Loše vesti iz Pariza

Vučićeva tajna poseta Makronu, sa nepoznatim ishodom

Francuska, srami se! Srbijo, ne daj se!

Prvog februara 2021. Izrael je priznao Kosovo kao nezavisnu državu, odvojenu od Srbije. To su prve posledice i ujedno definitivno obelodanjeni razlozi i rezultati Vučićevog puta do Bele kuće, potpuno zaboravljajući onu drugu kuću žute boje, za koju izgleda nikada niko neće da odgovara. Na taj isti dan, potpisnik velike vašingtonske podvale beše prozvan u još jednu radnu posetu Parizu, radi usaglašenja sledećih koraka ili kako se to diplomatski kaže: postepene suverenizacije „republjik Kosova". Usputno se malo i pazarilo za budući metro za beogradsko podzemlje. Naravno o tome su naši mediji naveliko razglabali a kako se o tome pisalo u Francuskoj, o tome izveštava naš dopisnik iz Pariza, Mile Urošević.

Mile Urošević dopisnik iz Pariza

Na pitanje, kako su Srbi u Parizu doživeli jedanaestu posetu Aleksandra velikog, svom prijatelju Jupiteru Makronu, odgovor je prost: nikako!

Ne bi ni znali da nije satelitskog tv prenosa iz matice i vođinih dvorjana koji najavljuju susret ali ne ulaze u detalje. I da ne beše pres centra i srpske ambasade bogami retko ko bi saznao za neki tamo sustret velikih i malih.

Veliki je bio on a Mali je došao u prtljagu da pazari lokomotive za srpski metro. U opciji Alstoma su vagoni u šumadiskoj nošnji, crveno, plavo, belo. Diplomatija je tajna nauka kao i ceo ovaj trodnevni put u šoping za nabavku vagona metroa i ostala pazarenja sa Latinima, starim varalicama. Ali nebitno.

Srbi na radu u Francuskoj vole da im dođe neko poznat pa da se malo i ovde čuje o tome. Dođe nam tako Nole, bar dva puta godišnje i onda pobedio ili ne Francuzi pišu na široko i na dugačko o šampionu. Uglavnom ga pljuju iz neke nerazumljive zapadnjačke zlobe.

Teško kapiraju i loše prihvataju da jedan Srbin sme tako dugo da bude prvak sveta i to u njihovom rođenom sportu. Ima i drugih javnih poseta za razliku od ove koja je pod velom tajnosti do te mere da se ništa ama baš ništa o njoj nije pojavilo u francuskim medijima.

Jeste jedna kratka vest ne nekom belgijskom sajtu, odlomak teksta našeg pres centra. Zbog toga se ova poseta može okarakterisati kao super diskretna sa tajnim razlogom i nepoznatim ishodom. Jer ako svetski mediji prećutno prate putešestvije cele dvorske gungule, onda je tu nešto maglovito i mutno. A u mutnom se i lova lovi.

I tako, da bih razbistrio situaciju, počnem da prelistavam sve francuske novine, časopise, gledam tv kanale i prevrćem sajtove i ništa. Ama ni naslov a kamoli tekst. Kao da ne postojimo kao narod drugačije osim za podkusurivanje velikih sila i snage novca.

Zaključak je da u Francuskoj niko nije čuo za istorijsku posetu Aleksandra velikog svom kolegi Jupiteru svemoćnom. Samo je naša ambasada na svom sajtu obelodanila događaj, i vilovito, plahovito nakitila, nafilovala jelisejski hepening.

Doduše nije bilo ni izvođenja himne, ni počasni vod, ne beše ni zastave. Nema Srbije u Parizu i nije on sebe ponizio nego celu Srbiju.

Za Srbe u Francuskoj Jelisejska palata nije ništa drugo nego novi Rambuje i belosvetska navala na slabu tačku da se prizna Kosovo što pre. Tekst o kome je reč su kao i obično i vrlo podobno sročili zvanični plaćenici letećeg cirkus benda, revnosni jet set dvorjani pres centra koji bezuslovno i slepo brane svaku reč i svaki postupak svoga velikog gospodara, pogađaju mu misli i ugađaju svakoj želji sa jasnim ubeđenjem da je to najbolji način da se sačuvaju dobra mesta, lepa plata i da se usputno pogura karijera.

Kažu da je cilj putešestvija bio da se uglave neki tehnički detalji oko buduće podzemne železnice i vide uživo svi ti vagoni i lokomotive koje nam Francuzi poklanjaju za velike pare.

Tako ispada da je taj vikend domaće elite u Parizu imao suštinski dosta veze sa podzemljem, u duhu andergraunda i budućeg BG metroa. To je ono što se piše ali ima i ono što se pretpostavlja, više politički i totalno usmeno, bez pisanih dokumenata.

Sumnja se da se zapravo u Parizu trguje sa celim zapadom koji sa svoje strane buši na kvarnjaka da nam jednim bespravno-nediplomatskim manevrisanjem i ucenama otmu Kosovo.

Zbog neke već legendarne i nesputane samovolje predsednika Vučića, koji kao Luj 14 može da kaže, država to sam ja, postoji opravdana sumnja da se za radnim stolom radne posete nije trgovalo samo sa Alstonovim vagonima.

Obećanje ludom radovanje

Paralelno sa navalentnim akcijama Lajčaka da se problem KiM sanira na njihov način i u njihovu korist, Makron ima za cilj i da zadovolji neke svoje lične aspiracije preko naših leđa.

Naravno, Francuska je nekada bila velika sila, o kojoj se sada samo pripoveda i zato on sada želi da pokaže svetu da je još uvek šesta sila sveta i da može i dalje da rešava tuđe probleme na svoju ruku. Nije on jedini.

Ali, tu je Amerika koja je već delimično naselila Kosovo svojim bojsovima. Odlaskom Trampa i dolaskom Bajdena počela je žešća trka oko rešavanja kosovskog problema, i čiji rezultat donosi poene.

Deki Bajdenu se žuri da napravi novu zonu bezbednosti na Balkanu kako bi ublažio sve veće prisustvo i uticaj Kineza.

Nedavno se javio da Vučiću čestita dan državnosti uz napomenu da svet očekuje brzo priznavanje toliko im drage države Kosovo. Sa druge strane, Jupiteru Makronu smetaju neskriveni srpsko ruski odnosi. On bi da što pre i što dublje uvuče francusku ekonomiju u Srbiju i okolinu, kako je sam rekao na peronu svoje palate.

Razumljivo jer je francuska privreda u nezavidnoj situaciji a i sam Makron je totalno odbačen pa i delimično omrznut od jedne strane svojih građana, koji ga revnosno pozdravljaju sa Makron demision. Zato bi njegov pečat na hatišerif o priznanju Kosova vredeo nobelove nagrade za mir a i skok popularnosti i prolazak na izborima koji se približavaju.

On čak vrlo nevešto krije da bi se posle Kosova moglo rešiti i pitanje Republike Srpske a kasnije možda i nekih drugih teritorija od one Vučićeve prćije, koja bi nakon svega toga ostala. Ali to je već druga priča za neki drugi dopis.

Sve ovo je moglo da se čuje i vidi na video snimku od nekih 15 minuta koji je jedno kratko vreme bio dostupan na sajtu ambasade.

Makron sa svojom crnom maskom marke Elacio, kao Zoro stao je na belegu srpskom De Golu dvometrašu da mu u dugom izlaganju naglasi da mu se žuri i da ulazak u EU nema alternativu.

Običaj je da svaki ponosan predsednik jedne ponosne države održi svoju govoranciju na maternjem jeziku a našem kao da je engleski najzgodniji za izražavanje. Možda obična raja i ne razume.

detaljima nekog poslovnog ručka nema nikakvih javnih podataka. Možda je bilo samo mezence, pićence i zdravo đaci. A ko bi ga znao da nije Jupiteru opet palo na pamet da postavi Vučka za kuhinjski sto da tamo klopa sa poslugom dok se ostali goste u velikoj trpezariji Jelisejske palate.

Kad je mogao na dan Solunaca 2018 da ga tutne u drugi red pomoćnog odeljenja naspram svetskih velikana i Tačija, možda ni neko novo poniženje nije nemoguće. I kako se čuje tu i tamo i može da se pročita u komentarima na internetu,

Jupiter lepo laže

Jupiterova slatkorečivost je bila smešna i totalno prozirna svima onima koji čitaju misli između redova.Više je nego jasno da taj baja nešto muva, tek kolko da nas zajebe. On to izražava na svoj prefrigan gospodski način, sve nešto na Vi i baroniše nas da mu ni Minhauzen nebi bio ravan. Nije taj džabe u svojoj mladosti bio član glumačke sekcije, gde je čak uspeo da zbari i svoju profesorku glume.

Koliko se vidi iz priloga plan mu je da sazove još jedan samit i to pre predsedničkih izbora iduće, kako u slučaju da mu uz svestranu pomoć saveznika upali kec on bi pokupio kajmak i nabio.

Prošle godine smo definisali novu metodologiju za vođenje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, naglasio je Jupiter i nastavio: Želim da se zahvalim predsedniku Vučiću, koji je od samog početka rekao da podržava našu novu metodologiju i da možemo zajedno da napredujemo u ispunjavanju obaveza za ubrzanje reforme i neophodan napredak u Srbiji na njenom putu ka EU. Zajedno možemo da nastavimo da odgovaramo na težnje ljudi, koji žele da poboljšaju odnose Beograda i Prištine.

Ne treba biti diplomata da se razume poruka, izjavio je Jupiter i dodao Vučiću u lice sa sve maskom: Gos predsedniče, možete uvek računati na moju podršku, a ja ću i dalje biti s vama da napredujem na tom putu, putu normalizacije odnosa, ali i putu koji će dovesti do stabilnosti i mira u regionu.

U zaključku izlaganja se jednoga momenta dobija neki čudan utisak. Kao: ako zagusti on implicitno obećava Vučiću da može da računa na prijateljstvo i pomoć Francuske, odprilike nešto kao ono što je Gorbačov dobio zaštitu od Amerike u vreme dok je rasturao SSSR.

Na kraju govorancije u velikoj jelisejskoj avliji, vođa se iz sve snage toplo zahvalio svom bratu i prijatelju Makronu na saradnji oko metroa ; Posebno je naglasio da je srećan što su nam Francuzi preuzeli upravljanje aerodomom Beograd i zaradili velike pare, pa se nada da će tako biti i na ostalim investicionim potezima i projektima koje Francizi nameravaju da počine po zemlji Srbiji.

Po toj logici moglo bi se reći da su i Turci Osmanlije u svoje vreme realizovali mnoge projekte za sveopšte dobro svih nas. Kaldrmisali su nam džade i avlije, zidali ćuprije i džamije, otvarali burekdžinice i čajdžinice, naučili nas da budemo pokorna raja ali i da pravimo kavge i dižemo bune i ustanke kad prekipi.

Danas se zida i na vodi ali o našem trošku, tako da ispada da siromašna Srbija finansira prebogate Ujedinjene Arapske Emirate u tom ludom projektu.

Pa ako ima za njih možda može da pretekne i za neka druga ulaganja ? Priča se o o arapskim ulaganjima, o silnim milionima nepoznatog porekla, i o budućim predsedničkim izborima koji mogu imati neki zajednički imenitelj.

Tako fama leti jer zlobnici koji nisu imali priliku da vide i pozdrave svog predsednika u gradu ljudskih prava i slobode. I kako niko ne demantuje tako i ovaj dopis ostaje bez zaključka, osim one vranjanske, može da bude, al ne mora da znači.