzervaciju.
Materijal je vraćen u muzej 15 novembra 2013 godine , ne postoji nikakav zapisnik o vraćanju materijala, niti bilo kakav izveštaj konzervatora o vrsti konzervacije niti konzervatorski karton za svaki predmet ponaosob, a tek u petak 3.1. 2014 (del br 1/2014) je u delovodni protokol zaveden dopis sa svim prethodnim antidatiranjima! Udruženi zločinački poduhvat koji je trenutno u toku je takozvani projekat Umetnička zbirka Olge Smederevac i Fedore Imrej Riči koji već dve godine služi isključivo kao izvor za neverovatnu mužu para i njihovo arčenje na svašta i koješta. Naime na sajtu Ministarstva kulture objavljena je informacija da je u 2015 I 2106 godini Ministarstvo dodelilo gotovo dva miliona dinara za realizaciju ovog takozvanog projekta ali je daleko manje poznato na šta je novac do sada spičkan. Stoga bi bilo jako zanimljivo kada bi se našao neko da objasni zbog čega je od novca ovog projekta muzejskoj čistačici Jolan Varga dugo od tog novca isplaćivana bruto plata
Međutim mućkama tu nije kraj pošto je pod izgovorom projekta vršena nepotrebna nabavka opreme i kupljen je ko zna koji po redu fotoaparat a o tome da se radi makar šta i makar kako najbolje govori činjenica da je iz Muzeja kao vrhunsko dostignuće predstavljena činjenica da je za celih godinu dana konzervatorski tretirano čak 12 umetničkih slika i 12 ukrasnih okvira iz zbirke Smederevac Riči te da je izrađena obimna konzervatorska dokumentacija sa fotografijama stanja pre, za vreme i posle izvođenja konzervatorskih i restauratorskih radova što bi sve bilo jako lepo i krasno ali kada su neke od tih tretiranih slika nedavno bile izložene ispostavilo se da su neke od njih dimenzija 15 x 20 cm a da nijedan ram nije do kraja restaurisan a objašnjenje za to je vrlo prosto i leži u činjenici da se tokom svoje čitave „eminentne" karijere vrla konzervatorka Gordana Đurađević Stojanov najviše bavila organizovanjem muzičkog programa u skarednoj pančevčakoj birtiji Dukat i u samom Muzeju gde je organizovala muzičke večeri svom tadašnjem dečku Aleksandru Alimpiću, mnogo manje, odnosno tek da ima za život, pozlaćivanjem svega i svačega a najmanje konzervacijom i restauracijom umentičkih slika čime se očito nije bavila ni u Muzeju pošto je konstantno viđana kako tovari umetničke slike u muzejski kombi i odnosi ih u nepoznatom pravcu.
Vezano za tzv. konzervatorski rad Gordane Đurađević Stojanov opravdano se postavlja pitanje kada je ona to uopšte mogla da radi ako se zna da je najveći deo radnog vremena danima nedeljama i mesecima provodila aktivno tamaneći sve vrste alkohola praveći društvo svojoj voljenoj direktorki Svetlani BMW Mesicki o čemu je najbolje svedočio njen gromoglasan smeh kao po narodnoj poslovici smeje se ko luda na brašno, a osim toga kroz tzv. slikarsko konzervatorski atelje sa posebnim ulazom iz dvorišta, gde samo nedostaje mokri čvor pa da bude apartman, prodefilovao je najgori pančevački šljam, a kako bi se zamaskiralo stalno pijanstvo Đurađevićke, izmišljena je navodna provala u atelje, jer se prema rečima očevidaca, Đurađevićka tako napila da nije mogla da potrefi ključ u bravu, a ista stvar se u više navrata dešavala i sa kolima pa se tako dogodilo da su se Mesicka i Đurađevićka tako napile da su jedva dobauljale u muzejsko dvorište i nekako odatle peške nastavile, pošto bi zbog maligana u krvi verovatno napravile nekoliko saobraćajnih nesreća i završile na trežnjenju u policiji!
Odmah do tzv. slikarsko konzervatorskog ateljea nalazi se i prostor muzejskih apartmana iz koga su nedavno volšebno nestala čak dva velika kafanska suncobrana što je bilo ravno tragediji pošto bi bez hladovine bilo nemoguće lokerisanje u muzejskom dvorištu a samo pominjanje bilo kakvih apartmana što sadašnjih što budućih podrazumeva i tržišnu orijentaciju Muzeja a kako bi muzej tržiđno poslovao biće potrebno i uređenje soba za dnevni boravak i boravak na sat, za šta će jedino biti potrebno reaktivirati birtiju u dvorištu, urediti apartmane i budoar u domarevom stanu i povešati crvene fenjere kako bi ugođaj bio prijatniji.
Jedino će naknadno biti određeno ko će rukovoditi sado-mazo kutkom! A sve ovo biće u skladu sa željama pojedinih demokratkinja za prisilnim otvaranjem muzeja koji je pretvoren u nekakvu javnu kuću pošto je očito preovladao stav da se Muzej po svaku cenu mora otvoriti za javnost pa je zbog ovolikog otvaranja pretvoren u javnu muzejsku kuću a samo nedostaje nekoliko madam i makroa pa da ugođaj bude kompletan! Inače važno je spomenuti da je pre desetak godina jedan tadašnji radnik muzeja lepo predvideo njegovu budućnost i najavio skoro postavljanje crvenih fenjera što je izazvalo duboku konsternaciju muzejskog pedagoga Olivije Sladojević koja je godinama spopadala pomenutog radnika muzeja, koji joj je na jednom sastanku rekao da zna šta ona zapravo hoće ali da može biti sigurna da nikada neće dobiti njegovih 23,5 cm!
Inače vezano za slikarsko konzervatorske radove, prava žrtva totalnog diletantizma i štetočinstva svakako je remek delo Paje Jovanovića, odnosno prva verzija Seobe Srba koja je zaštićena kao kulturno dobro od izuzetnog značaja što sa sobom povlači veliku odgovornost i velike obaveze što je za Mesicku i Đurađevićku misaona imenica!
Naime malo je poznato da je mesecima za posetioce zatvoren prostor privremene stalne postavke muzeja i to zbog nenormalnog prokišnjavanja fušerski urađenog krova koji je mesecima stajao razbucan i prepun pukotina i rupa tako da je voda u slapovima tekla po svim izložbenim prostorijama te da su podređeni danima skidali sa sprata desetine kofa i šafolja prepunih vode.
Svo to vreme "Seoba Srba" je stajala na zidu prekrivena najlonom u prevlažnoj dvorani, a prilikom jednog užasnog dažda, tokom kojeg je muzej plivao u vodi, gospođa BMW je izjavila da ima ko o tome da vodi računa misleći pri tome na navodno najstručniju slikarku konzervatorku Gordanu Đurađević, čija je jedina stručna referenca rad na restauraciji pozlate na ikonostasima.
A Đurađevićku je "Seoba Srba" dočekala u katastrofalnom stanju pošto se slika usled dugog stajanja uz veliku vlagu dobro naborala, bojeni sloj se podljuskao i počeo da otpada!
Uglavnom, i pored toga "Seoba Srba" je preneta u podrum Konaka kneginje Ljubice, radi izlaganja " nakon čega netragom nestaje i to tako što je u tajnosti premeštena u prostoriju odmah pored svečane sale gde se sa njom baktala Đurađevićka koja je velike delove slike prelepila flasterima gaze, kako bi se sprečilo dalje oštećenje nakon čega je na slici mesecima u tajnosti prčkano da bi na kraju Seoba Srba bila ponovno izložena u stalnoj postavci, ali u senci, kako se na jakom svetlu ne bi videli tragovi Đurađevićkinog prčkanja!
Na kraju se pak ispostavilo da razlog prokišnjavanju uopšte nije bio fušerski saniran krov već oluci potpuno začepljeni lišćem iz koji se voda prelivala i izlivala po tavanu odakle je pravila slapove u izložbeni prostor u kome neometano rajzuju miševi zbog kojih su na sve strane postavljene desetine mišolovki!
Ni sa stanjem zbirke primenjene umetnosti stanje nije mnogo bolje. Naime , već navedenim projektom umetničke zbirke Smederevac predviđena je i restauracija i konzervacija dela nameštaja iz te zbirke što formalno ne bi predstavljalo nikakav problem jer muzej, makar na papiru ima zaposlenog preparatora za drvo i metal i to izvesnu Tatjanu Tomanov, apsolventa španskog koja je prema planu trebala da u jesen 2013 godine bude upućena na preparatorske kurseve što je već oktobra 2013 godine sprečila Svetlana BMW Mesicki rasporedivši Tomanovku u administraciju čime je otvoren put za pranje para na relaciji Narodni Muzej Pančevo - Etnografski muzej Beograd, odnosno Svetlana Mesicki - Mirjana Menković- Nebojša Jeremić , u hijerarhiji Menkovićkinog harema poznatiji kao Zumbul-aga koji je prošle godine uzeo preko pola miliona da bi sasvim nepotrebno danima nedeljama i mesecima strugao i hoblovao ulazne kapije na fasadi, koje su inače uvek bile prebojene, da bi ove godine nastavio sa drndanjem stolarije na dvorišnoj strani hola, koja je takođe uvek bila prebojena a i vrednosti od jednog miliončeta da bi mu pre neki dan Gordana Đurađević potovarila u kombi i donela nameštaj iz zbirke Smederevac na dalje hoblovanje i drndanje!
Struganje i hoblovanje drveta nije jedina specijalnost gore pomenutog Jeremića a zaposleni u muzeju su se u to uverili dana 17. jula 2016. godine o čemu postoji službena beleška iz koje se vidi da je Jeremić na konzervaciju od Mesicke preuzeo pravi muzeološki raritet a to je klozet čučavac koji je imao ogroman promet upravo u vreme kada su se Mesicka i Sladojevićka verale po klozetskim šoljama i onako usput razbijale poneku!
Nakon ostavke Svetlane Mesicki ona je po svaku cenu pokušavala da iz muzeja zbriše da bi ubrzo izvisila za prelazak u Muzej Vojvodine, i Muzej grada Novog Sada što uopšte ni najmanje ne čudi jer sigurno i tamo znaju sa kime bi imali posla, a pre svega sa pravim pravcijatim muzeološkim folirantom, neradnicom, lenčugom spletkarošicom, intrigantkinjom, zlom ženom i to veoma zavidljivom koja je sve drugo osim zavodljiva, koja bi umesto davno započetih nikada završenih postdiplomskih studija etnologije i antropologije sada mogla da dobije počasni doktorat iz alkoholnih nauka!
Pošto ostavka sa sobom nosi i značajno smanjenje plate, smenjena direktorka nedavno je izjavila da će morati da proda svoj trofejni stan jer neće moći da plaća račune bez direktorske plate i plaćenih ručkova i hektolitara pića na muzejski račun.
Ako do te prodaje dođe bilo bi veoma važno upozoriti buduće kupce da bi pothitno najpre trebalo izvršiti kompletan ritual egzorcizma a potom dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije sa posebnom pažnjom na ektoparazite pošto je javna tajna da mnogi drugi koriste taj stan za susrete u dvoje, recimo Jovana Vuković koja zaliva cveće i hrani mačku papagaja i bubašvabe!
Svojevremeno je bivša direktorka naredila svim kustosima da obavezno nabave i pročitaju ovu knjigu pošto su po sirotoj jadnoj Mesickoj svi kustosi nepismeni i vulgarni polusvet pa je tako u jednoj raspravi napala neke zaposlene vičući na njih da su prosti i da su im svaka druga reč glagol na J, imenica na P i imenica na K, na šta je usledilo protivpitanje: a od kada se ti u to ne razumeš, pošto bi za praktičnu upotrebu svih navedenih reči mogla da dobiješ doktorat honoris causa (počasni doktorat za sveopšte zasluge).
Imajući to u vidu ni najmanje ne čudi činjenica da je nedavno muzej kadrovski pojačan i to tako što je žena predsednika upravnog odbora hitno zaposlila jednu svoju rođaku sa glavnim zadatkom da dotičnog predsednika drži pod nadzorom pošto je opšte poznata činjenica da je drugarica direktorka šarmirala i pojedine članove upravnog odbora koji su šarmirani njenim čarima i stručnošću podržali njena nastojanja, a pravi biser dogodio se početkom avgusta kada je bivša direktorka, uoči odlaska na odmor za svoju zamenicu imenovala nepostojeću radnicu, odnosno Vanju Radenković, muzejsku piljarku sa dlakavim nogama i kratkom haljinicom tako da još jedino predstoji otvaranje antimuzeja za urnisanje spomenika pa da propast bude kompletna!