Su(lu)dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (288)

PROKLETE AVLIJE ZEMLJE SRBIJE

Organizovana kriminalna grupa hara Ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruje kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima, i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela

Vladimir Molotok

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, udaraju se temelji politike koja će potpuno razoriti Srbiju. Ministarstvo pravde je okupirano, zatvori su pretvoreni u kazamate, podjarmljena su tužilaštva i sudovi.

Na čelo Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) Milan Stevović je došao u oktobru 2012. Pre toga je bio nezapaženi advokat u Požegi, a još ranije, po korupciji poznati sudija tamošnjeg Opštinskog suda. U advokaturu je i pobegao upravo da bi izbegao krivični postupak za primanje mita.

Za samo godinu dana službovanja u UIKS-u Stevović je uspeo da stekne čak dva stana u prestonici. Jedan od pomenutih stanova nalazi u ulici Marka Oreškovića broj 58, na području beogradske opštine Zvezdara, u prizemlju višespratnice, dok je drugi u ulici Zmaj Jovina broj 5, na opštini Stari Grad. Stan na Zvezdari Stevović ređe koristi, odnosno on mu služi za posebne namene.

Zato se i desilo da direktor UIKS-a čak četiri dana nije znao da mu je taj stan obijen. Za sada nepoznati počinioci su u periodu između 3. i 7. aprila te godine veoma vešto ušli, ništa nisu ni razbili ni polomili, a obijeno prozorsko krilo su čak uredno spustili na pod sobe. Iz stana ništa nije izneto, niti je izvršena veća premetačina. Otvorena je samo jedna fioka iz koje je izvađena prazna kutija za ručni sat i ostavljena na stolu.

Na jeziku podzemlja ovo je više nego jasna poruka: „Stevoviću, vreme ti ističe."

Ko je i zašto upozorio direktora Uprave za izvršenje još nije poznato nikome, osim Stevoviću, koji odlično zna kod koga se u podzemlju i zašto zadužio, a da dug još nije vratio. Poštenim radom, svakako, nije mogao da stekne dva stana u Beogradu, za samo godinu dana.

Čim je zaseo u fotelju direktora Uprave, Stevović se vešto uključio u već postojeću i razrađenu kriminalnu grupu u Ministarstvu pravde.

Upravnik Okružnog zatvora u Beogradu je Zvonko Grulović, koji je na ovu funkciju postavljen 4. septembra 2009. godine, nakon odlaska sa tog položaja upravnika Miroslava Micića, kome je gospodin Grulović bio zamenik. Već 15 godina Grulović je na čelu najozloglašenijeg istražnog zatvora u Evropi!

Zaposleni u zatvoru tvrde da je nesmenjivi upravnik na ovom položaju, zahvaljujući uticaju Suzane Vasiljević, ''medijskog savetnika'' Aleksandra Vučića, koja je i drugarica sa Tijanom Grulović! On će iz zatvora otići u penziju, čim Vučićev kartel bude doveden u ovaj zatvor. Stanje međuljudskih odnosa u ovoj ustanovi su pred pucanjem. Zaposleni će početi da pucaju jedni na druge, a to tvrde stražari koji posećuju glavnog urednika Milovana Brkića, kojeg su čuvali nekoliko meseci.

Upravnik zatvorske bolnice je dr Dragoljub Paunović, koga je na ovaj položaj postavila supruga tadašnjeg načelnika Milana Stevovića, koja je sa Paunovićem održavala intimne odnose. Upravnik dr Paunović je pulmolog, koji istovremeno radi u tri privatne specijalističke ordinacije. Svaki pregled naplaćuje po 7.000 dinara! Oni koji imaju novca i bližnje u zatvorskoj bolnici, zakažu pregled, kažu da se oni dobro osećaju, ali se plaše za život svojih rođaka. Ostave po nekoliko stotina evrića, pa dođu opet na ''kontrolni pregled''. Jer u bolnici kojom rukovodi ovaj oholi čovek, umire se u teškim mukama. U bolnici je upravnik zaposlio bratanca, lekara i još nekoliko medicinskih sestara iz rodnog Prijepolja.

Upravnik Paunović je uhvaćen u preprodaji lekova, u krađi hrane i drugih potrepština za pritvorena lica, ali je još na slobodi, je je nezgodan svedok!

Smrt Milorada Nikolića iz Crvenke koja se desila u Specijalnoj bolnici KPZ u Beogradu, morala bi svakoga u Srbiji da zabrine, uplaši i na kraju razbesni. Jer, pokojni Nikolić je dospeo u zatvor samo zato jer je komšiji poslao tri SMS poruke u kojim je pomenut Aleksandar Vučić i njegov miljenik Nebojša Stefanović-Slina. Bilo je to dovoljno da ga revnosna ubilačka mašinerija režimskog pravosuđa likvidira.

Beogradski advokat Feđa Dimović uputio je tim povodom cirkularno pismo medijima. Bio je prinuđen, jer je to jedini način da javnosti skrene pažnju na smrt svog klijenta, koji je život okončao u Specijalnoj bolnici KPZ u Beogradu, u Bačvanskoj ulici 14.

''...Dana 14.06.2017. god. u 08,30 časova u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu preminuo je moj branjenik Milorad Nikolić iz Crvenke, pod još uvek ne razjašnjenim okolnostima. Milorad je pred Osnovnim sudom u Vrbasu bio optužen da je tokom novembra i decembra 2016. godine slanjem SMS poruka na mobilni telefon svog poznanika Danka Batanića, po zanimanju majstora za grejanje, iz Crvenke, ugrozio sigurnost predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

Predmetne poruke koje je moj branjenik poslao su bile političke prirode, kojima je on izrazio svoj lični stav o aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji. Njima ni na koji način nije mogla biti ugrožena bezbednost najviših nosilaca državne vlasti, pre svega jer iste nikada nisu javno objavljene, niti na bilo koji drugi način saznate od strane aktuelnog predsednika i ministra unutrašnjih poslova. Dokaz tome je da Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu nije ni predložilo saslušanje Vučića i Stefanovića.

Bez obzira na napred navedeno, okr. Milorad Nikolić je dana 14.12.2016. god. lišen slobode od strane policijskih službenika PS Kula, nakon čega mu je dana 15.12.2016. god. određen pritvor od strane sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Vrbasu Snežane Popović, da bi dana 21.12.2016. god. po naredbi OJT u Vrbasu bio ekspresno prebačen u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, gde je i danas preminuo.

'Veštačenjem' od strane psihijatra i psihologa, još ekspresnije, dana 28.12.2016.god. utvrđeno je da okr. Milorad Nikolić boluje od paranoidne shizofrenije i da postoji opasnost da će ponoviti slična ili teža krivična dela. Napominjem da je moj branjenik bio neosuđivano lice, da za svojih 45 godina života nikada ranije nije bio lečen od bilo koje vrste duševne bolesti, da nikada nije bio sklon agresivnom ili bilo kakvom drugom neprimerenom ponašanju. Sasvim suprotno, moj branjenik je bio profesionalni sportista, uzoran građanin, dobar hrišćanin i pravoslavac, a pre svega dobar čovek, koji nikada u životu nije ni mrava zgazio.

Prvo reaguje javni tužilac Branislav Lepotić. On je dužnik Zagorke Dolovac, koja je u drugom mandatu Javnog tužioca Srbije. Ona je 19. januara prošle godine imenovala gospodina Lepotića za vršioca funkcije tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu.

''Neobična je odluka da se u OJT Vrbas za v.f. tužioca postavi Branislav Lepotić, koji je konkurisao za tužioca u osnovnim tužilaštvima u Bečeju i Bačkoj Palanci, ali ga Vlada, iako je bio prvi na rang-listi, nije predložila Skupštini Srbije'', saopštilo je Udruženje javnih tužilaca.

Nije Vlada, ali jeste Zagorka Dolovac. Dugovi se moraju vraćati. Pseća vernost da se služi vlasti stupa na scenu i zamenica Osnovnog javnog tužioca Jasmina Đurović stavlja predlog da se Nikoliću odredi pritvor, a odmah to prihvata sudija za prethodni postupak osnovnog suda u Vrbasu Snežana Popović.

Na čelu vrbaškog suda je sudija Vesna Zeković Marković, i Nikolić je u mašini za mlevenje mesa. Vrbas je odvratan grad. Njime vladaju crnogorski klanovi od kojih se teško živi. Oni gaze sve pred sobom. Iz Vrbasa i Crvenke su u Beograd došli mnogi političari koji su nam došli glave. Nikolićevu glavu je uzela organizovana kriminalna grupa.

Umesto da pritvorenog Nikolića optuži, zamenica javnog tužioca Jasmina Đurović izdaje naredbu za veštačenjem i upućuje Nikolića u zatvorsku bolnicu u Beogradu, da se utvrdi njegova sposobnost ''da shvati značaj svojih postupaka''. Jer zamenica tužioca i sudija smatraju da samo lud čovek može da pomisli da uzme u usta Vučićevo ime i njegovog seiza Nebojšu Stefanovića zvanog Neša Slina.

Lekari u zatvorskoj bolnici su bili duševni, pa su za samo tri dana utvrdili da je Nikolić duševni bolesnik, koji nije svestan svojih postupaka, da je opasan po okolinu, da može da ugrozi život drugih ljudi i da ponovi krivično delo.

Samo 15 dana ranije, Milorad Nikolić je upravljao kamionom, radeći u firmi svoga brata, imao je saobraćajne dozvole, koje je dobio na osnovu lekarskih pregleda. Ali, od kada je pomenuo ime Vučića, odmah je ''poludeo'', zaključili su lekari.

I već 4. januara, 2017. godine, zamenica tužioca Jasmina Đurović podnosi Osnovnom sudu u Vrbasu predlog za ''izricanjem mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi''. Tri poruke su bile dovoljne da Nikolića odvedu u smrt.

Predmet u vrbaškom sudu dodeljen je sudiji Jeleni Kovačević, koja je iz Odžaka.

Na suđenje, Milorad Nikolić nije pozvan. Na suđenju pred sudijom Kovačević, veštak iz Beograda je saopštila da Nikolić jeste bolestan, ali da može da se leči na slobodi i da nije opasan po okolinu, da se njegovo zdravstveno stanje dosta popravilo!

Šokirana, zamenica tužioca traži super veštačenje, koje Nikolić neće dočekati. Od 22. februara, pa do Nikolićevog ubistva, vođena je korespodencija između sudije Jelene Kovačević, predsednika Odbora za sudsko-medicinska veštačenja profesora dr Dragana Draškovića i predsednice suda Vesne Zeković Marković.

Upravnik Bolnice dr Dragoljub Paunović je doveden kao pulmolog, sa mesta direktora Gradskog zavoda za plućne bolesti za upravnika Zatvorske bolnice. Dovela ga je na ovo mesto supruga tadašnjeg direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milana Stevovića. Njih dvoje su često zajedno, a Milan je iz Vučićevog toplog korpusa. Zato i nisu isključene priče insajdera Magazina Tabloid da je Milan Nikolić, odmah po dovođenju, stavljen na eksperimentalno lečenje neispitanim lekovima, od kojih je i umro.

"Mislim da je za smrt gospodina Nikolića i za mučenje osuđenih i pritvorenih lica smeštenih u bolnicu kriv upravnik Paunović, jedan oholi čovek, koji stalno ističe da on nije samo lekar, i već i čovek koji je odgovoran pred vlastima za sprovođenje politike!'' - smatra insajder Magazina Tabloida.

Reagujući na vest o smrti Nikolića, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija stao je u odbranu dr Paunovića, koji teši njegovu ženu, tvrdnjom da je Milorad umro prirodnom smrću, od embolije pluća. Bolesti koju leči dr Paunović!

Oglasio se i Aleksandar Vučić tvrdnjom da je Nikolić umro prirodnom smrću! Kako on to zna, kada rezultati obdukcije nisu poznati, a toksikološke analize će biti urađene tek za 6 meseci, kako je rodbini saopšteno.

Podsećamo da je i čuvar u Savamali, koji je bio vezan za vreme rušenja objekata, prinudno odveden na VMA i da je umro posle tri dana "od prehlade". Očigledno je da su ga umrli, kao nezgodnog svedoka. Možda je i Nikolić usmrćen, kao opomena drugima, da se Vučićevo ime ne sme pominjati na društvenim mrežama.

Srpsko pravosuđe služi da sprovede kroz protokol i proceduru građane koji se drznu da o Vučiću napišu ono što misle.

Iz spisa predmeta koji se nalazi na portalu Osnovnog suda u Vrbasu, vidi se da je uprava Okružnog zatvora u Somboru obaveštavala više puta sud da je okrivljenom istekao pritvor. Umesto da ga puste na slobodu, uprava je obaveštavala sud, koji je sa zakašnjenjem donosio rešenja o produženju pritvora, antidatirajući ih. Zatvor je u obavezi da čuva pritvorenika do vremena koje je određeno u rešenju, a potom je u obavezi da ga pusti na slobodu.

Da li je sud želeo na ovaj način da se oslobodi Nikolića, njegovim puštanjem na slobodu, a revnosni upravnik je bio tu da ih spreči?!

Načelnica Zdravstvene službe zatvorske bolnice u Beogradu je dr Olivera Matijašević, specijalista interne medicine i specijalista kardiologije, koje zvanje je stekla 2022. godine. Pobegla je iz Doma zdravlja Palilula, zbog terora još uvek direktora dr Aleksandra Stojanovića, lekara bez diplome, ali miljenika SNS-a.

Zamenik upravnika zatvorske bolnice je Milan Pavlović sa debelim kriminalnim dosijeom, koji ćemo pokušati da opišemo.

DOS-ova vlast je posle petooktobarskog puča ukinula odredbe zakona o „Centru za procenu ličnosti", a započetu, a nedovršenu zgradu u Padinskoj Skeli, prenamenila u novi zatvor. Razlog za ukidanje Centra bila je želja vlastodržaca da ne dozvole konkurenciju u inače veoma unosnom poslu trgovine osuđeničkim beneficijama i, posebno, uslovnog otpuštanja iz zatvora.

Upravo je to jedan od najvažnijih razloga zbog kojih u „Pentagonu" sve češće dolazi do ubistava između osuđenika, ali i do drugih sukoba o kojima se u medijima ne izveštava. „Ovo ti nije hotel, da biraš sa kim ćeš u sobu" je rečenica koju je tadašnja načelnica prevaspitne službe Daliborka Kujačić prenela na svoje potčinjene da je osuđenim licima ponavljaju kao papagaji.

Osuđenik koji stigne u „Novu Skelu", ima dovoljno para i zna kome da se obrati (u principu jedino upravniku Pavloviću, zapovedniku Đujiću ili načelnici Kujačić) može da bira ne samo u kojoj će sobi da bude, već i sa kim. Isti tokom dugogodišnje robije može i da menja cimere. Takvima je sve dozvoljeno, a oni bez para moraju da trpe i ćute.

Osuđenici koji nemaju para moraju da borave u sobama i sa osobama koje im odrede tadašnja vladarska trojka Pavlović-Đujić-Kujačić.

Smrt dvojice osuđenika primorala je Ministarstvo pravde da razmesti ovu trojku. Ali, na bolja mesta. Upravnik Milan Pavlović je upućen za zamenika upravnika zatvorske bolnice u Bačvanskoj, Daliborka Kujačić je poslata u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, da sa te pozicije se napije krvi onima na koje se upre prst, a zapovednik straže Dalibor Đujić je postavljen za načelnika službe obezbeđenja novog zatvora u Pančevu!

Osuđenik Zoran Marković, koji je izdržavao kaznu u novoj Skeli, zadavio je cimera i sada se nalazi u Bolnici u Bačvanskoj. Upravnik Pavlović je krenuo za njim, jer je Marković tvrdio da je sobnog cimera zadavio po nalogu upravnika Pavlovića.

Danas se na čelu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nalazi Dejan Carević, bivši pripadnik zloglasnog Šestog odeljenja Državne bezbednosti iz vremena kad je Vučić bio ministar u crno-crvenoj vladi Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja.

Gde su stali 5. oktobra 2000, Vučić i Carević su nastavili 1. septembra 2012. godine. Po dolasku naprednjačkog kartela na vlast, Vučić je na državne funkcije vratio kadrove s kojima je sprovodio teror za svog radikalskog staža. Carevića nije mogao da vrati u BIA, ali postavio ga je na mesto šefa kabineta ministra pravde Nikole Selakovića. To je izazvalo revolt članova porodica žrtava Šestog odeljenja DB-a.

- Vest o postavljanju Dejana Carevića u Ministarstvo pravde je mučna i odvratna i dokazuje da su se svi oni koji su učestvovali u vlasti za vreme Miloševićevog režima vratili i da im je cilj da zataškaju ubistva. Počela je revizija i vraćanje bivših i ne bi me začudilo kad bi na red došlo i pomilovanje za ubice premijera Zorana Đinđića. Postavljanje Carevića, koji je bio pripadnik DB-a u najgore vreme političkih ubistava, izaziva ogorčenje i bes. Ova zemlja ne može ući u red civilizovanih zemalja sve dok se ne reše i ne dobiju sudski epilog ubistava Slavka Ćuruvije, sudije Nebojše Simeunovića, Dade Vujasinović... - rekao je tim povodom Jovo Ćuruvija, brat ubijenog vlasnika Dnevnog telegrafa.

Slavko Ćuruvija je ubijen sa 18 metaka, a sudija Nebojša Simeunović je, pred petooktobarsku promenu vlasti, ubijen i bačen u Dunav. Jelena Simeunović je tvrdila da se "odavno zna ko je u privatnom zatvoru mučio i ubio" njenog brata i ko ga je bacio u reku, misleći na Caravića.

Po odlasku iz DB-a, posle pada crno-crvene vlasti, Carević je jedno vreme bio šef Sektora za kontrolu u Carini. Mediji su izveštavali da je odatle sklonjen zbog loših rezultata i afere koja je otvorena kad je počelo suđenje tzv. carinskoj mafiji. Sredinom 2006. godine Careviću je zapaljen džip u Dubrovniku. Carević je pre nekoliko godina bio postavljen na funkciju zamenika upravnika zatvora u Sremskoj Mitrovici. Upravnik je bio, a to je i danas, Aleksandar Alimpić, Carevićev kolega iz DB-a.

Zaposleni u KPZ Sremska Mitrovica, u kojem kaznu izdržavaju i strani državljani, preko sindikata, pokušavaju da ograniče vlast i nasilje pomenutog Aleksandra Alimpića, koga u svemu podržava njegov kolega Dejan Carević, sa pozicije direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Sindikat zaposlenih u KPZ Sremska Mitrovica zastupa poznati advokat Ivan Ninić, ali je Vučićeva mafija u pravosuđu toliko povezana, da ih samo prepadni vod može sprečiti u daljem vršenju nasilja i zločina.

Upravnicima zatvora, za Vučićeve vladavine, mandati nisu vremenski ograničeni. Važno je samo da su ološ koji izvršava njegove naredbe.

Bivši policajac, član gradskog odbora SNS i jedan od korumpiranijih ljudi u Kazneno - popravnom zavodu Zabela je sadašnji upravnik Dejan Novaković - Zili. Na službi u ovom zatvoru bio je i ranije, ali kao zamenik upravnika. U Izvršenje je došao iz požarevačke policije, gde je bio nezapaženi inspektor. Upućeni dobro znaju da je Defektološki fakultet u Beogradu završio zahvaljujući porodičnim vezama, a da pre toga nije uspevao ni običan izveštaj da napiše. Postdiplomske studije je završio zahvaljujući poklonu koji je dao profesoru (vrednoj umetničkoj slici, prim. aut.), koji je pod sumnjivim okolnostima stekao diplomu fakulteta, pa i titule magistra i doktora nauka. A sve to od kada je postao upravnik zatvora.

U čvrstoj vezi je sa požarevačkim tajkunima, pušta kosu zbog imidža i u slobodno vreme piše pesme, a kupio je plac u Ramu pored Dunava i napravio vilu sa bazenom. Oduvek je bilo problema u Kazneno - popravnom zatvoru u Požarevcu, ali otkako je na čelo došao Dejan Novaković, nikad gora situacija nije bila u zatvoru, kako kažu, neki zatvorenici, pravi javašluk je u zatvoru.

Upravnik Novaković je glavni čovek za zapošljavanje, navodno uzima novac za zapošljavanje, jer retko ko je mogao da se zaposli u upravi zatvora, a da nije častio upravnika, preko svog kurira i ličnog vozača Nenada Popovića - Popa, koji obavlja sve poslove za svog upravnika.

Menjali su se upravnici u Zabeli, ali niko nije bio ovako korumpiran kao sadašnji upravnik, zapravo jedan od primera je kada da mu je Zoran Milojević Zelja, poklonio roleks sat od 12 hiljada evra da bi njegov sin imao privilegije u zatvoru da izlazi na vikende kad hoće i da ima povoljniji tretman.

Umesto da rade moralni i pošteni ljudi sa čistom biografijom, u zatvoru se zapošljavaju kojekakvi nasilnici sa prljavim biografijama.

U restoranu Preporod, zahvaljujući upravniku Novakoviću, organizuju se žurke, skuplja se tajkunska - kriminogena požarevačka elita na čelu sa kontroverznim biznismenom Draganom Krstićem koji je u veoma bliskim odnosima sa upravnikom Novakovićem. Od kada je na njegovom čelu, požarevačka policija pomno prati njegove kriminalne aktivnosti, kojih se gade i tužioci i sudije iz ovog grada. Čekaju da ga izvedu pred sud i vrate u zatvor, ali sa bukagijama na rukama.

Uslovi života i lečenja osuđenika zavise od dobre volje upravnika Dejana Novakovića.

Upravnik Okružnog zatvora u Leskovcu je Stojčić Ivica iz Prokuplja. Upravnik kazneno popravnog zavoda u Nišu je Cvijetin Đorđić.

Padom Vučićeve diktature, treba smeniti sve rukovodioce Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i svih zatvora u zemlji. I ispitati sve smrti osuđenika, sva nasilja i pljačke koje su izvršene od strane upravnika zatvora i funkcionera u Ministarstvu pravde.

Žrtve traže da budu osvećene.