Francuska

Kako je veličanstveni Pariz upao u zamku umišljene vladarke

Od grada svetlosti ka prestonici mučenika

Ana María Hidalgo Aleu, gradonačelnica Pariza, zamišlja da je kraljica sveta. Kultna ličnost koju milioni automobilista proklinje, a nekoliko desetina hiljada pariskih pešaka je podržava u njenoj patološko-histeričnoj borbi da se Grad svetlosti i ljubavi pretvori u snobovsko šetalište za bogate, gde će sve da radi na struju i pedale. Taj neurotični rat Španjolke za ekologiju na silu predvodi njen mersionar Christophe Najdovski, čovek zadužen za sužavanje ulica, veštačka zakrčenje saobraćaja i ostali haos, ne bi li se ljudima zgadila vožnja i digli ruke od volana. Po ocu i majci ovaj lik je čisti Makedonac, a po ubeđenju je zeleni mondijalista, koji zamišlja da je Aleksandar Makedonski, anti-automobilski. O pariskim svakodnevnim problemima izveštava naš dopisnik Mile Urošević

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Pariska Jerina

Pariz je grad-svet, a pomalo i sve više kvaziprivatna država jedne žestoke dame. Uz svestranu saradnju armije od 73.000 svojih funkcionera, (što je više nego što broji cela briselska mafija EU), gospođa gradonačelnica pali i žari po svojim arondismanima i rasipa blago na sve strane. Njenih 36 asistenata i savetnika, (koliko i cela Francuska ima ministara), vuku po 500.000 evra godišnje svaki, plus brojne limuzine i kojekakve fešte i subvencije, promocije i investicije koje brzo dođu glave jednom godišnjem budžetu od svega osam milijardi evrića. Za samo tri godine, koliko je ona na vlasti, pariske finansije su se upalile na crveno svetlo i pregurale pet milijardi evra duga! Samo, izgleda da ni to nije dovoljan razlog da se i dalje ne razbacuje na razne snobovske liturgije privilegovanih Parižana i na pretvaranje grada u lux-brend Siti za bogate turiste i zaštićenu zonu za lokalne pešake i bicikliste.

Sve ovo nije samo lično mišljenje pojedinih Parižana koji se smatraju taocima jedne nerazumne ekološke politike na silu i po kazni, već je odraz aktuelnog stanja u Gradu svetlosti. Problem je izložen žestokim optužbama u novoj knjizi novinara Airja Routiera, u kojoj, pod naslovom "Naša drama Pariza", (kao aluzija na Notre Dame de Paris), autor iznosi razloge za veliku nepopularnost, pa čak i solidarnu mržnju prema celoj ekipi koja vodi Pariz u finansijsku propast i pretvara ga u neprijateljsku zonu za sve automobiliste, kao i za sirotinju iz okolnih predgrađa. Nedavna dodela Parizu šanse da organizuje Olimpijade 2024., samo je dolila ulje na vatru koja tinja između pariske raje na točkovima i dvorjana gradonačelnice u oblacima.

Naravno da niko normalan ne može biti protiv ekologije, zdrave vode za piće i čistog vazduha za duboko disanje, ali način na koji se sprovodi reforma je više nego bahat i van svake realnosti. Ekologija je svetski problem i ne rešava se tako što se centar jednog grada preko noći pretvara u pešačku oazu za privilegovane a sve zagađenje sele u predgrađe, van kružnog puta, gde živi preko 12 miliona ljudi.

Sve bi možda i prošlo kao želja za zdravim životom i nekom dogovoru svih građana da se u celoj aferi ne osećaju lepljivi prsti bogatih investitora, kojima nikad dosta para i profita i netolerantnost gvozdene dame Hidalgo kao njenih saradnika, da ne kažemo plaćenika. Najveća opasnost za normalan život u Parizu je ipak multimilijarder Bernar Arno, kućni prijatelj pariske Jerine i krvni neprijatelj pariske okoline. Ovaj lik drži najveće svetsko carstvo luksuza iza četiri velika slova, LVMH.

Čovečujak Arnu već poduže ulaže u Pariz više nego država i ne odustaje od ideje da je Pariz luksuz, grad brend u trendu kao i njegova firma. Kad bi ga pustili, taj bi oholi novobogataš rado promenio i samo ime Pariza u ta svoja četiri slova, iza kojih se krije 115 milijardi evra. Naravno, pre toga bi trebalo odstraniti sirotinju i dozvoliti da u grad na Seni uplove samo oni koji su puni ko brod i troše ko ruski knezovi, nemilice.

Zbog svega ovoga mnogi mediji su jednoglasni, gradonačelnica je totalno pukla u zamišljenoj veličini kada se predstavlja kao da je kraljica sveta, od kada je imenovana za predsednicu organizacije C40, iza koje stoji preko 650 miliona ljudi. Tri puta jača od Putina, ismejavaju je. Naime, žena se predstavlja kao lider unije velikih gradova sveta, koji su se u oktobru sastali da proćaskaju oko načina za smanjenje zagađenosti okoline i ostalih velegradskih problema. Tako je i nabrojala stanovnike svoga carstva.

Kao zec uhvaćen u snop farova automobila, tako je ova žena totalno fascinirana i hipnotisana bogatašima, u koje gleda ko u svete ikone, uvek spremna da im udeli sve časti i sve privilegije koje su u njenoj moći, a moć joj je skoro neograničena, nažalost. Bar u Parizu. Ana voli bogataše, bogate industrijalace i biznismene svih vrsta. Ona nema mere u tome i svake godine troši oko 400 miliona evra preko svog budžeta. Postoji teorija da pariska opština maskira svoje računovodstvo, a sama gradonačelnica je pod sumnjom da je godinama primala dve plate: u ministarstvu rada, gde je radila ranije, i u opštini, gde je preuzela vlast od svoga šefa, 2014-te. Teško je iskopati istinu, s obzirom na to da dama odbija svaku debatu sa svojom opozicijom i retko prihvata novinare, pa je, kažu, teže razgovarati sa njom nego sa predsednikom neke strane države. Nije ni čudo de je sve veći broj članaka po medijima koji daju kratak savet, Degaž!

Šuška se šuška da predsednik Makron već razmišlja o mogućnosti da se ukine radno mesto gradonačelnika u gradu gde svaka opština ima svoga predsednika, koji ulazi u pariski savet. Uostalom, do 1977. Pariz nije decenijama imao gradonačelnika. Širak je bio prvi. Ko zna, možda je baš to grm u kome leži pariski zec: ne bi bilo prvi put da gradonačelnik Pariza postane predsednik Francuske, a njeni savetnici popune sva ministarstva. Najdovski bi sigurno bio ministar ekologije.

Atila vo Makedonija

Christophe Najdovski, nazovimo ga familijarno Krle Makedonski, rođen je one erotične 1969. godine u jednoj siromašnoj pečalbarskoj familiji koja se doselila u Pariz u vreme studentske revolucije 68. Majkata mu je bila hauzmajstorka, a tatko majstor u fabrici "Renoa". Školu za ekologistu je završio na Sorboni, đubretarski odsek, za tretman svih vrsta odpada. Jedno vreme je predavao deci po raznim školama, a uzgredno se bavio politikom, što mu je na kraju upalilo.

Najdovski je godinama radio i kao profesor ekonomije. Svoje radno mesto inkvizitora za saobraćaj dobio je zahvaljujući lokalnim izborima iz 2014. Tada je zbog razdora u familiji zelenih ubo 8 % glasova, koje je pridodao u drugom krugu Olandovoj kućnoj prijateljici Ani Hidalgo i u stilu tante za mufte dobio fotelju saobraćajca da komanduje pariskim šoferima i taksistima. Njegova najželja je da Pariz postane prestonica sveta za bicikliste!

Mondijalista, automrzac i neprijatelj svega što radi na benzin i naftu, pariski Atila za SUS motore je vrlo lako i bez većih zalaganja zauzeo drugo mesto najomrznutijih ličnosti Pariza odmah iza gradonačelnice Ane Hidalgo. Od taksista pa preko svih normalnih automobilista i motociklista, od studentarije do penzionera, svi mu pominju familiju čim sednu za volan, jer vrlo često dalje neće moći od prvog semafora.

Pariz je čudo u kome jedna Španjolka i jedan Makedonac kroje kapu lokalnom stanovništvu od 12 miliona duša tako što ih zajebavaju kako im je ćef i sve žešće im zabranjuju korišćenje automobila. Preporučuju metro, bus ili pešaka, kao i biciklo, prevoz budućnosti po Krletovom genijalnom planu zelembaća ekologiste. Od tada je šoferska tuga pregolema i bez nade da će da se promeni mišljenje ovom uobraženom tipu, koji smatra de je budućnost brdovitog Pariza na dva točka i pedale. Nikakvo drugo prevozno sredstvo neće da se toleriše samo ako još koju godinu ovaj pogubni tandem bude jahao na grbači pariskih poreskih obveznika i delio pravdu po ekološkim principima neke zemlje utopije. Kina i Amerika će i dalje da zagađuju, ali će Pariz da spasi svet.

Ekologija po kazni

Čim je dobio zeleno svetlo od pariske Jerine, Krle Makedonski je krenuo u obračun sa šoferima. Najpre je zabranio polovnim automobilima ulaz u grad, a onda je ostalima smanjio dozvoljenu brzinu, na 30 km na sat. Uz velike troškove je nabacio bicikle po ulicama i potom smanjio broj mesta za legalno parkiranje u gradu a kažu i da je usput organizovao veštačka zakrčenja na pojedinim ulicama kako bi se šoferima zgadio život i naterao ih da ostave automobile. Neke je avenije pored reke Sene pretvorio u korzo štrafte za šetanje i vožnju trotineta, rolšula i ostalih dvotočkaša na ljudski pogon. Kada je ostvario svoj san, seo je i gledao svoje delo i video da je tako dobro! Svake godine u septembru postoji sada dan strogog posta za dizelaše i benzince, Krlevdan, ili bezautomobilijada.

Nedavno je u časopisu "Tribina", gospodin Najdovski dao jedan intervju gde kaže da će Pariz uskoro imati ekspres brze staze za bicikle po kojima će velikom brzinom da se piči s jednog kraja Pariza na drugi uglavnom obalama Sene. U isto vreme će se totalno zabraniti ulaz automobila u Pariz i samo će stanovnici, centra grada kao i javni prevoz biti izuzetak. Kamioni za isporuku robe će biti zamenjeni sa malim teretnim vozilima na pedale ili struju. Čovek je genije! Eto šta je naš Krle sve smislio a da se niko toga ranije nije setio. Svet na pedale i grad bez automobila. Problem za sada su samo bezbedni parkinzi za bicikle jer se puno kradu, pogotovo skupi električni dvotočkaši.