KiM

Falanga Aleksandra Vučića predala je Kosmet bez ispaljenog metka, bogato nagrađena

Dogovor bez saglasnosti prodanih

Desetogodišnjicu svoje vladavine suosnivač Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, obeležiće kako i dolikuje, barem što se tiče Kosova i Metohije. Kada je došao na vlast, Srbi na KiM su zimu provodili smrzavajući se na barikadama protiveći se proširenju nadležnosti kvazi-institucija albanskih separatista. Danas se dešava isto. To jest, tek naizgled isto.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Srbi se i danas smrzavaju na barikadama protiveći se proširenju nadležnosti kvazi-institucija albanskih separatista, barem na prostoru na kome oni žive. Međutim, suštinski, razlika je ogromna. Te kvazi-institucije su u međuvremenu zaživele na uštrb srpskih koje je, kao što već znamo, ukinuo Aleksandar Vučić.

Tako da narod na barikadama sada ne organizuju politički predstavnici kojima oni veruju jer su ih birali na lokalnim izborima jer je te izbore, Skupština Republike Srbije umesto da ih raspiše ukinula 2013. godine. Umesto njih Vlada Vučićeve Srbije pomogla je sprovođenje takozvanih "izbora" organizovanih po pravilima i u okviru sistema albanskih separatista.

Masovnim bojkotom narod je te kvazi-izbore novembra 2013. godine obesmislio i učinio ih nelegitimnim, ali su pripadnici Žandarmerije, naravno po uputstvu naprednjačkog režima, nasilno upali na neka od izbornih mesta i lomili glasačke kutije kako bi oni bili ponavljani sve dok ne uspeju.

Nasilje nad Srbima od strane Vučićevog režima, kojim je na terenu koordinisao tadašnji direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin, tada postaje krajnje otvoreno i nepodnošljivo pa u nedostatku zaštite i pomoći, legalni predstavnici Srba bivaju zamenjeni nelegitimnim predstavnicima Aleksandra Vučića. Tako formirana "Srpska lista", kao politička falanga SNS-a, počinje da sprovodi separatističku politiku na Kosovu i Metohiji čime su otvorena vrata konkretizaciji veleizdaje Kosova i Metohije koju do danas sprovodi Aleksandar Vučić.

Bespredmetno je očekivati da bilo kakve barikade ili akcije uopšte, predstavljaju vid dosledne borbe za bezbednost i opstanak Srba ili očuvanje KiM, sve dok Vođa ne odstupi od svog godinama dokazivanog puta veleizdaje ili, još bolje, ne bude svrgnut i uklonjen sa političke scene. Tako neće pomoći ni ove kojima smo danas svedoci.

Naravno da nije slučajno da su nemiri započeli neposredno nakon prvog Samita država članica Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana održanog u Tirani 6. decembra ove godine a kome je Vučić "odlučio" da prisustvuje nakon "nekoliko dana neizvesnosti".

Domaćin skupa, Edi Rama, premijer Albanije koji je u više navrata otvoreno zagovarao ne samo otimanje Kosova i Metohije već i stvaranje Velike Albanije koja podrazumeva još neke delove Srbije ali i danas Severne Makedonije, Crne Gore i Grčke, dočekao je i naišao na uobičajeno srdačno raspoloženje Aleksandra Vučića.

Za razliku od tih susreta Vučić pred domaćom javnošću ne prestaje da kukumavči, leleče, presavija se od tobožnje muke i nevolja. Takav je na tom Samitu zastupao "interese Srbije" i srpskog naroda, a nije trebalo dugo da vidimo i na koji način je to činio.

Razume se, njih dvojica se, kao i ostali predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, ne dogovaraju ni oko čega već bespogovorno izvršavaju naloge. U to ne da ne treba sumnjati već je to konkretno, crno na belo, zapisano na papiru. Naime, u članu 33. Deklaracije usvojene na pomenutom Samitu, stoji:

"Pozdravljamo činjenicu da se naši partneri sa zapadnog Balkana usaglašavaju sa gore spomenutim tačkama."

Dakle nema rasprave, nema drugih predloga, nema spornih mesta već isključivo saglasnosti i to u Deklaraciji kojom, iako je konkretno i nedvosmisleno okrivljena Rusija za sve nedaće EU, ipak je pre toga definisan problem Kosova i Metohije.

Kako se u članu 8. navodi "Još su neophodni dodatni odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korene u ostavštini prošlosti". Zatim se u nastavku, pod tačkom 9., dodaje:

"Nastavljamo da u potpunosti podržavamo napore visokog predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana i od obe stranke očekujemo konkretan napredak ka sveobuhvatnom i legalno obavezujućem sporazumu o normalizaciji njihovih odnosa".

Motiv za ovu slepu poslušnost, kako se u Deklaraciji navodi "saglasnost", vidimo u delu koji se odnosi na "zajedničko hvatanje u koštac sa negativnim uticajima ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine". Tu je reč o reorganzizaciji evropskog energetskog sistema, a zarad "energetske tranzicije" Zapadnog Balkana uslediće "novi Paket grantova EU vredan 1 milijardu evra" namenjenih građanima, ugroženim porodicama i preduzećima. Naravno, u opisu prepoznajemo Vučića i družinu mu politički visoko pozicioniranih kriminalaca, ne samo u Srbiji.

Zanimljivo je da se "za region mobiliše (dodatnih) 30 milijardi evra" dok je za "ruralni razvoj opredeljeno novih 560 miliona evra dok je za "upravljanje migracijama" EU znatno povećala svoju finansijsku podršku. Ona je već pružena u vidu 170 miliona evra, kao i još 40 miliona evra za "upravljanje granicama", a već "sprema drugi program u iznosu od 30 miliona evra" na prostoru koji se očigledno posmatra kao jedinstvena celina toliko da se čak radi i na ukidanju rominga.

Nije trebalo dugo da zainteresovane strane preduzmu prve korake. Dva dana kasnije, 8. decembra uveče oko 21 čas, preko 300 pripadnika tzv. "Kosovske policije" prelazi iz južnog u severni deo Kosovske Mitrovice pod izgovorom da su tu radi mira i bezbednosti jer su Srbi napustili tu službu te se javio bezbednosni vakuum.

Pod sumnjivim okolnostima uslediće hapšenje bivšeg pripadnika te službe Dejana Pantića 10. decembra na prelazu Jarinje, zadužbini Tomislava Nikolića i Ivice Dačića iz 2012. godine, a zatim i nekoliko prijavljenih slučaja pucnjave i eksplozija.

Istog dana došlo je do podizanja barikada. Načelno ovo bi bila pozitivna reakcija na hapšenje samo da čitav događaj nisu organizovali ljudi kriminalnih krugova sa severa KiM pod kontrolom Aleksandra Vučića. Veliki broj njih je neprestano nosio fantomke i ponašao se prilično bahato i bezobzirno što je ulivalo dodatni strah i zebnju među Srbe koji više nisu znali od koga i sa koje strane im preti veća opasnost. Jezivo je bilo posmatrati kako se ne mali broj roditelja pozdravlja sa svojom decom šaljući ih put centralne Srbije.

Treba istaći da je simptomatično to da su građani Kosovske Mitrovice o neredima načuli već tokom dana 8. decembra i pre nego što se bilo šta zaista dogodilo! Dakle, neko je i te kako dobro znao šta će uslediti.

Čudno je bilo i kako i gde su podignute barikade. Da bi navodno sprečili kretanje naoružanih pripadnika policije i drugih separatističkih službi, barikade su podignute na administrativnim prelazima na severu KiM, zatim u Zubinom Potoku, Rudaru kod Zvečana i obližnjem Srbovcu. Istovremeno prilazi iz južnog ka severnom delu Kososke Mitrovice u delu Bošnjačke mahale, glavnog mosta preko Ibra i pravca Suvog Dola sa zapadne strane, ostaju potpuno otvoreni!

Ovo je kao da je neko krenuo da napadne vašu kuću u kojoj zajednički živite sa bratom koji jedini može da vam pomogne, a od koga vas deli pregradni zid na kome su vrata. Vi, da bi ste se zaštitili, blokirate ta vrata i prostor između spavaće i dnevne sobe, a ulazna vrata i prozore ostavite potpuno slobodnim. Vrlo brzo će uslediti posledice nesmetanog kretanja i prometa saobraćaja između juga i severa. Došlo je do novih hapšenja ali ne i do novih barikada!

Još jedan od događaja koji je trebao da iznudi nove barikade jeste i, kako su mediji iskrivljeno preneli, "nasilno preuzimanje vlasti u Kosovskoj Mitrovici" kada su predstavnici separatističkih struktura preuzeli poslanička mesta u Skupštini opštine "Severna Mitrovica" jer su predstavnici "Srpske liste" napustili te kvazi-institucije nešto ranije.

Ova dva pojma su zapravo u potpunoj suprotnosti. Kosovska Mitrovica je naziv koji ima funkciju da razlikuje ovaj od druga dva grada sa identičnim nazivom, Sremska i Mačvanska Mitrovica na teritoriji iste države, Srbije. Kako na Kosovu i Metohiji nema drugih gradova sa nazivom "Mitrovica", albanski separatisti su preimenovali grad u "Severna Mitrovica" kako bi ga "izvukli" iz ostatka Srbije. Tako da doslovce sve što nosi naziv "Severna Mitrovica" jeste u okviru sistema kosovskih separatista sa snažnom težnjom, čak insistiranjem na tome da se radi o teritorijalnoj jedinici takozvane "republike Kosovo". Ni u jednom slučaju taj naziv se ne odnosi na bilo šta drugo a tek ne na nešto srpsko u administrativnom smislu.

Shodno tome, "preuzimanje vlasti u Severnoj Mitrovici" nije preuzimanje vlasti od Srba jer su oni u sistemu Republike Srbije organizovani i funkcionišu pod opštinom Kosovska Mitrovica koju je Aleksandar Vučić, zajedno sa drugim opštinama, ukinuo i pretvorio u "privremeni organ". Ono što se desilo u takozvanoj opštini Severna Mitrovica jeste isključivo to da su Albanci popunili upražnjena mesta u Skupštini svoje, separatističke "opštine" koju su napustili Vučićevi puleni iz, takođe separatističke, "Srpske liste". Dakle, samo je postalo ogoljeno to da je vlast zapravo u rukama kosovskih Albanaca bilo da se na tom mestu nalaze oni ili Vučićevi "Srbi".

Iako se ponovila situacija sa Jarinja, a zatim i niz drugih neželjenih poteza kosovskih separatista, barikade nisu podignute ka južnom delu Kosovske Mitrovice. Tako da više nema mesta sumnji u to da su poslednji događaji pažljivo isplanirani i koordinisani.

Sve ovo ide u prilog sistematskom jačanju separatističkih kvazi-institucija i konačno vidljivoj, konkretnoj predaji vlasti u ruke kosovskih separatista i u onim sredinama u kojima Srbi žive većinski ili gotovo isključivo, a što je sprovedeno po preporuci iz Beograda, konkretno predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Iz tog ugla posmatrano, način na koji su barikade podignute i nije mnogo pogrešan jer Srbima na KiM prava opasnost ne stiže iz separatističkog centra u Prištini već direktno iz Beograda! Mada, one neće pomoći ni malo.

Ono što ohrabruje a dogodilo se kao nuspojava jeste da se čini kako u narodu svest, ali i volja, jačaju u želji da se Kosovo i Metohija sačuvaju. Ne samo na barikadama na kojima naroda ima znatno više nego ikada ranije kako se čini, već i u ostatku Srbije. Svaki pokret u tom smeru znači mnogo i može da odloži pa i spreči konačnu izdaju, čemu se mnogi na KiM nadaju i spremni su da istraju jer znaju da ukoliko ove barikade budu uklonjene olako, njima opstanka više nema.

Međutim, barikade su tu tek da bi motivisale redove u pozadini i dale im vremena da se (re)organizuju. Ako do toga uspešno dođe onda prva akcija mora da bude sprovedena ne na Kosovu i Metohiji već u Beogradu, a to je svrgavanje izdajničke klike sa Aleksandrom Vučićem na čelu. A ovo je baš dobar trenutak za to.