Natrag
Ekonomija
Režimske obmane: budžetski "suficit" i "povećanje" penzija i plata u javnom sektoru
Otimačina do poslednjeg čina
Vučićeva pljačka preko plata i penzija postala je nepodnošljiva. Za poslednje tri godine njegove vladavine, svakom penzioneru oteto je po milion dinara! Fiskalna konsolidacija, smanjenje tereta javnog duga (kamata i otplata), smanjenje „pritiska" javne potrošnje na bruto domaći proizvod, uz smanjenje deficita budžeta, postali su osnova nove makroekonomske politike kod nas. Najveći deo rasprava se vodi do tih problema. Ali, u pozadini režimskih obmana u vezi sa tim leži obična demagogija, neznanje, nestručnost, bahatost a često i kriminalni apetiti vladajuće oligarhije i njenog neprikosnovenog i takođe neukog ali drskog vođe. O svemu ovome, specijalno za Magazin Tabloid piše prof. dr Slobodan Komazec, ugledni srpski ekonomista.
prof. dr Slobodan Komazec
U prethodnom tekstu videli smo stvarno stanje nacionalne ekonomije i finansija , bez obzira na zvanično „ulepšanu stvarnost". Kriza traje već osam godina. Privredni rast i pored velikog priliva kapitala kroz zaduživanje, direktne investicije i dr. vrlo je neuravnotežen, nizak, spor i trom, s godinama prave implozije (negativne stope) razvoja. Iz ovog lavirinta vlada ne vidi izlaz. Friziranjem podataka ne ispravlja se stvarnost. Treba do temelja otkriti dramatično stanje države, privrede i nacije i faktore krize. Ovo iz razloga što su ekonomisti i finansijski sistem u stadijumu sloma i izvesnog bankrota.
Budžetski deficit i s njim organski povezani javni dug postali su glavni problem savremenih država. Osnovna orjentacija makroekonomske politike usmerena je na stabilizaciju javnih finansija, a to znači uravnotežavanje javnih prihoda i javnih rashoda. To znači smanjivanje primarnog deficita, a zatim, postepeno smanjivanje dopunskog finansiranja, odnosno javnog duga. Države, a tako i naša, pristupila je ograničavanju javne potrošnje , posebno smanjenju penzija i ličnih dohodaka u javnom sektoru-kao osnovnih pozicija u budžetu. To je poznata politika "prisilne štednje" i ograničenja. Pri tome se postavlja ključno pitanje: kako ovakva politika (i koliko) deluje na standard, potrošnju stanovništva , uvoz , investicije i konačno ekonomski rast?
Sve su to povezani tokovi u okviru tzv. funkcionalnih finansija. Organi zaduženi za fiskalnu i poresku politiku, nažalost, pristupaju im sa čisto statističkog stanovišta, a ne funkcionalnih i razvojno usmerenih javnih finansija.
Fiskalna konsolidacija, smanjenje tereta javnog duga (kamata i otplata), smanjenje „pritiska" javne potrošnje na bruto domaći proizvod, uz smanjenje deficita budžeta, postali su osnova nove makroekonomske politike kod nas. Najveći deo rasprava se vodi oko tih problema.
Sada se i dalje traži „plan kredibilne fiskalne konsolidacije" i smanjenje deficita u budžetu (preporuka MMF). Takvi planovi, smatra se, neće uticati na smanjenje ekonomskog rasta. Oni će smanjiti nepoverenje i podstaći privatne investicije i privatnu potrošnju. Dakle, predvidivost namera vlasti doprinosi vraćanju poverenja investitora. Odmah su preporučene i provedene bolne mere smanjenja i zamrzavanja plata u javnom sektoru i penzija (sve do 2018. godine). Cilj je uravnoteženje budžeta, što treba da dovede do stabilizacije (i kasnije smanjenja) javnog duga. Restriktivna fiskalna politika treba da je praćena relaksirajućom monetarnom, uz nisku kamatnu stopu centralne banke. Srbiji se predlaže donošenje srednjoročnog fiskalnog programa koji bi doveo do smanjenja državnog duga na održiv nivo. Predlaže se smanjenje subvencija i transfera, smanjenje mase zarada, proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, na dohodak građana, poreza na imovinu i stope PDV. Tome je u osnovi prestao da funkcioniše savremeni razvojni budžetski aktivizam. Razvojna funkcija budžeta je do sada bila „zakržljala", a nametnuta je dominantno stabilizaciona funkcija. Razvojna kriza, finansijski slom i visoka nezaposlenost doveli su do dominantno socijalne funkcije budžeta, bez koje bi nastali veliki društveni lomovi i onemogućeno funkcionisanje državnih (javnih) institucija. Ovde se pre svega ima u vidu školstvo i zdravstvo.
Efekti neoliberalnog modela krize i sporog rasta
Svakom je ko se ozbiljnije bavi ekonomijom i finansijama, postalo jasno da je primenjeni neoliberalni i monetaristički koncept doživeo svoj potpuni slom. Nalazimo se već punu deceniju u dubokoj realnoj, finansijskoj, socijalnoj i moralnoj krizi - koja se samo produbljuje i produžava. Nastao je pravi šok kapitalističke katastrofe , preko modela privatizacije i „restrukturisanja".
Postojeća vlast nastavlja poguban model „razvoja" i makroekonomske politike, koja produbljava privrednu krizu, a naciju uvodi u odricanja, pad potrošnje, „prisilnu štednju" i gotovo beznađe za najveći deo stanovništva. Krizni i deflacioni model je pogrešan, uništava privredu i stvara ogromnu nezaposlenost, ogromno socijalno raslojavanje, antagonizuje naciju, uz ogroman rast neproizvodne partiske birokratije. Formirana je partijsko-birokratska država i potpuno otuđeni sloj političara od naroda. Sve poluge razvoja i socijalne politike preuzimaju nosioci stranog finansijskog kapitala i poslušni političari-koji nekritički provode pogubne sugestije stranih institucija i interesa, koji su puni hvale za provedene "uspešne privredne reforme".
Gde su nas dovele dosadašnje strukture na vlasti u poslednjim godinama „vrlo uspešnog i dinamičnog razvoja" s kojim ćemo postati „lider u regionu" i "država kao uzor drugima".
Da li je moguće povećati plate i penzije kako se to najavljuje nakon ocene stvarne situacije u septembru ove godine., kada se sagleda stanje budžeta i nacionalne ekonomije. U međuvremenu Svetska banka je dala "tri dobre vesti za Srbiju", jer je „ zaposlenost tokom prošle godine porasla za 7,2%, privredni rast se dramatično ubrzao, a javni dug smanjio". Stoga se mora poći od dinamike i kvaliteta rasta i tzv. "osemenjavanja" i održavanja dinamičkog rasta, da bi se moglo govoriti o povećanju plata i penzija.
Penzije i plate kao osnovni problem javnih finansija
Penzije su, izgleda, po raspravama u Vladi i odnosima MMF postale glavni budžetski "problem". Da li je to iznenađenje ili je problem koji se godinama kumulirao, a u ekonomskoj krizi izbio svom težinom na površinu. Bez obzira na to što se gotovo 30 meseci ne vrše usklađivanja penzija (zamrznute su ) masa penzija sve više "pritiska" budžetske rashode. Da pogledamo pre ostalog njihovu strukturu i visinu. Dok su penzije zamrznute troškovi života su od 2014-2017. godine povećani za 14%, a u 2017. godini to će iznositi 5%. To je realni pad od blizu 19%. Kakav je to finansijski udar bolje se vidi kada se navedu neki podaci. Oko 1.068 hiljada penzionera ima manje od 25.000 dinara, a 356.000 u tome manje od 11.000 dinara. Od ukupno 1.680.000 penzionera njih oko 1.400.000 dobijao je "bonus" OD 5.000 dinara, što čini oko 78% penzionera. Svega oko 260 hiljada prelazi nekakvu "magičnu" granicu od 30 hiljada, iznad koje se takvi penzioneri "bogati", jer su prosečni troškovi života jedne četvoročlane porodice oko 67.000 dinara. Penzioneri nisu odbili ovaj "poklon" i "brigu" za njihov standard, jer su najvećim delom na ivici gole egzistencije i gladi. Sada da pogledamo prosečnu penziju i broj penzionera po osnovnim kategorijama sticanja prava.
Donedavni predsednik Vlade je izjavio: "...Do kraja godine sledi značajno povećanje penzija i plata. Imaćemo najveće penzije nego ikada". „Suficit budžeta je nezamislivo visok, kao u zemlji čuda".
Takva obećanja papagajski ponavljaju i članovi Vlade. To je lažna slika naše stvarnosti, a obećanja bez stvarnog utemeljenja u privredi i finansijama. Vlada po funkciji mora da širi optimizam, a ne pesimizam i beznađe, odnosno pogoršanje perspektive. Međutim, ne sme da daje lažna obećanja i zavarava javnost, jer se obećanja najčešće ne ostvaruju.
Učešće mase penzija u BDP se stalno snižava, sa tendencijom da se svede na 11% po programu za naredni period , isto tako i učešće plata sa 12,3% iz 2012. na 8%. Sve to u jednoj stagnatnoj privredi, što znači novo veliko ograničenje.Penzije su u periodu 2010-2016. realno pale za 22,4%. Ako troškovi života iznose 67.000 dinara tada penzija pokriva svega 34%,a plata 68% troškova, ostalo su odricanja od potrošnje ili dopunski izvori kojim se podmiruju najnužnije potrebe (doznake iz inostranstva, gotovinski krediti, pozajmice, sopstveni proizvodi i sl.) Penzije i plate u javnom sektoru su uz smanjenje od prosečno 11% već tri godine zamrznute. Koliko je njihovo učešće u BDP i da li je došlo do stalnog ozdravljenja javnog sektora, odnosno budžetskog uravnotežavanja?
Rashodi na penzije, plate i kamate na zajmove su dominatne tri pozicije u budžetu Republike. Na njih se odnosi 56,1% od ukupnih javnih rashoda u 2016. godini. Kada govorimo o rashodima za zaposlene u javnom sektoru, ovde se umesto čisto statističkog pristupa, moraju uvesti i pratiti funkcionalne finansije, a to znači funkcionalne odnose i uzajamna delovanja javnih rashoda, prihoda i drugih agregata u privredi i društvu. Kako njihov rast, pad, stagniranje deluju na mnoge druge agregate (cene, potrošnju, rashode, zaposlenost, investicije, uvoz, izvoz, bruto proizvod i dr.). To se odnosi i na druge oblike javnih rashoda, ali i poreske oblike.
Kod rashoda za zaposlene npr. ulaze: neto plate, porez na zarade, doprinosi na teret zaposlenih i na teret poslodavca, druge naknade zaposlenim (za prevoz, bolovanja i sl.). Ti doprinosi su i prihod i ovde rashod, tako da se naduvava bilansna suma, a to znači i učešće javnih rashoda i prihoda u bruto proizvodu.
Penzije su u neto obliku pri stvaranju rashoda budžeta, ali penzije su prelazni oblik prihoda penzionera, koje se zatim pretvaraju u određene rashode, kao: plaćanje računa javnim preduzećima (što je prihod ovih preduzeća), a to je prvo što penzioneri podmiruju. Zatim dolazi kupovina roba i usluga i plaćanje pri tome PDV (10% ili 20%), a prihod sa budžeta plaćanje drugih proizvoda (npr. Na imovinu i sl.). To je taj „ugrađeni" sistem neutralnosti i indirektnog smanjivanja tereta ovih rashoda Dakle, i izvor su javnih prihoda i javnih rashoda. O tome se uopšte ne vodi računa. Važno je smanjiti i ograničiti plate i penzije, ali se ne sagledava i njihovo negativno delovanje na javne prihode. Neto efekat je ovde od presudnog značaja. Posebno je značajno delovanje na visinu i strukturu potrošnje i bruto proizvod.
Najavljeno povećanje plata i penzija
Ima li finansijskog prostora za najavljeno povećanje plata i penzija u toku ove godine, a o sledećoj će se tek raspravljati? Predsednik Vlade obično to najavi u proleće, to je tema cele godine, sa MMF se razgovara u septembru-kada se vidi stanje u budžetu i pravi plan budžeta za 2018. godinu. Eventualno povećanje se dogodi na kraju godine ili početkom sledeće. Neki ekonomisti tvrde da je povećanje realno i moguće. Da li je to stvarno moguće? Tvrdi se da je u period januar 2017. ostvaren privremeni suficit od 80,4 milijarde dinara. Da li je to mogući prostor za povećanje plata i penzija? I kada to izvršiti? Povećanje plata i penzija samo za 1% povećava ukupne javne rashode za 8-9 milijardi dinara. Prema mesečnoj dinamici prihoda i rashoda konsolidovanog budžeta (javnog sektora u celini) vide se velike sezonske oscilacije.
Ostvareni suficit u ovom periodu je 80,4 milijarde dinara. Međutim, već od septembra nastaje period povećanih rashoda i narastanja deficita(odnosno topljenje suficita iz prethodnog perioda) da bi kulminaciju doživela u decembru sa vrlo visokim deficitom. To je u stvari osnova za budžetski program i fiskalnu politiku u sledećoj godini.
Nema stvarih kalkulacija i predviđanja tokova i događaja od čega zavisi i budžet. Tako se ni ministar finansija ne izjašnjava o nekom povećanju plata i penzija, osim što kaže „da će to biti značajno", a posebno „posle konsultacija sa MMF".
Fiskalni savet smatra da plate i penzije nikako ne treba da se „povećaju" za više od 5 odsto, jer bi to bilo iznad rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda (realni rast plus inflacija), a to bi bilo ekonomski štetno. Time bi bio „ugrožen ekonomski rast". Očito je to koncept „prinudne štednje", koja ide paralelno sa inflatornim obaranjem realne potrošnje, što upravo ugrožava ekonomski rast i socijalni položaj najvećeg dela stanovništva. Zatim se javlja i naša premijerka Brnabić sa stavom „prostor za povećanje plata i penzija je veći nego što Fiskalni savet misli". Tu je i stav nekih ekonomista koji tvrde da je „opasan rast plata i penzija iznad rasta BPD". Nastupa i Krkobabić stavom „prvo povećanje penzija, pa plata", a dve tri godine je bez pristanka penzionera osporavao ta ograničenja.
Sve je to samo odraz nepostojanja koncepcije razvojne politike i i osnovnom orjentacijom na rast BDP i zaposlenosti, a ne preraspodele sve manjeg i vrlo visokog BDP.
Pri navedenom se ne polazi od činjenice da je učešće penzije u BDP oko 11,2 odsto , a plata u javnom sektoru oko 8 odsto. Povećanje od 5 odsto BDP je daleko veće od tih 5 odsto porasta plata i penzija. To je koncept i mehanizam ugrađene restruktivnosti ove potrošnje i uz brzi ekonomski rast, a sada su oba oblika potrošnje zaista niska i nema mehanizma akceleratorskog podsticaja potrošnje na BDP i investicije. Upravo ovaj koncept guši privredu, a eventualno tako prinudno formiranu štednju ne vodi u investicije, već neproizvodnu i spekulativnu potrošnju ili čak za otplatu stranih dugova.
Postavlja se uglavnom pitanje: na šta će se utrošiti taj „višak" od 80,4 milijarde s kraja avgusta 2017. godine. Da li će otići na veće plate i penzije, investicije, otplatu dospelih dugova i sl. Naravno, tu je i sugestija MMF (čiji aranžman ističe krajem februara iduće godine) koji će i formalno da odobri budžet za 2018. godinu.
Ovaj „suficit" se odnosi na ovu godinu, a diskusije se vode o povećanju plata i penzija od 1. januara 2018. godine. Dakle, za sledeću fiskalnu godinu. Može se govoriti o eventualnoj isplati 5.000 dinara do kraja ove godine za 1,8 miliona penzionera . To će, uz druga navedena ograničenja, povećati rashode budžeta za 8-9 milijardi dinara.
Pre ostalog da vidimo da li stvarno postoji takav suficit u ovom prethodnom periodu. Ako se uzme u obzir nekoliko „korektiva" u tome, a navodimo samo najvažnije: neizvršene budžetske uplate, nevraćeni PDV,, odložene obaveze, neukalkulisani troškovi, a zatim sredstva smanjenih (zamrznutih) penzija i plata , korišćenje narasle inflacije u prihodnoj strani i sl. Stvarno stvorenog suficita praktično nema. Ako bi se krajem ove godine uplatila „nagrada „ sa 5-6 hiljada dinara to bi iznosilo 60 miliona evra, suficit od 1% pretvara se u deficit od 2 odsto. Odlaganje najavljenog povećanja plata i penzija od septembra i „veoma značajnog njihovog povećanja" u ovoj godini nema, sve je odloženo za početak sledeće godine.
Pri tome ministar finansija najavljuje da će „povećanje plata i penzija biti značajno", a da će se o povećanju dogovoriti sa MMF. Postoje preliminarne računice da bi povećanje plata od 10 odsto i penzija od 5 odsto , to bi za plate odnelo 400 miliona za plate i 200 miliona evra za penzije svake naredne godine. Nakon isplate pomoći penzionerima od 5.000 dinara, što iznosi oko 8-9 milijardi, računa se da će suficit u budžetu biti između 15 i 20 milijardi dinara. Kako u periodu oktobar - decembar dospevaju velike obaveze iz budžeta, i veliki deficit, ovaj „višak" će se istopiti i nestati krajem godine, tako da je teško očekivati suficit za celu 2017. godinu.
Efekti oduzimanja kapitala penzioneri i dohodaka zaposlenim
Koliko je oduzeto akumulacije(kapitala) od penzionera,, a koliko tekućih primanja kod zaposlenih u javnom sektoru u ovom periodu „povremenih" ograničenja njihovog rasta? Ako se pođe od godišnje mase penzija od 495 milijardi dinara i mase ličnih primanja u javnom sektoru od 419 milijardi, to za ovih 38 meseci iznosi od smanjenih plata 146 milijardi i oduzetih penzija 171 milijarda, dakle ukupno 317 milijardi dinara.To iznosi oko 6 posto ukupnih godišnjih prihoda javnog sektora. Ako javni prihodi učestvuju u bruto proizvodu sa 44 posto, to znači deficit konsolidovanog budžeta od oko 3 odsto.
Da li je razvoj ekonomije i rast bruto proizvoda omogućio konsolidaciju javnog sektora (na zdravim i dugoročnim osnovama)? Sigurno nije, već ova ograničenja i obaranje lične potrošnje na ovim sredstvima, ali i nažalost i investicione javne potrošnje. Javni sektor nije dugoročno uravnotežen. Radi se o budžetskoj klackalici „na ivici noža" vrlo lakog ulaska u budžetski deficit, zbog ekstremno niskog u masi i i slabog rasta bruto domaćeg proizvoda. Uostalom kakva je to fiskalna politika u kojoj poreski prihodi rastu između 7 i 8 posto u ovom periodu kad je privreda u krizi?
PDV iz uvoza raste po stopi od gotovo 16 posto, jer uvoz naglo raste, uz rast deficita spoljne trgovine. Zašto? Postali smo potpuno uvozno zavisna privreda. Koliko je to evidentno pokazuje i podatak da je PDV u zemlji u ovom periodu iznosio samo 63 milijarde,a PDV iz uvoza oko 250 milijarde. Domaći PDV je niži za oko 23 posto u odnosu na naplaćeni u istom periodu (januar-avgust) prethodne godine.
Ovaj „privremeni" Zakon o ograničenju plata i penzija traje već tri godine, s tendencijom da se produži. Neki penzioneri su za ove tri godine izgubili gotovo milion dinara. To nije njihov kredit državi za izvlačenje iz krize jedne duboko kriminalizovane ekonomije. Ovo marginalno povećanje od 1,25 odsto ili 1,5 odsto to ne može nadoknaditi, ali ni ovih navodno 5 odsto ili „nagrada" od 5.000 krajem godine.
U Srbiji stvarno ima 450 hiljada penzionera koji primaju do 13. 600 dinara, a čak 953 hiljade s penzijom do 23.000 dinara. Ako to nije veliko siromaštvo i odricanje od „svega"- ne znam šta je to.
(Nastavak u sledećem broju)
Glosa
Vučićeva pljačka preko plata i penzija postala je nepodnošljiva. Za poslednje tri godine njegove vladavine, svakom penzioneru oteto je po milion dinara!
Glosa
PDV iz uvoza raste po stopi od gotovo 16 posto, jer uvoz naglo raste, uz rast deficita spoljne trgovine. Zašto? Postali smo potpuno uvozno zavisna privreda.