Kako stvari stoje

Diktator u vanrednom stanju: pretresa privatne podatke građana i sprema se za obračun sa njima

Ili Vučić ili Srbija

Samo je malo potrebno da Srbija isuče motku i krene u proterivanje kriminalnog naprednjačko-radikalskog režima. Očigledna je spremnost Aleksandra Vučića da inscenira građanske sukobe i čini sve da do njih dođe. Strah je veliki, to je rekla i njegova marioneta na mestu predsednika vlade, Ana Brnabić, u sred Skupštine Srbije: „Zaista verujem da ćemo završiti u zatvoru ako na vlast dođe sadašnja opozicija". Možda bi ta opozicija još i bila milosrdna prema Vučićevim lopovima, ali građani sigurno neće. Jednom zauvek, i ova sadašnja i sve buduće vlasti moraće da nauče lekciju: zakon i Ustav važe za svakoga. Srbija nije raga koju svako može da jaše. I to da nauče.

Luka Mitrović

Sukob Aleksandra Vučića sa građanima Srbije uveliko traje. Očigledno je da vreba trenutak kad će to građanstvo da „pređe liniju" pa da krene batinama i ako treba i oklopnim vozilima i svim drugim sredstvima na njih. Ne bi to bilo prvi put. Rodile su se nove generacije koje ne pamte kad je Slobodan Milošević poslao već „privatizovanu" JNA, 9. marta 1991. godine i poslao motorizovanu brigadu sa tenkovima na pobunjeni narod.

Kolona je bila kilometrima duga, sve do Terazija i Knez Mihailove, gde su bile uperene topovske cevi na pešačku zonu. Taj dan i sutradan, pa i narednih dana, usledilo je krvavo prebijanje ljudi i trpanje po zatvorskim podrumima svakoga ko se pojavio na ulici.

Deset godina kasnije, Milošević je naredio generalu Pavkoviću da helihopterskom jedinicom raketira Studio B, na vrhu „Beograđanke". Srećom, Pavković je to naređenje odbio.

Može li Vučić nešto slično da uradi? Može i hoće ako mu bude ugrožena vlast, a taj njegov „kavez" se već dobro trese. Za sad se služi podmuklim sredstvima, dosijeima, javnom kompromitacijama, pretnjama, slanjem raznih kriminalnih „delegacija" da „obave posao", pa konačno i utamničenjem, kao što je uradio sa glavnim urednikom ovog magazina. Ali, kao što se Miloševiću na ružan način sve vratilo, tako ni Vučić neće proći nekažnjeno. I sve što je do sada uradio i što planira da uradi na štetu građana Srbije i slobodnih novinara, intelektualaca i svakoga ko slobodno misli, obrnuće se protiv njega na vrlo surov način. Nije taj dan daleko.

U jezivoj panici od onoga što ga čeka, počeo je da pretresa i lične podatke svakoga ko mu se učini sumnjiv. Paranoju mu pojačavaju doušnici, takođe opsednuti „paranoičnim senzacijama". Među intelektualcima na koje se ustremio, našao se i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Miodrag Jovanović. Vučić ga je nazvao "besprizornim likom" i izneo navodne podatke o njegovim primanjima, jer je govorio na protestu "Srbija protiv nasilja" i pročitao proglas više od 1.000 intelektualaca koji su podržali građane. I tako, dok je imao svoje celovečernje balavljenje u „mračnoj komori" Milomira Marića, rekao je: "Čak i ovaj profesor koji bi da nam opšti sa majkama, sestrama, ćerkama, bakama, sa svim ženama, jer je u mogućnosti da bude tako bahat i bezobrazan...Sa tim platama od 5.000 evra, imaće povećanje...".

Zanimljivo, profesor Jovanović je nekad bio muzičar, član grupe "Ništa ali logopedi", pa se Vučić dohvatio teksta iz jedne „kritične" pesme te muzičke grupe koja je postojala devedesetih godina. Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovali su onlajn peticiju kojom pružaju podršku ovom profesoru. Prethodno je i Centar za pravosudna istraživanja ukazao na to da su napadi Aleksandra Vučića na dr Miodraga Jovanovića samo još jedan u nizu istupa kojima ovaj zvaničnik krši Ustav Republike Srbije.

Navodni podaci o primanjima profesora Jovanovića su netačni, a podaci o prihodima građana ne mogu biti dostupni bez povrede zakona. Zakonski nema način da pristupi ličnim podacima, ali, šta će Vučiću zakon? Reč o klasičnoj zloupotrebi, što je krivično delo. Koliko izvori ovog magazina znaju, Vučić lično preko svojih službi dolazi do podataka svakoga ko mu se nađe na putu: podaci PIO fonda i Poreske uprave, podaci mobilne telefonije, podaci sa privatnih računara... I nije mu prvi put. Vučić je i ranije to radio, kad je iznosio informacije iz zdravstvenih kartona i objavljivao druge lične podatke raznih ljudi. U sred Skupštine Srbije, kad „svrati" na partiju pljuvačine, vadi papire (ili ih dobija „promtno" od svojih doušnika) u kojima piše sve o onome koga je rešio da napadne.

Kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je krivično delo. Odgovaraće i za to.

Slobodno se ovde može govoriti o osnovanoj sumnji da su službena lica koja su mu davala lične podatke o građanima, a i on sam, počinili krivično delo iz člana 146 Krivičnog zakonika. Jer, Član 146 Krivičnog zakonika Srbije govori o neovlašćenom prikupljanju ličnih podataka i kaže:

Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi.

Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Zašto Vučić ne bi odgpvarao i za ovo? Mada ga čeka procesuiranje za dugačak niz krivičnih dela koja je počinio lično ili sa organizovanom kriminalnom grupom.

Špijuniranje, zastrašivanje, progon i slične metode, samo su deo bogatog arsenala nasilja koju ovaj diktator svakodnevno koristi kako bi slomio kičmu građanskim pokretima. Sve je trenutnu „ubacio u igru": svoje „krtice", provokatore, špijune i razbijače skupova, svoje specijaliste za „relativizaciju" ružnih istina, koji imaju svoje povelike prostore u par skupljih nedeljnih magazina, gde igraju ulogu „nepristrasnih analitičara". U taj subverzivni posao uključio je i sve korumpirane ličnosti iz sporta, kulture, umetnosti... Kao alibi, svima služi „patriotizam". A, Vučićev, Šešeljev i Miloševićev „patriotizam", sahranili su Srbiju po nekoliko puta za trideset godina. Pravo je čudo da još uvek postoji.

Ko imalo poznaje Aleksandra Vučića, dobro zna da se radi o teškim oblicima sociopatije, o ličnosti koja nikada nije podvrgnuta ozbiljnom psihijatrijskom lečenju, a toliko je očigledno da bi mu bilo dugoročno potrebno. To ga, svakako, neće amnestirati. Jedan poznati psiholog rekao je za njega da „jeste bolestan psihički ali nije glup, što znači da zna šta radi i na čiju štetu to radi".

Dana 15. juna 2023. godine, predsednica Republike Slovenije Nataša Pirc Musar, suočila je odlazećeg tiranina Srbije, Aleksandra Vučića, sa činjenicom da su mediji u Evropskoj uniji slobodni, da su protesti građana u EU legitimni, da ih ima i u Ljubljani i u Briselu, te da su to tekovine parlamentarne demokratije i građanskog društva.

Sve se ovo dešavalo prilikom zvaničnog susreta u Beogradu, tačnije, tokom konferencije za štampu, nakon što je Vučić drsko i prostački reagovao na pitanje novinara iz Slovenije, koji se usudio da iskompleksiranog diktatora pita nešto o „slučaju Bratislava Gašića", o svedočenju nekih ljudi u „slučaju Jovanjica", o stvarnom stanju na Kosovu i slično. I, kad je po običaju pobesneo, jer, ko je taj koji njemu postavlja takva pitanja, reagovala je i predsednica Slovenije: „Izvinite, podsetiću vas da je slobodno novinarstvo tekovina Evropske unije, da su građanska okupljanja isto tako slobodna, imate ih i kod nas i u Briselu".

Onda je odlazeći diktator odlučio da i predsednici Slovenije „održi lekciju", pa se pohvalio kako u Srbiji „mirno izađu u protestnu šetnju, okupe se i odu kući, pa sutra opet tako, a ne kao kod vas u Evropskoj uniji gde policija prebija građane".

Ne postoji danas na evropskom kontinentu ovako pokvareno, cinično, podlo i agresivno ponašanje nekog državnika. Niti postoji narod sa kojim sve to ovako trpi, svakog dana, u svakom trenutku. Bila je ovo samo još jedna prilika da pljune na bilo kakvu Evropu i da još jednom javno izvređa i ponizi građane Srbije. Na žalost, za deset godina što javnog što prikrivenog radikalizma, politike koja vodi u nove mržnje i ratove, nakotilo se u okrilju njegovog režima raznog ljudskog taloga spremnog da ne samo verbalno nego i fizički napadnu svakoga ko pomene Aleksandra Vučića u „pogrešnom" kontekstu.

Konačno, treba reći da je Vučić već stvorio atmosferu za građanski rat u Srbiji, željno ga iščekuje i veruje da će mu obračun između Srba i Srba doneti priliku da sebe prikaže kao nevinog mirotvorca, koji bi stao „između dve strane", „da ih umiri i urazumi".

Takvu monstruoznu strategiju, može da sprovodi samo čovek koji nema ni časti, ni morala ni karaktera. Čovek koji iz samo njemu znanih razloga, iz dubokih kompleksa inferiornosti ili nečeg drugog, gaji duboku mržnju prema Srbiji i njenim građanima, a ništa manje i prema svima i svakome u regionu nekadašnje Jugoslavije.

Stepen nervoze i panike koju pokazuje gura ga dalje u provaliju. Zato je danas moguće da njegov partner u kriminalu Željko Mitrović neće da ugasi „Zadrugu", jer je to „kulturna ustanova", a Vučić neće ni da smenjuje kriminalnu družinu u REM, neće retroaktivno izmeniti Krivični zakonik, neće, ukratko, ništa. Hoće samo ogoljenu vlast po njegovim pravilima. I to će braniti svim sredstvima, pa na kraju i primenom sile. To je ono što Srbiju čeka. I čemu može da se nada sa čovekom čija je psihologija takođe kriminalna.

„Zaista verujem da ćemo završiti u zatvoru ako na vlast dođe sadašnja opozicija", rekla je njegova marioneta na mestu predsednika vlade, Ana Brnabić. Ona, dakle, odlično zna da su duboko zaglibili u krivična dela i da kaznu neće izbeći. Ona takođe zna da ih je Vučić sve stavio kao taoce, uvukao u kriminal i da sad moraju sa njim, po svaku cenu, pa i po cenu građanskih sukoba. Oni su, ako se Vučić bude pitao, sve što njemu treba. A, ako je tako, i građanima bi bilo lekovito, da se „pročisti" od radikalskog smeća, koje već godinama smrdi do nebesa. Bolest je uzela maha, nagrizla je jedan deo stanovništva. Ta korozija mora da se izleči ili očisti, a povratak zdravog pravosuđa najbolji je lek za to.