Tabloid istražuje

Dok žuti žutuju, Srbi putuju

Potrovaće nas kao pacove

U znak zahvalnosti što će nas temeljno opljačkati i još temeljnije potrovati srpska vlast kineskom proizvođaču guma ''Limglongu" poklanja 83 miona evra i u njegovu čast će tako nazvati jedan bulevar u Zrenjaninu. Koje ekološke opasnosti krije ovaj projekat nije poznato široj javnosti, jer se studije kriju, a ono što se prezentuje nije dovoljno. Uz ovu fabriku nići će i fabrika sirovina za gumarsku industriju, takođe iz Kine. Pored njih već je napravljen radni logor za preko 500 Kineza koji će učestvovati u oba projekta.

Milan Malenović

Prvi put od nestanka staljinizma sa ovih prostora u Srbiji niče radni logor. Radi se o takozvanim “privremenim objektima” za smeštaj radnika iz Kine koji će graditi fabriku guma “Linglong” u industrijskoj zoni Zrenjanina, mada neki veruju kako će oni ostati i posle završetka radova kao poslušna i jeftina radna snaga. Mnogi od njih su osuđenici koji su pristali da zatvor zamene prinudnim radom. O čemu se tačno ovde radi niko u Zrenjaninu ništa ne zna.

Kineska kompanija za proizvodnju guma “Linglong Tires” započela je izgradnju proizvodnog pogona, prvog izvan granica Kine, koji je već uzburkao duhove, ali ne toliko u Srbiji koliko u Evropskoj Uniji. Evropska komisija se obavezala da ispita uticaj ovog budućeg pogona na čovekovu okolinu, ali i to koliko su Smederevska železara, RTB Bor i ugljenokop i termoelektrana u Kostolcu (sve u kineskim rukama) ekološki čiste i bezbedne.

Neko posebno istraživanje nije neophodno, dovoljno je samo pogledati listu najzagađenijih gradova i oblasti u Evropi i sve će biti jasno. U pojedinim danima nivo zagađenosti vazduha u Boru je i do dvadeset puta veći od dozvoljene gornje granice, ali to nikoga iz ove vlasti ne zanima.

Kineska tehnologija je zastarela i nigde u Evropi oni ne bi dobili dozvolu za rad, osim u Srbiji čiju vlast interesuje samo lična finansijska korist.

Zbog toga je sve što ima veze sa ovom fabrikom i njenom izgradnjom prekriveno debelim velom i dobro sakriveno od očiju javnosti.

Shodno tome i “javne rasprave” se održavaju bez prisustva javnosti. Namerno se bira mala sala u kojoj polovinu mesta zauzmu predstavnici lokalne samouprave i kineskog investitora, na drugoj polovini se razbaškare novinari režimskih medija koji dobro paze da ne pitaju nešto što nije na listi poželjnih pitanja koju dobiju na ulazu, a za “javnost” koju skoro isključivo čine aktivisti Srpske napredne stranke ne ostane ni desetak mesta.

Čak ni ova pažljivo odabrana režija nije bila dovoljna da se stvori privid ekološke bezbednosti, pa su iz studije prikazane javnosti namerno izostavljeni delovi koji se odnose na najopasnije materije.

I tada je još bila neophodna mala pomoć, pa je odgovorni urbanista Ljubica Ćulibrk Santrač iz Arhitektonskog studija “Nuova”, istovremeno, kao i direktorka tog studija Biljana Tabački, i stručni saradnik Komisije za planove Grada Zrenjanina. Tačnije rečeno, nalazila se u sukobu interesa.

Tako je i moglo da se desi da su u slučaju “Linglonga” prekršeni svi propisi koji se odnose na ovu oblast, što je inicijativu “Građanski preokret” iz Zrenjanina navelo da republičku vladu zapita da li je ova fabrika dobila eksteritorijalni status.

Da podsetimo da je za izgradnju ovog budućeg trovača vazduha u Zrenjaninu i okolini naša država dala subvencije u visini od ukupno preko 80 miliona evra.

Samo direktne novčane subvencije iznose 75 miliona evra i odnose se na otvaranje 1.200 radnih mesta do kraja 2024, ali ostaje nejasno da li su Kinezi u obavezi da zaposle toliko naših državljana, ili će moći da dovode radnu snagu iz azijskih zemalja. Izgradnja radnog logora sluti na to.

Uz to dolazi i 95 hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta procenjene vrednosti skoro osam miliona evra, koje je takođe poklonjeno Kinezima. Na kraju, u znak zahvalnosti što su nas tako temeljno opljačkali i potrovali kineski “investitor” dobija i jedan bulevar u Zrenjaninu: ubuduće će se jedan deo puta koji prolazi kroz industrijsku zonu Jugoistok-Ečka zvati Linglong.

Takođe i srpska fudbalska Super liga i Prva liga nose naziv “Linglomg”, jer su Kinezi od prihodovanih oko 83 miona evra, zarađenih pre nego što je postavljen kamen temeljac, “velikodušno” našem fudbalu donirali 1,26 miliona evra za naredne tri godine.

Kako je utvrdio “Građanski preokret” na parceli pored one poklonjene “Linglongu” nikli su kontejneri sa ukupno 128 soba za nepoznat broj radnika (nezvanično se pominje brojka od 520 osoba). Ovi objekti ne poseduju adekvatne kuhinje, niti toalete, a nisu ni bezbedni od požara.

Osim toga, izgradnja privremenih objekata za smeštaj radnika angažovanih na izgradnji po zakonu je moguća samo na istoj parceli na kojoj je i gradiliište. Da bi se zaobišla ova obaveza, izmišljen je novi izraz: “privremeni gradilišni kamp”, koji ne postoji u propisanoj klasifikaciji objekata. Bez obzira na to, na ovaj način je izbegnuto plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište.

Država Srbija od ovog projekta neće imati nikakve finansijske koristi, ali to nije ni bio cilj celog poduhvata.

Kinezi planiraju da u ovaj pogon ulože 800 miliona evra, tako da pomoć naše države iznosi više od 10 odsto. Nadalje, za građevinske radove planirana je investicija u visini od 252 miliona evra, ali taj novac skoro u potpunosti odlazi kineskim kompanijama. Ostatak u visini od 548 miliona evra biće uložen u novu opremu, ali će i ona biti skoro isključivo iz uvoza.

Ni budžet neće profitirati od poreza i doprinosa na plate zaposlenih, jer da bi se subvencija opravdala potrebno je deset godina, pri čemu je projektovana prosečna bruto plata od 576 evra (oko 69.000 dinara) što je neto oko 42.000 dinara. I opet je izbegnuta upotreba izraza “medijalna plata”, a prosek će se dobiti tako što će plate običnih radnika (u visini minimalca) biti sabrane sa platama menadžmenta koji će skoro isključivo činiti Kinezi.

Ovde nije kraj kompletnom bezumlju lokalne i republičke vlasti.

U blizini fabrike guma nići će fabrika sirovina za gumarsku industriju koju gradi “Šandong Jangu Huata” iz iste provincije u Kini iz koje potiče i “Linglong”. U te proizvode spadaju i neki koji ne mogu da se razgrade u prirodi i ako dospeju u zemljište banatske oranice A klase, na kojima niču obe kontroverzne fabrike, biće trajno kontaminirane.

tome kako se Kinezi pridržavaju mera prevencije i zaštite najbolje govori najnovije zagađenje reke Pek koje se desilo izlivanjem otrovnih materija iz RTB Bora. “Zi Jin” je priznao da su otrovi došli iz njegovih pogona. Dobar deo reke Pek je posle toga ostao bez biljnog i životinjskog sveta, a nekoliko hiljada stanovnika danima nije imalo ispravnu vodu za piće.

Obe fabrike se nalaze u blizini nacionalnog parka “Carska bara” u kome se nalazi jedinstveni eko-sistem sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Šta može da nastane ako se nešto od 20.000 tona sumpora neophodnog za izradu predviđene godišnje količine pneumatika izlije u neku od obližnjih reka, niko ne zna sa sigurošću da kaže.

Postavlja se pitanje zbog čega naša vlast na sve ovo ćuti i kineske investicije tretira kao eksteritorijalne zone?

Odgovor se, verovatno, nalazi u objavljenom projektu za izgradnju beogradskog metroa, čija je procenjena cena 100 miliona evra po dužnom kilometru. Iste takve projekte Kinezi, koji će kopati ispod prestonice, u svetu izvode po ceni od 40 do 50 miliona evra za kilometar, dok su kvalitetnije zapadne kompanije nešto malo skuplje i kalkulišu i do 60 miliona evra.

Konačno i najzahtevniji građevinski poduhvat u ovom veku, železnički tunel ispod Lamanša koštao je na kraju manje od 200 miliona evra po kilometru, pri čemu ima tri tunela sa prugama pogodnim za saobraćanje super-brzih vozova, od kojih je svaki širi i viši od budućih tunela beogradskog metroa.

Iz ovoga se vidi da su Kinezi spremni da račune “naduvaju” i za više od 100 odsto kako bi bilo dovoljno para da se namire svi iz republičke i gradske vlasti. Zbog toga kompanije iz ove države u Sbiji mogu da rade šta god hoće.

A:

Japanci su prošli još bolje

Čak i bolje od "Linglonga" prošla je japanska firma "Toyo Tires" koja svoj pogon gradi u Inđiji. Da bi se subvencije isplatile fabrika bi morala da radi skoro 20 godina uz prosečnu platu od 500 evra po radniku, ali je problem taj što je "investitor" obavezan da projektovani obim zapošljavanja i plata zadrži samo pet godina od početka rada. To znači da Japanci posle toga mogu da napuste Srbiju odnevši i subvencije koje bi im omogućile da ni narednih skoro 15 godina ne moraju plate zaposlenima da isplaćuju iz sopstvenih sredstava.

Srbija je postala Meka za proizvođače kablova i guma. U oba slučaja radi se o ekološki visoko-rizičnim delatnostima čije je obavljanje skoro nemoguće u razvijenim zemljama Evrope.

Kako bi uštedeli na transportnim troškovima i skratili vreme isporuke proizvođači pogone otvaraju u Srbiji u kojoj je vlast spremna da za šaku čvrste valute na kocku stavi zdravlje budućih pokoljenja.

Vlastodršce ovo ne brine, jer su oni svoju decu odavno sklonili u inostranstvo, gde planiraju i sami da pobegnu kada ovde zagusti. Ako im to dozvolimo.