Francuska

Zastupnik krupnog kapitala protiv opljačkanih i prezrenih

Nova elita, superparazita

Kapriciozan, kao neka usedelica, mladi Jupiter je, nakon vojne vežbe i simulacije nuklearnog napada, sa prećutanima ciljem da zaplaši Rusiju, uspeo da se zavadi i sa Italijom i povuče svog ambasadora iz Rima. Poslednji put kada se to desilo beše 1940., kada je Musolini objavio rat Francuskoj. Zar je dotle došlo, pita se svet, ili je to još jedna detinjarija Jupitera, da se malo zaboravi žuta boja, koja mu se šetka oko dvora? Drugi važan događaj u zemlji slobode je lomljenje ruke između javnog mnjenja i Makronove vlade oko neophodnosti povratka u polazne krajeve francuskih džihadista i terorista. Uglavnom onih koji su došli iz kurdskih zatvora u Siriji. Oko 150, a možda i više njih, trebalo bi da bude uskoro prebačeno u Pariz, gde bi im se sudilo. Narod neće ni da čuje, al' ko ga pa pita. Treći problem Jupitera su još uvek vikendaši u žutom, koje Makron želi da na silu oslepi i ganc novim zakonom zabrani da mu se šetaju po ulicama gradova. O svemu tome izveštava Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Šetači protestanti su krenuli sa španske granice i preko Marselja prema Parizu, 1.000 km za jednu ostavku omrznutog predsednika, koga su pre samo 20 meseci izabrali. Doduše, izabrao ga je izborni sistem, koji omogućuje da se sa 25% glasova uzme sva vlast i opozicija pretvori u beznačajnu manjinu, a skupština u klub balavaca, profitera i uvlakača koji posle glasaju kako im se kaže.

Ako se tome doda da je na čelo sistema pravosuđa predsednik države postavio svog čauša, i to mimo zakona i protiv volje magistarskog kolektiva, koji jedini može da bira svog predstavnika, onda je jasno da Jupiter nasilno ukida nezavisnost pravde, a u pomoć toj novoj (ne)pravdi šalje batinaše naoružane do zuba protiv goloruke raje, onda to više nije demokratija. Ovako se preko alternativnih medija objašnjava situacija koja je dovela do francuske žute bune na mondijalističke dahije. I kako je ta socijalna žutica zarazna bolest, svuda po svetu navlače se žuti prsluci kao nova koža glasačkog tela. Obični ljudi, prevareni glasači i prezrena sirotinja širom sveta, u prslucima ili bez njih, pokušavaju protestima da zbace sa vlasti mafijaški klan na prevaru izabranih predstavnika, koji ne predstavljaju nikoga sem same sebe i svoje bližnje šegrte mafijaše.

Mnogi intelektualci upozoravaju: svetski pokret za uspostavljanje demokratije u kojoj bi običan demos imao više prava i malo više para, sada ima poslednju šansu da nešto uradi! Uskoro će za to biti kasno, jer svetska mafija bankstera i njihovih sledbenika užurbano radi na robotizaciji i veštačkoj inteligenciji, koje bi putem tehnološke sile bile u stanju da uguše svaku ideju otpora i eliminišu sve one koji pokušavaju da se odupru svetskoj diktaturi. Sistem permanentnog vanrednog stanja, odnedavno je i ustavno garantovan u Francuskoj a najnoviji zakon o manifestacijama, koji je slobodarska Francuska izglasala u svojoj potčinjenoj skupštini, novi je korak ka preventivnom kažnjavanju onih koji još nisu počinili prekršaj, ali bi eventualno mogli, da ih Jupiter nije sprečio.

Kao u Spilbergovom filmu Minority Report. Zabrana manifestacija bilo kome i po želji predsednikovih lizača je realnost od koje se ježi svilena koža žutih prsluka. Uterivači straha, robokapi nalik na srednjevekovne oklopnike, politička milicija naoružana puškama za izbijanja očiju i granate za kidanje šaka, i to mahom uglavnom mirnim manifestantima, dokazi su da vlada želi strahom i perfidnim terorom, bez većih ljudskih žrtava, da nametne svoju plemenitu verziju održavanja reda i mira. Za Makronovog ministra policije demokratija je samo poštovanje zakona i to onog koga sami izglasaju, kad i kako im je volja. Po potrebi i na brzaka. Ljudska priroda je ono što jeste, i ne može se zamisliti država kojoj više ne trebaju vojska, policija, sudovi, zatvori i zakoni, ali ne treba preterivati i sve te institucije prinude stavljati u ruke jednom liku, koji je izabran sa 25 % glasova! Potčinjeni deputati, korumpirani mediji u rukama oligarha i bankari, najbolji su saveznici cara bez krune i njegove kaste parazita koja vodi rat protiv svog naroda, navodi se sve češće na alternativnim internet medijima. U toku je tipičan rat šutog i rogatog, obesnih vlastodržaca po svaku cenu protiv raje koja želi da normalno živi od svog rada, a ne samo da preživi zbog tuđeg nerada u jednoj bogatoj državi.

Kasta lešinara i parazita

Lezilebovića ima u svakoj državi napretek, pogotovo u politici, ali se u poslednjih 50 godina formirala jedna nova elita superparazita, koji se smenjuju na vlasti i šuruju sa parazitima kulturološke i medijske mafije, uz svestranu podršku oligarskih finansijera i bankstera, tako da 1% populacije drži u svojim šapama veliki deo svega što postoji i plus toga zadužuju državu, na teret radnog naroda, do te mere da se dug prenosi na pokolenja i nikada ne može biti vraćen. Francuska je dobar primer ove vrste demokratije koja sa izvornom idejom antičkog porekla nema više blage veze. Nova sorta lenjština i profitera živi u svom svetu i nameće svoje ideje kao najvažnije probleme i glavne izazove čovečanstva : od ženidbe pedera i masovnog prihvatanja migranata do novih prava za razne manjine ili brisanja pojedinih ljudskih vrsta. U prevodu: ukidanje razlika između dečaka i devojčica, jer po novoj nauci i tehnici mondijalizma, svako dete treba da bira svoj seks, da li će, kad poraste, da bude muško ili žensko, po želji svojih hormona. Ako se na ove hirove i na ovu nametnutu pamet nadovežu nove globe, takse i porezi, plus sveopšta skupoća, tek onda se može razumeti zašto se jebanom narodu toliko skurčilo da se odluči na bunt protiv onih koji ih ševaju u zdrav mozak (da se izrazimo u originalu i napišemo po Vuku, kako narod govori). Da bi mora bila veća, celokupna vlada i većina deputata su korumpirani plaćenici ili ljigavi podanici Jupiteru koji tako čuvaju svoje fotelje k? oči u glavi, ali svojoj, naravno, dok su tuđe oči samo ulični target za kolateralne štete. Mnogi se glasovi dižu protiv policijskog nasilja i nadolazeće diktature, koja polako osvaja zemlju ljudskih prava. Najnoviji trik Makrona je Velika debata, nova vrsta besplatne medijske kampanje za majske EU izbore. Radi se o organizovanim skupovima, debatama tra la la i predlozima unapred biranih građana i podobnih predsednika opština, koji daju bla bla predloge za nove zakone i postavljaju pitanja na koje Makron šampion u beloj košulji sa zavrnutim rukavima, odgovara tokom maratonskog direktnog TV prenosa. Tako on diže sebi cenu i ujedno deli pokret žutih prsluka na svetložute i tamnožute. U poslednoj trinaestoj epizodi subotnje makljaže sa robokopima plave boje, žuta pešadija se podelila i potukla međusobno da se vidi čiji je stranka jača. Zvanična opozicija urla, a karavan prolazi i Jupiteru usput skače popularnost, dok buna sve više jenjava i svetlo se polako gasi na nebu slobode. Ostaje još da se uguše slobodni mediji i tako zapečati samovolja jednog čoveka koji nikada nije trebalo da se nađe na čelu pete sile sveta sa 39 godina mladosti i bez drugog iskustva sem bankarskog.

Nesposobni na vlasti

Član italijanske vlade, Di Majo je nedavno i nenajavljen došao u posetu članovima francuskih žutih prsluka i otvoreno pozivao na istrajnost u opoziciji protiv Makrona, što nije diplomatski, ali ni toliko opasno da se povlači ambasadora iz njegove Vile Farnese. Nije diplomatski, ali je pomalo politički pozitivno pred evropske izbore, ne bi li se i u Italiji glasači namamili na muški stav vladajuće koalicije. Makron je omrznut i na Apeninskoj čizmi, zbog migranske krize, koja je veći teret na italijanskoj Rivijeri nego na francuskoj Azurnoj obali. Ujedno je Makron stavio do znanja da je jako škakljiv na primedbe lične vrste. Kapriciozan, kao neka usedelica, on je uspeo i da se zavadi sa prvim komšijom i u besu opozove svog ambasadora iz Rima. Poslednji put kada se to desilo beše 1940., kada je Musolini objavio rat Francuskoj. Mnogi u ovoj detinjariji Jupitera vide diverziju, tek koliko da se malo zaboravi žuta boja, koja mu se šetka oko Jelisejskog dvora. Otkada se uvalio u fotelju u Jelisejskom dvoru, egocentrični predsednik niže kolerične frustracije i grešku za greškom, uvredu za uvredom i niko ne može da zaustavi ovo mladalačko ludilo! Ovim teškim rečima predstavnici žutih prsluka opisuju situaciju. Pogotovo ako se uzme u obzir da se već u startu novi predsednik okružio nekompetentnim ali podobnim ljudima kako nikada ne bi došao u teškoće. To je ono što se na Zapadu naziva Peterov princip. Naime, ovo načelo, ponekad nazvano "sindrom promocije ulizica", je društveni zakon o hijerarhijskim organizacijama unapređenja, koje je neki Lorans Peter objavio pre pola veka u jednoj čuvenoj knjizi. Po tom nepisanom pravilu, svaki zaposleni teži ka unapređenju, pa neretko stiže na mesto za koje je malo manje kompetentan od nego što je bio na prethodnom mestu. I tako redom, dok ne dostigne nivo svoje maksimalne nekompetentnosti, gde će izbeći svaku odgovornost. Tu će ostati na položaju za koji je ultra nesposoban. Ovo je pogotovo istinito u administraciji i politici. Drugim rečima, žuti prsluci su postali narodna nošnja za prezrene i siromašne, koji odbijaju ne samo porez na sve i svašta, već i nemilost nesposobnih, koji se na kvarnjaka ubacuju u vlast, i onda koriste ceo aparat za svoje interese u paralelnom svetu privilegovanih uz pomoć represije. Zatvaraju se škole i bolnice koje nisu rentabilne, ukidaju se linije vozova i smišljaju nove zabrane i kazne za bilo šta, od saobraćaja do prava na informaciju i tajnu izvora informacije.

Nema drugih razloga ove tromesečne borbe, osim onih za malo više demokratije i za uvođenje (sada skoro zabranjenog) pokretanja referenduma od strane naroda, poput drugih demokratija kao u Švajcarskoj, na primer. Narod želi da ima mogućnost popravnog ispita ukoliko se izabrani kandidat pokaže kao gulanfer koji radi protiv naroda; Da se bar na pola mandata raja izjasni, kao u Americi na primer ili da pošalje u svlačionicu nekompetentne i nesposobne derače kože i ostale dahije na vlasti. U svakom slučaju, borba se nastavlja, iako je narod bez velike šanse na pobedu. Ali, kao reče veliki francuski humanist: najvažnije je učestvovati. Za to vreme Marina le Pen desno i Melenšon levo čekaju pogodan momenat da uskoče u žuti voz, koji bi mogao da ih odnese do Jelisejske palate, i onda bi se verovatno opet sve menjalo tako da ostane potpuno isto ili malo gore! Vlast je čudo. I od dobrih ljudi pravi hladne monstrume. Ne samo u Francuskoj. Zar nikoga ne čudi da je svaki novi predsednik gori od prethodnog, i to svuda ? Opet neko pravilo poput Marfijevog zakona.