Preko pune linije

Nova Vučićeva ofanziva protiv Srbije

Kampanja straha i nasilja

Aleksandar Vučić je najhrabriji čovek na svetu, ničega se ne stidi. Parolom s jednog transparenta koji su nosili demonstranti u Beogradu, Vučić je opravdao pokretanjem kampanje laži, mržnje, straha i nasilja. Pritisnut sa svih strana, pokrenuo je ofanzivu protiv Srbije. Strane gazde zahtevaju da hitno ispuni davno preuzete obaveze i ne dozvoljavaju mu da krade vreme još jednim vanrednim izborima.

Predrag Popović

Domaći opozicionari protestuju u više od 60 mesta, bojkotuju rad republičkih i opštinskih skupština i traže promenu izbornih uslova. Sve probleme Vučić namerava da reši jednim udarcem. Još nije dobio zeleno svetlo za raspisivanje izbora, ali niko ne može da ga spreči da vodi predsedničku turneju, kojom namerava da ispuni oba cilja: 1. da pripremi javnost na trajni gubitak Kosova i Metohije, i 2. da zaustavi talas protesta.

Preslab da se odupre karakteru, Vučić nastavlja da hoda po svom starom tragu. U maju 1995. godine, učestvovao je u radikalskom cirkusu koji je obilazio Krajinu, huškao na rat do poslednjeg Srbina. Tri meseca kasnije, dok je trajala "Oluja", Vučić je kukao što mu je propalo letovanje u Glifadi. "Krajišnici su sami krivi za ovo što ih je snašlo. Šta da ja radim? Da se spalim? E, pa neću", ponavljao je reči svog tadašnjeg vođe Vojislava Šešelja. Na isti način, copy paste metodom, sad priprema konačno rešenje kosovskog pitanja. Ne slučajno, propagandnu turneju "Budućnost Srbije" pokrenuo je iz Preševa. Publici je pričao o "zlatnom dobu", otvorenim fabrikama, budžetskom suficitu, smanjenju nezaposlenost i sličnim stvarima koje postoje samo u njegovoj mašti. Nije pomenuo ono što im sprema.

Plan je završen i oročen. Prema informacijama kojima raspolažu strane diplomate, Kosovu će pripasti Preševo, šest naselja u opštini Medveđa, Bujanovac će postati distrikt, ali srpska vojna baza "Jug" na brdu Cepotina ostaće s albanske strane granice. Najznačajniji privredni i prirodni resursi neće pripasti ni Albancima, ni Srbima. Rudnik Trepča i jezero Gazivode biće iznajmljeni na 99 godina stranim kompanijama, a Koridor 10 dobiće status međunarodnog "zaštićenog autoputa". Mandat NATO snaga, koje će ostati na Kosovu, produžiće se na 33 godine. S druge strane, Srbiji će pripasti Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, dok će Kosovska Mitrovica postati distrikt. Nekoliko manastira i crkava SPC dobiće eksteritorijalan status, poput Hilandara u Grčkoj. Srbija će zvanično priznati nezavisnost Kosova i obavezaće se da ne sprečava njegovo učlanjenje u međunarodne institucije. Potpisivanje sporazuma o dobrosusedskim odnosima očekuje se u Vašingtonu, najkasnije do 12. juna ove godine.

Na mitinzima u 120 opština, gde podmićivanjem i prisilom privodi kapilarne pripadnike naprednjačkog kartela i uplašenu sirotinju, Vučić neće govoriti o tome. Za ovu priliku, umesto Dečana i Gračanice, na dnevnom redu su dži-di-pi i potempkinovske investicije. Usput, dok objašnjava kako je Srbija, pod njegovom mudrom upravom, postala ekonomski tigar, Vučić crta mete na čelo političkih protivnika, nepodobnih novinara i svih ostalih normalnih građana.

Svaki Vučićev marketinško-politikantski spektakl odigrava se po istom scenariju, podjednako perverznom i brutalnom. Prvo ga na ulici dočekuju stranački aktivisti, aplaudiraju mu, ljube ga, grle i zahvaljuju mu se što ih je ostavio bez posla, oteo penzije, zatvorio bolnice, oterao decu u inostranstvo... Ako se u gomili zadesi neko normalan, pa se požali da mu je egzistencija ugrožena jer je preduzeće u kome je radio ugašeno 2013. godine, Vučić refleksno slaže: "Da, zatvoreno je 2010. ili 2011, sve su zatvorili..." Tada na scenu iskoči epizodista, koji vikne: "Mi nemamo ni dinara, pa se ne žalimo na ovu vlast, sve je najbolje što može biti"... U drugom, još tragičnijem, činu predstave učestvuju najteže žrtve, penzioneri i deca. Sa starcima, koji glume sreću, Vučić odigra poneku partiju šaha. Naravno, izgubi, da bi se pokazao kao skroman, običan čovek iz naroda. Matorog šampiona, kome pet godina zakida penziju, zagrli rukom na kome mu se cakli hublot sat od 42.000 evra. Takav, raznežen pohvalama, Vučić u vrtiću cupka i maše dok mu deca pevaju "Druže Aco, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo". Remiks titoističkog hita bio bi efektniji sa stihovima "Druže Aco, mi ti se kunemo da će ti suđenje biti pošteno", ali polako, doći će se i do toga. Zasad, drug Aca ne bira, u političke svrhe ne zloupotrebljava samo decu iz obdaništa, pogodna su i malo starija. Takvu je sreo u srednjoj školi "Milutin Bojić" u Trgovištu. Za svaki slučaj, da se predsednik ne uznemiri, iz školskog hola uklonjena je pesma "Apokalipsa", za koju je učenica dobila nekoliko nagrada. Stihovi su zaista opasni po nervni sistem vođe: "O, gde si pošla, državo mila? / Seti se nekad što si bila / Šta se ovo danas zbiva / Čemu su deca tvoja kriva / Čovek se ubio zbog kredita. / Šef radnika ništa ne pita / Otkazi lete na sve strane / Kad će bolje jutro da svane? / Sve ovo danas nema smisla, / Ovo je velika apokalipsa.

Zabrana pesmice, koja cara može da podseti da je go, pokazuje koliko je oslabio njegov politički instinkt. U oktobru daleke 1994. godine, na proslavi povodom dana beogradske osnovne škole Kralj Petar Prvi cenzurisana je đačka predstava "Zlatna ribica". Na zahtev tadašnjeg ministra prosvete Milivoja Pavlovića, koji je bio počasni gost, izbačen je skeč u kome jedno dete kaže da zlatna ribica može sve, samo ne da od Mađara napravi Srbina. Sankcionisanje politički nekorektne aluzija na Mihalja Kertesa razjarilo je tada mladog radikala Vučića.

- Socijalisti zabranjuju dečje predstave, to pokazuje koliko su uplašeni. Strah ih je i onoga što deca pevaju! To im nećemo oprostiti i zaboraviti. Ne zato što je to nešto mnogo bitno, nego zato što pokazuje koliko su bolesni i štetni! Zamislite, deci zabranjuju nešto jer im to politički ne odgovara! Ludaci! - rekao je Vučić u intervjuu autoru ovog teksta.

Prošlo je 25 godina, a on nije oprostio i zaboravio ludilo i ostale bolesti socijalista. Uvukao ih je u koaliciju sa svojim kartelom, čiji ponosni član je Mihalj Kertes. Sad Vučićevi poltroni zabranjuju dečje pesme u kojima se opisuju posledice njegove vladavine.

Zabranjuju i omladince. Zbog nošenja makete vešala (plastične cevi s konopcem) na protestu 2. februara u Beogradu uhapšeni su Slobodan Glišić i maloletni Nikola P. Čim su na internetu objavljene fotografije s protesta, diktator je pokrenuo svoju monstruoznu mašineriju. Televizija Pink i prateći štampani naprednjački bilteni pokrenuli su hajku na dvojicu momaka.

- Politiku nasilja i mržnje u naše društvo seju lideri Saveza za Srbiju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Sergej Trifunović i ostali. Zabrinjavajuće je da se njihov plan i program svodi na buđenje manijaka, ludaka, kriminalaca i plusveta koji su se ustremili na decu i porodicu, direktno ugrožavajući njihove živote. Pretnje smrću i najvulgarnije uvrede članovi porodice predsednika svakodnevno trpe samo zato što lideri Saveza za Srbiju žele nazad svoje fotelje, privilegije i pljačkanje, mimo izborne volje građana Srbije. Lideri Saveza za Srbiju nisu samo nasilnici već moralne nakaze, jer kako drugačije objasniti bizarna vešala u 21 veku, koja su sinonim za fašizam i egzekuciju onih koji drugačije misle. Da li je vešalo poruka stanovnicima glavnog grada da će lideri Saveza za Srbiju, ukoliko ih ne slede u njihovim zacrtanim ciljevima, proći na monstruozan i zverski način - razmahala se uvredama i lažima Biljana Popović Ivković, državna sekretarka u MUP-u i članica Predsedništva vladajućeg ganga.

Ne čudi što je njoj pripala ta uloga, ima najviše iskustva. Još dok je bila spikerka na RTS-u, pre dvadesetak godina. sa istom strašću čitala je takve sablasno-idiotske optužnice.

- Na beogradskim ulicama opozicija sudi predstavnicima države. To suđenje se izvodi tako što se lutka, koja treba da liči na ličnost kojoj se sudi, vezuje konopcima i izlaže agresivnom poniženju. Ovaj sofisticirani način obračuna s političkim neistomišljenicima najavljuje linč kao način uređenja države i društva, ako bi Savez za promene, na čelu sa Zoranom Đinđićem, došao na vlast. Sinoć su demokrate, prolazeći pored sedišta Jugoslovenske levice, gađale kamenicama vrata i prozore stranke. Ovaj lepi, civilizovani i demokratski vid političkih aktivnosti NATO-vih izaslanika u Srbiji može da privuče nešto delikvenata, zapuštene adolescente, izvestan broj osoba sa endokrinološkim tegobama i poneku ličnost s frustrinanom pozicijom u politici, poslu, braku...Ovi kadrovi, koje je NATO odabrao, slabašnih su sposobnosti. nemaju ugled u narodu, imaju neuglednu porodičnu situaciju, sumnja se da imaju slabost prema istom polu, popularni su kao saveznici ubica svog naroda, oni su otpad koji NATO ne može da upotrebi u druge svrhe nego u ove za koje je iskorišćen - navodi se u saopštenju JUL-a povodom demonstracija na kojima je nošena lutka s likom Slobodana Miloševića u zatvorskom odelu.

Rukopis je isti, kao i pamet. I završiće na isti način, neki na robiji, neki u bekstvu. Kao tada, tako i danas crno-crvena vlast primenjuje sve diktatorske metode obračuna. Posle medijske pripreme, u lov na nepodobne građane su se uključili mnogi predstavnici vlasti, na čelu s ministrom policije Nebojšom dr Stefanovićem, koji je raspisao potragu za "opasnim teroristima".

- Evo, ministre Stefanoviću, ja sam taj kome je prekipela pljačka, izdaja i uništavanje države i naroda, i koji se zalaže da izdajnici i lopovi konačno odgovaraju. Ja sam nosio vešala, nema potrebe da tragate, sam dolazim i donosim ih - napisao je na Tviteru poslanik Dveri Srđan Nogo.

Policija je ekspresno otkrila identitet momaka s fotografija. Po hitnom postupku, na zahtev tužilaca Jelene Biorčević Cerović i Ivane Jovanović sudije Nebojša Živković i Verica Vasojević Stajić odredili su im pritvor do 30 dana zbog sumnje da su "širili i na drugi način učinili javno dostupnim svako drugo podstrekivanje ideja koje zagovaraju ili podstrekuju mržnju, diskriminaciju i nasilje protiv bilo kog lica ili grupe lica zasnovanih na nekom ličnom svojstvu".

Bez ikakve zakonske osnove i bez inkriminisanog dela, Nikola P. je postao najmlađi politički zatvorenik u Evropi. Njegova majka Sanja uputila je otvoreno pismo Vučiću, u kome je naglasila da od njega ništa ne traži i ne moli za bilo kakvu uslugu.

- Samo vas obaveštavam, kao najodgovornijeg čoveka za stanje u državi, da znate da u Srbiji nema pravosuđa i nema pravde. Nažalost, moj Nikola je zatvoren u ćeliji beogradskog Centralnog zatvora. On je pritvoren bez postojanja bilo kakvog krivičnog dela. Tamo su ga smestili javni tužilac i sudija, ne po zakonu i pravdi, već po pritisku politike. Nikola je, na njegovu nesreću, danas postao najmlađi politički zatvorenik u Evropi, simbol političkog i pravnog nasilja. Ovaj slučaj pokazuje sliku u kakvoj državi živimo i kolika nepravda vlada u Srbiji. Sada, kad sam lično doživela nemoć da svoje dete zaštitim od otvorenog kršenja zakona i videla kakvo nasilje nad pravdom se vrši od strane onih čiji je posao da se staraju o primeni zakona, moram da kažem da je jadna država u kojoj se ne poštuje zakon i gde malobrojna kasta privilegovanih može da radi šta hoće. E, vi ste predsednik jedne takve države. "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečoveštvom", rekao je mudri Njegoš - napisala je mama Sanja, istakavši da je ponosna što je rodila viteza, koga ova nepravda neće slomiti.

Posle pet dana, Nikola P. je pušten iz pritvora, ali to ne znači da je režim zaustavio progon građana. Slobodan Glišić je zadržan u pritvoru. Kragujevačka policija je uhapsila Slobodana Stefanovića, koji je na protestu 9. februara nosio improvizovana vešala sa obešenom lutkom na kojoj je pisalo "Ja, penzioner. Vučiću, vrći pare il se besim. Smrt fašizmu". Zbog nošenja transparenta u protestnoj šetnji Šapcem, vlast je Milenku Marjanoviću zatvorila radnju za akvarijumske ribice i male životinje.

Takva tortura ne postoji ni u jednoj civilizovanoj državi. Demonstranti u Americi nekažnjeno nose lutke Donalda Trampa s konopcem oko vrata. Ista slika je viđena u Londonu, kad je visila maketa Tereze Mej. U Nemačkoj se, u svim bolje snabdevenim trgovinama, za 19 evra prodaju mala vešala za Angelu Merkel. U Francuskoj "žuti prsluci" pored vešala nose i giljotinu, da bi Makrona upozorili na kaznu koja sleduje svakome ko pokuša da porobi narod. Doduše, valja priznati da je tu demokratsku tradiciju negovao i Dragan J. Vučićević, koji je na naslovnoj strani Informera objavio lepu pedagoški preteću fotomontažu Vučića s omčom oko vrata.

Pojedini predstavnici Saveza za Srbiju predložili su da na protest donesu hiljadu maketa vešala. Vučić bi tada morao da uhapsi sve nosače, među kojima bi bili i lideri opozicije. Ako to ne bi uradio, bilo bi obesmišljeno nezakonito određivanje pritvora Glišiću i ostalim dosadašnjim žrtvama.

Umesto da se raskrinka Vučićev diktatorski sistem vladavine i da se protesti dobiju konkretniji oblik suprotstavljanja tiraniji, Dragan Đilas je odlučio da pomogne starom i trajnom partneru. Savez za Srbiju je pozvao građane da ne nose vešala i ne provociraju vlast, kako ne bi davali povoda za negativne priloge na Pinku. Đilasu je važnije da ga ne prozivaju u naprednjačkim medijima, nego to što neki ljudi, ni krivi ni dužni, čame u ćelijama. Vučić ne propušta priliku da javno optuži Đilasa za lopovluk, kojim je stekao 500 miliona evra dok je bio na vlasti, ali ne hapsi njega, nego momka koji je šetao ulicom s plastičnom cevi i konopcem. To dokazuje da u Vučićevom ludilo ima sistema. I takav, zna da mu ozbiljniju pretnju predstavlja maloletni Rom, nego kompromitovani tajkun.

Tokom protesta u Beogradu, nedelju dana posle prvih hapšenja, samo je Srđan Nogo doneo plastična vešala. Đilas, Boško Obradović i ostali lideri SzS nisu smeli ni da mu priđu, da se pozdrave. Pod budnim okom brojnih policajaca u civilu, to je uradio samo Saša Radulović, osnivač pokreta Dosta je bilo.

Propuštena je prva prava šansa za pobedu nad Vučićem. Uzrok nije bitan, svejedno je da li je u pitanju lični strah, nedostatak političke zrelosti ili preuzete obaveze u saradnji s diktatorom. U poslednju navedenu opciju sumnja i Vuk Jeremić, koji javno priznaje da ima informacije, zasad neproverene, da neke njegove kolege iz Saveza kontaktiraju s Vučićem.

Što god da je u pozadini, nije dobro. Za utehu, ni Vučiću nije dobro. Zahvaljujući pomoći prijatelja, izbegao je poraz, ali ne može da se zaustavi. Iako vidi provaliju ispred sebe, karakter mu ne dozvoljava da prikoči. Naprotiv.

- Đilasu, Jeremiću, Obradoviću, svakome od njih predlažem da ne šalju narod u propast. Nemojte da šaljete ljude da čine krivična dela. Vi, junaci, uzmite po motku, pa dođite. Sam ću da izađem, pa da vidim šta ćete da mi uradite. Pa, videćete, nećete ništa da uradite, samo ćete pobeći glavom bez obzira. Eto, toliko su hrabri. Hrabri su kad to neko radi umesto njih, a oni da budu lideri koji će moći da kradu u budućnosti, kao što su krali u prošlosti. Oni kod naroda izazivaju bojazan, ali ništa od toga neće moći niti da ostvare, niti će narod biti na njihovoj strani - izazvao je Vučić na obračun sve lidere opozicije.

Histerični neuspešni huligan kaže da je spreman da izađe na crtu, sam protiv svih i to goloruk. Mučenik s kukovima širim od ramena, blago pogrbljen, s izraženom ginekomastijom, stoji okružen telohraniteljima i novinarima objašnjava da je jači od Hulka i Čaka Norisa zajedno. Scena bi bila smešna kad to ne bi bilo predsednik države i kad bi, makar, postojao neki odgovoran psihijatar koji bi hteo da mu pomogne.

Ovako, iskompleksirani nesrećnik samo širi strah. U tome, samo u tome, ima uspeha. Iako je strah iracionalna kategorija, opasnost od Vučićeve odmazde je realna. Toga su svesni i pripadnici naprednjačkog kartela, pa i paraziti koji skupljaju mrvice sa gospodarevog stola.

Istorija srpskog beščašća nedavno je postala bogatija za primer kakav nikad ranije nije viđen. Sporedna uloga je, slučajno, pripala Sergeju Trifunoviću, glumcu i novoizabranom predsedniku Pokreta slobodnih građana. Glavne role u sramnom trileru odigrali su čelni ljudi Košarkaškog kluba Partizan.

Susret u jednom beogradskom restoranu, Trifunović je iskoristio da se slika s novim Patrizanovim trenerom Andrejom Trinkijerijem i klupskim glavešinama Ivicom Todorićem, Vladom Šćepanovićem i Nikolom Lončarom. U prvi mah, Partizanove legende su se obradovale susretu s glumcem za koga znaju da je njihov vatreni navijač. No, brzo im je proradio parazitski instinkt. Setili su se da bi se Vučić mogao naljutiti kad vidi da su zagrlili Trifunovića, umesto da ga obese. Drhtavim glasom, Lončar je zamolio Trifunovića da ne objavljuje fotografije. Dok je on pokušavao da objasni čega se plaši, ostali su pokunjeno zveckali escajgom, žureći da završe s večerom, da ne beže gladni iz restorana. Na sramoti su zaista bili brzi, sat i po posle ponoći KK Partizan je objavio zvanično saopštenje "povodom pojavljivanja fotografije stručnog štaba sa glumcem Sergejom Trifunovićem na društvenim mrežama, a naročito povodom potonjih komentara i insinuacija koje imaju veze sa njegovim dnevno-političkim delovanjem".

- Sa velikom odlučnošću odbacujemo bilo kakvu mogućnost dovođenja kluba ili bilo koga od članova kluba u vezu sa političkim delovanjem pojedinaca koji žele da sportske i navijačke strasti stave u službu ostvarenja svojih političkih ciljeva. Sergej Trifunović je učinio upravo to, podredivši svoju navodnu ljubav prema klubu svom političkom delovanju. Zloupotrebu fotografije sa članovima stručnog štaba KK Partizan, klub ne želi da dozvoli! - navodi se u saopštenju.

Isti stav, u isto vreme, dok pošteni ljudi spavaju, objavio je i Ostaja Mijailović, predsednik KK Partizan.

- Čast svakome na stavovima i opredeljenju, ali uvek ću stati u zaštitu igrača, trenera i zaposlenih od zloupotrebe njihovog lika u dnevno-političke svrhe, kao i u dovođenje kluba u vezu sa stvarima sa kojima nema dodirnih tačaka - napisao je visokomoralni Mijailović.

Ni on, kao ni Lončar, Todorić ili bilo koji drugi funkcioner Partizana, nije ni reč rekao kad su igrači prisiljeni da, pred jednu utakmicu, na teren izađu u majicama s likom Saleta Mutavog, ubijenog narko-dilera. S ponosom su na onaj svet ispratili više puta osuđivanog kriminalca, ali ne "dozvoljavaju zloupotrebu" fotografija sa živahnim Trifunovićem. To je i logično, pošto je Mutavi bio Vučićev saradnik i štićenik, a Sergej opasno preti da privuče omladinu u pokret otpora diktaturi.

Aleksandar Vučić je svim građanima stavio omču oko vrata. Steže i opozicionare, ali i svoje sluge. Normalne ljude provlači kroz glib svojih medija, a naprednjake ucenjuje funkcijama, poslovima, provizijama. U panici, više se ne zadržava samo na pretnjama, već hapsi i pritvara. Nema tih lekova koji mogu da ga zaustave i spreče da primeni i otvoreno nasilje.

- Vučić je izuzetno plašljiv čovek, ali kukavice su u stanju da, u svom strahu, počine i najveća nepočinstva i da bi zato trebalo biti veoma oprezan. On nije stabilna ličnost. Danas misli jedno, sutra nešto sasvim drugo. To je čovek vidno narušenog zdravlja, tako da bi sve u vezi s njim trebalo uzimati s velikom dozom rezerve. Vučića plaše protesti, to više ne može da se vrati u bocu. Ljudima je stvarno dosta. Dosta im je ponižavanja i maltretiranja psihičkog, ekonomskog i fizičkog - rekao je nedavno Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

eremić je u pravu, Vučić je spreman i na najveća nepočinstva. On ih već vrši. Opljačkao je državnu i privatnu imovinu, pa s tim novcem finansira kampanju "Budućnost Srbije", kojom završava veleizdajnički proces kršenja Ustava, priznanje nezavisnosti Kosova i nastavak torture nad građanima. Dok širi mržnju, nasilje i strah, i sam je uplašen. Bez obzira koliko lagao i pretio, ovaj cirskuski spektakl mogao bi da se pretvori u Vučićevu oproštajnu turneju. Svestan je da su ljudi shvatili da će budućnost u Srbiji početi onog trenutka kad on sedne na optuženičku klupu.