Francuska

Licemerni Zapad u svetlu afere "Harvigejt": kome je slučaj ženskaroša Harvija Vajnštajna dobrodošao

Puritanci u postojbini razvrata

Idiotizam dominatnih koji nameću svoju ideologiju kao normalnu i jedino moguću, nastao je osamdesetih godina, kao i svako zlo, u organizaciji američkih feminista. Najpre su se bacili da preinače jezik i imenuju ružne pojmove lepim pozitivnim rečima kojima neprimetno organizuju novu istinu da bi jezičkim manipulacijama ograničili i sputali slobodu uma. Sve misli, tekstovi i ponašanja postaju komformistički, odnosno politički podobni, naročito u medijima. Konkretno, sve negativno izraženo protiv , Jevreja, arapa, pedera, hendikapiranih, migranata ili protiv žena postaje strogo kažnjivo. O najnovijoj aferi koja potresa grad ljubavi izveštava naš Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Ordinarne seljačine

Mislite li da je Pariz zabrinut zbog uragana Ofelija, zbog kosovskog sindroma Katalonije ili zbog učestalih antimakronskih štrajkova? Grešite, jer je jedna mnogo bitnija tema na dnevnom redu svih politički podobnih medija i na naslovnim stranicama štampe. Jača od ekonomske krize i hladnog rata, tema od koje zavisi opstanak čoveka na zemlji. Seksualno prepadanje, nekulturno barenje i za debelo meso vatanje teški su prekršaji, pa čak i zločin u pojedinim državama gde su politički podobni na vlasti i u medijima.

"...Volim svoju familiju, a ne volim rat ni bedu. Nisam ženomrzac ni rasista nego, više gej i bio pacifista. Radim na struju i baterije. Ne mislim da su pederi nenormalna pojava niti da ima mnogo Jevreja na vlasti ili u medijima. Meni minareti džamija ne smetaju. Pored toga ne nosim krzna i ne idem u lov na životinje, nije mi žao ukinute giljotine i redovno razdvajam đubre i otpatke svako u svoju kantu. Ne verujem u Boga, ni u zavere, verujem medijima i vlastima, jer sam mondijalista i politički korektan lik...".

Otprilike ovim rečima je ispevana satirično popularna pesma Banabara, jednog mladog i poznatog pevača i kompozitora koja možda najmelodičnije objašnjava šta je politički podobna osoba. Kažem šta je, a ne ko je iz opravdanih razloga.

Za to vreme pravi ratovi, ubojiti oružjem, događaju se negde daleko od nas. U njima ginu i krivi i nevini, i žene i deca, to je strašno, ali to je, ipak, daleko od nas. Ponekad imamo i ratove u našim gradovima, ulične ratove, sa imigrantima, sa štrajkačima, sa nezaposlenima, sa nezadovoljnicima svake fele. To je već blizu nas, ponekad i mi u tim ratovima učestvujemo, ali oni budu i prođu.

Neretko imamo i ratove u našim kancelarijama. Vidljive i nevidljive ratove. U kojima pobeđuju oni koji ulovi ribu na suvom, a gube oni koji su protiv svoje volje ulovljeni. Najčešće su to one koje silom prilika moraju da dopuste da budu ulovljene.

Njima u čast dižem ovaj mali dopisnički spomenik.

Cele ove, ali i prošle sedmice, u Parizu, kao i u Njujorku ili Londonu, ko o čemu, od jutra do sutra zgražavanje, polemika retorika i oštra kritika o napadima i dominaciji obesnih nad lepim i podanim dušama, po kancelarijama i mekim dušecima. Matori i ružni mužjaci vataju svojim odvratnim šapama sisiće i guze po celoj holivudskoj nahiji, ali i šire. Pogani Harvi Vajnštajn, poznati pro-tucent, (jer više tuca nego što produkuje), postao je preko noći simbol novog matrijarhata koji se uspostavlja, ne bi li se sakrili pravi problemi ove lude planete, tvrde neki ženskaroši koji u celoj aferi Harvigejt vide opasnost od običnog udvaranja na poslu i ribolova na suvom po sunčanim plažama.

Poslovne jebačine na zapadni način

Dozlaboga ružni holivudski akrep, do sada je kresnuo i povatao na buljuke mladih jebozovnih glumica i starleta, kao i sijaset mladih lepotinja koje su trbuhom za kruhom dogurale do kaliforniskog jebarnika. Taj perverznjaković kara i hara kao da je brat ministra ili bar direktor nekog našeg preduzeća, a ne biznismen u SAD, gde su žene pakleno eksplozivne i kad nisu seks bombe. Za obično dobacivanje zaradi se robija. Tako je i sada bilo dovoljno da se jedna od žrtava filmadžije manijaka usudi da obelodani jedno lajt drpanje za sifone i cela mašinerija je krenula u pogon (ili progon) sa idejom da se skupo naplate lepljivi prsti bubuljičave ordinarne seljačine Holivuda, svinje od čoveka koji pipa a ne pita. Neka njegova milovanja na brzaka i kresanja s nogu su čak jubilijarna jer su napunila 30 godina od vremena kada su se desila, stvarno ili zamalo. Nebitno, jer i to malo može danas da se skupo naplati zahvaljujući zakonu politički korektnom odnosu prema seksualnoj navalentnosti, zlostavljanju i silovanju. U Americi je za takve zavodničke podvige predviđena smrtna kazna još od vremena kada je Karil Česman popio gasnu komoru. U to vreme je u Beogradu jedan poznati fudbaler Partizana oslobođen za gol koji je uterao poznatoj glumici zvanoj Beba. Samo što još nije dobio pohvalnicu. Pravda i politička podobnost su čudo sa dva lica i dva naličja u isto vreme.

Zakon koji para vredi

Naravno da su gospođice totalno u pravu da štite integritet svojih obnaženih oblina i da ostanu svoga tela gospodarice čak iako su provokativne i prouzrokuju paničnu uzbunu u pantalonama svojih kolega ili šefova, jer je prvi zakon civilizavcije poštovanje tuđe imovine i fizičkog integriteta pogotovo internih predela. Bez takvog zakona je opšti javašluk gde vlada zakon jačeg i pretvara civilizaciju u varvarstvo. Naša stara izreka: Moja roba, moj dućan. Kome hoću tome dam, potvrđuje ženske principe seksualnih odnosa još iz doba Turaka. Doduše, oni onda, kao ni ovi danas, nisu se baš mnogo libili da naplate danak, ili, bolje rečeno, noćnjak potčinjenim kćerima i ženama kaurina. Sila zakon ne pita. I to je veliki problem za saživot mladih, lepih sa ružnim i bogatim u istoj firmi. Ipak ima jedna mala primedba koja se uglavnom odnosi na svet šou-biza i posebno na dame koje imaju holivudski san kao životni cilj i često su spremne na sve ne bi ubole angažman i postale slavne ili bar bogate. Jer ako znam ja, koji nisam ni glumica ni starleta onda sigurno znaju i one da se usluge često naplaćuju u naturi. I ne samo u Holivudu već i svuda gde se obične mlade jadnice pojave da traže bilo kakvo zaposlenje, Od Baba sere do kafe kuvarice, od sekretarice do stjuardese, svuda se mogu naći tajne ljubavne veze seksualna sekcija, za odnose silnih i bednih.

Ovako ili bar slično je bilo od pamtiveka do pre neki dan ali sada je stiglo vreme politički korektnih odnosa onih dole prema onima gore, koji drže vlast i ne podnose da im bilo ko smeta u njihovom idealistički zamišljenom svetu, kao u nekoj Diznijevoj bajci gde su svi ljudi sveta dobrice i poštenjaci a vlasti su roditelji raje I brinu se kao o svojoj deci da ničija guza ne strada. Jeste al malo pampur!

Ova je priča scenario za neku filmsku komediju. Anđelina Džoli, Mira Sorvino,Rozana Arket, Zoe Brok, Gvinet Paltrou i još destak dobrih riba su javno optužile Vajnštajna za ono mile o, ho, ho, bez dozvole i to još od uha, ha!

Hilari Klinton, čiju je kampanju obilno finansirao glavati Vajnštajn je šokirana jer verovatno nije imala pojma da je ovaj gad još gori od njenog muža koji je inače poznat po pušenju u ovalnoj sobi koliko i po bombardovanju Srbije. Obama, je bio predsednik i sve je to znao ali je ipak šokiran da neko može da zloupotrebljava bogatstvo i status u društvu da bi došao do ribe. Pa ljudi, ko koga ovde zajebava? Za i pre Holivuda i na drugim mestima još pre Rimljana i starih Grka nije bilo isto tako ?

Politički korektan građanin je nusproizvod lajt diktature na prevaru, kako politički nepodobni nazivaju demokratiju nabudžene većine nad pokradenom manjinom.

Možda sve ovo i nema mnogo veze sa jubilijarnim izdanjem Magazina Tabloid kao ni sa novostima iz Pariza, mada može da se nađe najmanji zajednički činitelj koji daje iste rezultate u svakoj formuli. Maltretiranje i zlostavljanje žena je zajednička stvar svih naroda sveta te stoga sve napredne i kulturne vlasti kopiraju američki zakon sa malim varijantama. U Pariz uskoro stiže novi zakon protiv udvaranja na javnim mestima ili poslu koji predviđa novčanu kaznu za zaljubiške i ostale šmekere. U stilu plati pa klati, ovo bi bilo nešto kao dobacuj na ulici i ubaci u kasu sto evrića. Pored problema četiri vojne intervencije po svetu i rata protiv domaće bede i nezaposlenosti evo i novog rata sa mangupima koji uporno traže broj telefona i dobacuju devojkama, ženama pa i mladićima koji imaju problema sa hormonima. Nema razloga da original žene imaju veća prava od ostalih imitacija. Kad već nema javnih kuća a čovek je zver kad mu sperma udari u glavu izgleda da će problem seksualnog nasilja postati afera zabranjenih strasti i puniti zatvore i državne kase u isto vreme.