Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (48)

Pusta zemlja

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Agrar čuva pad BDP-a u Srbiji!

Srbija će zbog pandemije virusa kovid-19 imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević. On je za javnost izjavio da je udeo poljoprivrede Srbije u BDP 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemljama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom. Udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, prema njegovim rečima, smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali „Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a". „To su grane privrede koje u ovoj zdravstvenoj krizi neće pretrpeti toliko veliku štetu kao, na primer autoindustrija ili turizam i zato će pad BDP Srbije biti manji, a oporavak brži", rekao je Brčerević. Dodao je da je „veoma dobro što je to prepoznao Međunarodni monetarni fond (MMF), jer je u narednim danima i mesecima neophodno veliko zaduživanje države, a ono će, uz relativno optimistične prognoze kredibilnih međunarodnih institucija, sigurno biti olakšano". Srbiji će to, kako je rekao, značiti da ima bolje „karte" pred investitorima od kojih će pozajmljivati veliki novac i verovatno će zbog toga dobiti niže kamate i generalno bolje uslove za zaduživanje.

Sledeće godine (koje 2021. Ili...) Srbija će, prema prognozi MMF-a, imati privredni rast veći 7,1 odsto!?

„Naročito je dobro to što je MMF za 2021. prognozirao relativno visok rast Srbije jer to u narednim godinama znači i lakše vraćanje povećanog javnog duga u budućnosti", rekao je Brčerević. Ima smisla, kako je naveo, očekivati nešto brži privredni rast u 2021. godini, pre svega zbog niske baze iz 2020, a „ovakva prognoza MMF-a, naročito sada ide u prilog Srbiji, ali se mora priznati da su sve prognoze za 2021. godinu, trenutno krajnje nepouzdane".

On je ocenio da je paket mera Vlade Srbije za pomoć privredi zbog posledica pandemije uglavnom dobar, da je rađen u skladu sa načelnim preporukama relevantnih svetskih institucija, među kojima je i MMF i da slične mere preduzima većina drugih evropskih zemalja. Ohrabrenje, ponajviše za vlasti u Srbiji donela je analiza Svetske banke, objavlejna 1. aprila 2021. godine po kome je ova instititucija povećala prognozu privrednog rasta Srbije u 2021. godini za 1,9 odsto na pet odsto u ažuriranom izveštaju o ekonomskim izgledima za Evropu i Centralnu Aziju. Ova međunarodna finansijska institucija je takođe poboljšala projekciju rasta bruto domaćeg proizvdoa (BDP) Srbije za 2022. godinu za 0,3 odsto, na 3,7 odsto.

U prethodnom januarskom izvetšaju, Svetska banka je predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1 odsto, i rast od 3,4 osto u 2022. godini. Ekonomija Srbije je u 2020. godini zabeležila malu recesiju od minus jedan odsto zahvaljujući značajnom programu fiskalnih podsticaja od oko 13 odsto BDP, navodi se u izvetšaju, uz konstataciju da je taj rezultat znatno bolji nego što je Svtska banka predvidela (pad od tri odsto). U dokumentu se dodaje da je fisklana podrška države privredi i građanima rezultirala time da nije došlo do znatnijeg povećanja stope siromaštva koje se procenjuje blizu nivoa iz 2019. godine. U izvetšaju se i stističe kao pozitivno da je Vlada Srbije već najavila novi program fiskalnih podsticajama vredan oko 5,1 odsto BDP, kako bi podstakla ekonomski rast u ovoj godini.

U srednjoročnom periodu, ovaj međunarodni kreditor očekuje rast Srbije od oko četiri odsto. Smatra da će rast biti vođen potoršnjom, a da će se investicije oporavljati nešto sporije, što bi moglo da utiče na usporavanje rasta zaposlenosti i zarada. Zapadni Balkan će se ove godine oporavljati od prošlogodišnejg ekonomskog pada od 3,6 odsto, pri čemu će ukupan rast regiona iznositi oko 4,4 odsto, predviđa Svetska banka u ažuriranom prolećnom izveštaju o ekonomskim izgledima za Evropu i Centralnu Aziju. Za 2022. godinu, ovaj međunarodni zajmodavac prognozira umereniji ekonomski rast regiona od 3,7 odsto.

Godišnja analiza Republičkog zavoda za statistiku o radnoj snazi u Srbiji u 2020. godini pokazala je da je u Srbiji prošle godine bilo 2.894.800 zaposlenih i da je to povećanje za 25.800 ili jedan odsto u odnosu na 2019. godinu. Nezaposlenih smo lane imali 286.000, a stopa nezapsolenosti prema izvetšaju RZS je bila devet odsto i predstavlja smanjenje od 1,4 odsto u odnosu na 2019. godinu. Broj neaktvnih je bio 2.712.800 što je povećanje za 25.800, ili jedan odsto u odnosnu na pretprošlu godinu, pokazala je anketa RZS. Gledajući prema glavnim grupama zanimanja ,,zanatlije i srodni'', gde je u 2020. godini bilo 17.800 radnika više u radnom odnosu nego godinu dana ranije.

Najveće smanjenje radnika, za 17.700 ljudi, zabeleženo je u grupi ,,jednostavna zanimanja''. Od kuće je u godini korone radilo 9,9 odsto zaposlenih što je više za 1,9 odsto nego u 2019. godini. Prosečan broj časova na poslu tokom nedelje po zaposlenom bio je 38 sati, što je manji broj časova za 2,5 odsto nego godinu dana ranije.

Na pitanje da li je Program „Srbija 2025", vredan 14 milijardi evra, ostvariv, Brčerević je rekao da je to sada malo verovatno jer će javne investicije u 2020. godini sigurno snažno pasti, budući da se zbog krize ove godine neće realizovali svi projekti koji su planirani. „Bilo bi dobro da se već od 2021. nastavi sa većim ulaganjima države u infrastrukturu jer Srbija spada u infrastrukturno najnerazvijenije evropske zemlje, pa su joj potrebna povećana ulaganja u izgradnju kanalizacije, vodovodne mreže, prečišćivače otpadnih voda, sanitarnih deponija, železničke i putne infrastrukture", rekao je Brčerević.

BEZ PREMCA U EVROPI: Srbija je u 2020. imala pad BDP-a oko jedan odsto! STIŽE JOŠ MILIJARDU DOLARA ZA PRIVREDU; DRŽAVNI REVIZOR O STOČARSTVU I RURALNOM RAZVOJU;

U Srbiji manje goveda, više svinja

Kada se pomene poljoprivreda Srbije, najteže stanje je u stočarstvu. Dokaz krize je da ono u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 31 odsto. To je na nivou nerazvijenih zemalja. Sve što je ispod 60 odsto su nisko razvijene zemlje. U Srbiji je 2020. godine, u poređenju s prethodnom, bilo manje goveda i živine, a više svinja, ovaca i koza objavio je Republički zavod za statistiku. Na početku decembra 2020. godine bilo je 2,9 miliona svinja (2,8 odsto više nego prethodne godine), ovaca je bilo 1,7 miliona (2,6 odsto više), a koza 202.325 (5,8 odsto više). Broj svinja u Srbiji je na niovu 1955. godine. Broj goveda je opao za 1,3 odsto, na 886.127, a živine za 3,4 odsto, na oko 15,2 miliona. Goveda je najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (46,4 odsto svih u Srbiji), a svinja je najviše u Vojvodini (42,3 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), ukupan broj goveda je opao za 2,8 odsto, svinja za 4,4 odsto, koza za 4,7 odsto i živine za 12,7 odsto, dok je broj ovaca u Srbiji porastao za 2,4 odsto. Inače, analitičari ističu da BDP u Srbiji u ovim godinama krize čuva poljoprivreda!

Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, dok je za druge neophodno čak više od 500 dana! Uprava za agrarna plaćanja nije sprovodila postupak bodovanja i rangiranja uredno primljenih zahteva mladih poljoprivrednih proizvođača.

Evo i tabele o učešću BDP u agraru u značajnim zemljama Evrope.

Kako bi se unapredilo stočarstvo u Srbiji, u vremenu od 2016. do 2018. godine Republika je iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu. Međutim posle tih ulaganja nije došlo do povećanja broja grla kod pojednih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva, utvrdila je prilikom kontrole Državna revizorska instititucija. Stočarska proizvodnja u Republici Srbiji suočava se sa brojnim problemima koji kao posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa. Ministarsvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu, međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u revidiranom periodu ostvario strateške ciljeve.

Revizija je utvrdilda da Ministarstvo poljoprvirede upravljanjem nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu. Prilikom planiranja nije polazilo od potreba poljoprivrednika već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbe o Raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika o uslovima načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je obavilo samo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja. Kako bi se rešili ovi problemi, DRI je donela i preporuke koje su upućene Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da:

Obezbedi planska dokumenta sa kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, očekivani rezultat, kao i oblik, vrsta, namena i obim podsticaja;

Obezbedi neophodne uslove da se podsticajna sredstva realizuju u razumnim rokovima da bi se obezbedila sigurnost poljoprivrednih proizvođača;

Utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja i predloži rešenja za dalji razvoj stočarstke proizvodnje;

Uprava za agrarna plaćanja treba da:

Sačini pisane procedure kojima se definiše način na koji zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja postupaju u svom radu i da dokumentuju poslovne procese i obezbede da naknadne kontrole sačinjenih akata obavljaju lica kojima to spada u opis poslova;

U skladu sa mogućnostima, organizuje edukaciju za novozaposlene u cilju njihove potpune pripremljenosti za vrstu i obim poslova koje moraju da obave u procesu kontrole zahteva za podsticaje;

Veliki su problemi u ruralnom razvoju Srbije. Državna revizorska institucija je obavila i tu kontorlu koja je objavljena u Izveštaju o reviziji svrshishodnosti poslovanja, pod brojem 400 - 738/2020-04/38, 14. decembra 2020. godine. U njemu između ostalog piše ,,Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera''. Pored toga se ističe da se ruralne oblasti u Republici Srbiji susreću sa brojnim problemima kao što su staračka gazdinstva, zastala poljoprivredna mehanizacija... Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu tu oblast ruralnog razvoja, ali u njemu ipak stanje još uvek nije zadovoljvajuće.

Stanovništvo u naseljima - selima Srbije na početku 2021. godine:

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g):

2.487,886 domaćinstava;

7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja;

Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);

Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje trenda gubitaka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanja akcenta na ravnomerniji regionlni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela i na masovno zapošljavanje;

Da su podsticajna sredstva koja se daju stranim investitorima data za razvoj malih i srednjih domaćih preduzeća i za podsticaj rađanja sada bi imali drugačiju demografsku sliku. Ovako smo stigli u stanje demografske katastrofe;

NATALITET: Ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

U Srbiji je sve do 2020. svake godine umiralo oko 102.000 žitelja, a rađalo se manje od 65.000 beba. Dakle, više je umiralo nego što je dolazilo na svet godišnje oko 35.000 do 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini bilo oko 12.000! Svake godine nam nestaje po jedna varoš, kao što je Negotin, Bečej, Bačka Palanka... Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine!

Prošle, 2020. godine u Srbiji je rođeno samo 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego prethodne godine! Lane, 2020. godine je umrlo 114.954 ljudi u Srbiji, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Dakle, dvostruko više i još iznad toga je umrlo nego što se rodilo! To je strašno. U većem broju sela sad se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo! U 2019. godini bilo je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri meseca 2020. godine, i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece. Rađanje je na manjem nivou nego pre Prvog svetskog rata! Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru 2020. godine. Naime, u decembru 2020. godine je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. godine kada je umrlo 8.803 ljudi;

Naime, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je da je broj živorođenih u Republici Srbiji u 2016. godini iznosio 64.734, dok je broj umrlih tada bio 100.834 lica. Samo u toj godini negativan prirodni priraštaj je 36.100. U periodu od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Republici Srbiji je samo po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,1 promila (smanjenje za 0,2 promila u odnosu na vrednost iz 2015). Od ukupnog broja opština (169), stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini pozitivna je u samo pet opština - Sjenica, Novi Sad, Preševo, Novi Pazar i Tutin;

Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru 2020. godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine;

Nekada su sela bila glavna baza za rađanje dece, a u 2017. godini rođeno je 64.734 bebe, što je najmanje za poslednjih 100 godina! Naravno pre nego što se dogodila 2020. godina, kada je to još manje. To je bilo za 1.000 beba manje nego godinu dana ranije! Procena da je tako bilo i u 2018. godini!

To su poražavajući podaci i ako se tako nastavi, za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi! Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo;

U Srbiji više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka u životnom dobu između četiri i pet decenija i nisu zasnivali porodice;

Ako se tako nastave natalitet i mortalitet, Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelja. Na tim prostorima živeće neki drugi ljudi;

Dakle, već za dva veka, što je za obične smrtnike puno, ali za istoriju nije, samo na osnovu mortaliteta, na njenom području živeće neki drugi narodi! Ako se tome dodaju i oni što odu sa kartom u jednom pravcu, onda se takva sudbina teško može izbeći! Još brže će doći nego što smo mi ovde izračunali. Imaćemo, državu, ali ne i narod koji će glasati za one koji tada budu vladali Srbijom. Potrebna je radikalna agrarna i socijalna reforma;

Pored svega toga oko 35.000 do 40.000 mladih godišnje ode sa kartom u jednom pravcu, znači bez povratka! U 2017. i 2018. godini, prema grubim procenama otišlo je po 60.000 mladih!

Stanje u naseljima-selima:

U Srbiji postoji 4.709 naselja, odnosno sela (po Ustavu ne postoji kategorija sela. Dakle, nemamo nijedno selo)!

U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;

1.200 je u fazi nestajanja;

U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;

U 550 ima manje od po 50 stanovnika;

U Srbiji je danas oko potpuno 100 praznih naselja, a još toliki broj ima manje od po deset stanovnika;

Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;

Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;

U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelji moraju na put da kupe hranu;

U 2.000 sela nema pošte!

U Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku;

U naseljima se nalazi 150.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 50.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;

Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;

U 2.760 sela nema vrtića;

Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);

U dve trećine sela nema ambulante;

U Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi oko 330.000 njih);

Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3.476.859 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od više desetina hiljada hektara ostaje i neobrađeno! Popis poljoprivrede je trebao sad da počnje, ali je odložen zbog korone;

Vrednost agrarne proizvodnje na 3,47 miliona hektara u Srbiji se kreće između četiri i pet milijardi dolara ili 1.000 dolara po jednom hektaru godišnje. Izuzetak je bila rodna 2020. godina kada je rast bio 4,6 odsto,pa je prema podaciam RZS bruto vrednsot bila oko 5,8 milijardi dinara. Cilj je da vrednost bude bar 10.000 dolara po jednom hektaru, ako i da bruto vrednost proizvodnje takođe bude dvostrulo veća!

Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 31 odsto (u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;

U Srbiji se uzgaja 878.000 goveda, 2,6 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 196.000 koza, 26,6 miliona živine... Po broju svinja daleke 1866. godine smo bili razvijeniji od SAD. Tada je Srbija na 1.000 stanovnika imala po 1.300 svinja. SAD su bile ispod Srbije jer su na 1.000 stanovnika tada imale po 800 do 900 svinja!

Da bi se popravilo trenutno loše stanje, država treba da otkupi viškove tovljenika i obezbedi kukuruz.

Udruženje odgajivača svinja koji imaju 17.000 krmača i godišnje proizvedu 400.000 tovljenika uputilo je molbu Ministarstvu poljoprivrede da pomogne farmerima „u situaciji koja ugrožava opstanak svinjarske proizvodnje u Srbiji";

Kao rešenje proizvođači svinja predlažu da robne rezerve otkupe trenutne viškove tovljenika po utvrđenoj ceni ili da im obezbede kukuruz prema paritetu kilogram žive mere tovljenika za osam kilograma kukuruza i 12 kilograma za kilogram žive vage prasadi za dalji tov;

Takođe, da se farmerima obezbedi dovoljna količina kukuruza do naredne žetve. Udruženje odgajivača svinja smatra da je neophodna i kontrola uvoza svežeg mesa kako se ne bi stvorili viškovi svinja na domaćem tržištu. Ističu da je potrebno uskladiti uvoz sa količinama iz domaće proizvodnje.

Predlog je i da se za proizvođače svinja omoguće finansijske olakšice u smislu oslobađanja plaćanja zakupa državne zemlje za narednu godinu. Svesni smo situacije u kojoj se nalazi država, a koja je nastala usled pojave pandemije nezampaćenih razmera. Takođe, svesni smo i toga da su ostale grane privrede pogođene ovom situacijom, ali smatramo da ipak postoji način da se problemi u svinjarstvu prevaziđu - navodi se u pismu Udruženja odgajivača svinja, koje je potpisao predsednik Zoran Ilić. Ističe se da je trenutna cena žive mere tovljenika daleko ispod cene koštanja, to jest proizvođačke cene. Farmeri mogu da izdrže par meseci rada sa gubitkom imajući u vidu prethodni period kada je cena bila dobra, ali taj period je prošao i njihov opstanak je upitan. Veliki udar na cenu ima uvoz svežeg mesa i prerađevina, s jedne strane, i s druge, visoke cene sirovina za stočnu hranu, pre svega soje i kukuruza. Prosečno, cena hrane povećana je 34 odsto- naglašava se u pismu Ministarstvu.

Afrička kuga i dalje preti

Pored zabrinutosti zbog situacije na tržištu farmeri su ozbiljno zabrinuti i zbog širenja virusa afričke kuge svinja. Širenje afričke kuge podjednako ugrožava opstanak proizvodnje svinja, upozorava nadležne Udruženje odgajivača svinja. Pored toga što može dovesti do fizičkog uništenja svinja, značajno sužava mogućnost unutrašnje trgovine kao i izvoza. -Od države očekujemo odgovornu i ozbiljnu akciju na suzbijanju zaraze. To podrazumeva nultu toleranciju za transport neobeleženih svinja, strogu kontrolu kretanja vozila i ljudi, posebno lovaca, u i iz područja na kojem je ustanovljena zaraza. Nedopustivo je da nakon više od 15 godina od početka obeležavanja i dalje imamo slučajeve držanja neobeleženih svinja. Predlažemo da se i to sankcioniše kako bismo, pre svega, znali koliko imamo životinja u državi i da bismo lakše kontrolisali širenje bolesti, kretanje životinja u prometu, navodi se u dopisu.

U 2019. godini prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je sedam odsto više nego u odnosu na 2018. godinu. Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje rasti. Prema Uredbi o raspodlei podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini za sve pčelare predviđeni su podsticaji u iznosu od po 800 dinara po košnici. Srbija je 2020. godine izvezla 2.701 tonu meda u vrednosti od blizu 13,1 miliona evra. To je bilo za 46 odsto više nego 2019. godine.

Vlast dok se hvali ne govori brojke iz bliske prošlosti. Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine kada je proizvedeno viiše od 9.750 tona. Tada je u svet izvezeno oko 4.750 tona i to u vrednosti od 14 miliona dolara. To je u to vreme bio veći prihod od izvoza meda nego od izvoza mesa! Sad se ističe da se med najviše izvozi u Italiju, Norvešku i Nemačku. Proizvodnjom meda bavi se oko 9.000 žitelja Srbije. Nezvaničnmo se tvrdi da je to čak oko 15.000 proizvođača.

Popisom agrara je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju oko 451.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara između dve i tri decenije!

NAVODNjAVANJE U 2020: Rast za 11,9 odsto!

Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa - Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi i to je velika neiskorišćena, odnosno promašena investicija u ovom delu Evrope. Kada je završen 1977. godine saopšteno je da je iskopano 135 miliona kubika zemlje. Danas u njemu postoji više od 15 miliona kubina mulja. Zbog tog mulja nema privredne plovidbe kanalom!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji su 2020. godine navodnjavane površine bile veće za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Kako se navodi u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara poljoprivrednih površina! Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

Sve do pre dve godine narod u Srbiji je obmanjivan da se u zemlji navdodnmjva tri odsto obradivih povšrina ili oko 100.000 hektara.

Ali, ako ne bude u Vojvodini novih 100.000 junadi, dakle, krupne stoke, već za tri decenije će to biti pustinja jer nema stajskog đubriva. Zemljište je degradirano i nema dovoljno humusa u njemu; Pustinja će biti po prinosima koji već decenijama stagniraju!

Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Jer, je funkcija D-T-D bila da odvodi suvišne vode sa milion hektara (što je funkcionisalo do 2005. godine) i da navodnjava 500.000 hektara (što je bio samo neostvareni plan i želja)!

Što se tiče agrara osigurava se samo desetak odsto površina i imanja!

U ovom trenutku ima oko 370.000 lica koji su obveznici PIO za poljoprivrednike, od čega 74.000 nije u sistemu, odnosno ili su umrli ili imaju penzijsko osiguranje po drugom osnovu. Problem je i to što mnoga poljoprivredna gazdinstva ne prave ekonomsku vrednost da bi mogli da izvrše obavezu prema PIO: samo od 50.000 do 70.000 poljoprivrednika može da svojim radom obezbedi plaćanje te obaveze, koja iznosi od 80.000 do 90.000 dinara godišnje. Podsetimo na to da važeći penzioni sistem za poljoprivrednike postoji od 1986. godine, kao i da je u 2018. godini postojalo 184 milijarde dinara, što je bilo oko 1,5 milijarda evra, neplaćenih obaveza. Što je još gore, čak 95 odsto tih obaveza je nenaplativo. Zbog toga je nužan novi penzioni sistem za poljoprivrednike koji će biti održiv u budućnosti;

Po podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, trenutno ima oko 184.430 poljoprivrednih penzionera, a prosečna paorska penzija u 2018. godini bila je 11.805 dinara, što je više od 3.000 dinara manje od najmanje prosečne penzije u Srbiji, koja iznosi oko 15.000 dinara. Manje čak i od tog proseka za penzionisane paore ima njih 28.776, što je 15,6 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Najniži iznos penzije od 11.272 dinara prima 139.557 penzionisanih paora, ili 75,67 procenata svih penzionera u država.Ovi podaci su saopšteni neposredno pre poslednejg povećanja penzija na početku 2021. godine. To povećanje se nije osetilo kod ovih malih, sitnih penzionera, sa primanjima do 25.000 dinara;

Po opštim propisima, proteklih godina, u paorsku penziju u Vojvodini otišlo je 27.077 paora, što je 99,6 odsto od ukupnog broja penzionisanih poljoprivrednika. Među penzionisanim paorima u Vojvodini ima ih 29 koji su bili borci pre 9. septembra 1943. kao i 74 koji su to postali posle tog datuma;

Porodična penzija je 8.472 dinara (2020. godine)

Od ukupno 27.180 penzionisanih poljoprivrednika u Vojvodini, njih 19.095 ima starosnu penziju, 2.573 invalidsku i 5.512 porodičnu. Podaci Fonda PIO pokazuju da je prosečna porodična paorska penzija u Vojvodini svega 8.472 dinara, dok starosna iznosi 13.282. Prosečna penzija je 10.800 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemljoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara (podatak iz 2018.)

POLJOPRIVREDA

Dug koji poljoprivrednici imaju prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa na početku 2018. godine dostigao je gotovo 100 milijardi dinara. Ministar poljoprivrede sredinom 2018. godine je izjavio da bi poreska uprava formalno i pravno već mogla da krene u naplatu i oduzima kuće i njive dužnicima. Mali poljoprivrednici (takvih ima 217.623 sa posedom do dva hektara) trenutno se nalaze u bezizlaznoj situaciji, a najveći problem je neodgovarajući odnos države prema njima; • U selima nema ko da radi, u gradovima nema šta da se radi;

Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ). U razvijenim zemljama za takav proces je trebalo 90 - 120 godina;

Prema istraživanju ,,Global politiks'' Srbija je prva u vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogle da izgube više stanovnika od naše u naredne tri decenije jedino Letonija, Litvanija i Moldavija. Dakle, Srbija se nalazi u stanju demograske katastrofe. Zbog niske stope nataliteta, etničke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta, Srba je u rasejanju sve manje, ali nažalost i u samoj Srbiji. Prema istraživanju može se videti da Srbi polako nestaju;

Primera radi osamdesetih godina prošlog veka u Čikagu je bilo oko 300.000 Srba, a pre deceniju i po oko 50.000. Danas je Beč novi centar Srba u svetu i prestonica srpske dijaspore. U njemu živi oko 200.000 registrovanih Srba. Prema poslednjem popisu iz 2016. godine u Makedoniji ih ima oko 35.940. Pre građanskog rata 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 581.663 Srba i u ukupnom broju stanovništva su učestvovali sa 12,2 odsto, a danas prema poslednjem popisu 2001. godine bilo ih je svega 186.633. U Bosni i Hercegovini sada živi 1.086.733, što je u odnosu na 1991. godinu znatno manje jer je tada bilo 1.366.104 Srba;

GAŠENJE ŠKOLA U SRBIJI: Nestalo 200 seoskih škola!

U Srbiji se broj učenika tokom poslednjih sedam godina smanjio za 48.293. Za samo sedam godina broj odeljenja u seoskim školama, koja su veoma često i cela škola, smanjen je za 186, a ukupan broj osnovnih škola manji je čak za 191, pokazuju najnoviji, tužni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Sve ovo, naravno, posledica je sve manjeg broja đaka. Za samo TRI godine, odnosno od školske 2018/2019. godine, broj osnovaca je pao za više od 17.000, a za sedam godina za čak 48.293!

U školskoj 2014/2015. godini bilo je 2.286 izdvojenih odnosno seoskih odeljenja, a u ovoj 2021. godini 2.012. Pre sedam godina bilo je 3.429 osnovnih škola, danas ih je 3.238. Takođe, te godine bilo je ukupno 558.869 osnovaca, a sada ih je 510.576. Samo u seoskim školama pre sedam godina u klupama je sededo 64.461 đak. Ove, 2021. godine, nema ih ni 52.000 (51.751). Znači, za oko 13.000 manje, pišu Novosti na osnovu podataka RZS. Školsku 2014/2015. Upisalo je 66.276 prvaka. Ove godine ima ih 62.213. To je za oko 4.000 manje.

Brojke su tužne i iz godine u godinu sve su gore, a mi očigledno, ne umemo da se nosimo sa problemima, kaže Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Veliki su problemi naročito u malim sredinama. Kada se ugasi škola, sve se ugasilo. Zato predlažemo da se smanji broj učenika u odeljenjima. On ne može biti isti kao i pre tri ili dve decnije, kada se rađalo više dece. Kada smo već tu gde smo, treba smanjiti odeljenja i tako ćemo dobiti i kvalitetniju nastavu. Po njenim rečima, prosečan broj đaka od 22 po razredu, koliko tvrde u Ministarstvu prosvete da ima u Srbiji, znači da u gradovima odeljenja, posebno Beograd, imaju po 30 - 32, a u selima po pet učenika! Zato ti brojevi nisu realni, a upravo je epidemija korone pokazala da oni moraju da se prepolove.

Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja dodaje da njen sindikat traži da se koriguje Pravilnik o formiranju odeljenja, koji će dovesti do gašenja škola u ruralnim sredinama, a samim tim do dodatnog odumiranja sela (već 1.200 nestaje!)

Svake godine nestane nam grad veličine Sombora, pa je i dece uz školama sve manje, ali nama je interes da zadržimo i škole, i đake, i zaposlene u školama. Veliki broj njih danas ostaje tehnološki višak. Prema novom pravilniku, Svetska banka će u početku finansirati autobuse koji će decu iz seoskih sredina voziti u veća mesta. To smo imali u Rumuniji i Bugarskoj, i pokazalo se da traje nekoliko godina, a onda lokalne samouprave nemaju para za autobuse. Posledica je da se zbog škole, deca i roditelji sele u veće gradove ili druge države. Tako odumire selo, jer kad se ugasi škola u njemu nema više života.

17.000 osnovaca je manje od školske 2018/2019. godine do danas;

510.576 đaka je u osmoletkama, a 2014. godine, ih je bilo ukupno 558.869;

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji u 2020. godini. Prošle, 2020. godine u Srbiji je rođeno 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca 2020. godine i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece. Lane, 2020. godine je umrlo 114.954 ljudi, što je za 13,9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru 2020. godine. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi. Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru prošle godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju saopštilo je početkom 2021. godine da će za tri decenije broj stanovnika u Srbiji jedva dostići 4,5 miliona, ako se ovakvi trendovi nastave! I analize pokazuju da bi broj žitelja do 2050. godine mogao da padne za milion!

BUDUĆNOST

Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvaliteta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti...

Strah od sela!

Kod nas se ne korsiti šansa da se ti negtivni trendovi zaustave, da se razvijaju ruralna područja. Ljudi se plaše povratka u selo. Sada se u ruralna područja vraćaju samo stari ljudi koji su sa 15 ili 16 godina pobegli u najveće gradove. Ljudi moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici i ralu, već posvećivanje modernoj poljoprivredi koja daje ozbiljnu perspektivu. A, mi danas imamo i oko 800.000 hektara zemlje koju niko ne koristi!

Izgubljena bitka za sela!

Od 1991. do 2012. godine Vojvodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a južna i istočna Srbija više od 200.000 ljudi! Crna Trava, Majdanpek, Negotin, Rekovac i -Varvarin su najdrastičnije osetili pad nataliteta i izgubili najveći procenat stanovništva. S tim tri najveća grada (Beograd, Novi Sad i Niš) sa sanovništvom ne kubure mesta sa bošnjačkim stanovništvom, poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice, kao i opštine sa albanskim življem na jugu Srbije. Dakle, broj stanovnika je otišao u nepovrat. Sad možemo samo da se bavimo time da se stanovništvo ne grupiše u tri tačke, tri grada Beograd, Novi Sad i Niš, već da bude ravnomerno raspoređeno. Da bi se nešto značajnije promenilo potrebno je da prođe 20 pa i 30 godina! Sve ovo govori da smo odavno izgubili bitku za sela. Sad preostaje borba za varošice koje nestaju.

Izumiranje sela u Srbiji

Ruralni krajevi se i dalje prazne. Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada Beorad, Novi Sad i Niš. Od ukupno 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto čini samo po jedan član! Najbrojnija su domaćinstva u centralnoj Srbiji, gde je prosečno po 3,06 članova

Prevaga broja umrlih nad rođenima daleko je veći krivac za pusta sela, nego same migracije. Smanjenje broja stanovnika u selima, pokazuju poređenja podataka sa dva popisa. Dramatično se ubrzava smanjivanje u malim sredinama. Brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije utrostručena je u odnosu na vreme od 1991. do 2002. godine, udeo stanovnika tri najveća grada značajno raste. Broj stanovnika u gradovima za 10 godina povećao se za 70.000, a u selima smanjio za više od 310.000. Svake godine oko 250.000 ljudi promeni adresu - iz jednog u drugo mesto, po pravilu iz manjeg u veće.

Popis iz 2002. godine potvrdio je pad broja stanovnika najviše u opštinama koje su već imale staro stanovništvo, i to uglavnom na istoku Srbije. Poslednji popis pokazao je da se broj praznih kuća drastično povećava u opštinama istoka i jugoistoka Srbije, kao i Banata u Vojvodini. Najkritičnije stanje je u Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom, Jablaničkom i Pirotskom upravnom okrugu.

Sumorna slika i život u selima

U planinskim selima kraljevačke opštine kao što su Bojanići, Stanča, Tepeče, Vrh, Gokčanica, Đakovo, Orlja, Glava, Plana... Najviše za deceniju i po u ovim selima biće od dvadeset do 70 stanovnika! U nekima je to već sa slučaj. Tu će u većem delu domaćinstava živeti po jedan ostareli član, a u seoskim školama već sada nema đaka. To znači da će se u dogledno vreme tamo ugasiti sva ognjišta i sela, u kojima je 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ipak, bilo ,,mladosti i života'', potpuno će nestati. Pored ovih sela gde je situacija najkritičnija, kuće su sve praznije u 19 ravničarskih seoskih naselja ovog regiona i na prste se mogu izbrojati ona gde je broj meštana iz godine u godinu veći. Nasuprot tome, u poslednje dve decenije stalno se povećava broj stanovnika u urbanim delovima opštine, u prigradskim naseljima, čak za oko 11 odsto godišnje, a za devet odsto u samom gradu. Opština se prostire na 1.500 kvadratnih kilometara, a broj stanovnika je devedesetih godina prošlog veka povećan za 25.000 prognanih Srba i sad dostiže cifru od oko 120.000 žitelja.

SELA KRALjEVAČKE OPŠTINE: Kao na kraju sveta

Debeli Jasen, Kosovina, Privoje, Strainje... Mala planinska sela pod samom planinom Čemerno nalaze se na teritoriji kraljevačke opštine. Udaljena su od grada oko 60 kilometara, do njih se stiže samo jakim terenskim vozilom, jer samo je prva polovina puta asfaltirana, a onda do vrha planine vodi makadamski drum. Posle se putuje preko visoravni i dole do pomenutih sela, putem kojeg, takoreći i nema, vozi se polako i oprezno, sa kamena na kamen. Ova sela će ako se neko čudo ne dogodi uskoro ući u istoriju i zaborava... Biće zabeležena, kao mnoga koja su nestala, jer sa spiska seoskih naselja u ovoj opštini već mogu biti izbrisana pošto stanovnika u njima više nema. Doduše samo je tri do pet stalno nastanjenih meštana, i to u Privoju i Strainju. U njima više nema ljudi, nema stoke, sve je pusto. U Debelom Jasenu krovovi dvadesetak kuća se ruše.

KORITNJAK, mesto iznad Niške banje gde je vreme stalo, je selo u kome je poslednji stanovnik umro 2002. godine, a dečji plač se poslednji put čuo pre više od 60 godina. Selo ne broji više ni stare, ne čeka nove godine, iako je od Koridora 10, od puta i pruge Niš - Sofija, udaljeno samo četiri kilometara. Mesto je, kako kažu, na istoj visini sa oblacima, nalazi se na severozapadnom ogranku Suve planine ili južnom obodu Niške kotline, a kad je dan ispran, puca pogled na blještavilo Niša i Niške banje. Dan je suv, "niti je jesen, niti počinje zima" dok se ekipa penje uz strminu uskim asfaltnim putem i zastaje na poletištu za paraglajdere po kojima se Koritnjak još uvek spominje. Tu se asfalt prekida, a do centra sela stiže se izrovanim zemljanim putem. Do ulaska u selo, samo "virovi tišine", u centru sela česma bez vode, zarasla u šiblje.

PRIMERI IZ VOJVODINE: Mošorin, više goveda nego ljudi!

Primeri iz Vojvodine. U protekloj deceniji potpuno je ugašeno selo Obornjača. Nalazi se u najrazvijenijem delu zemlje, neposredno uz Bačku Topolu. U selu nema više nijednog stanovnika iako ono ima struju vodu, put... U toku leta bude samo jedan stanovnik, čobanin sa stadom ovaca.

Svaki treći stanovnik Mošorina doseljen je sa planina Ozren i Vlašić u vojvođansku ravnicu sredinom devedesetih godina prošlog veka. To su vredni ljudi, koji su za manje od tri decenije, po ugledu na svoj rodni kraj, od Mošorina napravili mesto sa najvećim stočnim fondom u Srbiji. U godinama pre rata u Bosni i Hercegovini nomadi sa Ozrena i Vlašića dolazili su sa svojim stadima u Banat i Bačku. U potrazi za dobrom ispašom i vodom, znali su preći i po nekoliko stotina kilometara. Upravo su zato izabrali Mošorin kao novo mesto za svoj život. Mošorin danas ima oko 7.000 grla goveda, 8.000 svinja i 5.000 ovaca, što ga čini selom sa najvećim stočnim fondom, ne samo u Vojvodini, već i u Srbiji.

Selo Mošorin je u titelskoj opštini ima sve veći broj napuštenih kuća. Po poslednjem popisu od 800 kuća čak 200 je prazno! Selo je poznato po tome što u selu ima više goveda nego stanovnika. Ima kuća u kojima niko ne živi već godinama, a neke su prazne već decenijama! Stariji su pomrli, a mladi otišli u gradove. U svakoj ulici ima najmanje po jedna ruševna kuća, na kojoj su još ostaci već izbledelih boja molovanih zidova, prozori odavno razbijeni, a korov izdžikljao. Najsigurniji znak za svakoga ko ide kroz selo, da je kuća bez žive duše, jesu spušteni rolovi ili prozori pokriveni tkaninom. Za ovakve objekte koji imaju i zemlju vlasnici su pre pola decenije tražili od 2.000 do 5.000 evra. Kuće su najviše prodavane u poslednjoj deceniji prošlog veka, kada su stizale izbeglice, ali i sad se prodaje i pored bolesti Korone. Primeri iz Vojvodine ukazuju da veća tendencija povratka u selo nije izražena. Ima samo pojedinačnih, retkih primera, koji ne menjaju suštinu! Primera radi, život u selu bi mogao da bude idiličan, jer postoji škola, putevi, gasifikacija, internet, kafana, stadion, telefon pa i prodavnica (u 1.000 sela u Srbiji, a to je svako četvrto danas nema prodavnice)... U ovom selu vlada i ,,bela kuga'', jer 2008. godine rodilo se tridesetak mališana, ali je umrlo 120 osoba! Sad su te brojke još manje, jer je u selu i manje žitelja.

ŽENE U SRBIJI: Poseduju četvrtinu imovine!

U selima Srbije žene su isključivi vlasnici svega 25,6 posto od ukupnog broja nepokretnosti, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Takođe, žene su su vlasnice 12,8 odsto nekretnina u kojima postoji susvojina - vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti, saopštila je „SeConS" gupa koja je dobila podatke od RGZ-a u februaru 2021. godine u okviru procesa pripreme Nezavisnog izveštaja o primeni prioritetnih preporuka CEDAW komiteta upućenih Srbiji.

Posmatrano prema vrsti nepokretnosti, u slučaju zemljišnih parcela žene su u Srbiji isključive vlasnice 24,2 odsto parcela, isključive su vlasnice i 25,6 odsto svih objekata i isključive vlasnice 42,6 odsto posebnih delova objekata. Od ukupnog broja parcela 0,1 procenat je u zajedničkoj svojini, a od ukupnog broja objekata 0,7 odsto je u zajedničkoj svojini. U ukupnom broju objekata gde postoji susvojina, žene se javljaju kao suvlasnici u 12,3 odsto parcela, u 15,8 odsto objekata i u 8,2 odsto posebnih delova objekata. Ako podatke posmatramo prema osnovu sticanja nepokretnosti, od sve imovine stečene nasleđem žene su vlasnice 40,4 odsto te imovine. U ukupnoj imovini stečenoj poklonom žene su vlasnice 36,3 odsto, a od sve imovine stečene kupoprodajom žene poseduju 43,7 odsto.

Iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, te generalno slabiji ekonomski položaj žena usled niže zaposlenosti, nižih zarada, dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima, navodi se u saopštenju. Podatke je prikupila „SeConS" grupa za razvojnu inicijativu u okviru izrade Nezavisnog izveštaja Mreže SOS Vojvodina o sprovođenju prioritetnih preporuka dostavljenih Srbiji od strane CEDAW komiteta, za vreme od 2019-2021, javlja Tanjug.

Beograd je decenijama unazad glavna destinacija za migrante iz Srbije. U poslednje vreme najveću ekspanziju ima Novi Sad. A, više ni Niš nije zanimljiv, već tek održava broj stanovnika. Novi Sad se mnogo više dožiljava kao regionalni centar, dobio je na značaju i povećao broj stanovnika. Ako želimo ravnomerniju naseljenost i da ne ostane pola Srbije prazno, država mora da primeni dugoročne mere. Bilo bi dobro i da se privuku i vrate ljudi koji su otišli u inostranstvo. Ali, kada je država siromašna za to nema šanse;

Promena zadružne mape Srbije

Povratak života u sela Srbije što predstavlja i podršku ravnomernom regionalnom razvoju nazire se kroz revitaliazciju zadrugarstva u Srbiji kroz projekat ,,500 zadruga u 500 sela'' koji sprovodi Kabinet ministra za brigu o selu u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU. Od sredine 2017. do početka 2020. godine kroz razvoj zadrugarstva otvoreno je 152 male fabrike u selima koje posluju u okviru zadružnih preduzeća. Uloženo je bespovratno oko 1,7 milijardi dinara. Boljitak dosadašnjeg ulaganja osetilo je do sada 6.120 porodica u Srbiji. To je oko 30.000 žitelja.

U tom vremenu osnovano je oko 850 novih zadruga. Po rečima analitičara Riste Kostova, to je značajno promenilo i zadružnu mapu Srbije. Jer, vraćen je duh zadrugarstvu. Među novim zadrugama su i četiri složene zadruge. One liče na nekadašnje kombiantge, jer je to udruženje više zadruga. Sve do 2017. godine Srbija je bila zemlja u kojoj se gasilo po 100 zadruga godišnje. Uskoro će raspisan novi program pomoći zemljoradničkim zadrugama kojim će se sa 500 miliona dinara bespovratnih sredstava biti obuhvaćene i tri nove vrste zadruga. Reč je o onima koje se bave seoskim turizmom, starim zanatima i domaćom radinošću, ali i onima čiji su osnivači posebno osetljive društvene grupe. Za ove tri vrste novih zadruga, koje ne smeju biti starije od dve godine, predviđen je iznos do 7,5 miliona dinara po zadruzi, dok će za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi.

Četvrta pomoć zadrugama

„Očekuje se da će pare kroz konkurs u 2021. godini dobiti između 50 i 60 starih i novih zadruga. Inače do sada, za protekle tri i po godine koliko traje akcija '500 zadruga u 500 sela'' , ukupno je bespovratno podeljeno 1,7 milijardi dinara i taj novac su dobile 152 zadruge. To je poboljšalo život 6.120 porodica, ili oko 30.000 ljudi u selima Srbije, jer dobra zadruga znači i dobro selo. Akcija „500 zadruga u 500 sela", koju je 2017. godine pokrenuo tadašnji ministar zadužen za regionalni razvoj, Milan Krkobabić, koji je sada na čelu Ministarstva za razvoj brigu o selu, vratila je zadružni duh u život Srbije, pre svega, vodeći računa o najnerazvijenijim područjima.

„Prema podacima Ministarstva za brigu o selu i Zadružnog saveza Srbije, do sada je u Srbiji za tri i po godine osnovano i oko 850 novih zadruga. Do pokretanja ove akcije, Srbija je bila država u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. To je prvi put da država na ovaj način podstiče razvoj zadrugarstva u Srbiji. Gde je zdrava zadruga postoji i napredno selo! To znači, opet da nema naprednog sela bez zdrave zadruge. On napominje da je i ovaj četvrti konkurs za dodelu bespovratne pomoći zadrugama usmeren pre svega na najnerazvijeniji deo Srbije, pre svega, na jugu. To je pet okruga Niški, Jablanički, Pirotski, Toplički i Pčinjski. Tamo gde imamo zdravu zadrugu imamo i napredno selo. A, da bi danas zaustavili nestajanje sela, njih oko 1.200, ili svako četvro od 4700 sela je u fazi nestajanja, ne treba spasavati sva sela, niti je to moguće. Treba spasiti ona sela koja mogu da opstanu, da ostanu i da žive. Ukoliko ne spasimo sela nestaće nam i Srbija!

Prve 2017. godine, kada je posle sedam decenija krenula obnova zadrugarstva u Srbiji je postojalo 1.543 zadruge. U toj prvoj godini oglednog sprovođenja obnove u 22 zadruge država je bespovratno uložila 197 miliona dinara. U 2018. godini, za 73 zadruge, takođe bespovratno je dodeljeno 800 miliona dinara. Sa tim novcem se direktno utiče na život 4.600 ljudi. Bespovratna podsticajna sredstva u 2018. godini dobilo je 14 stočarskih, 11 voćarskih, 12 ratarskih, 21 zadruga za više faze prerade, četiri za proizvodnju lekovitog bilja, isto toliko za povrtarske proizvode, kao i pet pčelarskih zadruga... Osnovane su i prve složene zadruge u Srbiji i istoriji zadrugarstva. Sada ih ima četiri. Do početka 2021. godine uloženo je ukupno 1,7 milijardi dinara bespovratnog novca. Taj bespovratni novac su dobile 152 zadruge u zemlji. To je direktna pomoć fabrikama pod otvorenim nebom. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, kaže da su promene u zadrugama doprinele boljitku života naroda u selima. Po rečima Radislava Jovanova, predsednika Zadružnog saveza Vojvodine, sa ovim što se radi učinjena je prava revolucija u boljitku razvoja zadružnog sektora u zemlji. U 2021. godini planira se ulaganje još oko 500 miliona dinara bespovratnog novca. Taj novac posle konkursa koji uskoro treba da da bude objavljen, biće i podeljen. Kako se očekuje, bespovratni novac treba da dobije oko 50 do 60 starih i novih zadruga. Pomoć će da dobiju zadruge iz Kosova iz Metohije, a plan je i da se pomogne zadrugama u Republici Srpskoj.

Sve ovo ukazuje na činjenicu da je vraćen zadružni duh u Srbiju. Posle toga se očekuje i povratak zadružne imovine, njiva i objekata. Do pokretanja akcije Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! Proces obnove zadrugarstva se nastavlja i narednih godina... Pozivaju se ljudi na udruživanje, kako bi što bolje iskoristili državne podsticaje za zadrugarstvo. Cilj je da se žitelji sela, posebno sa malim posedom udružuju i da postaju robni proizvođači. Prema podacima RZS u selima ima malih proizvođača 217.623 koji su vlasnici poseda do dva hektara. Pored toga više od 120.000 žitelja Srbije, koji sui stariji od 70 godina bave se poljoprivredom i proizvodnjom hrane.

Prosečna starost nosioca gazdinstva u Republici Srbiji je 61 godina, i u odnosu na 2012. godinu povećana je za dve godine, izjavio je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor. Poljoprivredna mehanizacija u Republici Srbiji smatra se zastarelom, rekao je Pejović i dodao da je više od 80 odsto traktora i kombajna starije od 20 godina. I o tome je TABLOID pisao u prethodnim brojevima.

Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine je planirano povećanje učešća nosilaca poljoprivrednih gazdinstava do 35 godina starosti tako da dostigne 20 odsto u ukupnom broju nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, naveo je revizor Pejović tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja". On je dodao da je u posmatranom periodu smanjeno učešće nosilaca gazdinstava koji su mlađi od 35 godina sa 4,6 odsto u 2012. godini na 3,1 odsto u 2018. godini. To nije dobro. Poslednjih godina u Republici Srbiji je usvojen veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja. I pored gomile papira i dokumenata ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće, kazao je Pejović. Kako je naglasio, posebno treba istaći veliki značaj poljoprivrede za privredni rast.

Neadekvatna planska akta otežavaju ocenu ciljeva politike ruralnog razvoja, konstatovala je Državna revizorska instititua prilikom kontrole trošenja novca za ruralni razvoj u Srbiji. Međutim, u toj kontroli nije utvrđeno nenamesko trošenje ulaganja u razvoj zadrugarstva do početka 2021. godine.

Prema podacima iz Fiskalne strategije za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu, učešće ove delatnosti u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije je oko osam odsto, što je značajno iznad proseka zemalja EU, rekao je Pejović. Po njegovim rečima, u periodu 2017-2019. godine ukupna realizovana sredstva za podsticaje merama ruralnog razvoja iznosila su 26 milijardi dinara, i to iz budžeta Republike Srbije su 78 odsto, iz budžeta jedinica lokalne samouprave (JLS) su 16 odsto i iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine (APV) šest odsto. Izveštaj je pokazao da, iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera.

Đurđa Kovačević, vođa tima za sprovođenje revizije, je naglasila da je DRI u fazi planiranja revizije poslala upitnike na adrese 145 JLS i utvrdila da samo 26 odsto gradova i opština ima usvojene strateške planove ruralnog razvoja u 2019. godini. Upravo gradovi i opštine koji izdvajaju najviše sredstava za podsticaje merama ruralnog razvoja, nemaju strateške planove, kazala je Kovačević. Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja JLS i APV usklađeni sa nacionalnim programom.

Dug period obrade zahteva, česte izmene obima podsticaja, izmene pravilnika kojim se uređuju uslovi, korisnici, prihvatljive investicije, kao i način ostvarivanja prava na podsticaje za sredstva iz budžeta Republike Srbije, utiče na planiranje srednjoročnih i dugoročnih investicionih aktivnosti, objasnila je Kovačević. U periodu revizije, pravo na podsticajna sredstva iz budžeta Republike Srbije, ostvarili su svi uredno podneti zahtevi korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja. Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, dok je za druge neophodno čak više od 500 dana! Uprava za agrarna plaćanja nije sprovodila postupak bodovanja i rangiranja uredno primljenih zahteva mladih poljoprivrednih proizvođača.

Sredstva za ove namene se nisu isplaćivala na osnovu rang liste, a rang lista podnosilaca prijava na konkurs nije objavljena na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno na internet stranici Uprave za agrarna plaćanja. Izveštaj o reviziji je pokazao i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome treba da budu upisani javni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što dovodi do netransparentnog trošenja finansijskih sredstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo kao vanredni inspekcijski nadzor po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, jer ne vrši uvid u evidenciju korisnika podsticaja, što stvara rizik od nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava od strane korisnika podsticaja, istakla je Kovačević.

DRI dala je subjektima revizije - Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine i Opštini Mali Zvornik preporuke za unapređenje ove oblasti. Državna revizorska instititucija, je između ostalog, preporučila Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da:

Obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnsoti, kao i očekivane rezutlate, oblike i vrste namene i obim pojedinih mera podsticajama ruralnom razvoju;

Prilikom planiranja sredstava polaziti od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili potavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja;

Obezbediti javno dosupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizik od netransaprentogno trošenja novca;

Upravi za agrarna plaćanja je preporučeno da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja merama podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

(Nastaviće se)