Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (43)

Spomenik selu koje više ne postoji!

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja.Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo.Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

JADNA LI SI SRBIJO

Selo Tačevac. Meštani su otišli iz sela zbog Albanaca. Fotografiju sela priredio je Mileta Aleksić, koji živi u Beču, a sa redakcijom Top novosti podelila je Mira Mladenović uz komentar: "Moje rodno selo Tačevac, na granici sa Kosovom, u kome više niko ne živi!

Zahvaljujući Mileti Aleksiću, koji živi u Beču, fotografijom je ostavio trag, da je nekad ovde bilo selo..." Pre nekoliko godina, uoči istog praznika u selu je postavljen i neobičan spomenik. Nekadašnji stanovnik sela Miroslav Orbović postavio je na seoskom groblju spomen-ploču svojim precima preminulim u poslednjih pedesetak godina, a na poleđini istog spomenika stihove posvećene ovom, sada već sasvim pustom selu.

Dakle, na seoskom groblju u kuršumlijskom planinskom selu Tačevac podignut je nesvakidašnji spomenik. Spomen selu koje više ne postoji! Meštani su ga napustili zbog nebezbednosti, zbog čestih upada naoružanih kosovskih Albanaca. Kuće su spaljene u podmetnutim požarima, a od nekada 200 stanovnika u 35 domaćinstava i jedne škole, sada je ostalo svega nekoliko oronulih kuća.

RURALNI RAZVOJ IZ UGLA DRI: Nije moguće oceniti stepen ostvarenih ciljeva!

Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera, ocenio je dr Dušan Pejović, predsednik Državne revizorske institucije, na konferenciji za novinare u PRESS centru UNS, početkom februara 2021. godine.

U Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja", između otalog piše: Ruralne oblasti u Republici Srbiji se susreću sa brojnim problemima, kao što su staračka gazdinstva, zastarela poljoprivredna mehanizacija i dr. Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće.

Primera radi prosečna starost vlasnika gazdinstva je 61. godina, dok je starost poljoprivredne mehanizacije duža od dve decenije, piše između ostalog u izveštaju o kontroli.

DRI je nadležnima uputila i Preporuke za promenu stanja:

Državna revizorska institucija je, između ostalog, preporučila i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da:

Obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike i vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja ruralnom razvoju;

Prilikom planiranja sredstava polazi od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja;

Obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizika od netransparentnog trošenja novca;

Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne vlasti usklađeni sa nacionalnim programom.

Preko 74 odsto jedinica lokalne samouprave, uključujući i opštinu Mali Zvornik, nije donelo strategiju ruralnog razvoja.

Uprava za agrarna plaćanja da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja mera podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja već se prilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljio sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja. Pravo na podsticajna sredstva, iz budžeta Republike Srbije, ostvare svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u određenoj godini.

Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak više od 500 dana. (Izvor: RZS)

Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, preporučuje se u zaključcima DRI.

I u stočarstvu, preporuke bez rezultata!

Sličnu kontrolu o trošenju namenskih para od 2016. do 2018. godine Državna revizorska institucija obavila je pre dve godine. Radilo se o trošenju namenskih 28 milijardi dinara za unapređenje stočarstva u Srbiji. Da podsetimo samo da stočarstvo u Srbiji učestvuje samo sa 31 odsto u BDP agrara. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja sveta. Kako je tada navedeno u izveštaju DRI, pare su utrošene, ali boljitka u stočarstvu Srbije nije bilo.

Posle toga upućene su i preporuke za poboljšanje stanja. Međutim, pema podacima RZS, poboljšanja u stočarstvu Srbije, za sada još nema! Rezultat je da Srbija od izvoznika hrane, postaje sve veći njen uvoznik! Što se tiče izvoza, u svet, ponajviše, plasiramo samo sirovine za proizvodnju hrane!

Spoljnotrgovinska razmena

Poslednja godina kada je mogla da se obnovi i vrati domaća indusrija poljoprivredne mehanizacije u Srbiji bila je 2012. godina. Tada su još postojali i nisu bili privatizovani objekti kao što je ,,Zmaj'' Zemun, IMT i druge domaće industrije koje su stekle ugled i vremenu bivše SFRJ. Ugled, jer su godišnje u svet izvozili po 32.000 traktora, i niz drugih poljoprivrednih mašina.

Dobar deo njih je u zemljama bivšeg nesvrstanog sveta i danas u upotrebi. Tada je bilo pokušaja da se obnovi proizvodnja u Srbiji, a cilj je bio i da se smanji uvoz polovne mehnizacije u Srbiju.

Pored toga u niz zemalja danas su još u upotrebi veoma cenjeni traktori iz nekadašnjeg IMT. Zemlje, pre svega u Africi, koriste tu mehanizaciju, a potrebni su im delovi, pa je to bila šansa da Srbija ponovo postane izvoznik te mehanizacije kao i delova za nju. Ali, za takvo nešto nije bilo volje iz političke vrhuške, ni bivše ni sadašnje. Jer, teza je bilo ako nemamo bolje da uvozimo.

Bolje, naravno za tajkune i ljude bliske vlasti koja im to omogućava. Hrvatska je sačuvala takvu industriju koja je proizvodila mašine i mehanizaciju za bivšu Jugoslaviju. O pokušaju da se sačuva ta industrija, najbolje govore i tabele iz tog u vremenaa, rađene u Privrednoj komori Srbije, kad je Grupacija poljoprivredne mehanizacije, uz zalaganje tadašnjeg serketara Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Milana Prostrana, pokušavala da tu proizvodnju oživi i ponovo vrati u Srbiju. Njihove analize i tabele koje slede prikazale su stanje te industrije u poslednjim godinama njihovog postojanja.

Mr Đorđe Mišković je izvršni direktor za mehanizaciju u kompaniji Kite d.o.o. u Novom Sadu i bavi se poljoprivrednom mehanizacijom. Osnivač je najpre agencije Mcoktakt 1999. godine, a ubrzo i kompanije Masferg Agro d.o.o. 2002. godine koja se pretežno bavila uvozom, distribucijom i servisom poljoprivredne mehanizacije prestižnih svetskih brendova AGCO Korproacije (Masesey Ferguson i Challenger) i drugih koji su bili na ovom tržištu. Od 2013. godine otkupljuje deonice od ino - partnera i izdvaja se u posebno pravno lice Masferg Agro mehaniazcije d.o.o. Prilagođavao se u turbuletnim vremenima pa 2017. godine postaje izvršni direktor za mehanizaciju mađarske kompanije KITE Zrt.

Od samog osnivanja novog poslovnog udruženjua uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije 2008. godine bio je njen generalni sekretar i to punu deceniju. Danas je predsednik Skupštine ovog Udruženja, koje ima više od 20 članova iz cele Srbije.

Izvoznici postali uvoznici

U Srbiji danas ima više od 400.000 dvoosovinskih traktora i oko 20.000 mobilnih sistema za ubiranje plodova. Evidentirano je i više od milion priključnih mašina u radnom stanju. Prosotri Jugoslavije, odnosno ponajviše Srbije su od izvoznika postali veliki uvoznici mehanizacije i opreme za agrar. Sad se godišnje uvozi u proseku oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna. Priključne mašine nove generacije, poput teleskopskih manipulatora, postaju sve popularnije i dostupnije zahvaljujući, pre svega, subvencijama, koje dolaze kako iz nacionalnih, tako i međunarodnih fondova, kaže Mišković u intervjuu za inforamtivno glasilo Viktorija grupe ,,Za našu zemlju''.

Vrednost tržišta mehanizcije u Srbiji, koje je u poslednjih pet godina veoma stabilno, konstantno prelazi 100 miliona evra godišnje! Značajan snabdevač je JOHN DEER koji je od 2017. godine promenio način nastupanja na tržištu. To znači da mu je cilj da se evropsko tržište organizuje u svega nekoliko regiona, kojim upravljaju moćni dileri, iza kojih stoje moćne banke.

Kada je reč o Srbiji treba reći da na njenom tržištu oko 30 odsto učešća zauzima ova kompanija, kada se posmatraju traktori koji se uvoze iz zapadne Evrope i SAD. O tome svedoče i rezutlati iz 2020. godine. Kada je i pored teškoća, godina okončana sa 166 prodatih traktora. U daljem radu i napredovanju kompanije predviđeno je da na svakih 100 do 150 kilometara treba da stoji putokaz koji usmerava korisnike mašina na centar za prodaju i servis JOHN DEER.

U svetu proizvodnja savremene poljoprivredne mehaniazcije ide u pravcu zaštite životne sredine, prilagođavanju klimatskim promenama, većoj primeni informatike, korišćenju obnovljivih izvora energije i konstatnom poboljšanju bezbednosnih uslova rukovaoca. Dakle, četvrta industrijska revolucija i sa njom četvrti stepen evolucije mašina u poljoprivredi, rezultirali su uvođenja digitalne, odnosno precizne poljoprivrede. U poslednjih deset godina smo svedoci velikog uvoza polovne mehaniazcije iz zemalja EU, navodi Mišković. Pitamo se da da li bi tu trebalo nešto izmeniti, ograničiti uvoz na starosnu granicu?

Postvlja se i pitanje koliko ovakav nekontrolisani uvoz utiče na prodaju nove mehanizacije. Zbog toga smo se nekoliko puta obraćali zakonodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja sa predlozima za ograničenje ili starosti ili nivoa emisije izduvnih gasova na mehaniazciji, ali do sada naši zahevi nisu uvaženi. Zato očekujemo da će harmonizacija domaćih sa propisima EU u ovoj oblasti doneti boljitak, u okviru poglavlja koji reguliše ovu problematiku.

Do tada, možemo samo konstatovati koliko od uvezenih korišćenih traktora ili kombajna zaista opravdava ovu odluku kupca, za razliku od onih koji zahtevaju stalno ulganje u rezervne delove i otkazuju u trenucima kada su najpotrebniji, konstatuje Mišković.

Zato se danas postavlja pitanje da li preostala domaća proizvodnja poljoporivredne mehanizacije može da opstane i ostane i da proizvodi traktore i priključne mašine i za neka druga tržišta? Hoće li Tate, novi vlasnik IMT-a, proizvoditi u Srbiji u značajnijem obimu mašine i rezervne delove?

Znamo da su modeli i snaga traktora, uglavnom do 100 KW, ono što treba srpskom seljaku, imajući u vidu dominantno mali posed i limitarnu platežnu moć. Srbija je premehanizovana zemlja sa brojem mašina. Ali, to su sve stare mašine, pa se od tri stara traktora sklapa jedan da može da uđe u njive. U organizaciji treba primeniti model Slovenije, a to su mašinski prstenovi. U njoj uspešno funkcioniše 40 mašinskih prstenova.

Na taj način bi bile najracionalnije iskorišćene mašine. Taj koncept je veoam razvijen i u svetu, uglavnom u razvijenim zemljama. Postoje modeli zajedničke kupovine mašina, ali je u svetu češći model davaoca i primaoca usluga. U Srbiji funkcioniše mali broj mašinskih prstenova.

Razlog je uglavnom u mentalitetu naših ljudi, gde se ne dovode u pitanje prava članova, ali kada dođe do izmirenja obaveza i održavanja zajednički nabavljenih mašina, prsten nažalost puca!

Naši ljudi se teško dogovaraju oko redosleda, rasporeda i drugih razloga,vezanih ugalvnom za ranije ustanovljene principe svojine nad mehanizacijom, pa makar ona i ne bila poptuno iskorišćena.

To je cena pozicije u kojoj se nalazimo, gledajući najpre segment manjih i srednjih gazdinstava, koja su u najvećem broju u Srbiji. Jer, u Srbiji ima 217.623 vlasnika poseda do dva hektara. U Srbiji se kupuju, čitaj sa uvoze mašine, stare koje nisu iskorišćene, kaptial se zamrzava, a zub vremena čini svoje i mašine brzo zastarevaju.

Svojina nad mašinom se i dalje stavlja ispred racionalnog iskorišćavanja, što evidentno poskupljuje poljoprivrednu proizvodnju. Mi moramo pratiti svetske procene. Zbog svojih potencijala u poljuoporivredi, 3,47 miliona hektara njiva koje se koriste, bolje korišćenja postojeće mehanizacije, bez obzira što smo mala zemlja i sa malim posedom, moramo se uklapati u viziju svetskih trendova u agraru i proizvodnji zdrave i organske hrane.

Politika na inovacijama i patentima

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene proizvoda proizvođača mašina za poljoprivredu u periodu januar - decembar 2012. godine iznosila je 208,60 miliona dolara, od čega je izvoz 42,61 miliona dolara, a uvoz 165,99 miliona dolara - vidi tab. 1. Pokrivenost uvoza izvozom je 25,67 odsto, a spoljnotrgovinski deficit je 123,38 miliona dolara, što je za oko 1,71 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Ako se uporede rezultati robne razmene u periodu januar-decembar 2011. i januar-decembar 2012. godine vidi se da je ostvaren rast izvoza od oko devet odsto i rast uvoza od oko tri odsto.

Na osnovu podataka sadržanih u tabelama 2 i 3 može se zapaziti da je vrednost uvozan mašina i opreme znatno viša od izvoza. Dakle, značajna devizna sredstva i onako oskudna izdvajaju se za uvoz poljoprivredne mehanizacije. To je razlog za brzu revitalizaciju industrije poljoprivrednih mašina i opreme i za kreiranje nove industrijske politike u ovoj oblasti. Ta industrijska politika mora biti zasnovana na novim tehnološkim postupcima, inovacijama, patentima.

Iz podataka u tabelama 4 i 5 se vidi da su u 2012. godini preduzeća, članovi Grupacije proizvođača poljoprivrednih mašina koja deluju u okviru Privredne komore Srbije, ostvarila tada najveći izvoz na tržišta Etiopije od 10,88 miliona dolara, Bosne i Hercegovine od 7,03 miliona dolara, Hrvatske od 3,44 miliona dolara, Ruske Federacije od 2,24 miliona dolara i Mađarske od 1,97 miliona dolara. Očigledno je da su tržišta manje razvijenih zemalja i bivših republika Jugoslavije najzastupljenija u izvozu poljoprivrednih mašina i opreme iz Srbije. Istovremeno najveći uvoz je iz industrijski i tehnološki razvijenih zemalja, Nemačke, Italije, Francuske, Indije, Kine i Belorusije.

MEĐA: Opustelo banatsko selo, sveštenik osam godina nikog nije venčao!

Po popisu stanovništava, u Vojvodini je od 2002. do 2011. godine broj žitelja smanjen za 100.000. Iz godine u godinu sve je manje žitelja sela. Šorovi i sokaci su opusteli, a u školama je sve manje učenika. Jedan o primera izumiranja sela jeste i pogranično mesto Međa koje se nalazi u opštini Žitište (Vojvodina). Samo pre dve decenije u Međi, u Banatu, živelo je više od 1.000 stanovnika, a danas ih je upola manje. Mladi koji odluče da ostanu na porodičnim imanjima žive isključivo od poljoprivrede.

"Ja radim oko 70 hektara zemlje i imam stočni fond od 50 grla, imam hektar jabuka i hektar šljiva, tako da mislim da nisam pogrešio što sam ostao u selu, mislim da bi mlađi trebalo što više da ostaju", kaže meštanin Dalibor Bošković.

Rajko Vujović je predsednik saveta Mesne zajednice. Ovaj dvadesetosmogodišnji mladić obrađuje oko 50 hektara zemlje i ima farmu od stotinu ovaca.

"Pomoć države smo dobili preko konkursa za mlade poljoprivrednike i iskoristili smo to u više navrata i u tom periodu nam je država pomogla", ističe Vujović.

U Međi radi i Osnovna škola, a iz godine u godinu broji sve manje učenika.

"Pre desetak godina imali smo 80 učenika. Danas nastavu pohađa 54 učenika u sedam odeljenja i imamo jedno kombinovano odeljenje", objašnjava direktorka Osnovne škole "Đura Jakšić" Biljana Stanković.

Sveštenici su najbolji hroničari sela u kojem žive. "Dvadesetak sahrana, rodi se troje-četvero, venčanja nema uopšte sedam-osam godina", navodi sveštenik Jovica Čavić. U lokalnoj samoupravi poslednjih godina čine ogromne napore da zadrže mlade."Najvažnija mera je stimulacija u poljoprivredi, stimulisati kako ratarsku tako i stočarsku proizvodnju. Imaće prilike da se angažuju i kroz voćarsku proizvodnju. Opština će u naredne tri godine da uveća kapacitete proizvodnje i prerade voća", kaže predsednik Opštine Žitište Mitar Vučurević.

U Međi kao i u drugim selima širom Vojvodine, solidna kuća sa baštom i ekonomskim dvorištem može da se kupi za 5.000 evra. Nažalost, nema zainteresovanih koji bi tu živeli. Neće ni da kupuju traktore, ni stare ni nove, da bi obrađivali zemlju. Jer, ona traži slugu. A, u Srbiji nije mesto, pored obećanja, gde će da se proizvede, zaradi i od toga da se dobro živi. U ovom mestu, srcu Vojvodine, i kvalitetne zemlje, seljak je još uvek pugobno ime, javila je RTS.

Na osnovu raspoloživih podataka Privredne komore Srbije proizilazi:

Učešće ove industrije u ukupnom prihodu metalske i elektro industrije pokazuje tendenciju pada u periodu 2005 - 2010. godine;

Broj preduzeća je u blagom porastu;

Broj zaposlenih radnika je smanjen za 50 odsto (tab. 6)

Prema podacima u sadržanim u tabeli 6A zapaža se da svega tri preduzeća u ovoj industriji tada su spadala u grupu velikih sa preko 2.000 zaposlenih ili sa učešćem u ukupnom broju zaposlenih u ovoj grupaciji sa preko 70 odsto. Broj srednjih preduzeća iznosio je devet, a malih 74. To znači da su proizvodni i radni potencijali veoma usitnjeni u poslednje dve - tri decenije.

Proizvodnja u sektoru mašina

Fizički obim industrijske proizvodnje u sektoru proizvodnje mašina za poljoprivredu i šumarstvo u periodu, januar - decembar 2012. godine, u odnosu na prosek 2011. godine beleži rast od 1,7 odsto i rast zaliha od 61,0 odsto. To znači da je tražnja za mašinama veoma niska, zbog čega je rast zaliha veoma visok. Razlog je u niskoj kupovnoj moći poljoprivrede, odnosno njenom nepovoljnom ekonomskom položaju.

Rast proizvodnje u periodu januar - decembar 2012. godine u odnosu na prosek 2011. godine zabeležen je kod proizvodnje ostalih plugova od 167,7 odsto, traktora točkaša snage preko 37kw do 59kw od 52,2 odsto i kod sejalica od 39,9 odsto.

Pad proizvodnje u posmatranom periodu zabeležen je kod raonih plugova od 39,5 odsto, ostalih uređaja za pripremu zemlje od 53,1 odsto, kultivatora (sa fiksnim alatima) od 54,5 odsto, motokultivatora od 36,2 odsto, plevilica i kopačica od 33,3 odsto, traktora točkaša snage preko 18kw do 37kw od 16,7 odsto, kao i kod valjaka i setvospremača od 11,9 odsto.