Preko pune linije

Zbogom diktaturo, dobar dan tugo: koga će Vučić sa sobom da povede u slobodni pad

POVRATAK U KAMENO DOBA

Kukavička diktatura Aleksandra Vučića, sa mnogo ucenjenih podanika, sa onima koje će on ritualno žrtvovati i optužiti ih da su lagali, pljačkali, ubijali, zastrašivali, hapsili, prebijali i izluđivali one retke slobodne građane Srbije, nestaje velikom brzinom. Ali, da li će zaista „ti drugi" pristati da lažu za njega, da im on nije naredio da rade razna nepočinstva u ovoj zemlji? Mala je mogućnost. Velika većina je spremna momentalno da ga izda, prokaže i osveti mu se za teror koji su trpeli samo da bi imali radno mesto i platu, da bi preživeli strahotu besparice, gladi i poniženje. Međutim, oni najkrupniji saučesnici u pljački sa kojima je delio plen, poput vodećih „lidera" u regionu, gledaće da sačuvaju svoju kožu u svojim državama, na razne načine. Neki već danas tvrde da su se „slabo poznavali".

Nikola Vlahović

Džo Navaro je dvadeset pet godina radio za FBI kao specijalni agent za procenu ponašanja i kontrašpijunažu. Danas je jedan od vodećih svetskih eksperata za neverbalnu komunikaciju i savetnik najvećih multinacionalnih kompanija. Vanredni je profesor na Univerzitetu Sejnt Leo, a često drži predavanja i na Harvardskoj poslovnoj školi. Napisao je trinaest knjiga. „Šta nam svako telo govori" je njegovo najpoznatije delo, prevedeno na dvadeset devet jezika.

Pre par godina bavio se „neverbalnom komunikacijom" Aleksandra Vučića, srpskog diktatora, čijoj diktaturi je očito došao kraj. Naime, Navaro je utvrdio da se Aleksandar Vučić „grči" kad god mu neko postavi pitanje koje on lično nije „delegirao", te da njegovi pokreti govore o čoveku koji je u permanentom bekstvu od stvarnosti.

Kako to njegovo bekstvo izgleda u časovima kad više nema nikakvu odstupnicu i kad je u mraku koji je sam stvorio.

A, što je taj režimski mrak u Srbiju veći, to je ovom diktatoru kraj bliži. I on to zna pa je nedavno na svom Instagram nalogu, u jednom video snimku, izgovorio istu rečenicu koju je Slobodan Milošević izgovorio 2000. godine, kad mu je zaista došao kraj: „I ne ruše neki spolja Srbiju zbog Vučića, već ruše nekog Vučića zbog Srbije".

Skoro četvrt veka nakon pada Miloševića, kome su otkazali poslušnost vojska, Služba i dvorska svita, jer više nije bilo novca da ih izdržava, a krug pljačke se sveo na 300 ljudi oko njega, režimu Aleksandra Vučića dešava se nešto slično ali istovremeno i znatno drukčije. Naime, Vučićev najvažniji „proizvod", finansijska mafija, kriminalni „investitori", lokalne i regionalne kriminalne bande, te njemu srodni kriminalni režimi u neposrednom okruženju sa kojima je sarađivao, srušiće se zajedno sa njim. Pojedinačno ili svi zajedno i odmah nakon njegovog pada, svejedno.

Prvi koji može da računa na „slobodni pad" je svakako Milorad Dodik, primitivni autokrata predugo na čelu srpskog entiteta u BiH, koji je već odavno izgubio predstavu o realnom, zbog više stotina miliona evra (pojedine računice govore i čitavu milijardu) ličnog bogatstva koje je stekao pljačkom, nezakonitim radnjama, kršenjima svih zakona i Ustava.

Toliko imovine i novca, stekao je uglavnom uz ozbiljnu podršku režima Aleksandra Vučića, koji je izdašno, milionskim donacijama iz budžeta Republike Srbije, pomagao Dodikove poslove u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, a pre svega u Srbiji i nekim stranim državama. Njegovi „perači" novca u Sloveniji, Austriji, Češkoj, Mađarskoj i na mnogim drugim lokacijama na evropskom kontinentu, takođe su odlično zarađivali.

Novac koji se tu okretao, meri se milijardama, kroz razne investicije a najčešće „oko njih".

Iz najboljih izvora ovog magazina, Dragan Čović i Milorad Dodik, preko Aleksandra Vučića ostvarili su veze sa Ruskom Federacijom, iz ličnih interesa a ne iz nekih geostrateških i patriotskih/domovinskih kako su to uporno godinama predstavljali javnosti.

U prilog tome, izvori govore da je bivši šef ruske FSB, Nikolaj Patrušev, u jednom hotelu kod Trogira, 2018. godine imao susret sa Draganom Čovićem i jednim njegovim saradnikom. Čović je odmah nakon sastanka sa Rusima izdao „naputak" (uputstvo) za pripremu izborna kampanje u Bosni i Hercegovini, sa ciljem unutar-stranačkog rušenja tadašnjeg i sadašnjeg hrvatskog premijera Andreja Plenkovića. Razlog tom „raskolu" bio je klasičan sukob dvojice šefova HDZ-a, oko novca i uticaja.

Sa svoje strane, Ruska federacija je imala svoje interese pa je Čović sa Petruševim i još najmanje dvojicom obaveštajaca dogovorio tada sve o „jačanju veza grupacije političkih, privrednih i obaveštajnih službi iz Hrvatske, koje su povezane sa Ruskom Federacijom". Tu je posebno istaknuta firma PPD Zagreb koja je jedan od glavnih partnera ruskog Gasproma na Balkanu, a PPD je u poslovnim odnosima sa Aluminijem Mostar čiji je glavni korisnik Dragan Čović. Kada je početkom Alumini potpisivao ugovor sa Elektroprivredom BiH (gde udeo ima i kum AV, Nikola Petrović) a bankovne garancije im je odobrila ruska Sber Banka. Naravno, uz urgenciju Aleksandra Vučića iz Beograda i davanja „srpskih garancija" u ime viših ciljeva.

Patrušev je na tom sastanku zatražio i pojačavanje kampanje za treći entitet BiH (hrvatski), a jedan od zadataka koji je dobio Dragan Čović je bilo i formiranje predstavništava kantona koje kontroliše HDZ BiH. Mesec dana kasnije Dragan Čović je obavestio javnost da će pojedini kantoni (hrvatski u BiH) otvarati svoja predstavništva u inostranstvu.

Zbog političke paralize BiH, Ruska Federacija je i onda i danas na ideji da se taj problem reši trećim entitetom i federalizacijom BiH. Dodik i Čović, koji su dobili određenu finansijsku i političku podršku iz Moskve, pokušali su na svaki način da sa Ruskom Federacijom igraju „na duže staze". Da načelno prihvate tu ideju, a da suštinski iz Moskve što duže dobijaju finansijsku i političku podršku za to.

To je strategija koju im je ponudio Aleksandar Vučić, čija je taktika beskonačno razvlačenje ugovorenih poslova, bilo ekonomske ili političke prirode i proizvodnja navodnih prepreka na tom putu.

Tome je došao kraj. Ni velike imperije, poput Ruske Federacije ili Amerike, nisu više spremne da budu „medijum" za igre malih balkanskih diktatora.

Udarac koji će Vučić dobiti, prvo gubitkom Beograda, a onda i gubitkom potpune vlasti, direktno će koštati sve one koji su sa njim igrali „na veliko".

U martu mesecu 2024. godine, raspušten je Sabor Hrvatske, otvaraju se nove velike istrage od strane Evropskog tužioca u Zagrebu, HDZ je pred konačnim odlaskom sa političke scene kao „glavna stranka", a to znači da će i nekoliko srpskih (Vučićevih) multimilionera, upletenih u kriminalne poslove, doći na optuženičku klupu.

Javnost u Srbiji saznaće uskoro i ko su „veliki investitori" u Istri i Kvarneru, ko gradi i čijim novcem u Zagrebu, čemu služe pojedine konsultatntske agencije iz Slovenije, i kako je Aleksandar Vučić umislio da je „Bos", da je doslovno „Kum" balkanske mafije, a ustvari je njen potrčko.

Njegova „dvojna vlada" sa Miloradom Dodikom i njihovi zajednički finansijski interesi upleteni su doslovno u svaki veliki posao u regionu, pa „savez" Milorada Dodika i Dragana Čovića upletenih u neke poslove sa dugačkog spiska velikih infrastrukturnih objekata koji se grade ili će se graditi u Srbiji, a koje je najavio Vučić i koji treba da budu izgrađeni do maja 2027. godine kada počinje svetski spektakl, EXPO.

Radi se o novoj zgradi sajma, takozvanom nacionalnom fudbalskom stadionu, novoj železničkoj i autobuskoj stanici, prvoj liniji metroa, gasovodu, Prirodnjačkom muzeju, zgradi Filharmonije, akvarijumu, bulevarima u Beogradu, masovnoj obnovi fasada u gradovima Srbije. Pomenuti su i neki putevi i pruge.

Sasvim je jasno da je nemoguće sve to sagraditi i „doterati" za nešto više od tri godine. Ali, upravo zbog toga što će većina tih objekata biti nedovršena, mogućnosti ogromnog, do sada najvećeg pranja novca na evropskom kontinentu, otvorene su širom.

Na to računaju i Vučić, i Dodik i Čović, pa i Plenkovićeva finansijska mafija iz Hrvatske, slovenački „preduzetnici" skriveni iza niza beogradskih firmi, a uključeni su i svi postojeći mafijaški krugovi iz drugih krajeva regiona i iz inostranstva, pre svega iz Italije i Turske.

I dok se ovakve faraonske ideje nižu, srpski diktator ni nakon tri godine od obećanja da će beogradsko predgrađe Borča dobiti kanalizaciju, nije taj posao realizovao. Kao „glavni preduzimač" u Srbiji, bavi se samo onim investicijama u kojima ima mutne vode i krupnih riba sa kojima može da opljačka što više.

Jer, procenjenih 12 (dvanaest) milijardi evra ulaganja u EXPO u situaciji kada Srbija ima preko 100 milijardi evra, što javnog, što spoljnog duga, govori da će ova država u teškom bankrotu, nakon pomenutog projekta EXPO, ukoliko do njega dođe sa ovim režimom ili sa bilo kojom drugom vlašću, doživeti masovni građanski sukob ili opšti pomor usled potpune ekonomske paralize društva.

Aleksandar Vučić, Milorad Dodik, Dragan Čović, Andrej Plenković, kompletna vlada BiH Federacije, makedonski i crnogorski tajkuni i političari, Slovenija kao legitimna praonica „balkanskih karetla", te najbogatiji kosovski Albanci i njihovi narko-klanovi, čine jednu neformalnu lopovsku zajednicu koja „fingira" politički život, radi što sigurnije pozicije na terenima na kojima deluju. Jednostavnije rečeno: da se narod ne pobuni.

Vučić i Dodik su uporno (i bezuspešno) pokušavali da obmanu Rusku federaciju od koje su očekivali silne milijarde i pljačkali EU fondove, a svi ostali su igrali istu igru, uglavnom evroatlanskom imperijom, manje sa Rusom Federacijom.

Da je sve baš tako govori i podatak da Dodikova vlada u Banjaluci nije dobila nijedan ruski kredit do danas, osim investicija u rafineriji nafte u Bosanskom Brodu (RS), ali to su ulaganja u imovinu Ruske Federacije (jer je ta Rafinerija u vlasništvu RF).

Sa Vučićem su veliki kapitalni poslovi sa Rusijom prekinuti nakon što ovaj diktator nije pristao na rusku kontrolu i superkontrolu njihovih investicija i načina trošenja njihovih namenskih kredita.

Iz Rusije u BiH entitet Republika Srpska, nikada nije stigao ni „veliki" ni „mali" kredit, koje još 2015. godine, nakon Dodikove posete Moskvi i sastanka sa Putinom, najavljivala Vučićeva propaganda. Tako je ostalo sve do uvođenje EU sankcija Rusiji, kad su sve banke u BiH pod okriljem zapadnih zemalja, prekinule transakcije sa RF, čime su suspendovani svi načini da se to uradi preko posrednika iz drugih zemalja.

Međutim, Vučić je još davne 2013. godine, u velikom intervjuu za sarajevski dnevni list „Avaz", najavio „posredovanje" kod prestolonaslednika Ujedinjenih Arapskih Emirata u cilju uspostavljanja poslovne saradnje sa Bosnom i Hercegovinom. To se ubrzo i ostvarilo, jer je, ne samo iz UAE, već iz konkurentskih feudalnih familija, poput one iz Katara, počela trka ko će da kupi što više nekretnina u „evropskoj BiH". Bio je to početak velike igre koju je anglo-američka obaveštajna zajednica preko „poslušnog Aleka", odlučila da realizije: milijarde iz arapskih zemalja, zavisnost od Zapada, jednako dalje od Rusije.

Ovu strategiju Vučić je na svaki način iskoristio za potrebe ojačavanja svoje diktature u Srbiji, za formiranje svoje parapolicije i stranačke paravojske, za kupovinu skoro svakog medija u Srbiji i za masovnu superkontrolu svakog pojedinca u državi-zatvoru koju je stvorio.

Vučić, Dodik, Čović, pa i Plenković, ostvarivali su preko evropskih „narodnjačkih" partija godinama svoju „političku i ekonomsku stabilnost", a zapravo su dobili odrešene ruke da pljačkaju za interese evropskih finansijskih oligarhija.

Generalni sekretar Slobodarske stranke Austrije (FPÖ) Mihael Šnedlic, imao bi o tome dugo da priča na nekom poštenog suđenju. Pre svega o spisku 65 firmi koje su u vlasništvu ili pod kontrolom Milorada Dodika, a koje je vlada SAD stavila „pod sankcije", u koordinaciji svojih i srpskih službi (koje su bile prinuđene da „podnesu račune" o Dodikovim poslovima).

Jer, Dodik je vlasnik "Galens Invest", ima najveću i najluksuzniju zgradu u centru Novog Sada (koju zovu "Dodikovka") a ta njegova firma je u Srbiji izgradila na desetine objekata u vrednosti od više stotina miliona evra.

Prema saznanjima izvora ovog magazina, Dodik je imao i posla „preko trećih lica" i sa sinom Džordža Soroša, Aleksandrom Sorošem, o čemu je svojevremeno spekulisao i ugledni američki New York Times. Uvođenjem američkih sankcija, pokušao je upravo preko Aleksandra Soroša da ostvari bilo kakav „izlaz" ali je ljubazno odbijen. Naime, FBI je već vodio razgovore sa mlađim Sorošem oko njegovih gostovanja u Beogradu, pa se saznalo u diplomatskim krugovima da je ona druga agencija (CIA) imala svoje planove oko tih kontakata. I tu se priča između Soroša i balkanskog diktatora Aleksandra Vučića (plus Dodik) završava.

U junu mesecu 2021. godine, podsetimo, Aleksandar Vučić je dobio od vlade iz Vašingtona otvorenu pretnju (u vidu Proklamacije) da će biti podvrgnut sankcijama (to je do današnjeg dana ostalo kao otvorena mogućnost). U vašingtonskom internom žargonu ta Proklamacija se naziva „nema utočišta" - „no safe haven policy". Preciznije: nema utočišta za Aleksandra Vučića!

SAD zajedno sa Evropskom unijom otvoreno pokušavaju da „ruski uticaj" i kineske investicije u Srbiji i regionu zaustave. Taj posao na Balkanu im je potpuno promašen i uzaludan. Ali, cenu će platiti njihova „korisna budala", Aleksandar Vučić, koji je u pokušaju da izgira i Ruse i Kineze, došao do toga da je u toku njegovo smaknuće sa vlasti.

Međutim, to što će diktator da ispašta, logičan je sled stvari, ali su posledice za Srbiju takve da je postala kineska provincija, a invazija turskih „investitora" kojima je Vučić širom otvorio vrata, ubrzo će Srbiju vratiti u ono što se danas zove „neoosmanizam", ovaj put prvo ekonomski, a onda i svaki drugi.

Paralelno sa Vučićem, sa scene verovatno odlazi i kompletan vrh dosadašnje vlade R. Hrvatske, a kad neki od njih budu ubrzo procesuirani, onda će se saznati i svi poslovi koje su Vučićevi kumovi i poslovni partneri radili u Hrvatskoj, mimo zakona, procedura, mimo znanja javnosti i na štetu građana obe države, i Srbije i Hrvatske.

Ima tu i „naslednika dinastije", pa se zabavljaju po Hrvatskoj. Braća Uroš i Miloš Panić, sinovi nekadašnjeg Šešeljevog „bodi garda", Petra Panića i kumovi Aleksandra Vučića, danima su navdono bežali istražnim organima, navodno je za njima raspisana poternica, jer su osumnjičeni da su bili na čelu organizovanog lanca prostitucije. Pravdalo se nepostojeće srpsko tužilaštvo da su im ova dvojica „utekli" samo nekoliko sati pre početka akcije hapšenja, te da im se od tada tada „gubi svaki trag".

Onda su im se Panići narugali, poslali im „pozdrav iz Hrvatske", gde ih je Vučić lično poslao, na „skrb" HDZ policiji. Naime, Panići u Opatiji gde imaju svog „službenog pobratima" zahvaljujući utabanim stazama zemunskog klana, i prisnim poslovnim vezama.

Međutim, oni su tek „sitna riba" u odnosu na ozbiljne, krupne srpske mafijaše iz najbližeg Vučićevog okruženja, koji su nabavljali hrvatska dokumenta ili su slobodno šetali po Hrvatskoj. Ko u Beogradu prodaje hrvatske pasoše za 15 hiljada evra, sigurno zna Vučićeva privatizovana Služba. Pre izvesnog vremena je 30 osoba uhapšeno u Hrvatskoj jer je „neko u Beogradu sa visoke pozicije" obezbedio pasoše za više od 1.000 kriminalaca iz Srbije, među kojima su bili pripadnici „kriminalne zajednice", odlično poznate Aleksandru Vučiću, kao što je i on njima odlično poznat.

Zadnjeg dana februara meseca 2024. godine, u kancelariji glavnog istražitelja novčanih tokova Centralne evropske banke u Frankfurtu, sastavljen je interni dokument u kome je neformalno (za sada) pokrenuta istraga svih investicija, fondova, kredita i drugih „proizvoda" sa kojima je režim Aleksandra Vučića u Srbiji imao posla. Uprkos tome što je predsednica Centralne evropske banke Kristina Lagard bila sve do sada iz političkih interesa EU bila tolerantna prema načinu na koji Vučić koristi ta sredstva (a i sama je korumpirana!), Federalne rezerve SAD i centralna banka SAD, prikupljaju svaki detalj o njegovom „poslovanju" na Balkanu i šire u regionu i u svetu, pre svega zbog informacije koju je FBI dostavio ECB, da je diktator u Beogradu, „prešao sve granice" te da je novac od ilegalne prodaje iranske nafte završio u fondovima koji će biti korišteni radi opstanka A.Vučića na vlasti do završetka EXPO 2027. godine.

Mada sama informacije deluje prilično nerealno u okolnostima kad Iran ima sankcije, a Vučić je pod stalnim „monitoringom" svojih poslodavaca iz anglo-američkih službi, postoji i ona druga velika sila, Kina, koja na volšebne načine može ovako nešto da izvede preko svojih globalnih veza.

Informaciju o ovom internom dokumentu pokušali su da provere i izvori ovog magazina, pa je sad sasvim izvesno da taj dokument postoji, da se tiče režima Aleksandra Vučića i da je reč o kontroli miliona iz raznih izvora koji dolaze u ruke njegovog režima.

Međutim, i ruska vlada i FSB, koji su „prećutali" ne tako davno uzimanje dela teritorije Jermenije od strane Azerbejdžana, znaju da je oružje koje je režim Aleksandra Vučića tada isporučio jednoj strani (Jermeniji), izazvalo jedan protest od strane vlade u Bakuu (Azerbejdžan). Naime, zvanični Azerbejdžan, a Vučić se hvali prijateljstvom sa tom zemljom, tražio je objašnjenje od Srbije zašto je srpsko oružje upotrebljeno protiv Azerbejdžana tokom sukoba u Tovuzu (o tome postoji izveštaj agencije Interfaks-Azerbejdžan). Za čije interese je Vučić to uradio?

U periodu od 2013. do 2018. godine, Azerbejdžan i Srbija potpisali su deklaracije o strateškom partnerstvu i o planu o zajedničkim akcijama u okviru strateškog partnerstva. U tim dokumentima, Baku i Beograd priznaju teritorijalni integritet dve zemlje. Takođe, saradnja između strana potpisnica u domenu bezbednosti i odbrane prepoznata je kao jedan od prioriteta.

Vlada Srbije je u vezi ovoga sastavila jedan neubedljiv odgovor u kome piše da je "oružje u Jermeniju izvezla jedna privatna kompanija čije ime ne sme da iznosi u javnost, te da vrednost robe ne iznosi više od milion eura, a transportovana je iz Srbije u dve ture".

Kad razuman čovek pročita ovakav odgovor, postaje mu jasno zbog čega Centralna evropska banka u Frankfurtu istražuje Vučićev režim, odnosno, tokove novca i „poslova" toga režima. I onda sasvim realno zvuči i taj „interni dokument"

Jedno je sigurno: padom Aleksandra Vučića, srušiće se i jedna čitava regionalna kriminalna piramida, a treba verovati da će i oni koji se budu razbežali širom sveta biti pohvatani, kako bi „otpevali" sve što znaju o samozvanom „šefu" svih kriminalnih klanova u Srbiji i oko nje, koji ovih dana tvrdi pred dvadeset TV kamera da „nema ni dinara u džepu" i da je najsiromašniji predsednik jedne države.

Da se on pitao, još neku godinu, Srbija bi se vratila u kameno doba. A, dobrim delom (u kulturološkom smislu) i jeste.