Bankrot
Ko će da plati demokratske dugove i
nadoknadi pljačku obavljenu preko šabačkog "Interkopa"?
Anđeli čuvari sa bradom
Preduzeće Inter-kop iz Šapca je pod
zaštitom nekadašnje vlasti ojadilo banke za oko 50 miliona evra, ostalo dužno kooperantima
i iz državnog budžeta pokralo desetine miliona evra. Novac je najvećim delom
otišao bivšem vrhu Demokratske stranke i Dušanu Petroviću, ali ni nova vlast ne
pokazuje interes da rasvetli ovu aferu. Novi vlastodršci se iz ovog slučaja uče
kako se lagodno kradu pare, a narod plaća njihovo "školovanje".
Inter-kop je sa sobom, u stečaj, povukao još najmanje dvadeset šabačkih
preduzeća, i ostavio bez posla još najmanje dve hiljade radnika
major Goran Mitrović
Preduzeće Inter-kop osnovano je 1991.
godine i registrovano na adresi Beogradski put BB, naselje Mišar u Šapcu. Po konsolidovanom
finansijskom izveštaju za 2011. godinu ono je ostvarilo čist dobitak od
178.645.000 dinara i zapošljavalo 1.264 radnika. Po izveštaju Ministarstva
građevinarstva i urbanizma od početka septembra 2012. Inter-kop je bio u
blokadi za 2,5 milijardi dinara. Kratak je put od milijardera do prosjaka, bar
u Srbiji i bar za one koji svoj uspeh duguju političarima na vlasti.
Po izveštaju Agencije za privredne registre
(APR) jedini vlasnik Inter-kopa sa uplaćenim novčanim kapitalom od 150.602,41
dinara na dan 17. januara 2005. jeste Rade Nikolić, dok je direktor Savo
Krunić. U Nadzornom odboru su Sanja Nikolić i Aleksandar Stanović.
Dobro obavešteni, međutim, tvrde da
iza Inter-kopa faktički stoji Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma MB i
nezasiti tajkun iz Šapca. Takođe, tvrdi se da je projekat Inter-kop osmislio Dušan
Petrović, nekadašnji ministar pravde, pa poljoprivrede, takođe iz Šapca.
Upravo zbog bliskosti ovog političara, kome je u poslovnim krugovima nadimak
Mister 10 odsto, po procentu koji je za sebe uzimao od svakog posla, Inter-kop
je krenuo nizbrdo i to onog trenutka kada je Petrović ne samo izgubio
ministarsku fotelju, već i ušao u sukob sa aktuelnim vrhom Demokratske stranke
koji drži dvojac Dragan Đilas i Bojan Pajtić. U
ovoj informaciji, se u suštini, krije razlog propasti Inter-kopa, budući da se
u pomenutom izveštaju Ministarstva građevinarstva Srbije, tvrdi kako je najveći
dužnik Inter-kopa pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, koji drži Bojan
Pajtić.
Dok je Inter-kop još bio u milosti
žutih vlastodržaca, priča je tekla sasvim drugačije. U svom pismu državnom
tužiocu Zagorki Dolovac, ministru odbrane Draganu Šutanovcu
i još nekim ministrima i samoj vladi Srbije od juna 2010. grupa policijskih
službenika iz Šapca između ostalog piše: "Potrebno je proveriti
poslovanje firmi: Inter-kop, Golub-petrol, Lamela, Max Petrol, Top Šped, Ajant,
Duga, Miki turs, Bane turs itd. Tu ćete naići na veliki broj zloupotreba
službenog položaja, falsifikovanja službenih isprava, falsifikovanja faktura,
krijumčarenja nafte i naravno utaja poreza, kao i drugih krivičnih dela!" Na
ovaj dopis niko od državnih funkcionera nikada nije reagovao.
I Sindikat radnika Novog Beograda
krajem maja 2011. godine javno objavljuje da Dušan "10 Odsto"
Petrović obrće milione evra preko sledećih preduzeća: Inter-kop. direktora
Save Krunića, Top-kalk iz Jazovnika, Alfa RS, Pro-kalk, Vodoterm, Auto Italija…
U vreme kada je Dušan Petrović bio
u vrhu DS-a ni Beogradska vlast nije bila gadljiva na milione evra koje je
krala preko Inter-kopa. Tako je ovo preduzeće učestvovalo i u rekonstrukciji
beogradskog Bulevara kralja Aleksandra, a za te radove je iz gradskog budžeta
plaćeno 17 miliona evra. Naknadnim proverama je utvrđeno da su radovi vredni
jedva 11 milona evra, odnosno da su izvođači radova, pa tako i šabačka firma,
naduvanim računima protivpravno prisvojili oko šest miliona evra. Afera je, kao
i obično, zataškana.
Inter-kop je bio i izvođač radova
na jednom skoro zaboravljenom novom "Skadru na Bojani", odnosno
Glavnom poštanskom centru za Beograd, izgrađenom na 30.000 kvadratnih metara u
Zemunu. Za ovaj poduhvat Pošte Srbije su izvođaču radova platile 15 miliona
evra, ali objekat i dalje nije u funkciji, iako je prethodna vlast obećavala da
će da proradi najkasnije do kraja 2012.
Očigledno je da se "fušerilo"
na svakom mestu kako bi što je moguće više novca od investicije otišlo Dušanu
Petroviću i ostalima iz vrha DS-a, pa tako Inter-kop nije ni završio započete
radove. Urađena je, u stvari, samo fasada koju je u predizbornoj kampanji
obišla stara vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem.
U 2006. je Interkop imao poslovni prihod
u visini od 2.192.690.000 dinara, sledeće godine on narasta na 3.856.430.000, u
2008. to je već 5.092.130.000. U 2009. godini, pošto su smanjeni državni
prihodi usled svetske krize, opala je i zarada Interkopa, koji tu godinu
završava sa ipak impresivnom sumom od 5.049.481.000 dinara. Za samo tri godine
vlasti Tadićeve ekipe, Interkop je duplirao svoje prihode. I iz ovoga se vidi
koliko je ovo preduzeće bilo blisku srcu, ali i novčanicima onih koji su
svojevremeno vodili državu.
Najveća pljačka, međutim, odigrala
se u finansijskom sektoru i to opet uz pomoć Petrovića i ekipe iz vrha DS-a, a
ove mahinacije ne ulaze u godišnje izveštaje i nemoguće je ući im u trag preko APR-a.
Inter-kop je u ovom trenutku
raznim bankama u Srbiji dužan ukupno 22.662.777 evra i 2.881.871.637 dinara,
bez ikakvog izgleda da taj novac ikada vrati. Najviše je šabačko preduzeće
uzelo od Komercijalne banke: 8.500.000 evra i 320.000.000 dinara. Najgore
je, međutim prošla ionako slaba Srpska banka koja je izgubila 1.500.000
evra i 554.000.000 dinara.
Srpska banka je akcionarsko
društvo, gde država ima 98 odsto akcija i samim tim potpunu kontrolu nad njenim
poslovanjem. Predsednik izvršnog odbora banke je Ivan Maričić, koji je
na to mesto došao 2009. godine sa funkcije direktora Uprave za trezor
Ministarstva finansija. Članovi Izvršnog odbora su Ivan Ristić i Sonja
Zigova Kovačević, koja je prethodno bila pomoćnik direktora Uprave trezora.
Ovakva direktorska trojka potekla ispod skuta Mlađana Dinkića nije ni htela,
ali ni mogla da vlastima kaže "ne" i odbija davanje nekog kredita
Inter-kopu.
Predsednica Upravnog odbora Srpske banke
je Biljana Janjić, iz brokerske kuće Mediolanum, članovi su: Branka Sredojević,
Tanja Vasiljević, Vidosava Džagić i Zoran Bogetić (profesor Ekonomskog
fakulteta i stalni savetnik preduzeća Montecco Inc.). Srpsku banku, koja i
onako spada u male banke u Srbiji (prihod u 2011. godini 262.160.000 dinara),
gubitak oko sedam miliona evra, koliko je uzeo Inter-kop, teško će uzdrmati. Postoji
velika šansa da će na kraju, isto kao i u slučaju Agrobanke, ceo trošak snositi
obični građani Srbije, dok će Dušan "10 odsto" Petrović, Miroslav
Bogićević, Rade Nikolić i ostali proći nekažnjeno.
Vredi još napomenuti da je i Fond
za razvoj Srbije Inter-kopu poklonio 200.000.000 dinara, ali nije jasno po kom
osnovu. U svakom slučaju, pljačka preko Inter-kopa ugrožava opstanak 14 banaka
i dvadesetak preduzeća (kooperanata) iz Srbije kojima je ovo preduzeće ostalo
dužno. Isto tako, ugroženo je trenutno oko 2.000 radnika i njihovih porodica
kojima je jedini prihod bila plata zarađena u ovom šabačkom preduzeću, a koju
primaju sa višemesečnim zakašnjenjem, ako je uopšte i prime.
A 1.
Šabačka banka, što da ne?
Obaveze Inter-kop, Mišar, Šabac, prema
bankama sa stanjem na dan 1. januara 2012. godine zvanično iznose: Komercijalna
banka 8.500.000 evra i 320.000.000 dinara, Hypo Alpe Adria 4.600.000
evra, Čačanska banka 4.182.777 evra, Societe G.B. 2.280.000 evra, Eurobank
milion evra, Erste bank 600.000 evra, Srpska banka 1.500.000 evra i
554.000.000 dinara, UBB 550.000.000 dinara, Poštanska štedionica
500.000.000 dinara, AIK banka 298.400.000 dinara, Unikredit bank
200.000.000 dinara, Fond za razvoj Srbije 200.000.000 dinara, Credy banka
119.471.637 dinara, Raiffeisen bank 100.000.000 dinara, Jumbes banka 40.000.000
dinara. Ukupno obaveze po kreditima iznose 22.662.777 evra i još
2.881.871.637 dinara. S obzirom da su najveći plasmani Srpske banke išli
Inter-kopu, ali i Farmakomu MB, postojao je šaljivi predlog da se ova banka preimenuje
u Šabačku banku.
A 2.
Uzmi Ago koliko ti drago!
Ljubodrag Ristić je jula 2012.
objasnio sistem krađe na svom blogu:
"Godine 2004. bio sam angažovan od
strane kompanije Dunav osiguranje, pored ostalih poslova i na sagledavanju
uzroka požara u privatnom preduzeću Uno Martin u Mišaru, pa u preduzeću Melamin
ili Melamin DJ - nikada nisam uspeo da utvrdim o kojem se preduzeću radilo.
Molili me ljudi iz Dunava da pomognem jer, govorili su mi da Dušan Petrović
(advokat iz Šapca) sa grupom tajkuna koje je sam klonirao, preko kompanije
Dunav Osiguranje finansira Demokratsku stranku, ne zaboravljajući naravno ni
svoje interese....
Pa šta su radili i da završim pisanje!?
Oni su instriuisani, jer to sami nikada ne bi znali, da od Dušana Petrovića
unapred dobiju sigurne poslove. Po volji DS! Onda osiguraju vajnu i svu drugu
imovinu, na lažnjaka, koje se zove nadosiguranje. Onda odu u Banku (a sve
unapred dogovoreno sa Dušanom Petrovićem i bratijom) i dobiju kredite, po
principu uzmi Ago koliko ti drago! Dušan Petrović zna šta je vinkulacija
polisa osiguranja, oni nemaju pojma, oni samo glume poslovne ljude, a po
obrazovanju oni su tačka, odnosno najprostiji geometrijski oblik koji nastaje
kada olovka samo padne na belu podlogu.
Dakle, uzmu kredit, a garancija za vraćanje istog je polisa osiguranja. Imovina se, radi
dobijanja što većeg kredita, osigura na znatno višu vrednost nego što stvarno
jeste. Krediti se uredno servisiraju, jer su poslovi unapred dobijeni, sve je
formalno po zakonu, a ustvari sve je vrhunski kriminal...A Bogićević i dalje
vedri i oblači, a pored njega po istom principu, i prevarant iz Republike
Srpske, vlasnik firme (de iure) Inter kop, sve pod okriljem anđela - zaštitnika
i čuvara Dušana Petrovića."