STOP TIRANIJI Sloboda za Milovana Brkića, sloboda za Srbiju

NEMA PREDAJE

Politički, pravosudni i medijski progon Milovana Brkića nastavio se i posle izricanja prvostepene presude, kojom je osuđen na 14 meseci zatvora zbog dve izgovorene rečenice. Progon traje i trajaće i posle pravosnažne presude, pa i posle odsluženja eventualne kazne. Tortura nad Brkićem, Magazinom Tabloid i svim ostalim kritičarima režima i slobodnim medijima trajaće dok god se Srbija ne oslobodi diktature Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Apelacioni sud je doneo odluku o žalbama branilaca Milovana Brkića, kao i Tužilaštva, na prvostepenu presudu, kojom je glavni urednik Magazina Tabloid osuđen na 14 meseci zatvora. Sudija Snežana Jovanović je izvestilac u predmetu KŽ1 983/23, a predsednica sudskog veća je sudija Mirjana Popović. U veću se nalazi i sudija Miodrag Majić.

Ovaj broj Magazina Tabloid je štampan pre nego što je sudsko veće zasedalo, tako da će javnost znati kakvu odluku je donelo i pre čitanja ovog teksta.

- Uvažavanjem žalbi okrivljenog Milovana Brkića i njegovih branilaca advokata Stevana Damnjanovića, Ivana Ninića i Vladimira Gajića UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu od 11.07.2023. i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje. UKIDA SE pritvor protiv okrivljenog Milovana Brkića iz Beograda, određeno rešenjem sudije za pretkodni postupak Višeg suda, poslednji put produžen rešenjem Višeg suda, tako da se isti ima odmah pustiti na slobodu - objavio je "Narodni sud pravde" na društvenim mrežama "presudu", koju bi trebalo da odredi i Apelacioni sud kad bi se držao zakona, pravde i istine.

Na to su ukazali Brkićevi branioci u žalbama na presudu sudije Dušana Agatonovića. Advokati Damnjanović, Ninić i Gajić su istakli da je glavni urednik našeg Magazina osuđen zbog verbalnog delikta. Da bi Brkićeve reči ("trebalo bi da uđemo u Skupštinu i da otkinemo glavu idiotu") zaista mogle da se tretiraju kao krivično delo (pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja) nije dovoljno samo citirati šta je novinar rekao, nego je neophodno dokazati da je postojao umišljaj, odnosno namera da ugrozi ustavni poredak.

Ne samo spornom izjavom, zbog koje je osuđen, nego svakim svojim tekstom i javnim nastupom Milovan Brkić se zalagao za rušenje zločinačke vlasti Aleksandra Vučića i njegovog kriminalnog udruženja SNS, a ne na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Naprotiv, Brkić, kao i ostali autori Magazina Tabloid, pa i svi normalni građani Srbije na sve demokratske načine godinama pokušavaju da zaštite Ustav Republike Srbije od diktatora, koji ga svakodnevno krši.

Tužilaštvo, koje je u ovom postupku zastupala zamenica javnog tužioca Ljiljana Komnenović Splavarka, nije dokazalo postojanje umišljaja, niti je utvrdilo kome je Milovan Brkić dao izjavu, da li je spornu izjavu dao određenom mediju ili "provokatoru" za koga se u presudi navodi da je "NN lice". Bez obzira na te propuste, sudija Dušan Agatonović je osudio Brkića na 14 meseci zatvora i odredio produženje pritvora, iako tokom žalbenog postupka nije postojao nijedan racionalan razlog za to.

Advokat Stevan Damnjanović se u žalbi pozvao na presude Evropskog suda za ljudska prava, i to Bodrožić protiv Srbije, Lepojić protiv Srbije i Filipović protiv Srbije.

- Tužilac nije utvrdio vreme, mesto i način izvršenja krivičnog dela. Tužilac, na kome je teret dokazivanja, nijednim dokazom nije potkrepio činjenicu da je delo za koje se sudi Brkiću urađeno 8. maja 2023. godine. Taj datum čak ne stoji ni na snimku koji je emitovan na suđenju. Reči, koje se navode u optužnom aktu, razlikuju se od onoga što je prikazano na snimku. Naime, okrivljeni nikada nije izgovorio reč "lomio", već "poklonio" - istakao je Damnjanović u žalbi na prvostepenu presudu.

- Okrivljeni Milovan Brkić nije počinio krivično delo. Reči koje je izgovorio Brkić mogu se samo podvesti pod kategoriju "politički nekorektan govor". Ovakvom odlukom suda ponovo se uspostavlja verbalni delikt. U našem ranijem zakonodavstvu ovo krivično delo se nazivalo "neprijateljskom propagandom" iz člana 133 Krivičnog zakonika SFRJ. "Ko napisom, letkom, crtežom, govorom ili na drugi način poziva ili podstiče na obaranje vlasti radničke klase i radnih ljudi, na protivustavnu promenu socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja, na razbijanje bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i narodnosti, na svrgavanje organa društvenog samoupravljanja i vlasti ili njihovih izvršnih organa, na otpor prema odlukama nadležnih organa vlasti..." Sud je odlukom o kažnjavanju Brkića zbog "neprijateljske propagande" vratio Srbiju 50 godina unazad. Viši sud je odbio da Brkićeve reči prihvati kao figurativne. Koliko bi se građana naše države našlo u zatvoru ako sud više ne bi priznavao figurativno izražavanje, kontekst u kojem se nešto govori, sposobnosti lica koje govori da svoje reči pretvori u delo ili izazove neke zabranjene posledice. U obrazloženju presude se navodi da se "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja ne može pravdati slobodom govora, jer ta sloboda ne može biti važnija od prava na život i integritet čoveka". Da li sud veruje da je Brkićevom izjavom bio ugrožen život predsednika Srbije? Ako je tako, možda bi bilo pravednije da je sud osudio Brkića na smrt streljanjem. Sud ne razume i ne zna šta se podrazumeva pod medije u smislu Zakona o javnom informisanju. Društvene mreže nisu medij. Šta je medij definisano je navedenim zakonom. Ovde je sud dao za pravo da se de fakto isprovocirano izjašnjavanje Brkića na pitanje NN lica, kako stoji i u optužnici, može smatrati objavom u medijima - piše u žalbi advokata Vladimira Gajića.

Advokat Ivan Ninić je u žalbi istakao da je sloboda izražavanja jedan od suštinskih osnova demokratskog društva i da ne važi samo za "informacije" ili "ideje" koje su povoljne i pristojne, već i za one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju. Ninić je istakao da je prvostepeni sud zanemario da je odredbom člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima propisano da svako ima slobodu izražavanja, što uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja vlasti i bez obzira na granice.

- U primeni i tumačenju člana 10. Evropske konvencije, Evropski sud za ljudska prava je u nizu presuda ukazao na svoja objašnjenja značenja pojmova koji su regulisani tim članom Evropske konvencije i na svoju već ustaljenu praksu, u kojoj je iskazao svoja shvatanja o raznim pitanjima vezanim za primenu tog člana. Stavnovište prakse Evropskog suda za ljudska prava je, između ostalog, da se zaštita prava na slobodu izražavanja nalazi u osnovi demokratije, jer sloboda izražavanja doprinosi raspravama o pitanjima od javnog značaja i podstiče sveukupni razvoj svakog pojedinca i društva. Prava zaštićena tim članom ne obuhvataju samo pravo da se neko izrazi o nekom pitanju, već i da prima informacije i da ima mišljenje. U presudama Evropskog suda za ljudska prava se dosledno podseća na stanoviša koja je zauzeo i koja primenjuje u njegovoj stalnoj praksi. To obuhvata i pravo na nepristrasne, dobronamerne informacije o pitanjima od javnog interesa, čak i kada to podrazumeva netačne i štetne izjave o privatnim licima, da su granice prihvatljive kritike šire u vezi sa javnim ličnostima, kao npr: "Sloboda izražavanja podrazumeva obavezu društva da toleriše individualna gledišta čak i u slučajevima kada ista šokiraju većinu, kada su nepristojna, gruba, kad vređaju većinu ili državu. Ovo zahtevaju razlozi pluralizma, tolerancije i širokogrudosti" - Donna Gomien: "Short guide to the EHCR". Ili "Sloboda izražavanja štiti sva mišljenja i sve informacije, pa čak i izražavanje koje može povrediti, šokirati ili uznemiriti", "Handyside vs. United Kingdom, 07.12.1976, application no. 5493/72". Suprotno od svega navedenog, sud sagledava krivičnu odgovornost okrivljenog Brkića za posedovanje i iznošenje sopstvenog mišljenja u kontekstu ličnosti koja dugi niz godina uređuje Magazin Tabloid, da je dao preko 250 intervjua za domaće medije i oko 300 intervjua za strane medije, te kao ličnost čije reči su plasirane putem medija i društvenih mreža i moraju se shvatiti isključivo kao pozivanje na nenasilnu promenu vlasti. Da je to tako, kao što tumače tužilac i prvostepeni sud, onda je jasno da javne ličnosti poput Aleksandra Vučića, Dragana J. Vučićevića, Milomira Marića i drugih pojedinaca, celi život ne bi izašli iz zatvora zbog vlastitih, bezobzirnih i brutalnih izjava koje su, dugi niz godina, popularizovane i dostupne neograničenom krugu lica u medijima i na društvenim mrežama. Međutim, izgleda da zakon nije jednak za sve - navodi advokat Ninić u žalbi na presudu kojom je Brkić osuđen na godinu i dva meseca zatvora.

Advokat Ninić ističe i brku u presudi prvostepenog suda. Ni tužiteljka Komnenović, ni sudija Agatonović nisu shvatili razliku između Televizije Pink i portala Pink.rs. To je dovelo do kontradiktornosti, pa nije razumljivo da li je sud prihvatio sadržaj teksta objavljenog na Pinkovom portalu. Da podsetimo, tužiteljka je kao dokaz priložila tekst sa portala Pink.rs u kome se navodi: "Milovan Brkić u ime građanske opozicije odlučuje: Hoćemo da ubijemo!" Osim toga što je to klasična pinkoidna izmišljotina, taj tekst je datiran pod "05.09.2023." Tužiteljka je, očigledno, falsifikovala taj spis, pa je, možda pod uticajem alkohola ili nekih drugih opojnih supstanci, permutovala brojeve. Tužiteljka nije objasnila kako je 8. maja 2023. podnela zahtev za određivanje pritvora Brkiću zbog izjave koja je, kako se navodi u dokaznom materijalu, izrečena 5. septembra 2023. godine. Sudija Agatonović je pokušao da prikrije taj falsifikat i da u zapisnik unese datum koji ne postoji na dokazu koji je priložila tužiteljka. Takođe, tužiteljka Komnenović je dokaz priložila video i audio zapis u trajanju od 9,42 minuta. Posle Brkićeve sporne izjave, u trajanju od 23 sekunda, svi prisutni u sudnici morali su devet minuta da slušaju monolog NN lica, čija sadržina nema nikakve veze s Brkićem i delom za koje je optužen. Advokat Ninić je ukazao da se u prvostepenoj presudi ne obrazlaže da li je sud taj deo snimka ocenio u prilog dokazivanja optužbi ili kao navode odbrane.

- Sud navodi da nije prihvatio navode odbrane koja je osporavala sadržinu objavljenu na portalu Pink.rs, te sud navodi "snimak na Pinku", iako ne postoji bilo kakav "snimak na Pinku", već postoji samo tekstualni sadržaj preuzet sa sajta Pink.rs, te nije jasno u odnosu na kakav snimak iz medija Pinka sud zasniva obrazloženje svoje odluke, kada takav dokaz nije izvođen, a snimak nije isto što i tekstualni sadržaj - članak koji je izvedek kao dokaz sa portala Pink.rs, kao što i sam sud navodi prethodno u prvom delu obrazloženja presude. takođe, u izreci ožalbene presude, u delu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, sud navodi da je "jedan deo video i tonskog zapisa u trajanju od 00,54 minuta do 1,17 minuta objavljen na internet portalima različitih medijskih mreža (Srbin.info, TV Pink, Tviter), te je time bio dostupan velikom broju građana Srbije", iako iz obrazloženja presude i procesne građe, koja čini spis predmeta, nije izveden bilo koji pojedinačni dokaz na glavnom pretresu koji bi upućivao na zaključak da je dokazano da je posredstvom TV Pink emitovan inkriminišući video zapis, jer uvidom u treći CD, na kome je pohranjen tekst sa fotografijom i naslovom "Milovan Brkić u ime građanske opozicije odlučuje: Hoćemo da ubijemo!" jasno je utvrđeno da nije sadržan nikakav snimak, već samo tekstualni sadržaj (članak) za koji je odbrana okrivljenog prigovarala, jer sadržina istog ne odgovara stvarnom stanju, već je reč o autorski oblikovanom tekstu od strane novinara medija Pink.rs, a ne TV Pink, pri čemu sud ne pravi distinkciju između dva navedena medija i forme emitovanja. Dakle, kada sud tvrdi da je snimak emitovan putem TV Pink, sud za takvu tvrdnju kao dokaznu ne pruža bilo kakav dokaz, već samo za tekstualni članak i portal Pink.rs, a navodi iz obrazloženja nesaglasni su pisanim ispravama u spisu predmeta i sadržini Zapisnika sa glavnog pretresa o 11. jula 2023. godine. Sud navodi da je izvršio uvid u objavljenu fotografiju lica Milovana Brkića, te da je u pozadini Narodna skupština, objavljena na Tviter.com, ali iz ovako izvedenog dokaza nije jasno utvrđeno kog datuma i u koje vreme je objavljen sadržaj na Tviter.com, koje lica i sa kog korisničnog naloga je izvršilo objavu, a posebno nije jasno šta predstavlja Tviter.com, imajući u vidu da se objave posredstvom navedene društvene mreže mogu činiti samo posredstvom personalizovanog korisničkog naloga tako da isti sadrži jasno opredeljeno ime ili pseudonim korisnika personalizovanog naloga, a samo po sebi navođenje mreže "Tviter.com" predstavlja širok i nedefinisan pojam kao u situaciji da je određen sadržaj preuzet sa platforme "Google.com" bez utvrđivanja internet stranice na kojoj je pohranjen sadržaj. Takođe, sajt pod nazivom "Tviter.com" ne postoji na internetu kao globalnoj bežičnoj mreži, već postoji sajt pod nazivom "Twiter.com" i to nije ista adresa i lokacija za preuzimanje sadržaja, jer se sadržaj ne može preuzeti sa nepostojećeg internet sajta, niti se presuda može zasnivati pozivanjem na dokaze pribavljene sa nepostojećeg internet sajta, što je takođe međusobno protivrečno i kontradiktorno, a što sveukupno čini obrazloženje presude nejasnim. S tim u vezi ne postoji bilo kakav bliži podatak u pogledu korisničkog naloga, mesta i vremena učinjene objave, ili na način pribavljanja istog, presuda se ne može zasnivati na nezakonito pribavljenim dokazima ili dokazima čija autentičnost i sadržina nisu utvrđeni u sudskom postupku, čime je učinjena bitna povreda pravila krivičnog postupka - navodi u žalbi Ivan Ninić.

Sudija Dušan Agatonović je u presudi izneo i druge kontradiktornosti, pozivajući se na dokaze koji ne postoje ili ignorišući činjenice koje su utvrđene u postupku. U svom maniru, Agatonović u obrazloženju presude navodi da sud "u pogledu teksta nije pridao značaj iz razloga što tekstovi ispod naslova i postavljenih fotografija nisu celoviti, prikazani su fragmentarno, u odlomcima", što ostavlja nedoumicu da li je sud prihvatio ili odbacio sadržaj objavljen na portalu Pink.rs. Ako je prihvatio taj tekst kao dokaz, nije jasno zašto navodi da "tekstu ne pridaje značaj". Ako nije prihvatio, nije jasno zašto se u presudi poziva na sadržaj objavljen u tom tekst sa portala Pink.rs. Jedno isključuje drugo.

Advokat Ninić je ukazao i da je sud zanemario činjenicu da je video snimak na TV Pinku i drugim medijima emitovan tek nakon što je protestno okupljanje završeno i nakon što su se građani razišli sa Trga Nikole Pašića.

- Sud propušta da utvrdi i obrazloži odlučnu činjenicu, kome su reči Milovana Brkića namenjene, ukoliko okrivljeni preduzima radnju "pozivanja" kao što tvrdi tužilac, a sud bespogovorno prihvata i potvrđuje. Brkić ne kontroliše masu, ne predvodi proteste, nije u kontaktu sa organizatorima protesta, o njima nema lepo mišljenje, nema novčane resurse i oružje, nema iza sebe političku stranku, nema autoritet među okupljenim građanima, niko iz mase ga ne sluša, niko nije čuo ovu izjavu, ista se ne emituije nigde u realnom vremenu, putem elektronskih medija, dok su građani na ulici. Dalje, sud je odbio predlog odbrane da se pozove i sasluša u svojstvu svedoka Aleksandar Vučić, a kako bi se utvrdilo da li je navedeno lice navedenog dana u kritično vreme boravilo u zgradi Narodne skupštine RS, gde inače ne boravi, jer to nije adresa radnog mesta predsednika republike. Takođe, sud nije obrazložio na koji način je utvrdilo da se inkriminacija odnosi konkretno na Aleksandra Vučića, odnosno u obrazloženju presude nije jasno da li okrivljeni Brkić poziva da se svrgne predsednik Republike ili predsednik Narodne skupštine ili obojica ili pak neki treći državni funkcioner. Uostalom, kako jezičkim i svakim drugim metodom tumačenja sud zaključuje da se mišljenje koje iznosi okrivljeni Brkić odnosi na Aleksandra Vučića, kada u postupku nije utvrđeno kako se zove majka predsednika Republike, a u izreci ožalbene presude se navodi da je okrivljeni pozivao da se svrgne "predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić", čije ime u kontekstu ulaska "u Skupštinu" okrivljeni nije bliže spomenuo, tj. opredelio? U ožalbenoj presudi se navodi da "po nalaženju suda nema potrebe tumačiti suštinu izgovorenih reči i rečenica... Te reči sud je razumeo onako kako su kazane - izgovorene", što samo po sebi upućuje na zaključak da je sud unapred, bez bilo kakve analize pojedinačnih dokaza i njihove međusobne veze doneo presudu kojom je okrivljenog proglasio krivim. Dakle, nije sud taj koji treba da "razume" reči okrivljenog Milovana Brkića, već valjda iste treba da razume taj famozni, neodređeni krug lica koje Brkić navodno "poziva" da svrgnu najviše državne organe i predstavnike tih organa. To što postupajući sudija pripisuje smisao i značaj reči okrivljenog Brkića na način koji subjektivno želi ili mora da čini, to ne znači ni da postoji namera na strani okrivljenog da izvrši krivično delo koje mu se stavljana teret, niti je takva namera nesporno dokazana u prvostepenom postupku - navodi se u žalbi advokata Ninića.

Svi branioci Milovana Brkića su u žalbama na presudu Višeg suda u Beogradu zahtevali da Apelacioni sud preinači presudu i oslobodi okrivljenog od odgovornosti za krivično delo iz čl. 309. stav 1 KZ-a, kao i da ukine meru pritvora. Presudu, kojom je Brkić osuđen na 14 meseci zatvora, treba ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene Krivičnog zakona i spornih odluka o krivičnoj sankciji i pritvoru.

Žalbu na prvostepenu presudu je uložila i tužiteljka Komnenović, nezadovoljna što sud nije prihvatio njen zahtev da Milovan Brkić bude osuđen na dve godine robije, koliko je tražila u optužnom predlogu.

- Sud je u konkretnom slučaju ispravno i potpuno utvrdio činjenično stanje kada je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da su se kod okrivljenog Milovana Brkića stekli svi bitni elementi krivičnog dela za koje je osuđen, ali je pogrešno doneo odluku o visini krivične sankcije, te nije pravilno odmerio kaznu zatvora u konkretnom slučaju. Naime, prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije sud je od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni odbranom tokom postupka doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, starosnu dob okrivljenog kao i narušeno zdravstveno stanje, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je reč o licu koje je do sada osuđivanog zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Tužilaštvo smatra da sud nije u dovoljnoj meri kao otežavajuću okolnost cenio raniju osuđivanost okrivljenog, obzirom da je okrviljeni osuđen presudom Višeg suda u Beogradu 2021, odnosno da je okrivljeni u kratkom vremenskom periodu izvršio još teže krivično delo, što ukazuje da navedena kazna nije u dovoljnoj meri uticala na okrivljenog da ubuduće ne čini krivična dela, pa bi se u cilju specijalne, ali i generalne prevencije okrivljenom morala izreći stoža kazna. Stoga, prelažemo da Apelacioni sud preinači presudu Višeg suda i okrivljenog Milovana Brkića osudi na kaznu zatvora u dužem trajanju - napisala je tužiteljka Ljiljana Komnenović u žalbi.

Što se tiče tužiteljke Komnenović, sudije Agatonovića i vrhovnog sudije Vučića, oni bi bili zadovoljni samo kad bi Brkić bio osuđen na smrt streljanjem, vešanjem, spaljivanjem ili kako god... To upućuje na činjenicu da će Milovan Brkić, bez obzira kakvu presudu donese Apelacioni sud, morati da nastavi borbu za oslobođenje Srbije od diktature Aleksandra Vučića i njegovih zločinačkih eskadrona iz policije, medija, pravosuđa i ostalih delova naprednjačke mafije. Zato, nema predaje! Nema predaje ni za Brkića, ni za Magazin Tabloid, ni za sve ostale građane željne slobode i pravde.

antrfile

Lompar: Državno nasilje

- Milovan Brkić se nalazi pod udarom režima, koji vrši nasilje nad njim zbog nečega što je izgovorio, što bi se moglo smatrati verbalno neukusnim i neprimerenim. Ja ne govorim tako, ali ako ćemo da prosuđujemo kako i šta govori neko, prvi koji bi trebalo da dođe pod udar bio bi predsednik države. On se izražava na način koji je za svaku osudu, i zbog položaja sa koga govori i zbog necivilizovanih manira. Državno nasilje nad Brkićem je proizvoljan akt, koji pokazuje nivo regresije u kome se nalazi naše društvo. Kad je, 1868. godine, ubijen knez Mihailo, digla se velika buka, s razlogom. Između ostalog, govorilo se o tome da su atentat inspisirali karađorđevićevci. Na to je reagovao Jovan Ristić, tada jedan od kraljevskih namesnika. (U namesništvu maloletnom knezu Milanu, pored Ristića, bili su Jovan Gavrilović i prvi nasmenik Milivoje Blaznavac.) Ristić je rekao da treba razlikovati ubice kneza Mihaila od kritičara njegove politike. Ubice treba da odgovaraju i da budu osuđeni, ali ne treba progoniti sve koji nisu bili zadovoljni režimom kneza Mihaila. Iako nisu bili zadovoljni, nisu hteli da ga ubiju, nego da ga smene s vlasti ili prinude na neke bolje sadržaje političkog života. Ovde imamo nešto slično. Uopšte se ne pravi razlika između onoga što neko kaže, njegove realne moći i toga da li je to što je rečeno primereno ili ne. Iako Milovan Brkić ne raspolaže nekom vojskom, drže ga u zatvoru četiri meseca. Nivo svesti od pre 150 godina danas postaje raritet - rekao je prof. dr Milo Lompar u intervjuu za You Tube kanal Slavija Info.

antrfile

Škoro: Brkić za primer

- Posle dva masakra početkom maja, Vučić je bio ozbiljno uzdrman. Uplašio se da, ne samo Milovanu Brkiću, već i mnogim drugima ne padne na pamet da krenu na njega. Odmah je reagovao, uhapsio je Brkića za primer. Opozicija se ogradila od Brkića, oni ne žele nasilje, hoće mirne promene... Ovaj slučaj je dokazao da ovde ne postoje nikakvi stavovi i principi. Može čovek da misli o Brkiću šta god hoće (i on sam se pobrinuo, svojim načinom ponašanja i rada, da ljudi misle o njemu šta god hoće), ali postoji, bre, nešto važnije od ličnih odnosa i afiniteta. Za to što je Brkić izgovorio i uradio ne sme da bude u zatvoru ni jedan jedini dan. Ne sme da bude mučen i maltretiran. Ne samo on, već nijedan građanin Srbije. To je suština. Svima mora da bude jasno da sutra svako može doći u istu poziciju, a onda -zašto bi ih neko branio - tvrdi Srđan Škoro, novinar i predsednik pokreta "Pobuna naroda".