Francuska

Kako nam je lađa francuska okrenula leđa: što veće prijateljstvo, Srbija sve manja

Vole Srbiju do poslednjeg Srbina

Uzimaju nam zemlju, vodu, i celu ekonomiju od industrije do građevine, dok su nam se migranti zaglavili pa se odomaćili, menjaju nam kulturu i mentalitet i sad je nekome najbitnije i najpreče da isteruje pravdu, piše protestna pisma oko klupe jedne snobovske liturgije, gde su se pobednici i poraženi sastali sa onima koji nisu ni postojali u vreme kad se ginulo ludo i verovalo u bolje sutra. Uskoro će uvređeni Aleksandar Visoki, da ugosti sa najvećim počastima Jupitera Makrona, čoveka koji sa 20% popularnosti i 75% protivnika njegove politike mora da policijom i suzavcom brani svoj dvor od demonstranata u žutim prslucima koji skandiraju Lopove, Daj ostavku spasi Francusku ili samo kratko jasno "Degaž"! O svemu pomalo piše Mile Urošević, stalni dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

U prijateljstvo naroda samo mongoloidi mogu da veruju. Postoje samo trenutni interesi i geopolitičke igrarije! Raspad Jugoslavije je dobar primer za ceo svet kako se za kratko vreme prijateljske simpatije prema jednom narodu pretvaraju u odbojnost, prezir, pa čak i mržnju. Ni pre magareće klupe u Parizu (o kojoj se digla tolika prašina) Francuska nije bila prijatelj Srbije i Srba. Sve je jasnije da ta priča dolazi on srpske urođene boljke da se preteruje o pravim značenjima i inspiracijama lepih reči poznatih ličnosti, od Viktora Igoa, Prospera Merimea, Poankarea, Franšea Deperea ili Tranjea, pa sve do Brižitke Bardo i Marine le Pen.

Čulo se i po svetu, (pogotovo ako se gleda satelitski RT i čita zvanična Vučićeva štampa) da je praunuk čuvenog generala Tranjea, napisao u svom besu ispred TV a isto tako jedno besno pismo zbog protokola i na stogodišnjici i poslao Jupiteru Makronu na dvorsku adresu. Već tri generacije je cela familija Tranjeovih verna Srbima i sećanju na svog pretka te ne čudi reakcija. Ono što čudi je kako se tekst našao na naslovnoj Politike? Saznajemo da je to pismo bilo totalno privatnog karaktera koje nikada nije bilo namenjeno štampi ni javnosti i sam autor žali da je njegov prijatelj kome je pustio e-mail, samo da pogleda, mogao to da uradi iza leđa, bez znanja ni odobrenja autora i da publikuje prepisku ličnog karaktera na naslovnoj strani i napravi celu frku čoveku koji nije ni novinar ni zvanična ličnost već samo običan građanin! Eto čime se bave.

OK, znam, osećam...mnogi će reći: evo ga pametnjaković, sve zna, a zaboravlja da smo podigli spomenik Francuzima na ulazu u Kališ Megdan i da ih slavimo ceo vek kao braću ili, pre će biti, kao Velikog Brata!

NATO bombardovanje je bilo prilika da se zli jezici odreše i da se ispljuje sve što se krilo u mislima. Kada bivši drogirani plejboj, predsednik Širak, nazdravi gostima neodgovornim rečima da su "Srbi narod bez zakona i bez vere, narod razbojnika i terorista", verovatno je bio našmrkan? Nedavno je izašla knjiga Žerara Fora (Gérard Fauré), pariskog dilera koke za bogataše, koji tvrdi da mu je Širak bio dobra mušterija. U vihoru rata u Bosni, general Žak Kot, je 1997. objavio svoju dijagnozu: "Što se Srba tiče, to je danas jedan bolestan narod...". Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe - izustio je u svojoj molitvi poznati francuski sveštenik - humanitarac, Otac Pjer nakon posete Sarajevu i i da ne pominjemo Kušnera i Žutu kuću, ili Bernara Anrija Levaka. Primera ima napretek, ali sve to nije dovoljno da Srbi prestanu da veruju u neko tradicionalno i bezuslovno prijateljstvo zasvagda. A, kao geneza tog bratstva po oružju uzima se golgota Srba u Prvom svetskom ratu. Treba li napomenuti da je Francuska u to vreme bila velika kolonijalna sila i držala pola Afrike, veliki deo Azije, kao i ostrvske zemlje po Atlantiku i Pacifiku. I sad im je Srbija bila glavni saveznik, aj se lažemo! Uostalom 100 godina je prošlo... nema više živih svedoka da potvrde šta i kako je bilo u tom ratu...a došle su neke nove generacije koje sada skidaju nafilovane informacije iz starih knjiga i zapisa kad nije sa interneta, doteruju ih, šminkaju i od toga prave neke virtualne realnosti koje ova generacija, a pogotovo malo mlađi, ne mogu da razumeju ni u snu, a pomalo ih i boli uvo za masonsku simboliku i ratne legende.

Priča se da je uoči Prvog svetskog rata, Srbija kupila od Francuza gomilu topova koji su stigli bez municije. Kada je stigla džebana bila je malo većih dimenzija, pa nije htela da ulegne u cevku. Nakon prolaska kroz arnautske planine, desetkovana srpska vojska je mesecima je čekala pomoć bratske Francuske. Oni se nisu žurili da pošalju brodove i evakuišu Srbe. I da ne beše ultimatuma cara Nikolaja Francuzima da će da popiše mir sa Nemcima ukoliko saveznici ne pomognu Srbima, pa nek se onda sami nose sa Germanima i Bugarima, ko zna kad bi pomoć stigla. Tako se krenula lađa francuska i stigla vojska saveznika pod komandom Franše Deperea. Priča se i to da francuska konjica nije mogla da stigne srpsku pešadijum, mnogo brzo laufa u opancima i šufericama po livadama i minskim poljima. Zaostaju Francuzi pozadi. Čekaju da vide hoće li ludi Srbi da probiju front. I šlag na tortu, posle potpisivanja mira u Versaju, uručili su nam fakturu za ratne troškove, što su ludi Srbi isplatili, tako što su uzeli kredu kod kapitalističkih bankara. Vojna taktika, ekonomija i politika su čuda neviđena koja svaki gedža ne može da razume, piše neki rođa Milutin u svojoj knjizi o sebi.

Kasnije, odnosno na početku raspada Jugoslavije, beše li igde žešćih medija od francuskih koji su lajali na Srbe i pozivali u rat na "đubrad" kako nas je krstio francuski ministar Loran Fabius u svom čuveno-bednom članku u "Figarou". Francuski piloti su 1999 bacali bombe po srpskim gradovima, selima, mostovima i fabrikama i kućama, da bi odma nakon iznuđene kapitulacije bili prvi kumovi Albancima i priznali im državu u našoj državi. I šta tu nije istina? Šta je tu prijateljski. Da li je istina da je baš francuski doktor bez granica Kušner bio prvi međunarodni upravnik te svoje države Kosova. Sve ovo govori da bi Bog, ali i naši političari, trebalo da nas čuvaju od takvih prijatelja više nego od ljutih neprijatelja.

Nikada se Francuska neće promeniti kada su pravoslavci, a pogotovo Srbi u pitanju. Vučici je dobio mesto koje je Francuska smatrala jedino mogućim za predstavnika naroda koji je opalio prvi metak i započeo Veliki rat. To jedino znaju i uče u školi. I sad, kako reče Nušić u Gospođi Ministarki, nadajmo se da Francuska i Srbija neće da zarate zbog jedne magareće klupe u ćošku! Uostalom Alek Silni je ionako previsok čovek da bi ga plasirali u prvi red. Oni pozadi ništa ne bi videli. Mada neki tvrde da stolica koju je dobio naspram velikih svetskih glavaša, šmekersko mesto, jer ih sve gleda u četiri oka, licem u lice, a ne da im gviri iza leđa, kao neki tamo.

Sve je očiglednije de je Francuska među poslednjim državama koje bi Srbi trebali uvrstiti u krug velikih prijatelja; osim na Fejsbuku i individualno. Priča o francusko-srpskom prijateljstvu je bajka za raju. Šarena laža za odrasle, a pogotovo u novije doba. Jupiter dolazi manje da menja politiku prema nama a više granice prema Kosovu i možda da nam odobri još malo više migranata na čuvanje a svakako ne da se izvine Srbima. Njegova unutrašnja politika je u revolucionarnoj krizi pa mu je stalo da zasija na spoljnoj a to samo kod nas može. Da li će ga narod dočekati sa hlebom i solju ili sa paradajzom, jajima, trulim jabukama, pitaju se čak i neki Francuzi koji se smrzavaju po ulicama i autoputevima tražeći malo bolji život i više pravde od predsednika koji je otvoreno na strani bogataša.

Tokom manifestacija je već bilo dvoje mrtvih i na stotine povređenih a i da ne pominjemo subotnji haos kada je policija grčevito branila dvorac Jupitera oblacima suzavca, mlazevima vodenih topova i pendrecima! Umesto slobode i prosperiteta Makron je doneo skupoću, diktaturu novca i produbio jaz između obične raje i vladajuće klase, tvrde " žuti prsluci ". Traže referendum da se legalno otarase Jupitera i kliču: "Makron demision!"

Možda se varam, ali sumnjam da će se poseta Makrona otkazati, odložiti ili bar svesti na minimalni protokol i, recimo, da bude dočekan na aerodromu od strane, na primer, ministra kulture ili kustosa vojnog muzeja. Mi smo ipak raja koja voli bajke i da se greje kraj velikana sveta, pa bili oni i mali bankari koji se jedva održavaju na vlasti u svojoj zemlji, ali imponuju sitnim dušama i zaboravnim ljudima zaraženih Alchajmer virusom istorije. Sve nam je ravno do Kosova. Nije ni čudo što je danas, posle jednog veka, došlo vreme da se Vidovdan u kalendaru mondijalizma podudara sa Danom pedera. Možda sa zna ko vlada svetom.