Banat

Zašto i zbog koga zrenjaninska fabrika vode nikada neće proraditi?

Kolo vode, ispod mutne vode

Gradska vlast u Zrenjaninu nema para za novo izvorište vode, pa građani dobijaju iz vodovoda vodu izmešanu sa fekalijama i otrovima. Zato para ima za razne proslave, a gde nestaju pare od naftne rente ne zna se. Ministar Goran Knežević ne napušta ovaj grad, jer od proizvođača flaširane vode za piće dobija novac da se vodovod nikada ne obnovi.

Arpad Nađ

U civilizovanom svetu nezamislivo bi bilo da u stanove ljudima gradsko komunalno preduzeće (Vodovod i kanalizacija) šalje vodu, gde su pomešane pijaća voda i kanalizacione otpadne vode kao u Zrenjaninu. Zrenjaninska voda je toliko zagađena da nije pogodna ni za kupanje. Takva voda nije ni za šta, a ipak se prodaje građanima kao da je reč o vodi koja je upotrebljiva i zdrava. Neverovatno je da građani Zrenjanina to trpe decenijama, bez roptanja ili gunđanja. Bez ikakve inicijative da se ma šta promeni. Na kraju će se dogurati dotle, da će narod morati da kupuje i vodu za kupanje. O nekakvoj masovnoj pobuni naroda, koja bi se u ovakvom slučaju, valjda, dogodila svuda u svetu, u Zrenjaninu niko, čini se, ozbiljno ne razmišlja. Zapravo, niko u tom gradu da saopšti pravu istinu: fabrika ispravne vode za piće odavno bi bila izgrađena i bila bi u pogonu, da nije lobija mineralnih i drugih "kvalitetnih" flaširanih voda za piće. Prodaja vode u plastičnim posudama (flašama, balonima, kanisterima) postala je toliko unosan i veliki biznis u gradu na Begeju, da je pitanje da li će se ikada vlasti potruditi da reše ovaj dugogodišnji problem vodosnabdevanja.

Zrenjanin ima tu privilegiju da u gradu živi i iz njega skoro da i ne odlazi nigde ministar privrede. Goran Knežević verovatno grad shvata kao svoju prćiju, jer je u grad doveo uz veliku pompu italijansku fantomsku firmu da izgradi postrojenje za prečišćavanje vode.

Kako je Goran Ilić, vlasnik „Vineksa", fabrike etil alkohola u Lukićevu (kod Zrenjanina) došao do prvih miliona, duga je priča, iako je sam proces transformacije u kapitalistu bio višestruko skraćen. On nije baš najveći kalibar, ali i on je primer jedne krajnje ljudske bezobzirnosti, jer ništa osim profita za takvu vrstu ljudi ne postoji. Iz kafilerije u Zrenjaninu, u vlasništvu Petra Matijevića, u većem delu grada širi se takav smrad, da ga je teško opisati.

Ni Matijević nije ništa učinio da se postave filteri za prečišćavanje, kao i što Gorana Ilića uopšte ne dotiču zahtevi građana da prestane da zagađuje selo i samim tim narušava zdravlje meštana.

„Vineks etil" radi preradu kukuruza u etil alkohol. Ima oko 30 zaposlenih i najavljuje otvaranje biogasnog postrojenja u kome će iz stajnjaka sa svoje farme krava da proizvodi električnu energiju.Ovo liči na kineske leteće automobile. Do tada u otvorene kanale kišne kanalizacije i u njive izliva osoku od kravlje balege i to na 50 metara od izvorišta vode sa kog meštani dobijaju vodu za piće. Amonijak i otpadnu vodu punu organskih i neorganskih materija u količini od oko 150.000 litara dnevno jednostavno pušta po okolnim njivama.Tako zatrovano zemljište i vode daju sjajnu perspektivu selu koje jedva preživljava u zemlji koja je „ekonomski tigar".

Ministar privrede, Knežević, je u najveću evropsku žitnicu doveo kinesku fabriku za proizvodnju guma. Još nije proradila, ali je najavljena kao posao veka u Srbiji. Grad je dobio na papiru nekoliko investicija na ponos i diku, jer svi u gradu su prezadovoljni sto uskoro neće imati ni vazduh, kao ni vodu. Prerada cink oksida, zatim prerada medicinskog otpada, prerada plastičnih delova za auto industriju i kineski kablovi za vozila su oterali iz grada 40.000 ljudi zvanično. Prvo one sa mađarskim pasošem, a onda i sve druge. A da grad cveta nije tajna. Samo za zakup bine za potrebe proslave 100 godina od Velikog rata iz budžeta je izdvojeno 2.736.000,00 dinara. Interesantno je da to uvek radi firma MUSIC COMPANY. Kada gradskoj upravi ne odgovara ponuđivač na tenderu, kao na primer VERKERING DOO Novi Sad (vlasnik Nihad Zeljković) za obeležavanje vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije, onda traži dlaku u jajetu.Zbog te dlake je VERKERING tužio gradsku upravu Republičkoj komisiji za zaštitu prava.

Kada je u pitanju proslava Dana Grada (100 godina od oslobođenja) moramo da pomenemo da je JP Kulturni centar izdvojio 1.700.000 dinara za ovu proslavu, a manifestacija u Kristalnoj dvorani sa filharmonijom i horovima je koštala gradsku upravu dodatnih 4.436.000.

Neverovatni su putevi para u Zrenjaninu, jer, malo je poznato da se od početka vladavine SNS od 2012.do danas u gradsku kasu slilo skoro 300.000.000 - tačnije 298.548.508 dinara od naftne rente. Ovim novcem raspolaže gradsko veće. Nekada su mesne zajednice raspolagale novcem i koristile ga namenski za zdravstvene stanice, trotoare, puteve i biciklističke staze,obnove javnih zgrada i slično, ali sada je to pod ingerencijom gradske uprave i od para malo ko da ima koristi.