Preko pune linije

Mađioničar Vučić i njegove čarolije

Predstava sa kobnim završetkom

Aleksandar Vučić je vrhunski majstor političkog marketinga, neprevaziđeni strateg i vizionar. Sam sebe tako predstavlja u svojim medijima. Mnogo preciznije, njega i njegovu patologiju, definisao je Tomas Man u romanu "Mario i mađioničar". U priči o "tragičnom događaju s puta", Man je opisao mađioničara Čipolu, koji, uživljen u ulogu Zevsa, na pozornici ismejava i vređa žrtve, upravlja njihovim umom i telom i prisiljava ih da rade stvari kojih se stide. Čaroliju održava mantrom: "Veruj mi, ja te volim".

Predrag Popović

I savremeni srpski Zevs, Aleksandar Vučić, na isti način hipnotiše građane. Razlika je samo u tome što je Čipola okupirao scenu u malom italijanskom naselju Tore di Venere, a Vučić to radi u celoj Srbiji.

Već 25 godina Čipola iz Čipuljića traži od Srba da mu veruju, jer ih voli. Voleo ih je od Karlobaga do Virovitice, u Sarajevu i Prizrenu, kao i u mnogim drugim mestima gde ih više nema. Preostale Srbe hipnotisao je drugom vrstom laži. U borbi za vlast, obećavao je da će uhapsiti Mlađana Dinkića, Dragana Markovića Palmu i Ivicu Dačića, hospitalizovati Vuka manitoga Draškovića i Nenada Čanka. Ljubav prema građanima dokazivao je pretnjom da će iza rešetaka smestiti sve tajkune koji su ih opljačkali, počev od Miroslava Miškovića i Bogoljuba Karića, pa do Miroslava Bogićevića. Na kraju, sa svima je ušao u poslovne i političke kombinacije, da bi nastavio gde su oni stali.

Kolektivnu hipnozu održava primitivnim manipulacijama. Jednu laž sakriva iza tri nove, sve besmislenije. Počeo je s ideološkim i privrednim besmislicama, da bi stigao do naučne fantastike. Posledice tih prevara na svojoj koži osetili su svi građani, naročito penzioneri.

S porukom "verujte mi, ja vas volim", Vučić je obećavao da će zaštiti najstariju generaciju. Reforme će biti teške i bolne, ali oni to neće osetiti, niko ne sme da im takne u penzije. Čim je dograbio vlast, očerupao ih je. Najviše je oteo onima koji su primali između 25.000 i 50.000 dinara. Penzije veće od 50.000 prima samo pet odsto penzionera, a više od 100.000 dobija samo 235 građana. Neustavnim zakonom o privremenom smanjenju penzija prigrabio je, za ove četiri godine, 730 miliona evra. I ne namerava da stane. Izmenom zakona, tobož, podiže penzije na nivo "veći nego ikad". Umesto da vrati oteto, od 22 do 25 odsto na penzije veće od 25.000 dinara, obećava povećanje između 8,8 i 13,2 odsto. Po Vučićevoj računici, s tim, "najvećim rastom od 2014. do danas", penzioneri će dobiti "značajno više nego što je bila inflacija". Naravno, ni to nije tačno, ali važnija prevara, koju sprovodi kroz novi zakon, svodi se na to da se ukida formula usklađivanja penzija, a Vladi se daje mogućnost da, prema svojim procenama, isplaćuje "novčano uvećanje". Na taj način Vučić je prisvojio diskreciono pravo da određuje kada će i koliko da časti penzionere, kao da daje svoje, a ne njihov pare, decenijama uplaćivane u PIO fond. Čak je i Fiskalni savet, koji je podržavao razne Vučićeve egzibicije, kritikovao predlog novog zakona.

"...Ukidanjem formule za usklađivanje penzija bila bi ugrožena predvidljivost koja karakteriše evropske penzione sisteme. Tako bi se penzioni sistem Srbije degradirao na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama severne Afrike i Bliskog istoka. Takođe, predlog da se uvede diskreciona mogućnost Vladi da isplaćuje novčano uvećanje uz penziju nije u skladu s principima penzijskog osiguranja i krši principe odgovorne socijalne politike", saopštio je Fiskalni savet.

Briga Vučića, sve kritičare etiketira kao "neznalice i pokvarenjake", a novi sistem pljačke naziva "penzijskom reformom kakvu ni veliki Vladimir Putin nije uspeo da sprovede". To je u pravu, niko nije na takav način varao građane. No, u stilu svog literarnog dvojnika Čipole, Vučić ne može da se zadovolji samo prevarom, mora i da se ruga svojim žrtvama. "Verujte mi, ja vas volim", govorio je italijanski iluzionist nesrećnicima koje je ponižavao u svojim predstavama. Takvu vrstu ljubavi prezentuje i srpski Zevs.

- Prvi put, lično ću pisati svakom penzioneru u Srbiji ponaosob, da se zahvalim, bez obzira da li je za nas ili protiv nas, da se zahvalim za sve ono što su uradili za zemlju. Oni će živeti mnogo bolje u budućnosti, imaće mnogo više zahvaljujući sebi, svom strpljenju, trpeljivosti i veri u svoju državu - rekao je Vučić i još jednom potvrdio da njegovi mentalni poremećaji ne mogu da se zaustave.

Pre tri nedelje tvrdio je da u Americi svakih deset sekundi pogine po jedan perač prozora. To bi značilo da svakog sata strada 360, svakog dana 8.640, a godišnje 3.153.600 perača. E, ova budalaština s pismima svakom penzioneru ponaosob još je besmislenija.

U Srbiji trenutno ima 1.720.435 penzionera. Ako na jedno pismo potroši samo tri minuta, to znači da će mu ukupno biti potrebno 5.161.305 minuta. Ako piše svaki dan, po ceo dan, bez ijednog sekunda odmora, za zahvaljivanje svim penzionerima trebaće mu 14 godina i 140 dana. Pored toga, poštarina za jedno pismo iznosi 23 dinara, ukupno 39.570.005 dinara. Možda je Zevs Vučić zaista večan, možda će vladati beskonačno, dok je sveta i veka, ali većina aktuelnih penzionera neće dočekati njegovo pismo. Još važnije, dok on bude znojem i suzama rosio svaku zahvalnicu, ko će obavljati njegov posao, ko će pljačkati po Srbiji, ko će hapsiti i progoniti političke protivnike, nameštati suđenja nepodobnim novinarima i svakodnevno širiti šizofreniju preko Pinka, Hepija i RTS-a? Ko će, umesto njega, da broji pare i imovinu koju je zgrnuo?

Na sve takve Vučićeve ispade niko ne reaguje. U porodici i okruženju nema nikoga ko bi mu rekao da konačno, za svoje dobro, pristane na lečenje. Psiholozi, psihijatri i ostali lekari ne mare za Hipokritovu zakletvu, svi vide da je pacijent u kritičnom stanju, a ne pomažu mu. Bez adekvatne terapije, Vučić je prinuđen da svoje halucinacije proglašava političkim marketingom. Besprizorno je lagao da će svakog meseca primati na razgovor građane. Uradio je to samo jednom. Dovoljno. Lagao je i da će Vlada održavati sednice u gradovima u unutrašnjosti, u vojnim kasarnama i rudarskim barakama. Virus, koji se tada zapatio, u međuvremenu je mutirao i ovladao organizmom.

Plod tog oboljenja je i priča o proizvodnji kineskih letećih automobila. Sredinom jula, prilikom posete Kini, Vučić je otkrio da je predsednika Si Đinpinga zamolio da "pomogne Srbiji u tehnološkom unapređenju, da kineske firme u Srbiji razvijaju visoke tehnologije".

- Kineski investitori bi u Srbiji mogli da otvore fabriku električnih automobila i autobusa, kao i da proizvode leteće automobile - rekao je Vučić, naglasivši da je tu ideju dobio posle razgovora sa šeikom Muhamedom bin Zajedom.

S Vučićem je u Kinu putovao i Siniša Mali. Ministar finansija je u Pekingu potpisao sporazum s kineskom kompanijom CRBC o izgradnji industrijskog parka u beogradskom naselju Borča. Mali je nadahnuto objasnio da će se park prostirati na 320 hektara, a u njegovu izgradnju CRBC investiraće oko 220 miliona evra. Kad se taj maštoviti plan razvije, uključiće se još hiljadu kineskih kompanija, koje će uložiti oko dve milijarde evra i zaposliti 10.000 radnika.

U Borči nema ni kanalizacije, ali Vučić, Mali i Kinezi napraviće industrijski park u kome će praviti leteće automobile. Srbi voze automobile stare tridesetak godina, od kojih 70 odsto ne bi moglo da prođe pravi tehnički pregled, ali nema veze, vlast im obećava leteće limuzine. Što da ne? Beograđani su pre šest meseci glasali za stranku čiji funkcioneri su prodavali karte za metro koji ne postoji, pa Vučić može da im priča bajke o kineskim stelt avionima i vazduhoplovnim automobilima. Šteta što se nije setio da najavi otvaranje pogona za pletenje arapskih letećih ćilima, i u to bi poverovali.

- Reforme privodimo kraju i zato imamo jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi - kaže Čipola Vučić.

Rezultate reformi osetili su svi građani koji su ostali bez radnih mesta ili rade u robovlasničkim uslovima. To znaju svi koji su se suočili s javnim izvršiteljima, koji su im oteli nameštaj, stanove i kuće zbog neplaćenih računa. Iz "najbrže rastuće ekonomije" najbrže beže obrazovani i mladi. Za proteklih šest godina iz Srbije je evakuisano više od pola miliona radno sposobnih stanovnika, a dvostruko više samo čeka šansu da zauvek ode na bezbednu udaljenost. Naopako nasađeni diktator čak i to predstavlja kao veliki uspeh. Sa ponosom kaže da je Srbija ostvarila veću produktivnost od Rumunije, Bugarske i Makedonije, a ne pominje da je to posledica pada broja zaposlenih. Sad, za istu platu, jedan radnik radi za dvojicu i eto povećanja produktivnosti.

Vučićeve reforme su dokrajčile srpsku privredu. Brojke su neumoljive. Elektroprivreda Srbije u poslednje četiri godine nije naplatila 660 miliona potrošene struje. Na aktivirane garancije za kredite javnih preduzeća proćerdana je 1,1 milijarda evra. Železara "Smederevo" u tom periodu je napravila gubitak od 425 miliona evra, da bi bila prodata Kinezima za 46 miliona evra. Za četiri godine Er Srbija je napravila poslovni gubitak od 218 miliona evra. Srbija, kao manjinski vlasnik, o trošku svih građana, častila je arapskog partnera sa 175 miliona evra. Kinezima je prodat Rudarsko-topioničarski basen Bor. Za 350 miliona dolara prodata su nalazišta bakra vredna 50 milijardi dolara. Posrednik u prodaji, ako se tako može nazvati ova pljačka, sigurno je dobio debelu proviziju, koja je deponovana na nekom od Vučićevih tajnih računa u stranim bankama.

Poljoprivredni kombinat Beograd, koji ima 28.000 hektara zemljišta u Beogradu i okolini, nedavno je prodat za 105 miliona evra, a samo 300 hektara kod Pupinovog mosta vredi više od 200 miliona evra. Država je trajno oštećena tom pljačkaškom privatizacijom, a radnicima PKB-a ostaje samo da se nadaju da će im nove gazde biti pravi, a ne srpski Arapi. Tanka im je nada, s obzirom da se kao direktor Al Dahre vodi izvesna Jelena Sandić (1984. godište), za koju se tvrdi da je bila sekretarica Andreja Vučića.

Da nisu čista posla ukazuje već i to da je kompanija Al Dahra Srbija, sa sedištem u Irigu, registrovana u martu ove godine, s osnivačkim kapitalom od čak sto dinara. Prema ugovoru, ta firma ima obavezu da se samo tokom sledeće tri godine bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Posle može da raspolaže zemljištem kako god hoće. Vučić ionako tvrdi da su srpski paori lenji, rade samo dva-tri dana godišnje, a traže 'leba preko pogače. Kad se njih reši, Al Dahra će moći da na oranicama diže poslovno-stambene zgrade, preko njih se najlakše pere novac stečen kriminalom.

Vučić je strane investitore podmitio bogatim subvencijama. U poslednje četiri godine iz budžeta je belosvetskim kompanijama isplaćeno oko 700 miliona evra. Naravno, "investitori" su uzeli novac, pokrenuli minimalnu proizvodnju i počeli da isplaćuju iste takve plate. Kad su potrošili subvencije, izvukli su dobit i pokupili pinkle. Po tom šablonu postupaju i vlasnici korejske firme "Jura", koja je nedavno zvanično najavila preseljenje dela proizvodnih pogona iz Leskovca u Albaniju. "Jura" je 2012. godine dobila oko 7.000 evra za svakog novozaposlenog radnika i obavezala se da neće biti otkaza tokom sledećih pet godina. Rok je istekao, u prvom talasu je otpušteno 350 radnika, a još 700 strepi.

U Rumi je prošlog oktobra otvorena fabrika hrane nepalske kompanije "CG Foods Europe". Fabriku nudli i polugotovih jela od testenine svečano je otvorio Aleksandar Vučić, koji je rekao da se investitor obavezao da će zaposliti 406 radnika, za šta mu je vlada isplatila 3,95 miliona evra.

Nije prošla ni godina, a Rumom su počele da se šire glasine da je posao propao i da nepalski investitori nameravaju da zatvore pogone i odu iz Srbije. Slična sudbina, izgleda, čeka i fabriku trikotaže, koju je u Somboru prošle godine otvorila kompanija "Pretty group" iz Bangladeša. Prema sporazumu s Ministarstvom privrede, ta kompanija se obavezala da u naredne dve godine zaposli 1.100 radnika, za šta je dobila podsticaj od 3,4 miliona evra. Čini se da posao ne ide, pa će otići "investitori".

Naprednjačka vlast lako i brzo poklanja milione evra stranim kompanijama, a ne mari za svoje građane. Istovremeno dok Al Dahri poklanja PKB, ne reaguje na vapaj radnika "Gumoplastike" iz bujanovačkog sela Klenika. Zbog neisplaćenih zarada, od oko 10.000 dinara, sredinom septembra počelo je da štrajkuje glađu 40 radnika. "Gumoplastika" je u vlasništvu države. Proizvodnja je prekinuta pre devet meseci, ali radnici su dolazili na posao, nadajući se da će dobiti bar tih 10.000 dinara. Dobili su obećanje Slaviše Bulatovića, predsednika vranjskog odbora SNS-a i narodnog poslanika, da će njihov problem biti rešen, samo neka prekinu štrajk!

Da je đavo odneo šalu vidi se i po tome što u Kragujevcu protestuju Romi, kojima je zabranjeno da kod Zelene pijace prodaju polovnu odeću. Većina uličnih prodavaca prima socijalnu pomoć od 5.000 do 10.000 dinara. Od toga ne može da se živi, pa su prinuđeni da s kartonskih kutija i najlona prodaju razne drangulije. Vlast im više ni to ne dozvoljava.

Za potrebe vlastitog marketinga, Vučić je izbornu kampanju Hilari Klinton podržao s dva miliona dolara, Hrvatskoj je obećao dva miliona evra za izgradnju pruge Karlovac - Sisak, Japanu je posao 500.000 evra pomoći, a nedavno je uplatio simboličnu cifru, oko 10.000 evra, vladi Zelenortskih ostrva. Da se i ne pominje angažman honorarnih savetnika Blera, Guzenbauera, Šredera, Đulijanija...I sve to iz džepa građana Srbije, koji balansiraju na ivici egzistencije, bez osnovnih uslova za normalan život, pa i lečenje.

Naprednjaci su 9. septembra počeli da na beogradskim ulicama postavljaju novogodišnje ukrase, sve s onom jelkom, najskupljom na svetu, plaćenom 83.000 evra. Izgradili su 54 fontane. U gradskom budžetu je predviđeno dizanje jednog ogromnog i tridesetak nešto nižih jarbola na kojima će biti okačene srpske zastave. Prvobitno je planirano da se jarboli plate 360.000.000 dinara, da bi, posle kritike u javnosti, vlast odlučila da cenu podigne na 406.000.000 dinara. Istovremeno, gradska Infektivna klinika liči na ruiniranu srednjovekovnu tvrđavu. Zidovi su oronuli, malter otpada, pod izgleda kao minsko polje, pacijenti leže u hodnicima...

U nekim bolnicama uslovi su malo bolji, ali nema ni lekara, lekova i sredstava za rad. Pacijenti moraju sami da donose lekove, grudne elektrode, leukoplast, pa i alkalne baterije, minjonke...Građani se sami snalaze čak i kad traže spas za svoju decu, pa prose novac za lečenje u inostranstvu.

Bez empatije, savesti i stida, Vučić ne može ni da ćuti već napada sve koji se angažuju u prikupljanju pomoći deci oboleloj od najtežih bolesti. Njegova medijska fabrika mržnje i nasilja nedavno je na stub srama okačila glumca Sergeja Trifunovića, osnivača humanitarne fondacije "Podrži život". Trifunović je pokrenuo akciju koja je pomogla jednom dečaku da ode na lečenje u Barselonu, što je Vučić doživeo kao ličnu provokaciju. Nije mu važan život deteta, već imidž vlasti. Režimski medijski eskadroni, podržani gej-elitom Predragom Azdejkovićem i Nebošom Krstićem, optužili su Trifunovića da nedovoljno transparentno raspolaže novcem. Cilj te sabotaže je da građani izgube poverenje u ovu, kao i u ostale humanitarne organizacije. Kad se to ostvari, deca će ostati i bez nade da će sms-porukama prikupiti novac potreban za lečenje. A, od države ionako nema pomoći.

- Šta hoće od mene? Viču "Vučiću pederu", "Vučiću lopove", a država danas na lečenje u inostranstvo šalje 15 puta više dece nego ranije - razgoropadio se diktator, a njegovu laž demantovao je resorni ministar.

- Postoji fond za lečenje bolesne dece u inostranstvu, ali nije zaživeo jer se zainteresovani ne prijavljuju - tvrdi Zlatibor Lončar.

Iako iznose kontradiktorne podatke, lažu obojica. Novac za lečenje dece prikuplja se sms-porukama. U kakvom je stanju naprednjačka Srbija, neće biti iznenađenje ako se pokrene kampanja za prikupljanje para za radnike. Da bi radnici "Goše" dobili platu pošaljite sms na 6666. Ne bi bilo loše da se tako prikupljaju pare za isplatu narodnih poslanika, da, umesto dečjeg, njihov život zavisi od milostinje.

"Moja pripovetka jako prelazi u politiku i svojom unutrašnjom suštinom bavi se psihologijom fašizma i psihologijom slobode", ocenio je nobelovac Tomas Man svoje delo u kome je 1929. godine detaljno opisao opsenara Čipolu, Vučićevog mentalnog pretka. Šteta što Vučić ne čita knjige. Za Zmaj Jovine "Uveoke" trebalo mu je 35 godina, ali "Marija i mađioničara" trebalo bi da hitno pročita. Neće mu se svideti kraj.

Rasplet "tragičnog događaja", kako stoji u podnaslovu knjige, dogodio se kad je mađioničar izvrgao ruglu mladog seoskog konobara Marija. Izveo ga je na pozornicu, hipnotisao i ponižavao. Mario nije uspeo da se odupre, poverovao je rečima "veruj mi, ja te volim" i poljubio ga, na oduševljenje publike. Postiđeni mladić, čim je shvatio šta se dešava, izvukao je pištolj i s dva metka raspršio čaroliju.

"Jad, razdraženost i velika napetost ležali su od početka u vazduhu, a na kraju je došao šok sa tim strašnim Čipolom, u čijoj se ličnosti, izgleda, otelovilo sve ono čudno zlo na koban, ali ljudski vrlo upečatljiv način. Bogu hvala, deca nisu razumela gde je prestala zabava i počela katastrofa, a mi smo ih ostavili u srećnoj zabludi da je sve bilo samo pozorište", napisao je Man.

Vučiću još nije kasno da predstavu završi bez kobnog kraja. Ako počne da uzima terapiju i prestane da sve nepodobne građane naziva magarcima, ološom, kretenima i pokvarenjacima, mogao bi da se nada da će izbeći susret s nekim svojim Mariom. Poslednji čin Vučićevog pozorišnog spektakla trebalo bi da se održi u sudnici, gde će odgovarati za sve zločine nad građanima i državom.

A 1. Gvantanamo bolji od Srbije

Koliko je potonula Vučićeva Srbija ilustruje groteskna činjenica da iz nje, po svaku cenu, želi da pobegne i Mansur Adajfi, bivši pritvorenik u Gvantanamu. Adajfi je 14 godina proveo u američkom zatvoru, da bi, pošto nije podignuta optužnica, 2016. bio deportovan u Beograd.

Američke vlasti su mu ukinule finansijsku pomoć, od Srbije je dobio samo 20.000 dinara, što nije dovoljno ni za hranu, a kamoli za stan, račune, odeću i ostale troškove. U očajanju, kad je shvatio da srpska vlast ne čini ništa kako bi ispunila obavezu i omogućila mu integraciju u društvo, odlučio se na štrajk glađu. Štrajkovao je 48 dana. Uzalud. Umesto da mu pomogne, vlast je pokušala da ga ućutka. U stanu je pronašao skrivene kamere, a jedan policajac mu je direktno zapretio: "Imamo momke koji su ratovali u Bosni, oni bi baš voleli da te upoznaju".

Na kraju, Adajfi se obratio Vučiću: "Ako ne možete da nađete mesto za mene, molim vas vratite me nazad u Gvantanamo, ne mogu da ostanem u Srbiji pod ovakvim okolnostima".