Natrag
Propadanje
Sve zablude i iluzije budžeta Republike Srbije za 2017. godinu: stižu rate kredita na naplatu a para nema
Šuplje i prazno
Ukupni planirani rashodi u Budžetu Republike Srbije za 2017. godinu su hiljadu i 93 milijarde dinara, ili nešto manje od devet milijardi evra, dok su nedostajuća sredstva 246 miliona evra. Samo za kamate planiran je rashod milijardu i 90 miliona evra, a za neto zarade svih zaposlenih milijardu i 250 miliona evra. Srbija mora da se zaduži 6,96 milijardi evra, uzimanjem novih kredita da bi iz tih sredstava vratila dospele kredite u iznosu od 6,4 milijardi evra, te sa razlikom od 560 miliona evra pokrila planirani deficit budžeta, što iznosi 6,15 odsto planiranih rashoda. Danas javni dug Srbije dostiže oko 24 milijardi evra i skoro tri puta je veći od ukupnog godišnjeg budžeta. Ukratko rečeno, Srbija je poražena bez ispaljenog metka. Ekonomski je slomljena, njeni privredni resursi uništeni, stanovništvo siromašno i staro, a prirodni resursi stavljeni na raspolaganje strancima.
Miodrag K. Skulić
Vlada Republike Srbije iz sopstvenih sredstava republičkog budžeta nije u stanju da finansira nikakvu modernizaciju i rekonstrukciju, a posebno izgradnju novih objekata (već se za sva ta investiciona ulaganja nanovo zadužujemo), u oblasti:
• Elektroprivrede,
• Prenosa i distribucije el. energije,
• Putogradnji,
• Železnici
• Gasovodima,
• Aviosaobraćaju,
• Izgradnji i rekonstrukciji kliničkih centara,
• Emisionoj tehnici,
• Kontroli leta,
• Fiat Automobili Srbija i RTB Bor,
U pregledu koji čini popis ukupnih direktnih i indirektnih zaduženja Republike Srbije u iznosu od 24,59 milijardi dinara, koji su dati u prilogu republičkog budžeta za 2017. godinu, samo emitovane državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu u dinarima dostigle su na kraju 2016. godine 5,2 milijardi evra (641,2 milijarde dinara) i u njima na te obveznice ugovorena kamatna godišnja stopa iznosi od četiri do deset odsto. Na obveznice sa dvogodišnjim dospećem kamata je četiri do šest odsto godišnje, na obveznice sa trogodišnjim dospećem šest do deset odsto, godišnje, na petogodišnje obveznice osam do deset odsto godišnje, na sedmogodišnje 5,75 do deset odsto i na obveznice sa desetogodišnjim dospećem deset odsto godišnje. U 2017. godini dospeva glavnica ovih emitovanih obveznica u dinarima u iznosu od 205,2 milijarde dinara, ili oko 1,66 milijardi evra.
Na emitovane državne hartije od vrednosti u evrima, čija ukupna emisija iznosi 2,94 milijarde evra, pripadajuća kamata je od jedan do 5,85 odsto godišnje. Za obveznice sa 53-nedeljnim dospećem 0,79 do 1,57 odsto godišnje, na obveznice sa dvogodišnjim dospećem jedan do četiri odsto godišnje, na trogodišnje dva do 4,5 odsto, na petogodišnje 2,5 do 4,5 odsto, na desetogodišnje 3,5 do pet odsto i na 15-godišnje 3,75 do 5,85 odsto godišnje. U 2017. godini dospeva glavnica ovih emitovanih obveznica u evrima u ukupnom iznosu od 930 miliona evra. Za protivrednost glavnice obveznica koje dospevaju u 2017. godini država iz budžeta mora izdvojiti 2,6 milijardi evra, plus pripadajuću kamatu.
Počnimo od izdataka za kamate planiranih u republičkom budžetu za 2017. godinu, po kom osnovu je planiran iznos od milijardu i 90 miliona evra. Tako rashodi po osnovu kamata učestvuju u ukupnim planiranim rashodima 11,03 odsto. O kolikoj sumi se radi najbolje potvrđuje činjenica da je za neto zarade svih zaposlenih koji se finansiraju iz republičkog budžeta za 2017. godinu planirano milijardu i 250 miliona evra.
Za Ministarstvo odbrane planirano je 58,9 milijardi dinara, ili 3,1 milijardu više u odnosu na prethodnu godinu (5,5%), a za Ministarstvo unutrašnjih poslova 66 milijardi dinara, ili 4,2 milijarde dinara više (6,9%). Dakle, za ova dva ministarstva koja zapošljavaju 78. hiljada lica (odbrana 33 hiljade, unutrašnji poslovi 45 hiljada), planirano je izdvajanje 125 milijardi dinara, a za rashode za kamate 134 milijarde dinara, ili devet milijardi dinara manje za ova dva ministarstva.
Republički budžet za 2017. godinu je 9,1 milijardu evra i manji je od 1,5 hiljada evra godišnje po stanovniku, te tako siromašan budžet ne bi trebao služiti da pokriva promašaje prethodnih i ovog režima, posebno u javnim preduzećima, lokalnoj upravi i nekim ministarstvima.
Prihodi i primanja budžeta za 2016. godinu su 997,4 milijarde dinara, ili više nego u budžetu za prethodnu godinu 73 milijarde dinara, što čini 7,3 odsto veći planirani prihod, dok su prihodi i primanja za 2017. godinu hiljadu i 93 milijarde dinara i planirani su da budu veći od prethodne godine za veoma visok rast, od skoro 11 odsto. Ako je planirani bruto društveni proizvod za narednu godinu 4.396,7 milijardi dinara (35,5 milijardi evra), to znači da su planirani rashodi u budžetu za tu godinu od 1.092,9 milijardi dinara, dostigli učešće od 24,78 odsto planiranog bruto društvenog proizvoda Srbije. Po zakonu tih 45 odsto maksimalno dozvoljenog učešća javnog duga u BDP znači da je zakonom dozvoljeno maksimalno zaduženje države od 16 milijardi evra, a ne 24 milijardi evra.
Republika Srbija je u 2016. godini planirala novo zaduženje za još 121,7 milijardi dinara, ili nešto manje od milijarde evra. Dug Republike Srbije na dan 31. oktobra 2015. godine iznosio 22,2 milijarde evra, a godinu dana kasnije, tačnije 31. oktobra 2016. godine, iznosi 24,3 milijarde evra, ili više 2,1 milijardu evra.
U ovom budžetu planirano je novo zaduženje za još 560 miliona evra. Danas javni dug Srbije dostiže oko 24 milijardi evra i skoro tri puta je veći od ukupnog godišnjeg budžeta, što moramo priznati, je veoma, veoma visoko, a i stopa učešća javnog duga u BDR je odavno nešto niža od 78 odsto, ma da je zakonom utvrđena na maksimalnom nivou od 45 odsto učešća u bruto društvenom proizvodu.
Preostale obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu Obaveze prema Pariskom klubu su 1,3 milijarde evra, stim da poslednja rata po ovom aranžmanu dospeva 22.03.2041. godine, dok su obaveze prema Londonskom klubu 178,2 miliona evra, a poslednja rata dospeva 01.11.2024. godine.
Koje su najveće direktne obaveze Republike za infrastrukturne objekte
Kredit kineske Export Import banke:
Rekonstrukcija i modernizacija pruge Bgd - S. Pazova 320 miliona USD
Obilaznica oko Beograda 230 miliona USD
Projekat izgradnje autoputa Surčin - Obrenovac 198 miliona USD
Autoput Obrenovac - Ljig 133 miliona EUR
Most Zemun - Borča 183 miliona EUR
Termoelektrana Kostolac 292 miliona EUR
Svetska banka dala je Republici zajmove 4 projekata 390 miliona USD i četiri projekta u vrednosti 407 miliona EUR
Evropska investiciona banka četiri zajma Republike 313 miliona EUR (za kliničke centre 50, za unapređenje objekata pravosudnih organa 26, za rekonstrukciju žel. pruge NIŠ-Dimitrovgrad 36,7 i Apeks kreditna linija 200 miliona evra)
Banka za razvoj Saveta Evrope dala je zajam Republici 45 miliona EUR
Nemačka razvojna banka dala je zajam Republici 37 miliona EUR (za razvoj tržišta biomase 20 i za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine 17 miliona eura)
Republika Turska odobrila je Srbiji zajam za putnu infrastrukturu u manje razvijenim opštinama 16 miliona USD
Ostale direktne najveće obaveze Republike Srbije dostigle 2,5 milijarde evra
Vlada Emirata 912 miliona evra Vlada Ruske Federacije 412 miliona evra
Vlada Ajzerberdžana 253 miliona evra
Vlada Kuvajta 308 miliona evra
Vlada Libije 40,7 miliona
Kredit za Koridir X od EIB 285, od EBRD 57,1 i od IBRD 224,8 miliona evra
Za koja javna i druga preduzeća Republika Srbija vraća kredite
Za JP Srbijagas kod domaćih banka u vlasništvu inostranih lica, kao i kod naše Komercijalne banke po osnovu 21 kreditne partije država je dala garancije za povraćaj kredita i plaćanje kamate u iznosu od 347,4 miliona evra, od čega dospeva glavnica u 2017. godini u iznosu od 145,5 miliona evra. Pored toga prema Zakonu o preuzimanju obaveza JP Srbijagas prema NIS-u ukupan iznos duga je 123 miliona evra, od čega prva rata za 2017. iznosi 61,5 miliona evra, a poslednja rata dospeva 31. maja 2018. godine. Takođe, JP Srbijagas ima inostrani kredit u iznosu od 28,9 miliona evra od EBRD, a u 2017. godini dospeva glavnica ovog kredita u iznosu od 5,3 miliona evra, kao i šest kreditnih partija kod banaka u Londonu, Amsterdamu i sa Malte u ukupnom iznosu od 82,6 miliona evra, od čega u 2017. godini dospeva 62,5 miliona evra. Dakle, samo za ovo javno republičko preduzeće država je dala garancije u iznosu od 581,9 miliona evra, a u 2017. godini planirano je da se otplati 274,8 miliona evra.
Za JP Putevi Srbije date su garancije za deset kredita u iznosu od 397 miliona evra, a u 2017. godini dospeva za vraćanje 34,7 miliona evra (od čega za most kod Beške 25,4 za obilaznicu oko Beograda 78,2 miliona evra). Za Elektroprivredu Srbije date su garancije za 14 kredita u iznosu 415 miliona evra, a u 2017. godini dospeva za vraćanje 10,5 miliona evra (od čega za restruktuiranje EPS-a 200, za Kolubaru 60 miliona evra)
Za Železnicu Srbije date su garancije za sedam kredita u iznosu od 213,5 miliona evra,
A, u 2017.- godini dospeva za vraćanje 15,8 miliona evra (od čega je za železnički Koridor X namenjeno 27, nabavku voznih sredstava 25, a ostalo za obnovu železničke infrastrukture).
Za Air Serbia date su garancije po sedam kredita od banaka u zemlji u iznosu od 26,5 miliona evra, od čega u 2017. godini dospeva 10,1 milion evra.
Za Grad Beograd obnova beogradskog jezgra EIB kredit 71 miliona EUR
Namenski kredit Republike za Fiat preostao iznos 112 miliona EUR
Namenski kredit za Grad Beograd Most na Savi 147 miliona EUR
Za RTB Bor finansiranje izgradnje nove topionice 125 miliona EUR
Za Galeniku tri domaća i jedan ino kredit 28 miliona EUR
Za Agenciju za kontrolu letenja data garancija za 15 miliona EUR
Za JAT Tehniku data garancija za domaći kredit 5 miliona EUR
Planirani prihod od PDV na domaće proizvode opao sa 34,04 u 2014. godini na 26,39 odsto u 2015. godini i na planiranih samo 21,41 odsto u 2016. godini, dok je za 2017. godinu 22,9 odsto, a prihod po osnovu PDV na robu iz uvoza 77,1 odsto, što znači da država živi od prihoda na uvoz, kao i da Srbija sve manje ima sopstvenu proizvodnju.
Ukupni planirani prihodi PDV za 2016. godinu na robu iz uvoza je dostigao je 333,3 milijarde dinara, prema planiranom PDV na proizvode u zemlji u iznosu od 90,8 milijardi dinara. To znači da je PDV na robu iz uvoza dostigao 78,59 odsto, a na proizvode u zemlji samo 21,41 odsto. PDV na dodatu vrednost u zemlji u 2014. godini bio je planiran 34,04 odsto, a za 2015. godinu 26,39 odsto. Zar pad ovog učešća ne govori o ubrzanom opadanju domaće proizvodnje i sve većem oslanjanju na uvoz, po kom osnovu država ostvaruje skoro 4/5 ukupnih prihoda PDV na granici, unapred naplaćenim PDV. Opadanje stope učešća PDV na domaću proizvodnju robe, je ozbiljan znak potpunog uništenja proizvodnih kapaciteta zemlje, a to što se ove dve tri godine otvaraju inostrane fabrike, uz obilatu državnu potporu, je znak da je to šrafcigerska i lohn konfekcijska proizvodnje, bazirana na uvoznim komponentama, primer Fiata i brojnih drugih pogona.
Od akciza je planiran prihod u iznosu od 271,4 milijarde dinara, u odnosu na planirani u prethodnoj godini od 254 milijarde dinara. To je znak prevaljivanja nedostatka planiranih prihoda na teret poreskih obveznika, kako građana tako i privrednih subjekata i preduzetnika, posebno zbog većih prihoda planiranih za akcize na naftne derivate. U narednom pregledu jasno se vidi da se očekuje posebno visok priliv sredstava od ostalih akciza, a to je uvedene akcize na električnu energiju u ovoj godini, koje su planirane u ovom budžetu 14,9 milijardi dinara, ili 120 miliona evra, što će sve pasti na teret građana i drugih poreskih obveznika.
Nedovoljno planirane subvencije za privredu, poljoprivredu, puteve, turizam i kulturu
Pod pritiskom MMF i Svetske banke da se na najmanju meru smanje subvencije za privredu i poljoprivredu, Vlada kao da ne očekuje da će u 2017. godini morati poslati na tržište rada 40.000 zaposlenih iz društvenih preduzeća koja odlaze u stečaj, pa će sredstva planirana u Tranzicionom fondu biti biti nedovoljna. Ukupne subvencije planirane su u iznosu od 1,55 milijardi dinara manje nego u budžetu za prethodnu godinu. Za Železnicu u 2017. godini planirana manja sredstva u iznosu od 1,62 milijarde dinara. Za JP Putevi Srbije planirana su manje subvencije za tri milijarde dinara, što verno pokazuje dati tabelarni pregled.
Za Fond PIO izdvajanje 17,95% ukupno planiranih sredstava, u iznosu od 201,6 milijardi dinara (1,63 milijarde evra), dok je za prethodnu godinu bilo planirano izdvajanje od 219,8 milijardi dinara, ili oko 1,8 milijardi evra.
Za Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja planirano je 201,6 milijardi dinara, što iznosi skoro 1,63 milijarde evra. To je najveći pojedinačni iznos na strani rashoda, koji je dostigao 17,95 odsto ukupno planiranih rashoda u republičkom budžetu. Ovako velika ušteda od 170 miliona evra ostvarena je boljom naplatom doprinosa PIO, što je kvalitet, ali i smanjenjem penzija penzionerima sa srednjim i većim primanjima, koji iznos godišnje dostiže oko 210 miliona evra.
Za transfer Republičkom fondu socijalnog osiguranja u 2017. godini planirano je 24,4 milijarde dinara, ili 197,6 miliona evra, što je u odnosu na Fond PIO manje 12 puta.
Ukupnih rashoda budžeta, u 2016. godini planirano je 168,6 milijardi dinara, ili 15,07 odsto ukupno planiranih rashoda republičkog budžeta. Dakle, za dotacije Fondu PIO, zbog uništene privrede, a posebno poljoprivrede i rudarstva, izdvaja se 25,6 milijardi dinara više nego za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.
Planirana sredstva za konačno obnavljanje kliničkih centara
Za rekonstrukciju kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu planirana su nedovoljna sredstva u budžetu, a namenski kredit iz inostranstva pojeli su bivši režimi, pa sada budžetskim sredstvima se vrši rekonstrukcija objekata, a nedostajaće sredstva potreba za nabavku nove opreme.
I u ovom budžetu planirana davanja za Fiat automobili i Air Serbia
Ponovo se planiraju donacije za Fiat Automobili Srbija i Air Serbia, ali sada nema navedeno kome koliko, iako je za prethodnu 2015. godinu planirana neka vrsta donacije od posebnog značaja u iznosu od 8.133.325.000 dinara, ili 66,4 miliona evra.
Agencije, uprave, kancelarije, fondovi i drugi korisnici budžeta po predlogu za 2017. godinu planirani su sa 95,6 milijardi dinara, ili 8,19 odsto ukupnih planiranih prihoda budžeta. U finansiranju ovih više od sto organizacionih jedinica koje se podmiruju iz republičkog budžeta po dvadeset je kancelarija i uprava, po deset direkcija i zavoda, devet kancelarija, sedam agencija, po tri su službe, saveti i centra i drugi brojni organizacioni delovi na koje se usmerava 96,5 milijardi dinara, dok je za prethodnu godinu bilo planirano 85,9 milijardi dinara.
Iako je to 775 miliona evra, Vlada ništa ne radi na njihovom smanjenju, ili ukidanju, izuzev što su nestala planirana sredstva za Agenciju za privatizaciju, koja se utopila u Ministarstvo privrede, a prethodne dve godine nije uspela da proda nijedno društveno preduzeće, pa ni akcije koje ima Akcijski fond u skoro hiljadu prodatih društvenih preduzeća u poslednjih 15 godina.
