Banat

Zrenjanin je decenijama ćutao, a sada kada se pojavila iskrica vere i hrabrosti umesto u vatru pretvoriće se u podršku pohlepnima

Grad bez vode, vazduha i nade

Ako se za neki grad može da kaže da je umro onda je to Zrenjanin. Prateći sva dešavanja u gradu jedini zaključak je da dešavanja nema. Sve se svodi na neka saopštenja i obećanja i neverovatno je da ih iznosi uvek ista osoba-gradonačelnik. Shodno primeru velikog vođe i ovaj pomenuti gradonačelnik se razume i u vodostanje na Begeju, ali i u hemiju vezanu za fabriku vode, kompletne uslove za nove kredite, fudbal najniže selekcije (jedine koje grad ima), a verovatno i u štrikeraje, ajvare, kvantnu fiziku i paralelni univerzum. Niko ga definitivno u gradu ne shvata ozbiljno. On predstavlja KUTAK ZA HUMORISTIČKI TRENUTAK i to je sav učinak.

Milica Gardinovački

Da, Zrenjanin šeta protiv nasilja, ali šetnja sve više podseća na promociju Stranke slobode i pravde kao i njenih satrapa. Tačnije to su minorni likovi kvazi opozicije koja je vezana isključivo za lokal i koja se nada da će u nekom trenutku da je ogreje budžetsko sunce. Ko finansira šetnju u gradu? Ko plaća eksponate, transparente i ko bira govornike? Ko je odgovoran za ljude koji hodanjem pokazuju nezadovoljstvo sistemom, kvalitetom i uslovima života kao i neslaganje sa nasiljem na svim nivoima? Šetnja je dodvoravanje moćnicima u Beogradu, a građani su zloupotrebljeni. Muka čoveka na svašta natera. Zrenjanin je decenijama ćutao, a sada kada se pojavila iskrica vere i hrabrosti umesto u vatru pretvoriće se u podršku pohlepnima i vlasti željnima. Svakako, većina ne razmišlja na taj način, ali dozvoljava da je takvi vode. No, ima vremena i ne za dugo videće se koliko je snaga ljudi čistog srca sposobna da savlada prepreke.

Pre nekoliko dana desila se nesreća u LINGLONGU. Radnik na mašini, zrenjaninac, je teško povređen i prebačen u pokrajinsku bolnicu. Ni policija, ni hitna pomoć, a ni vatrogasci i inspekcijske službe ne mogu u dvorište kompanije. Nije ovo prva povreda na radu. Nije ovo prvi slučaj gde Kinezi u Linglongu pokušavaju da zataškaju svoju odgovornost i nebrigu. Radnik Veličkov je pozvan od nadređenog da iz mašine ukloni zaglavljenu smesu za gumu, ušao je i uklonio problem, a onda je mašina počela da radi i on je bio zgnječen. Ko je pritisnuo dugme za pokretanje mašine ne zna se. Iskreno se svi nadaju da će radniku biti dobro i da će uspeti da prevaziđe povredu, ali u ovom trenutku se oslanjamo samo na činjenice. Ne zna se koliko povređenih ima u Linglongu jer se oni leče u privatnim bolnicama i dostupnost podacima je nemoguća. Činjenice su da se kompanija u Zrenjaninu ponaša kao da je grad u Kini. Status Linglonga je kao da je ambasada, a ne subvencionisana kompanija u Srbiji. Još uvek ne postoje zvanični podaci i dozvola vezana za uticaj fabrike na životnu sredinu. Policija ne sankcioniše kineske radnike koji se bahate po gradu. Tuču noževima u centru grada nije prekinula gradska policija nego interventna služba iz kineske ambasade u Beogradu. Isto se desilo kada su pijani Kinezi kolima jurcali po pešačkoj zoni u centru i na glavnom gradskom trgu. Zašto saobraćajna policija ne sankcioniše kineske državljane koji voze bez vozačke dozvole i ko im pravi ulaz-izlaz svakih šest meseci da bi izbegli polaganje ili zamenu kineske vozačke dozvole (ako je uošte imaju) za srpsku? Kako kažnjavaju pijane kineske vozače i učesnike u saobraćaju koji izazovu udes? Takođe je neobično da se niko ne oglašava povodom ogromnog dugovanja kineskog investitora našim pod-izvođačima, a i povodom zidanja stanova za kineske radnike u naselju Ečka gde se direktno utiče na strukturu stanovništva što je Ustavom zabranjeno. Previše pitanja vezanih za pomenutu trovačnicu, ali bez odgovora.

Nije samo Linglong trovačnica... Iz Begeja u gradu se širi smrad, a površinom pluta uginula riba. Ova slika se periodično ponavlja i niko ništa ne preduzima. Navodno sve je to zbog visokog vodostaja Tise u koju se uliva, ali i zbog toga što nema prečistača otpadnih voda u gradu. Neverovatno je da osim kanalizacionih izliva u reku postoje i mnogogodišnje zloupotrebe preko fabričkih otpadnih voda. Tu se prvenstveno misli na kompanije Dijamant i Mlekaru za koje se zna da ispuštaju otpadne vode direktno u gradsku kanalizaciju, zbog masnoća je začepljavaju i ulice poput Banatske plivaju u fekalijama. Umesto da fabrike postave svoje prečišćivače Javno preduzeće Vodovod i kanalizacija kupilo je mlaznice za vozila pod pritiskom kako bi koliko-toliko umanjila problem. Jedino rešenje koje je ponudio gradonačelnik je da građani sačekaju da prestane da pada kiša i da se će tada nestati smrad, a počeće i opadanje vodostaja. Zrenjanin nema prečistač otpadnih voda i sva otpadna voda se izliva u Begej.

Ugovor o izgradnji prečistača je potpisan još 2020. sa kompanijom METITO kao direktna strana investicija na osnovu međunarodnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u vrednosti od 30.000.000 evra. Odbornici grada su usvojili predlog projekta tretmana otpadnih voda. Ugovor uključuje inženjering, nabavku, izgradnju, finansiranje, upravljanje, održavanje i prenos. Rok završetka radova je najkasnije nakon 18 meseci. Iza svega stoji država Srbija i Pokrajinska vlada. Prošlo je 30 meseci od tada. Radovi nisu vredni pažnje jer ni oprema još nije stigla na buduća gradilišta. Ceo ovaj cirkus ne posećuju više režimski moćnici iz Pokrajine i iz Zrenjanina. Poseta ako i ima postaju gotovo nevažne i medijski nepropraćene. Jedino još gradonačelnik salamuri o fantastičnim uspesima i neverovatnim projektima koje samo on opravdava, primećuje i pominje (apsolutno isto radi i sa fudbalskim stadionom koji je pompezno najavljen, a radovi mesecima stoje i bez neke perspektive su).

Kada je pijaća voda u pitanju METITO je opet prozvan. Rešenje pijaće vode je najavljeno početkom jula prošle godine, potpisan je ugovor sa METITOM (!), a radovi nisu počeli, nije gotova tehnička dokumentacija. Predsednica vlade je prilikom potpisivanja izjavila: "Danas ovim stavljamo tačku na problem vode u Zrenjaninu i u prvom kvartalu 2023. grad će imati tehnički ispravnu vodu, a u prvom kvartalu 2024. potpuno ispravnu vodu za piće"... Tralala govor. Niko se više u gradu ne seća kada je predsednik države bio u Zrenjaninu, a grad je na 70 kilometara od njegove kancelarije u Beogradu. Zrenjanin nema nikakve sendvičarske skupove, niti ma ko bitan od ministara dolazi u grad. Očigledno je da su svi svesni o kakvoj laži je reč i niko nije spreman da se uhvati u koštac sa neispunjenim obećanjima. O zloupotrebama i nenamenskom trošenju para i nameštanju tendera za projekat pre ovoga se još vodi istraga. U pitanju je privatna firma ZILIO i Sinertech. Ugovor sa METITOM je potpisan, ali još niko ne može da kaže koliko će građani u narednih 25 godina da plaćaju prečišćenu vodu. Zato građani odlično znaju koliko domaćinstva potroše na mesečnom nivou za vodu koju kupuju za piće. Od prve preporuke gradske uprave do danas gruba procena je da su zrenjaninci potrošili oko 150.000.000 evra za kupovinu flaširane vode. Da li verujete da postoji vodena mafija koja savršeno profitira prodavajući kojekakvu flaširanu vodu nepoznatog porekla?

No, sve što se tiče vesti koje su bitne za građane, građani ih saznaju po sistemu rekla-kazala. Uvek je neko u blizini problema ili zna neke novosti vezane za grad i ljude i tako kreće lančana reakcija razmene informacija. Gradski internet portali i zvanične stranice grada su budžetski korisnici i to automatski znači da ništa što je problem ili što ne bi prijalo uhu i džepu građana neće da bude objavljeno. Lokalni list ima redovnog manekena na svojim stranicama. Gradonačelnika samo u jednoj vesti o podeli sedišta za bebe ovekovečili su sa jedanaest fotografija u listu. Lik Sime Salapure gradonačelnika i od maja novog predsednika gradskog odbora SNS u Zrenjaninu pojavljuje se na 90 od 250 slika kojima su ilustrovane gradske vesti. Valjda je i zbog toga tri puta proglašen za najpopularnijeg lokalnog političara. On je i najomiljeniji lik i glavnom i odgovornom uredniku lokalnog lista jer gospodin Bubnjević ne propušta priliku za hvalospeve o Salapuri kao i beskonačno škljocanje fotografskim aparatom. Zrenjanincima kao uteha ostaje izjava najvećeg Banaćana iz ovog kraja, Mike Antića, koji je uredno rekao: ne dozvolite da vas promene oni koji ni ne znaju ko su.

Nego, krajem maja trebao da bude završen parking iz Nemanjine ulice. Podužem spisku onoga što naprednjačka Gradska uprava Zrenjanina sa svojim stručnjacima nije uspela da završi kako treba iz zajedničke kase-budžeta od pre neki dan pridružila se i pristupna saobraćajnica, odnosno parking koji je trebao da bude od Nemanjine ulice, a odmah do dvorišta ovdašnje glavne Pošte, nadomak kancelarija Gradskog odbora SNS-a (zgrade u kojoj su svojevremeno stolovali komunisti pa socijalisti) i nekadašnjeg „Ogreva", odnosno uprave firme „Keramika Jovanović". Poduhvat za koji je potrebno zemljište eksproprisano sredinom 2019. godine, a firma „Saša-inženjering" kao izvođač javnom nabavkom pronađena u novembru 2022, počeo je krajem februara, odnosno početkom marta i još nije okončan. Rok za to je upravo prošao, a na gradilištu umesto asfalta i parkiranih automobila gomile su šuta i peska. O početku radova izvestili su list „Zrenjanin" (24. februara) i portal „Volim Zrenjanin" (9. marta). Na gradilišnoj tabli, početkom marta, nije bio upisan dan početka radova, ali je naznačeno da će oni biti završeni u roku od 90 dana. Da je sreće i pameti, da ovaj Grad vode pravi političari i stručnjaci, znalci svoga posla, vozila na pomenutom parkingu trebala su da budu još krajem maja. Grad je "Saša - inženjeringu" prihvatio da plati 26 miliona dinara. Razlog obustave postoji... šuška se da se neke zgrade urušavaju izvan parkinga, a zbog radova na istom. Niko nema saopštenje. Verovatno će promocija parkinga da sačeka neke nove izbore i nova dostignuća gradskog režima za potrebe ostajanja na vlasti.

Kako našem narodu preti ukidanje Zadruge, gradski vlasnici vlasti u gradu rešili su da zabave građane Danima Piva. Istina, to je 38. put da se ova manifestacija održava, ali kada pogledamo planiran sadržaj, količine para koje se potroše na jeftin i isprazan plan pomenutih dana jasno nam je da je to još jedno skretanje pažnje sa tema od kojih zavisi život građana. Prva stvar na koju se pomisli je to da se dani Piva održavaju u centru grada i kroz celu šetališnu zonu. Grad nema ni jedan javni wc, a kafići i restorani ne dozvoljavaju da neko od građana uđe u lokal samo da bi koristio toalet. Na taj način ceo grad postaje klasičan klozet. Uzimajući u obzir koliko se piva i drugih tečnosti popije i koliko grad ima posetilaca nakon tih dana preostaje nam samo da kolektivno odigramo neke dodolske pesme prizivajući neviđenu kišu jer samo nebo može da opere ulice od amonijaka. Više se pivo ne kupuje na štandovima koje postavljaju kafedžije. Mnogo više i češće se pivo kupuje u prodavnicama i donosi na koncerte kojima ljudi žele da prisustvuju. Prolazi narod pored tezgi za mesom i roštiljom uglavnom kao pored izloga. Sve je preskupo i verovatno mnogo nekvalitetnije nego u postojećim gradskim restoranima.

Ovogodišnje dane piva koje na velika zvona oglašavaju istaknute individue iz SNS otvoriće Riblja čorba, Osvajači, Aerodrom, Alisa.... grupe koje postoje od osamdesetih godina prošlog veka. Neverovatno koliko srozavaju intelekt naroda. Istina, sviraće i gradska filharmonija. To je jedini put da na jednom koncertu vidimo režimlije jer oni ne posećuju ni pozorište sa poklonjenim ulaznicama. Da su ti dani piva ipak trn u oku komšijama jasno je jer BIR fest ima Beograd, Novi Sad Dane piva odmah nakon zrenjaninskih, Žitište PILE FEST nešto ranije, a Novi Bečej Gospojinske dane skoro uporedo. Čemu protesti kada ljudi nemaju vremena za njih? Valja oslužiti degradirajuće manifestacije samo prisustvom jer novčanici su odavno prazni. Ipak nekadašnji stranački prvaci i njihovi satrapi imaju uvek način za dodatnom zaradom. Tako je i glavni i odgovorni urednik lokalnog lista Zrenjanin u isto vreme i likvidacioni upravnik JP Objedinjena naplata i ne samo on... Naprednjačka vlast na lokalu oteže sa likvidacijom tri preduzeća čiji je Zrenjanin osnivač i jedini vlasnik. Strepe od svođenja računa i ne žale pare za upravnike...

Likvidaciju svoja tri preduzeća (JP „Turistički centar Grada Zrenjanina", JP„Rezervati prirode Zrenjanina" i JKP Zrenjaninska objedinjena naplata") započetu prema usvojenom rebalansu budžeta grada će platiti 1,2 miliona dinara. Prošle godine taj iznos bio je 2,15 miliona, a nema sumnje da su za finansiranje funkcionisanja pomenuta tri gradska preduzeća (u likvidaciji), od trenutka kada je lokalna samouprava kao njihov vlasnik taj postupak sama pokrenula, za istu svrhu otišla još pet- šest gradskih miliona.

Pošto je Zakonom o privrednim društvima predviđeno da imaju pravo na novčanu naknadu za svoj rad, najveći deo prošlogodišnjeg odnosno ovogodišnjeg budžetskog novca sleduje likvidacionim upravnicima pomenutih gradskih firmi - Daliboru Bubnjeviću (42), Peru Pilipoviću (52) i Dejanu Purkovu (37).

Pilipović, Purkov i Bubnjević, odnosno njihovi prethodnici na dužnosti likvidacionog upravnika, unazad pet godina malo šta su uradili da opravdaju trošenje tolikih para,odnosno da se postupak likvidacije pomenute tri gradske firme okonča u razumnom roku. O tome možda najbolje svedoče izjašnjenja revizora o njihovom poslovanju. U slučaju JKP „Zrenjaninska objedinjena naplata" revizori kažu: „Preduzeće nije usaglasilo stanje potraživanja i obaveza sa komunalnim preduzećima za koja je vršilo naplatu komunalnih usluga. Na osnovu raspoložive dokumentacije nismo bili u mogućnosti da utvrdimo efekte koje napred navedene činjenice imaju na finansijske izveštaje u celini". Slične razloge revizori su naveli i kada je u pitanju poslovanje JP „Turistički centar Grada Zrenjanina" i JP „Rezervati prirode Zrenjanina". Iz samo njoj znanih razloga, možda da bi do u beskonačnost odložila svođenje računa poslovanju ove tri svoje firme, naprednjačka gradska vlast ne žuri sa njihovom likvidacijom i stečajem (ukoliko nema iz čega da namiri potraživanja poverilaca). Da žuri, gradonačelnik i Gradsko veće već bi se izjasnili o njihovom „poslovanju". Neverovatno je koliko često, a na različitim mestima srećemo iste ljude. Uvek sa istim razlogom-uzimanje novca iz svih mogućih resursa, ustanova, ugovora, budžeta.

U daljini se čuje oluja koja opominje. Neko je pritisnuo okidač za nemir. Šta dalje?