Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (115)

Srpskoj advokaturi potreban je branilac

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

U advokatski bife, nakon suđenja čoveku koga čeka najteža kazna, ulazi žena optuženog i pita advokate - ''Kakvi ste to ljudi, smejete se i zbijate šale, a mog muža će osuditi na smrt.'' Advokat joj odgovara - ''...Pa mi nismo ljudi, mi smo advokati". Šala na stranu, ali i advokatima nije više do smeha. I njima trebaju branioci, od onih koji rukovode njihovim komorama.

Advokatska komora Beograda (AKB) saopštila je 29. septembra ove godine da je posle četvoromesečne krize situacija u toj organizaciji ''normalizovana'' i pozvala sve kolege da se uključe u rad.

"Pozivamo sve advokate Beograda da stavimo tačku na sve dosadašnje podele koje su proteklih godina samo slabile advokaturu, kao i da se u narednom periodu što više kolega uključi u rad advokatske komore kako bi doprineli odbrani interesa profesije", navodi se u saopštenju.

U saopštenju je navedeno da je posle četiri meseca krize stanje u AKB konačno normalizovano i da je "novoizabrano rukovodstvo na čelu sa predsednikom Jugoslavom Tintorom u posedu svih prostorija komore".

Saopšteno je i da novo rukovodstvo rukovodi celokupnom službom, raspolaže novčanim sredstvima na računu, prima poštu i obavlja javna ovlašćenja.

Navodi se i da advokat "...Vladimir Gajić više ne uzurpira prostorije komore, ne rukovodi zaposlenima u službi, nema pristup sajtu komore, nema pristup telefonima...".

Potvrđeno je i da Gajić "nikada nije ni primao poštu, niti raspolagao novčanim sredstvima, niti ga je priznavala Advokatska komora Srbije, koja bi kao drugostepeni organ trebalo da odlučuje o odlukama donetim u upravnom postupku".

Dakle, bitka za kancelarije, novčana sredstva i uticaj je okončana, kako je saopštila komora advokata Beograda.

Poznato je da Advokatska komora Beograda, kao najjača organizacija advokata u zemlji, raspolaže velikim sredstvima, koja ubira od članarine, koja je veliki teret za većinu članova. Posebno se naplaćuje upis advokata u imenik i dobijanje licence za rad. Oni koji su pripravnici u advokatskim kancelarijama plaćaju nekoliko puta manje upisninu od one koji moraju da izdvoje oni koji dolaze iz pravosuđa, ili iz privrednih preduzeća.

Vučićev kartel vešto je pored pravosuđa, u svoju službu stavio i advokate. Dve frakcije koje su četiri meseca vodile bitku ''za kancelarije (u centru grada), za pristup novčanim sredstvima i pečatu'', opasno su ugrozile pravnu sigurnost građana.

Obe frakcije su bile pod šapom Bezbednosno informativne agencije, koja je preko svojih saradnika, razdirala advokaturu, koja se u prošlosti pokazala kao stub otpora Vučićevoj tiraniji. Pobedila je ona koju su podržali najuticajniji ljudi iz BIA. Načelnica logistike u BIA, vremešna Radmila Selaković, koja je najstarija radnica u istoriji tajne službe Srbije, omogućila je ''pristup novčanim sredstvima'' pobedničkoj frakciji koju predvodi advokat Jugoslav Tintor, jer je i član upravnog odbora u Poštanskoj štedionici.

Da podsetimo na snažni protest srpskih advokata.Advokati iz cele Srbije su obustavili rad 17. septembra 2014. godine i tako paralisali rad gotovo kompletnog pravosuđa. To znači da advokati nisu dolazili na suđenja, istrage, saslušanja u policiji ili tužilaštvu u slučajevima gde je po zakonu neophodno prisustvo branioca, niti obavljali druge pravne poslove, sem onih koji su vezani za rokove kao što je pisanje žalbi, ili vanrednih pravnih lekova.

Beogradski advokati su zbog nezadovoljstva novim poreskim nametima za paušalni porez ponovo stupili u štrajk, a shodno odluci Skupštine Advokatske komore Srbije, pridružili su im se svi advokati u Srbiji.

Advokatura je bila nezadovoljna povećanjem paušalnih poreskih nameta, kao i pojedinim odredbama Zakona o javnom beležništvu.

Advokati u glavnom gradu štrajkovali su iz istih razloga 15 dana početkom leta 2014. godine, zbog nezadovoljstva povećanjem poreskih obaveza 18. juna do 2. jula, a na tri dana su im se pridružili i advokati iz cele Srbije.

Razgovori predstavnika advokature, ministarstava finansija i pravde u okviru radne grupe povodom rešavanja problema paušalnog oporezivanja advokata nisu davali rezultate.

Advokati su tražili da porez plaćaju po rešenjima za 2013. godinu, jer onima koji paušalno plaćaju nameti su Uredbom ministarstva finansija višestruko povećani.

Oni su tražili od Ministarstva finansija da stavi van snage poreska rešenja kojima su im nameti te godine, kako tvrde, povećani za 40%, a u nekim slučajevima i od 100 do 300%.

I ako su tražili da ih primi tadašnji premijer Aleksandar Vučić, on je četiri meseca ignorisao njihov zahtev, poručivši i njima i građanima, da advokati mogu da štrajkuju koliko god hoće, njega to ne zanima. Ovaj šizofrenik je jasno stavio do znanja da je on gospodar koji o svemu sam odlučuju. Čak bi i najokrutniji tirani brzo uspostavili dijalog sa advokatskom komorom, koja predstavlja najobrazovaniji deo društva, od čijeg rada zavisi stabilnost pravnog sistema

Advokati Srbije uslovno su u 16. januara 2015. godine odlučili da prekinu štrajk koji je četiri meseca paralisao pravosudni sistem. Na Skupštini Advokatske komore Srbije (AKS) delegati su podržali sporazum o izmenama Zakona o javnom beležništvu, koji su 8. januara postigli stručni timovi advokata i Ministarstva pravde. Za izmene zakona glasala su 63 delegata, četiri su bila protiv, dok je jedan bio uzdržan, saopštila je AKS.

Advokati su odlučili da će početi sa radom po objavljivanju izmena u „Službenom glasniku".

Rezultati ovog protesta su višestruko korisni i za građane i za advokaturu, kazao je u emisiji Radija Slobodna Evropa Dragoljub Đorđević, tadašnji predsednik Advokatske komore Srbije.

„...Građanima je vraćena, kako mi to kažemo, poslovna sposobnost. Drugim rečima, oni i dalje mogu praviti pravne poslove privatne prirode koji se predviđeni Zakonom o obligacionim odnosima. Među svim tim ugovorima se nalazi i Ugovor o prometu nepokretnosti koji je do sada bio u vidu javnog beležničkog zapisa i bio je nedostupan kako građanima tako i advokatima. Posledica ovog protesta je višestruko umanjenje tarife javnih beležnika, što će poboljšati i imovinu građana", rekao je Đorđević za ovaj radio..

Kako su saopštili tada u AKS, na ovaj način advokaturi je vraćen najveći deo prinadležnosti.

„...To znači da samo advokati mogu da pišu sve ugovore, izuzev slučajeva iz Zakona o javnom beležništvu koji predviđa da neke stvari mogu da rešavaju samo javni beležnici. Najverovatnije ćemo do 1. februara početi sa radom", objašnjava za RSE Zvonko Marković, predsednik Advokatske komore Kragujevca.

Konferencija Advokatske komore Srbije prethodno je većinom glasova dala podršku sporazumu koji su postigli stručnjaci dveju strana. Kako je saopšteno iz AKS, za prihvatanje sporazuma na Konferenciji je glasalo 454 advokata, protiv je bilo 176 advokata, a šest se uzdržalo od glasanja.

Podsetimo, advokati su tokom četiri meseca obustave rada tražili da se uvedu izmene Zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona, kojima bi se uvela mogućnost sastavljanja ugovora od strane advokata, a potom overe od strane notara. Na listi zahteva bila je i izmena poreske politike na način da, kako navodi AKS, „svako plati porez srazmerno dobiti koju ostvaruje".

Jedini od tri zahteva upućenih Vladi Srbije koji nije ispunjen je smena ministra pravde Nikole Selakovića koga su štrajkači okarakterisali kao drskog, arogantnog i nekompetentnog.

Podsetimo, protest advokata bio je propraćen oštrim reakcijama najviših državnih zvaničnika. Ministar Selaković je okarakterisao štrajk kao udar na državu. Reči nije štedeo ni premijer Aleksandar Vučić koji je protest, zbog kojeg je stalo pravosuđe u Srbiji, povezao sa Miroslavom Miškovićem!

On je drsko poručio tim povodom:

„...Potpuno sam siguran da će pojedini tajkuni dati sve od sebe da se nikada ne dočeka kraj suđenja i da nikada ne dođe do nekih pravosnažnih presuda. Malo političkim putem, malo advokati, malo neki treći. Nikada u te njihove namere nisam ni sumnjao. Ni na ovome nije kraj. Verujte da će sutra neki drugi u tom procesu takođe da štrajkuju. Da li će to biti sudije ili neko drugi? Neko će da bude. Samo da bi se još dva meseca to prolongiralo i da bi se reklo da je Vlada kriva...", rekao je Vučić u novembru 2014. godine. komentarišući štrajka advokata i svoju odluku da ne primi delegaciju Advokatske komore Srbije.

Advokati u štrajku su tada saopštili da ''smatraju da će vlast četiri meseca obustave rada iskoristiti kao alibi za neefikasnost pravosuđa''.

"Međutim, stvari stoje potpuno obrnuto", kazao je tadašnji predsednik Advokatske komore Srbije Đorđević, te je zaključio:

„...Već četiri godine pravda u Srbiji ne funkcioniše zbog takozvane strategije i reforme pravosuđa, koja je i od Evropske komisije i od komesara za pravosuđe ocenjena kao krajnje loša. Ako me pitate kako će se efikasnije rešavati nagomilani slučajevi u sudovima, moram da kažem da advokaturu za sada niko nije o tome pitao. Kada nas budu pitali - a bilo bi pametno da nas pitaju - onda ćemo moći da damo makar delimičan odgovor na to..."

Poučeni rezultatima štrajka, pripadnici Vučićevog kartela su odlučili da i pored potpune okupaciji i institucionalne kriminalizacije policije, tužilaštva i sudova, učini i advokate razbijenim, razjedinjenim, da onemogući svaku njihovu inicijativu.

Danas je srpska advokatura u rukama male grupe ljudi koji rukovode Advokatskom komorom Srbije i Beograda, slepo služeći interesima vlasti.

Podržani u nameri da osvoje ''prostorije, pristup novčanim sredstvima i pečatu'', ti advokati isključivo gledaju svoj interes, da pred sudovima i tužilaštvima imaju uspeha i nameste ishode u predmetima u kojima se pojavljuju.

Treba podsetiti da advokatske komore nisu podnele Ustavnom sudu Srbije nijednu inicijativu za ocenu ustavnosti zakona i uredbi koje predlaže Vlada Srbije. Najobrazovaniji deo srpskog društva je na marginama, jer je grupa kriminalnih tipova zaposela komore, koristeći te pozicije za šurovanje sa vlastima. Većina advokata su čisti proleteri, jedva sastavljaju kraj s krarem, duguju za članarine, za doprinose, za poreze, a prihoda niotkuda. Komore ih proganjaju, suspenduju zbog neplaćene članarine, koju rukovodstvo troši za svoje provode.

Advokatske komore se ne oglašavaju ni u slučajevima najcrnjeg ludila režima, koji preko svoje Velike propagande laži, da bu odvukao pažnju građana od preteškog stanja u državi, organizuje lažna suđenja, o kojem Velika propaganda laži svakodnevno piše i izmišlja detalje.

Podsetimo da uhapšenog Zorana Marjanovića, pod optužbom da je ubio svoju suprugu Jelenu, brani advokat Veljko Delibašić, koji je za TV N1 objasnio da materijalni dokazi isključuju umešanost uhapšenog Zorana. Ipak, on kao potpredsednik Advokatske komore Beograda, nije se oglasio saopštenjem za medije, da podrži čerečenje svog klijenta, niti je Komora pozvala sud i tužioca da izdaju saopštenje povodom surovog obračuna Vučićeve Velike propagande laži sa nesrećnom porodicom Marjanović, koja je planirana da bude likvidrana, da bi se javnosti odvukla pažnja od surovog propadanja srpskog društva i države, koja se nalazi pred nestajanjem. Veljkova supruga je sudija Apelacionog suda u Beogradu i sama je donela stotine kriminalnih presuda koje su građanima uništavale živote.

I advokatura je u rukama onih sa najnižim moralnim svojstvima. Srpskoj advokaturi je potreban branilac. Po službenoj dužnosti.

A 1. Advokatica iz Stare Pazove, proneverom, uzela je preko pola miliona evra

Varalica iz male varoši

Advokatica Željka Tomljenović pobegla je iz Hrvatske pre presude u Srbiju, i nikada od 1996. godine nije bila u Hrvatskoj, gde je čeka kazna zatvora za proneveru i lažno prijavljivanje. Tužilaštvo Republike Hrvatske je nju optužilo, a sud je osudio i presudio zatvor (Županijski sud u Bjelovaru).

Ona dolazi u Srbiju i stvara uz pomoć kriminala imperiju (65 nekretnina!). I pored tridesetak krivičnih prijava, srpska tužilaštva ćute. Advokatica Željka Tomljenović je pet godina posle smrti njene svekrve, podizala penziju i trošila novac. Krivična prijava protiv nje je podneta, a tužilaštvo ćuti.

Advokatica je zloupotrebila poverenje i lažnim - fiktivnim kupoprodajnim ugovorima "kupila" je bez novca 1. 300 kvadratnih metara Tržnog centra u Staroj Pazovi. Nadležni ćute. Ona je pribavljala domovnice, penzije, prodavala je nekretnine... Oštetila je preko 18.000 klijenata, a nadležni ćute.

Advokatica Željka Tomljenović iz Stare Pazove je najuspešniji kriminalac u Srbiji, jer joj je Srbija Eldorado. Ona ima svoju OKG (organizovanu kriminalnu grupu) i to izuzetno uspešnu. Nadležni organi ćute!

Njen sin studira medicinu u Zagrebu, gde mu živi i biološki otac Šandor Tot, bivši Tuđmanov savetnik.

Ko su sudije i tužioci, saučesnici u prevarama gospođe Željke Tomljenović. Ona je uspela da poništi i pravnosnažnu presudu sa svojim bivšim mužem Milanom Tomljenovićem, pa nastavlja sada da sa njim živi u zakonitom braku, da zajednički nastave da varaju građane Srbije.