Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (206)

Vučić zaratio sa svojim kartelima

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Dana 8. februara ove godine objavljeno je da je Vučićev (dvostruki kum) Nikola Petrović kupio i avion.

Tog 8. februara, pokazalo se da je kum Nikola ranije kupio i sudije Višeg suda u Beogradu Mileniju Petričević , Valentinu Todorović Vorkapić .... zamenicu predsednika suda Tatjanu Lemajić.

Dok je advokatska kancelarija Nemanje Vasiljevića zastupala kuma Nikolu, svakodnevno je u njegovo ime podnosila tužbe protiv novinara, političara, svih koji bi ga uzeli u usta. Zato je trebalo pokupovati i sudije, što čoveku koji ima toliko novca, koji je zaradio kao direktor Javnog preduzeća Elektro mreža Srbije, nije bilo teško.

Tog 8. februara je sudija Milenija Petričević zakazala tri glavne rasprave po Nikolinim tužbama, plus jedna rasprava koja je zakazana pred sudijom Acom Brajkovićem. Ukupno četiri tužbe.

Dobro podmazana sudija Milenija Petrićević, poznata kao radodajka, koja ima i menadžere za ugovaranje poslova, krenula je da obavi zadatak. Otkazala je suđenje koje je sama ranije zakazala za 8. april i zakazala ga 8. februara sa početkom u 11 sati, a prvo je zakazala za 10,30 sati. Za odrađivanje akcije kažnjavanja Magazina Tabloid zakala je i treće suđenje za 8. februar, sa početkom u 13 sati, mada je imala za isti termin zakazano drugo suđenje (koje je i održala)!

Saradnici Magazina Tabloid obavestili su nas o akcijama sudije Milenije. O njenim ''herojskim podvizima'', jer zaista treba imati hrabrosti, pa suditi kao Milenija, otimajući tuđu imovinu, presuđujući u korist onih koji je podmazuju, a Magazin Tabloid je na ovim stranicama ispisao sve što se o njoj saznalo. Neki nezadovoljnici njenim radom prebili su je na ulazu u zgradu u kojoj stanuje, ali Milenija nije htela da ih identifikuje.

Deset minuta uoči početka suđenja u predmetu P.3 46/18 tuženi Milovan Brkić podneo je preko pisarnice pojednačne zahteve za izuzeće sudije Milenije Petričević, obrazlažući da je kao urednik puštao tekstove o kriminalu pomenute sudije, te da postoji osnovana sumnja u njenu nepristrasnot.

Suđenje u ovom predmetu počinje sa kašnjenjem od 24 minuta. U međuvemenu sudija je obavestila zamenicu predsednika suda Tatjanu Lemajić da je traženo njeno izuzeće. U to vreme sudija Tatjana Lemajić na spratu iznad kabineta Milenije Petričević takođe ima suđenje, koje je bilo u toku. Nije izlazila iz kabineta, a saradnik Magazina Tabloid je svo vreme nadgledao njen kabinet iz koga niko nije izlazio.

Kada je počelo suđenje, Milenija saopštava strankama da je zamenica predsednice suda odbila zahtev za izuzećem. U obrazložnju rešenja, koje objavljujemo, navode se imena advokata koji zastupaju stranke, mada nijedan nije u predmetu, a navodi se da je sud, odlučujući po zahtevu za izuzećem sudije Aleksandre Leković doneo rešenje da odbije zahtev za izuzećem sudije Milenije Petričević!

Kako je zamenica predsednika suda, koja je u tih 26 minuta odlučila o tri zahteva, a morala je da uzme izjavu od sudije u pisnoj formi, da izjava bude zavedena, da izvrši uvid u spise predmeta, da napiše tri rešenja i obrazloženje i da vodi raspravu koju je imala u tom periodu!

Uvidevši manjkavost u rešenju, Milenija je u 11,10 odlučila da odloži započeto suđenje, pravdanjem da nisu ispunjene procesne pretpostavke, mada je predhono donela rešenje da se rasprava održi.

Ona odmah započinje suđenje koje je zakazala za 11 sati, mada je tuženi Milovan Brkić imao suđenje koje je ranije zakazano u 11,15 sati, kod sudije Ljiljane Milosavljević, čiji predmeti su zbog njenog upućivanja u rad u drugostepeno veće, dodeljeni sudiji Aci Brajkoviću.

Milovan Brkić odlazi sa suđenja, a sva uzdragana sudija Milenija ga ispraća rečima - samo Vi idite. Za deset minuta ona završava suđenje i usvaja tužbeni zahtev Nikole Petrovića.

Tuženom Milovanu Brkiću je suđenje kod sudije Brajkovića bilo treće suđenje po tužbi Nikole Petrovića za samo 45 minuta. Na molbu Brkića da mu je ovo treće suđenje, a da ga očekuje još jedno u 13 sati i da nije sposoban da se upušta u raspravu, odložio je suđenje za 22. april.

U 13 sati urednika Magazina Tabloid kod Milenije čeka treće suđenje kod nje. U isto vreme zakazano je suđenje po tužbi Milana Rodića, brata bivšeg direktora BIA Nebojše Rodića, sada ambasadora u Beču. U hodniku bez stolica Brkić čeka do 13 i 20 minuta. Milenija spovodi vežbu zamaranja svojih žrtava.

U 13 i 8 minuta pisarnica donosi u sudnicu pomenute Milenije zahtev za njenim izuzećem i izuzećem zamenice predsednice suda koji je podneo drugotuženi. Ona nakon završetka suđenja po tužbi Milana Rodića, nosi predmet, ali se nakon 5 minuta vraća i odlaže suđenje, dok se ne odluči po zahtevu za izuzećem zamenice predsednika suda Tatjane Lemajić.

Tog 8. februara Milenija je samo delimično odradila posao u rasprodaji pravde.

Portparol suda Tatjana Tešić obavestila je e -mailom glavnog urednika Magazina Tabloid da će pritužbu, koju je podneo predsedniku suda, on odmah uzeti u rad, i da nije imao nikakva saznanja o suđenjima pred sudijom Milenijom Petričević i odlukama svoje zamenice Tatjane Lemajić.

Do zaključenja ovog broja nismo dobili obaveštenje od predsednika suda. Njegova odluka, da je doneta, bila bi već poznata. Njegova zamenica Lemajić već bi bila razrešena funkcije zamenika predsednika suda, a Milenija privremeno udaljena, ili premeštena u rad u neko drugo odeljenje suda.

I 12. februara stigla je i potvrda da predsednik suda Aleksandar Stepanović stoji iza akcije sudije Milenije Petričević i svoje zamenice Tatjane Lemajić. Istog dana, kada je 12. februara donela rešenje kojim se odbacuje zahtev za njenim i izuzećem zamenice predsednika suda Tatjane Lemajić, ono je i uručeno Milovanu Brkiću. Na portalu suda za tok predmeta Višeg suda P.3 277/18 vidi se da je zahtev za izuećem sudije i zamenice predsednika suda podnelo prvotuženo privredno društvo čiji zakonski zastupnik je Slobodan Kresojević.

Sudija Petričević može, pod Stepanovićevom zaštitom da radi što joj je volja. U svakoj pravnoj državi bi i ona, i zamenica predsednika suda koja piše lažna rešenja, bili smenjeni i zauvek im zabranjen rad u pravosuđu.

Dakle, predsednik suda Aleksandar Stepanović nam je odgovorio na bezobrazan način. Pustio je da nam sudija Petričević pošalje njegovu odluku. Ako je odbacila zahtev za izuzećem koji nam je dostavila 12. februara, zašto ga nije odmah odbacila na raspravi.

Iz Višeg suda u Beogradu stiglo nam je još jedno iznenađenje. Portparolka suda nam je dostavila obaveštenje koje je donela sudija Ida Nikitović, predsednica prvostepenog građanskog odeljenja, koje takođe objavljujemo, u kojem nam ostavlja rok od 8 dana da Milovan Brkić svojeručno potpiše svoju pritužbu, pod pretnjom njenog odbačaja! Žao nam je što je predsednik suda uvkao u brlog i pomentu Idu Nikitović.

Kako li se tek provode građani koji nemaju uticaj na javnost, ugled kod predstavnika međunarodne zajdnice..?

Podsećamo čitaoce da je doskorašnji sudija Višeg suda u Beogradu Valentina Todorović Vorkapić donela presudu protiv Magazina Tabloid i Milovana Brkića, tako što je pozive za suđenje okačila na oglasnu tablu. Odmah potom je u 45. godini života, izabrana za sudiju Apelacionog suda. Magazin Tabloid je objavio zapsinik sa sednice Visokog saveta sudstva, na kojoj je član Visokog saveta sudstva Slavica Milošević Gazivoda bila frapirana predlogom da se sudija Valentina Todorovć Vorkapić izabere za sudiju Apelacjionog suda, a da u Višem sudu u Beogradu nije dobila nijedan glas, osim svoga.

Ko je uz vlast, ima i slast. U ovom broju bi objavili biografske podatke sudije Valentine Vorkapić, koja u naredne dve decenije može da sudi u Apelacionom sudu u Beogradu, ako je njene noge, koje se retko spuštaju, odmah ne odvedu u Vrhovni kasacioni sud.

A kakvo nam je stanje u pravosuđu, pokazuje i podatak da će za predsednika Vrhovnog kasacionog suda biti izabrana, kao jedini kandidat, najmlađi sudija tog suda Jasmina Vasović (1970). Ona je kuma ministarki pravde Maji Popović, čiji muž Rastko Popović je sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Ministarka i njena kuma Jasmina zajedno će u Visokom savetu sudstva odlučivati o izboru i napredovanju sudija, a pomagaće im predsednik skupštinsog odbora za pravosuđe Vladimir Đukanović, desna ruka Aleksandra Vučića.

Pomenuta Jasmina Vasović je generacija sa studija Pravnog fakulteta Aleksandra Vučića. Bila je radikalka, sada je napredna. Hvalila se da je sa Vučićem bila u vezi!

Čemu imaju da se nadaju građani, kod ovakve sprege u pravosuđu, ako im sude Milenije Petrićević ili Jasmine Vasović? A takvih je i u Višem sudu na desetinu.

Koronom na Nevolju

Hapšenje organizovane kriminalane grupe na čijem je čelu Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja, koga je na to mesto postavio Vučićev sin Danilo, koji je pre hapšenja Belivuka pobegao u Kostariku, preko Dubaia i Montevidea, tamo dobio državljanstvo i nikada se više neće vratiti u Srbiju, pokazuje da je i Aleksandar Vučić u problemima.

Pomenuti Veljko Belivuk divljao je po Beogradu i gradovima Srbije. Imao je sa svojim momcima legitimacije BIA, kao i letimacije MUP-a Srbije. Značke BIA dao im je načelnik Prve uprave BIA Bojan Dimić, koga je Danilov otac Aleksandar prošle godine odlikovao, odnosno orden je Dimić primio u ime odlikovane Prve uprave BIA, čiji je on načelnik.

Uveren da mu spremaju atentat, a taj privid je stvorio načlenik Bojan Dimić, Vučić je odobrio da se neutrališe Belivukova grupa. I pohapšeni su, nakon svih zlodela koja su počinili. Javnost je odahnula, jer ipak hapšenje onih koji ubijaju, trguju drogom i reketiraju, svima je drago.

Magazinu Tabloid je tim povodom upućeno pismo, koje objavljujemo.

''Poštovani, u vezi ove ujdurme sa ovim navijačima Partizana koji su samo pod maskom fudbala, imamo samo dopunu da je u sve ovo umešana propala BIA i to centri Beograd i Niš. Ovom ubijenom i mučenom Ljepoji Milanu je igru namestio pandurski doušnik Kuzman kome je iz centra Niš dojavljeno kako da postupi sa Ljepojom. Iz centra Niš rečeno je da prenese Ljepoji da ne nosi telefon (zbog praćenja signala), a takođe da ne polazi autom (koji bi kasnije morao da bude uništen-zapaljen). Njegova smrt je u Bezbednosno informativnoj agenciji bila unapred pripremljena, Belivuk i kompanija su samo izvršioci (ili kako vesela Udba voli da kaže "Ekipa za čišćenje").

Klasičan pandurski ološ. Ljepoja je ubijen i tragovi su zametani kao i u slučaju zemunskog klana koji je takođe bio ekipa za čišćenje propale Udbe. Ljepoja je bio fiktivni cilj. Mogao je biti bilo ko. Konce ovih sranja iz Beograda vuče Bojan Dimić Inzagi, a ima saradnike i u Veseloj niškoj Udbi. To je izvesni Žarko Čolović . Poslaćemo vam i sliku. Lik je neopisivo opasan. Naravno i njegovi naredbodavci iz potaje iz niškog centra BIA. Jedva smo našli Čolovićevu sliku, po gradu nosi masku silikonski. Opasan je igrač.''

Operativci Prve uprave BIA, od poverenja načelnika Bojana Dimića, sada brišu krvave tragove Belivukove družine. Belivukovo hapšenje poslužiće Vučiću da se obračuna sa delom pripadnika BIA i MUP-a, čija hapšenja će javnost prihvatiti. Vučić cilja i na svog momka, doskorašnjeg ministra unutrašnjih dela Nebojšu Stefanovića, koji je propšle godine, u maju, predvodio delegaciju srpske policije u poseti najodgovornijim predstavnicima bezbednosne zajednice SAD-a. Primili su ih direktor FBI-a, direktor DEA, ministar unutrašnjih poslova, načelnici službi za bornu protiv organizovanog kriminala u Ministarstvu pravde i Ministarstvu finansija SAD-a.

Prilikom posete srpskom ministru Stefanoviću saopšteni su poverljivi podaci o delovanju mafija na čelu sa predsednikom Vučićem, njegovim bratom Andrejom i njihovim kumovina.

Po povratku iz SAD-a Stefanović je odbio da saopšti Vučiću detalje razgovora i kojim podacima raspolaže, pa je njegov dotadašnji pokrovitelj naredio da se Stefanović izoluje kao virus. Odmah mu je podmetnuo aferu Krušik, a potom i smrt oca Branka, za koju se nezna da li je i stvarna, ili je i on evakuisan na sigurno mesto, kao i Danilo Vučić.

Po povratka iz SAD-a Stefanović je odmah smenio državnu sekretarku Dijanu Hrkalović, koja je bila devojka iz BIA i poverljiv čovek Aleksandra Vučića za najprljavije poslove.

Verujući u lojalnost Stefanovića, Vučiću se omaklo da ga postavi za prvog čoveka beogradskog dela SNS-a, a u MUP-u je Stefanović pažljivo postavljao na ključna msta sebi odane ljude, koje nije moguće odmah sve ukloniti. Na ta mesta Vučić dovodi, uglavnom, još gore, koji mu se kunu na vernost.

Istraga Belivukovih zlodela pokazjuje da je MUP imao precizne podatke o Belivukoj aktivnosti, da je to sve zadokumentovano, ali mali Dača (Danilo Vučić, koji je prisustvovao mnogim njihovim orgijama i zločinima, bio im je zaštita). Pritom treba imati u vidu da je Belivuk po Vučićevim instrukcijama obavaljao mnoge prljave poslove, počev od podmetanja oružja u Jajincima, kada je optužena srpska opozicija da hoće da ubije predsednika Srbije i time je danima zamajavana javnost, dok je Vučićev kartel nemilice pljačkao Srbiju.

Za očekivati je da će, pored dvojice pripadnika MUP-a, uhapšenih pod optužbom da su iza Belivukove grupe zatirali tragove, u zatvor biti privedeni mnogi koji smetaju Vučićevim ljudima postavljenim u bezbedonosni sistem. Svako hapšenje neće izazvati uznemrirost javnosti, znajući šta je sve Belivuk činio, pod punom zaštitom porodice Vučić.

Ukoliko ne obezbedi dokaze, Belivuk će biti neutralisan kao nezgodni svedok. Tu je virus korona, a ''u žalosti za njim'' mogu da se ubiju i uhapšeni koji su mu bili desna ruka, kao i najbliži drugovi odbeglog kriminalca Danila Vučića, koji ih je, kao svoje najbliže članove, vodio u državnim delegacijama po belom svetu.

Afere koje je sam proizveo i odobrio i stavio pred sud javnosti, mnogo su oslabile Vučića, jer se protiv njega stvara dugo prizivani front koji hoće da ga smakne s vlasti.

Aleksandra Vučića je mnogo oslabila užasno teška bolest brata Andreja, koji se već tri meseca ne pojavljuje u javnosti, te nije u funkcionalnom stanju reketiranja biznismena i svaranju keša, neophodnog za nastavak tiranije građana Srbije.

Aferom hapšenja Belivukove grupe, Vučić zataškava pedofilsku aferu, u kojoj je uhapšen profesor glume Mika Aleksić, blizak Vučićev čovek i SNS-a, koji je Vučića lično i njegov kartel snabdevao mladim muškarcima i devojkama. Ovu aferu je preko svojih ljudi otvorila crnogorska tajna služba, dovodeći Vučićev karel u opasnost da profesor Aleksić ne razveže jezik. Višim tužilaštvom u Beogradu rukovodi Nataša Krivokapić, rođena u Podgorici i bliskoj vezi i saradnji sa crnogorskom tajnom službom.

Nije ni čudo što uhapšenog profesora brani advokat, koji je vrlo stručan i osposobljen, a koji je i lični advokat Andreja Vučića.

U svakom slučaju, Vučić je protiv sebe stvorio veliki otpor u bezbednosnoj zajednici Srbije, ostavlajući prostor agentima DEA u Srbiji da dokrajče i Vučićev narko kartel.

2

Kome treba aktuelni zaštitnik

Ni državi ni građanima

Na čelu zaštitnika građana više od tri godine nalazi se opskurni lik u vidu Zorana Pašalića, koji zajedno sa vernom pomoćnicom, prvom zamenicom zaduženom za zaštitu prava deteta i rodnu ravnopravnost Jelenom Stojanović, zamajava građane Srbije da se bavi nekim poslom, za koji je veoma dobro plaćen upravo njihovim novcem.

Zaštitnikova mesečna plata je skoro 450.000 dinara, što važi i za njegovu zamenicu (šta je sa onim zaricanjem s početka mandata kako će smanjiti sebi platu jer je bezobrazno velika).

Za taj novac, kada se pojave na poslu, fingiraju rad time što pokreću postupke kontrole državnih organa, najčešće u onim slučajevima koji nisu u nadležnosti Zaštitnika građana, ali koji su po njihovom mišljenju medijski veoma atraktivni.

Specijalističke oblasti, kao što su zaštita prava deteta, rodna ravnopravnost, zaštita prava osoba sa invaliditetom i nacionalnih manjina, vladavina prava i jačanje institucija su ispod radara interesovanja ovog dvojca, ali očito i države koja ne primećuje da nešto „smrdi u državi Danskoj" tj. Zaštita građana, a da nije smrad od prasetine, viskija i tompusa.

Sakriven iza odluka zamenice Stojanović, osobe inače nepoznate stručnoj javnosti, disciplinskim postupcima i zastrašivanjem započeo je progon zaposlenih u Zaštitniku građana. U poslednjih tri godine čak trećina zaposlenih pobeglo je iz tog organa, glavom bez obzira. Druga trećina, ona koja najbolje poznaje oblast ljudskih prava, će biti oterana nakon disciplinskih postupaka i mobinga koji se ubrzano sprovode..

Poslednja, uplašena, grupa će nemo posmatrati i moliti Boga da do njih ne dođe. Šteta koja je već sada naneta Zaštitniku građana i ugledu cele zemlje je nemerljiva. Prilikom nedavnog predstavljanja Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana u Narodnoj skupštini Zoran Pašalić je javno ismejan od strane narodnih poslanika dok je s teškoćom čitao govor, skleptan bez ikakvog smisla. Koristeći pogrešnu terminologiju, nije znao da odgovori na najjednostavnija pitanja poslanika, niti da objasni kako je u konkretnim situacijama postupao.

Osnovni utisak koji je ostavio pored toga da nije sposoban da obavlja ovako važne funkcije, je da on ne voli posao koji obavlja zato što njega ljudska prava ne interesuju niti ih razume, a to je ono što najviše poražava zaposlene koji rade sa njim.

Na međunarodnom nivou je doveden u pitanje ugled ove institucije. Ne samo da joj nije dodeljen najviši status, a koji je ova institucija do sada imala, nego nismo ocenjeni nijednom ocenom. Naime GANHRI (The Global Alliance for National Human Rights Instituions) kao ponavljača ostavila ga je do novembra o.g. da ispravi niz propusta, što je ponižavajuća činjenica.

Treba napomenuti i da smo jedina zemlja koja je ove godine zaslužila ovakav tretman. Pašalić i svita očekuju da će se ovakva bruka brzo zaboraviti, po svemu sudeći su u pravu pošto niko na to ne reaguje.

Niti će država imati koristi od ovakvog nestručnog rukovođenja, zasnovanog na improvizaciji (o tome već svedoče izuzetno negativne ocene međunarodnih organizacija o stanju ljudskih prava u 2020. godini u Srbiji), niti građani koji se u sve manjem broju obraćaju ovoj instituciji.

Evropi ne možemo zamazati oči, ocene o radu su loše, a vladavina prava, jačanje institucija i zaštita ljudskih prava i manjinskih prava i sloboda mrtva slova na papiru. Gore od ovoga više ne može, a naša dužnost je da u tome obavestimo javnost.

(Grupa zaposlenih iz stručne službe Zaštitnika građana)