Kosovo i Metohija

Laža i paralaža crkvenog odbora u Prizrenu: otimačina, izdaja i prodaja

Nepredvidivi putevi novčani

„Ne menja se samo magarac", pametno kaže Aleksandar Vučić. U pravu je, on se nije promenio. Krajem prošle godine, svesno zloupotrebljavajući deo imovine srpskog naroda na Kosovu i Metohiji nad kojom ima nadležnost, episkop vikarni Teodosije povukao je jedan od najtežih poteza u okviru izdaje koju, koordinisano sa srpskim vlastima u Beogradu, sprovodi na Kosovu i Metohiji već dugi niz godina. Ovaj put sa dalekosežnim, možda i trajnim posledicama. Čovek iz naroda nije u stanju da shvati da izdaju države i Crkve može da počini njen član, pogotovo ne njen crkveni velikodostojnik, iz jednostavnog razloga jer običan čovek za to nikada ne bi imao smelosti.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Prvog dana meseca novembra 2016. godine, Odbor crkvene opštine prizrenske, koji su činili predsednik tog odbora Spasoje Andrijević, sekretar Branimir Gligorijević, član Božidar Dekić i paroh prizrenski jerej Slobodan Đorić, zasedao je sa jedinom temom - prodaja njive zvane „Crveni breg" površine 1 ha 33 ari i 45 m2 na periferiji grada. Odbor donosi odluku o prodaji i istog dana šalje dopis Upravnom odboru ERP sa sedištem u Gračanici, u kome navodi kako je „njiva uzurpirana nakon 1999. godine od strane Albanaca i kao takva ne koristi CO prizrenskoj" jer „mi nemamo pristupa niti je možemo koristiti u bilo koje svrhe". Za novac je predloženo da se u gradu kupi neka druga nekretnina. Đorić moli ERP da odluku odobri jer bi „ovim naša crkvena opština imala velike dobiti".

Već narednog dana, 2. novembra, Upravni odbor, ali u „u užem sastavu", kojim predsedava uzurpator trona eparhije raško-prizrenske Teodosije Šibalić, donosi odluku broj 571. kojom prihvata odluku Crkvene opštine prizrenske „kao opravdanu" i odobrava „prodaju uzurpirane parcele br. P-71813068-05406-1 KO Prizren". Ova odluka dostavljena je na razmatranje Patrijaršijskom Upravom odboru SPC u dokumentu broj 572. započeta rečima „Čast nam je..." te se obrazlaže odluka o „prodaji uzurpirane parcele":

„...Odnosna parcela je uzurpirana i opterećena nelegalno izgrađenim kućama kosovskih Albanaca, još devedesetih godina prošlog veka, kada je tadašnji paroh podneo tužbe nadležnim organima. U međuvremenu, nakon sukoba na Kosovu i Metohiji1999., godine, na pomenutoj parceli pored puta je podignuto još stambenih objekata, tako da je potpuno zatvoren svaki prilaz unutrašnjosti parcele, te smo tužbu ponovo podneli nadležnim organima u opštini Prizren. Po pitanju ove parcele, od suda i policije, do danas nije ništa urađeno jer za to ne postoji ni minimum dobre volje kako bi se to rešilo. Zbog svega navedenog, Srpska pravoslavna crkvena opština prizrenska u Prizrenu nije u mogućnosti da uđe u svoj posed niti da koristi svoju imovinu. Iz tog razloga, na osnovu svega navedenog, crkvena opština prizrenska je donela svoju Odluku o otuđenju svoje parcele, da bi za taj novac mogla da kupi imovinu u samom gradu, što bi joj donosilo redovne prihode" u potpisu - Teodosije Šibalić.

Već na prvi pogled je nejasno odakle to da su kosovski Albanci „još 90-tih godina prošlog veka" uzurpirali imovinu za koju u dopisu od pre jednog dana Crkvena opština prizrenska navodi da je „njiva uzurpirana nakon 1999. godine". Osim toga - ko i zašto bi kupio parcelu kojoj je „potpuno zatvoren svaki prilaz unutrašnjosti" a ona sam „opterećena kućama"?

Nije sasvim logičan ni navod da ne postoji „ni minimum dobre volje kod nadležnih organa opštine Prizren" da reši problem „uzurpirane parcele" pa će se od novca stečenog prodajom kupiti nekretnina „u samom gradu koja će donositi redovne prihode". Prema ovome je sasvim prirodno u samom gradu nešto što je potpuno nezamislivo na njegovoj periferiji pa je raspon bezbednosnih uslova, kako je u ovom dopisu navedeno, prosto nestvaran.

Posebno rizično je i to što ovim, barem do skoro, institucija od najvećeg uticaja na Srbe na KiM, potpuno opravdava i podstiče prodaju svake imovine koja je uzurpirana ili joj se ne može prići što može da proizvede totalno destruktivan efekat kod svih koji do sada nisu želeli da otuđe svoja uzurpirna imanja a takvih je veliki broj.

Ovim se očigledno želeo izvršiti pritisak na Patrijaršiju koja treba da tu odluku konačno i odobri. Međutim, izgleda da za tim nije bilo nikakve potrebe. Ni oni nisu opterećeni nacionalnim osećanjima jer već sutradan 3. novembra, bez ikakve provere i promišljanja, stiže odgovor kako „Predsedništvo Patrijaršijskog upravnog odbora u sednici svojoj (br. 618) odobrava prodaju uzurpirane imovine" itd...Pristanak je na potpis predsedniku PUO odneo član, episkop žički Justin. Tužno da u ovome učešće uzima naslednik Svetog Nikolaja žičkog koji je o Kosovu govorio tako nadahnuto, kao o događaju nad događajima, „nadahnuću za buduća pokolenja" i „unikumu u dvanaestovekovnoj istoriji hrišćanskog sveta" jer „Kosovo je najveća grobnica hrišćanskih mučenika, poginulih za jedan dan. Jedna druga, takva i tolika, nije nam poznata."

Danas eto, niti je ko pitao koliko će novca i na koji način od otuđenja crkvene zemlje „biti od koristi" niti tražio neko drugo rešenje, kamoli da pokuša da prodaju spreči. Gotovo 1,5ha zemlje prodat je dok dlanom o dlan. Izgleda da je sve odrađeno na reč ili pak internim i telefonskim dogovorima jer kako dugačije objasniti takvu brzinu u donošenju tak odrastične odluke? Najgora opcija bi bila da nikoga nije zanimalo šta se sa srpskom zemljom na Kosovu i Metohiji, u vlasništvu SPC, dešava.

Prema saznanjima Magazina Tabloid, suma dobijena prodajom zemlje je „sramna" zbog čega se izbegava njeno navođenje u svim zvaničnim dokumentima čija je razmena usledila.

Sve institucija države Srbije, u čijoj je nadležnosti Kosovo i Metohija, vrlo brzo, isključivo na ličnu inicijativu, upoznate su sa ovim više nego sumnjivim procesom. Ipak, uprkos značaju koji ova odluka može imati na preostale Srbe, svi su izabrali da ne budu nadležni ili se od toga ograde.

Iz kabineta Aleksandra Vučića, u vreme apelovanja sa funkcije premijera R. Srbije, nakon uvida u dokumenta i odluke o prodaji odlučili su da se pozovu na činjenicu da je prema Ustavu R. Srbije delovanje Crkve i ostalih verskih zajednica odvojeno, te da one sa punim i apsolutnim pravom raspolažu svojom imovinom. Možda bi ovakvi izgovori i „pili vodu" ali onda kada se ne bi smo vrlo sveže sećali i živeli kršenje tog istog Ustava od strane Aleksandra Vučića ne bi li Srbi sa Kosova i Metohije raznim pritiscima predstavnika vlasti i kriminalnih struktura, bili „integrisani" u paralelne institucije takozvane „republike Kosovo". Biće da se ovde radi o pranju ruku državne vlasti koja je kroz Briselski sporazum prekršila sve Ustavne norme gde je to ikako bilo moguće, i nastavlja da ih krši, a kao svoju nemoć u sprečavanju prodaje zemljišta navodi upravo propise tog istog Ustava. Da mogućnost sprečavanja postoji dokaz je manastir Gračanica jer je apelom sakupljena potrebna svota novca i otkupljene su kuće u blizini koje su potomci kolonista nameravali da prodaju Albancima.

Neminovno slučaj je stigao i do Kancelarije za Kosovo i Metohiju koja je na dopis pristigao službenim putem, zatražila pojašnjenje o prodaji od Upravnog odbora Eparhije raško-prizrenske u Gračanici.

Odgovor Upravnog odbora iz Gračanice je vrlo brzo i usledio: „...Na prvom mestu, moramo izraziti čuđenje zbog čega se Narodna skupština odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju uopšte bavi ovim pitanjem, s obzirom na to da se ne radi ni o državnoj zemlji niti je budžet ili interes Republike Srbije bilo kako ugrožen ili oštećen"

Ovaj bestidan i arogantan odgovor „nedodirljivog" koji se izjašnjava iz isključivo protokolarnih razloga, pruža uvid u bahatost uzurpatora Eparhije raško - prizrenske i njihovo prezir prema institucijama države Srbije ma kako im one bile naklonjene. Potpisnici tih redova lišeni su svakog razumnog, rodoljubivog i ljudskog osećaja što ih je, prema mnogim dokazima ali i brojnim depešema Wikiliksa, na nalog američke administracije 2010. godine tu i dovelo! Ovde se ne može isključiti mogućnost da su dodatno bili ohrabreni politikom koju Vlada Aleksandra Vučića vodi a koja čini sve ne bi li ugasila ne samo srpsku državu na Kosovu i Metohiji već i srpsku svest o Kosovu kao svojoj zemlji pa su računali kako neće biti interesovanja za ovaj slučaj koji je suštinski u skladu sa takvom državnom politikom.

U prepotentnom odgovoru koji potpisuje Sekretar Eparhijskog upravnog odbora, protojerej Savo Šmigić, pokušaju da se spreči prodaja zemljišta suprotstavljaju se ustaljeni razlozi srpske nemoći na KiM.

Pravdajući se već izgrađenim kućama na ovom zemljištu, UO ERP u Gračanici da bi dodatno dramatizovao stanje tvrdi još i da su te kuće „sagradili bivši borci OVK" a u da u to vreme „Crkva nije imala načina da se suprotstavi zloupotrebi svoje zemlje". Priča se dalje konstruiše kako je „Crkva, kada se bezbednosna situacija poboljšala, pokušala na sve načine da svoje zemljište povrati". Međutim, „Pošto je Bogoslovija obnovljena, nismo mogli da idemo na sud iz straha od toga šta bi stanari koji su zauzeli našu zemlju, uglavnom bivši borci OVK, mogli da učine deci koja pohađaju Bogosloviju".

Ovo patetično potenciranje sopstvene nemoći završava se „pozitivnim" ishodom gde se krajem 2016. pojavljuje Besnik Krajku iz Prizrena sa koji se konačno dogovara prodaja zemljišta. Naime, rešenje problema je bila prodaja zemljišta, navodi Šmigić ispred Upravnog odbora ERP iz Gračanice, a namera kojom se prodaja pokušava sprečiti pravda se željom da se pomogne bivšem zakupcu. Zanimljivo ali se nigde na precizira na koji bi način sprečavanje prodaje crkvenog zemljišta pomoglo Albancu koji je tu parcelu uzeo u zakup još pre početka rata na Kosovu i za nju uredno plaćao zakup?

Šmigić, potpisnik odgovora, pisanije završava epskim tonom „svi mogu da napuste srpski narod na Kosovu i Metohiji, sem ERP koja će ostati uz svoj narod i na svojoj zemlji, dokle nas bude ovde". Ovde ćemo se samo osvrnuti na ironiju da će potpisnici ovog odgovora „ostati na svojoj zemlji" oni koji je prodaju Albancima a čijoj prodaji niko ne sme da se usprotivi!

Apel sprečavanju prodaje srpske zemlje stigao je i na adresu Uprave za saradnju sa „crkvama" i verskim zajednicama Vlade republike Srbije te i ona zahteva od namesništva iz Gračanice da se po istom izjasni. Bez preteranog uznemiravanja i njima stiže isto pismo koje je već poslato Kancelariji za KiM! Sa jedinim izuzetkom da je uklonjen deo kojim se na prvom mestu čude zbog čega se Narodna Skupština i Vlada uopšte bave ovim pitanjem. Ovaj put odgovor potpisuje vikarni episkop Teodosije.

Uz salve uvreda na račun onih koji pokušavaju da ovu besramnu prodaju spreče, i Teodosije nastavlja sa iznošenjem neistina i potenciranjem „uzurpacije" kao osnovnog motiva za ovu transakciju optužujući njene protivnike za „prijateljske veze sa Albancima" zbog čega žele da prodaju spreče. Prema ovome izgleda da su Albanci ti koji bi bili na dobitku ako bi SPC očuvala svoju imovinu na Kosovu i Metohiji a ne njenom prodajom njima.

Posebno iritantno u ovom cirkularnom odgovoru jeste navod da „Crkva nije ni sada, niti bilo kada, svesno poslovala sa bilo kojim licem za koje je znala da je umešano u ratne zločine nad Srbima ili srpskom vojskom ili policijom".

Naime, jeste tačno da Crkva nije sarađivala sa takvima, ali je problem što oni žele da zamenom teza sebe i svoje postupke predstave za Crkvene a što nikako ne može da bude slučaj iz mnogo razloga. O poslovanju se ne može sa sigurnošću govoriti ali namesništvo koje trenutno stoluje u Gračanici bez sumnje obavlja mnogo toga tajno. To svedoči i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, finansiran od Soroš organizacije, u svom biltenu „Srpska zajednica na Kosovu" iz juna 2012., koji na strani 71. piše:

„Na osnovu uvida koji je imao Helsinški odbor, izvesna podrška novoj adminstraciji u Severnoj Mitrovici (novoosnovanoj opštini takozvane 'republike Kosovo') dolazi i iz krugova Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, kao jedne od najznačajnijih institucija za kosovske Srbe". O detaljima podrške nema ni reči, ali dovoljno govori fotografija Teodosija na kojoj se srdačno rukuje sa Hašimom Tačijem tokom ceremonije smene generala KFOR-a 2011. godine dok su Srbi strepeli na barikadama. Ili možda nije znao da Hašim Tači pravosnažnom presudom srpskog Suda oglašen krivim za ubistva srpskih policajaca?

Možda ni Sava Janjić nije znao da je nekadašnji general hrvatske vojske Agim Čeku, koga su kanadski vojnici SFOR-a zvali „ubica beba", činio zločine nad Srbima pa je sa njim u Dečanima svečan otvorio mostić koga su izgradile „Bezbednosne snage Kosova", nekadašnja „OVK"? Ili to nije znala Svetlana Stević, za čije potrebe organizacije „Majka devet Jugovića" pod patronatom ERP u Gračanici, su ove iste „bezbednosne snage" izgradile put do njene farme u selu Prekovce?

Bilo je još mnogo sličnih projekata koji možda ne spadaju u poslovanje ali politička saradnja sa ovim ratnim zločincima i te kako je štetnija i gora nego poslovna. Ali izgleda da je i do toga došlo jer kupac „Crvenog brega", Besnik Krajku, prema saznanjima Magazina Tabloid, nastupa u ime Redžepa Morine, nekadašnjeg komandanta „OVK" pod komandom Ramuša Haradinaja čije je stranke sada član a o čemu je Upravni odbor ERP bio blagovremeno i precizno informisan. Sa Haradinajem je ova vrsta saradnje potpuno zaokružena.

Međutim, srž problema u ovom slučaju leži u nečem sasvim drugom...

Prosto je neverovatno da svi učesnici, i to sve vreme, na nezgrapan i bahat način prikrivaju istinu da zemljište koje je predmet ove prodaje, nikada nije bilo uzurpirano pa čak ni danas na njemu nema izgrađenih objekata! Parcela je pusta ledina a to vidimo na fotografijama načinjenim početkom ove godine koje su se našle uz dopis koji je pristigao u Kancelariju za Kosovo i Metohiju.

Zato čudi da se Kancelarija zadovoljila očigledno neistinitim odgovoram što potkrepljuje sumnju o prikrivenoj ali jasnoj podršci antidržavnog delovanja koje sprovodi bezakonju sklono namesništvo Eparhije raško - prizrenske u Gračanici. No, zahvaljajući ljudima koji se individualno ne slažu sa takvim nepočinstvom, iako ne mogu da preko svojih nadležnih učine ništa da to spreče, naša redakcija je došla u posed tih fotografija ne bi li se sa ovim upoznala javnost i naterala izgrednike da povrate prodato zemljište i spreče buduće takve korake.

Albanci znaju da zemljište pripada Crkvi, a imovina Crkve, iz političkih, pravnih ili diplomatskih razloga, može biti vraćena i nakon više decenija zbog čega niko nije želeo da ulaže u izgradnju na zemljištu na kome svakog časa može biti porušen objekat. Laž o uzurpaciji korišćena je svesno u svrhu opravdanja ove kriminalne i nelegalne transakcije koja se nameravala izvršiti po svaku cenu a toliko je usiljena da se dotakla čak i straha od rekacije za „decu u Bogosloviji" kojoj bi mogli da naude „bivši borci OVK koji su tu sagradili kuće". I sve ove izmišljotine ponovljene su nekoliko puta u zvaničnim odgovorima sa pečatom ERP u Gračanici! Emotivinim nabojem pokušano je maskiranje njihovih kriminalnih antihrišćanskih aktivnosti. Bez realnog povoda, iako to čak ni uzurpacija ne može da bude, prodaja bi izazvala osude, burne rekacije i mnogo šire neslaganje. Ovako, upakovano u formu „prinude", koju inače hrišćanstvo ne poznaje i ne priznaje, svetini je trebalo pružiti „čvrsto" opravdanje.

Da je parcela zaista bila pusta i „neopterećena kućama bivši boraca OVK" svedoči i satelitski snimak na kome je ona zaokružena a na njoj se ne nalazi baš nikakav objekat.

Namera da se za taj novac kupi druga nepokretnost „kako imovina crkvene opštine ne bi bila umanjena" dodatno treba da umiri duhove. Da je išta kupljeno tim novcem, u gradu u kome ne samo da Srba nema ni koliko prstiju jedne ruke već u kome niko ne bi poslovao sa firmom u vlasništvu Srba a tek Crkve, to bi bilo isticano na samom početku svakog odgovora kao dokaz iskrene namere. Ovako, krije se i tačna cena po kojoj je zemljište prodato ali svakako ne treba mnogo pameti da se shvati koliko se toga može kupiti u gradu za novac prodane zemlje na njegovoj periferiji, pa tako ni priča o nameri da se imovina ne umanjuje, prosto nema osnova.

Vidimo da i sami vrh beogradske Patrijaršije ima udela u ovome kroz njihovo slaganje sa odlukom o prodaji koje je usledilo ekspresno a koji su imali svu vlast da to jednim potezom spreče. Odnosno, nema sumnje da je sve bilo unapred pripremljeno ali se o datumu evidentiranja vodilo računa radi proste logike i hronološkog poretka stvari. I samo se o tome, i ni o čemu drugom, vodila iskrena briga.

Nakon prodaje njive, a krajem aprila ove godine, već su započete pripreme za građevinske radove. Preko parcele izgrađen je improvizovani put i postavljena rasveta za buduću ulicu koja će biti izgrađena na nekadašnjem crkvenom zemljištu. Tako da će tek nakon prodaje te njive, čemu se Albanci u Prizrenu javno i otvoreno smeju, biti sagrađene kuće u kojima će živeti sasvim sigurno i bivši borci, odnosno teroristi „OVK" među kojima ne možemo da isključimo ni one koji su nad Srbima vršili zločine a u ovom regionu bili su to neki od najtežih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu i Metohiji. I to se znalo, unapred.