Pogled iz Moskve

U Nemačkoj počinje najteža politička kriza

Hladan tuš za Angelu Merkel

O neuspehu pregovora za stvaranje parlamentarne koalicije u novoizabranom Bundestagu saopštenjem su se oglasili predstavnici partije Slobodne demokrate. Lider nemačkog liberalnog pokreta Kristijan Linder izjavio je da nije bilo moguće postići dogovor sa potencijalnim partnerima i da su prekinuti pregovori o koaliciji. Na svom Twiter nalogu on je napisao da nikoga ne krivi što do savezništva nije došlo, jer je druga strana branila svoje principe, a ni on od svojih takođe nije želeo da odustane. U kom je sada položaju nemačka kancelarka opisuje Svjatoslav Knjazev

Piše: Svjatoslav Knjazev

Izjava šefa Slobodnih demokrata je presuda političkoj stabilnosti u Nemačkoj. Ona je prvo bila dovedena u pitanje već samim ishodom glasanja na poslednjim parlamentarnim izborima, koji su odmah doneli nekoliko senzacija.

Blok CDU/CSU zvanično su bili favoriti na izborima, ali rezultat od 33% predstavlja jedan od najlošijih rezultata od kako postoji Hrišćansko-demokratska unija i jedan od najlošijih rezultata Angele Merkel lično.

Bivši partneri CDU/CSU u vladi, socijaldemokrate, postigli su istorijski antirekord - osvojivši samo 20% glasova i 153 od 709 mesta u Bundestagu. Voljno ili ne, Merkelova je ograničila socijaldemokrate - u prošlom sazivu parlamenta i vlade partija je bila prinuđena da „igra kako ona svira", a zbog koalicionog statusa nije imala moralno pravo da je kritikuje...

Zato je lider SDP-a Martin Šulc odmah nakon objavljivanja izbornih rezultata, oštro i kategorički govorio o prelasku partije u opoziciju.

Izbori su doneli ogroman uspeh konzervativnoj, desnoj partiji Alternativa za Nemačku. Ova partija koju je neoliberalni establišment, uz pomoć velikog broja nevladnih organizacija i medija, pokušavao da predstavi kao fašističke marginalce, postala je treća najmoćnija politička sila u zemlji, sa gotovo 13% glasova i 94 mesta u Bundestagu. Ipak, zbog dubokih političkih razlika Alternativa za Nemačku nije u ovom trenutku mogla da pretenduje na mesto u koaliciji, bili sa CDU/CSU, bilo sa SDP-om.

Naravno, sa ideološke tačke gledišta, postojala je mogućnost ujedinjenja SDP-a i Leve partije Sare Vagenkneht (na loklanom nivou oni su ponegde u savezu), ali oni zajedno nemaju dovoljno mesta u parlamentu da bi mogli da naprave održivu koaliciju.

Jedini „operativni", mada poprilično „šarenolik" format za realnu koaliciju mogao je da postane savez CDU/CSU Angele Merkel sa dve liberalne partije Slobodni demokrati (11% i 80 mesta u Bundestagu) i Savez 90/Zeleni (9% i 67 mesta). Zbog partijskih boja, koje podsećaju na boje zastave Jamajke (crno-žuto-zelena), ovu koaliciju su odmah iz šale prozvali „Jamajka".

Ubrzo nakon izbora počeli su pregovori između CDU/CSU, liberala iz Slobodnih demokrata i Zelenih. I, odmah je došlo do ozbiljnih neslaganja.

„Problematičnih" pitanja bilo je mnogo. Ali, glavna neslaganja nemačkih političara su se odnosila na pitanje migranata.

Da bi na neki način zaustavila pad svog rejtinga i usporila rast popularnosti Alternative za Nemačku, Angela Merkel je u poslednje vreme zaoštrila svoju poziciju po pitanju prihvata izbeglica. Velikom delu izbeglica je ili uskraćeno gostoprimstvo, ili su im davali pribežište na kratak rok bez prava ujedinjenja sa porodicama. Samo mali broj, i to onih koji su dobili „vredan" status izbeglica, dobili su dozvolu da u Nemačku dovedu svoje najbliže. Ograničenja su uvedena 2016. godine, s tim da se o njima ponovo može raspravljati 2018. Rukovodstvo CDU/CSU nastojalo je da ih produži, dok su se Zeleni, koji su u velikoj meri bili podržani upravo od ljudi iz migrantske sredine, kategorički tome usprotivili. Desni centar je motivisao svoju poziciju ne samo pitanjima bezbednosti, već i time što prihvat velikog broja migranata zajedno sa njihovim porodicama može da stvori preveliki teret za budžet iz koga se plaćaju socijalna davanja za migrante, obezbeđuju smeštaj i hrana, školovanje i lečenje. CDU/CSU je na razumevanje naišla kod liberala iz Slobodnih demokrata, ali Zeleni su insistirali na tome da je humanost važnija od novca.

Neke razlike su se pojavile među partijama i po pitanju finansija, pre svega o fiskalnim pitanjima.

Još pre nedelju dana eksperti su pisali o tome da tri učesnika u pregovorima nemaju izbora, i da će posle silne trgovine ipak uspeti da dođu do kakvog-takvog dogovora. Ali, sada se sve preokrenulo.

Zeleni nisu hteli ni u čemu da naprave ustupak CDU/CSU, a liberale iz Slobodnih demokrata su okrivili za politički populizam, izjavivši da njihov stav u nizu pitanja ne predstavlja ništa drugo do sticanje poena za podizanje sopstvenog rejtinga. I, pregovori su se završili bez rezultata. „Jamajke" neće biti, a sudeći po svemu ni „široke" koalicije između CDU/CSU i SDP-a.

Hrišćanske demokrate hipotetički mogu da pokušaju da stvore „manjinsku vladu" tako što bi provukli kandidaturu Angele Merkel kroz glasanje. Ali pitanje je da li bi u tome i uspeli.

Ne treba mnogo očekivati po pitanju održivosti takvog formata. Ako i ova prividna šansa ne bude „prošla", onda će Bundestag morati da raspiše nove izbore. Postoje velike sumnje u to da li bi novi sastav Bundestaga bio održiviji i efikasniji od postojećeg.

Neko veoma savestan od onih koji su se okrenuli od Merkelove može da pređe i glasa za blok aktuelnog kancelara samo zato da bi zaustavio krizu. Ali, postoje veoma ozbiljne sumnje u vezi sa tim koliko bi se skupilo takvih savesnih građana u celoj zemlji.

S druge strane, može se dogoditi ga građani u većoj meri glasaju i nagrade za principijelnost predstavnike Zelenih i Slobodnih demokrata.

Oni još nemaju dovoljan broj glasova za formiranje koalicije, te će se kriza samo produbiti. Po logici stvari, trebalo bi da poraste i podrška Alternativi za Nemačku (na račun CDU/CSU) i Levih (koji imaju određeni potencijal za „uzimanje" glasova socijaldemokratama). Veoma je teško pretpostaviti da bi se oni dogovorili o nečemu.

Zato sve ukazuje na to da se Nemačka uskoro može naći u najozbiljnijoj političkoj krizi u posleratnoj istoriji.

Prevremeni izbori su se u poslednjoj deceniji dogodili npr. 2005. godine, ali oni nisu prerasli u izborno pozorište. Nije isključeno da uskoro, kao posledica nemačkih političkih nesuglasica, dođe do izlaska građana na ulice i, ako se to desi, možemo da zaboravimo na jednu od najstabilnijih i najprosperitetnijih država u Evropi u njenom današnjem obliku...

A 1. Arhive KGB-a i Štazija o pravom poreklu Angele Merkel

Zlo genima preneto

Sudeći po dokumentima glavne tajne obaveštajne službe nekadašnje Nemačke Demokratske republike, poznate kao Štazi, u fotelju kancelara Nemačke zasela je ni manje ni više nego Hitlerova "instant" ćerka! Naime, 1954. godine rođena je devojčica za koju Štazi tvrdi da je u pitanju upravo Angela. Njen zvanični datum rođenja je 17. jul 1954. godine, međutim, kako se tvrdi u dokumentima ove tajne policije koji se danas nalaze u arhivama nekadašnjeg sovjetskog KGB - a, njen pravi rođendan je 20. april 1954. godine.

Ako je verovati ovoj tajnoj službi, ćerka Adolfa Hitlera rođena je upravo na njegov rođendan. Detalje o rođenju Angele Merkel zabeležio je dr Karl Klauberg, jedan od najgorih nacističkih „anđela smrti", koga je sovjetski sud proglasio ratnim zločincem.

Naime, Klauberg je odslužio svega sedam godina kazne, nakon čega su ga sovjetske vlasti pustile u zamenu za tajna dokumenta Štazi policije o Klaubergovoj tehnici veštačke oplodnje, i mnogo bitnije, zamrznutoj spermi Adolfa Hitlera. Hitlerov otac, koji je promenio svoje pravo prezime u Hitler, bio je vanbračni sin Solomona Rotšilda i njegove ljubavnice Marije Ane Šiklgruber.

Sovjetski Informbiro se, pored nacističkih tajni o veštačkoj oplodnji, tako dokopao i Hitlerove zamrznute sperme i dao zeleno svetlo da se počne sa oživljavanjem gena Adolfa Hitlera! Tako je Klauberg doveo Gretl Braun, najmlađu sestru Eve Braun u Istočnu Nemačku. Ona je bila izabrana za surogat majku Hitlerovog podmlatka.

Kada se Klauberg po obavljenom poslu vratio u Zapadnu Nemačku, ubrzo je uhapšen i ubijen dve godine kasnije, dok mu je suđenje još uvek bilo u postupku. Ubrzo po rođenju devojčice, Sovjeti, Amerikanci i Vatikan su sklopili dogovor, po kome je kontrolu nad detetom imala Katolička crkva, koja je bila dobro povezana sa Luteranskom crkvom u Istočnoj Nemačkoj, koja je zvanično preuzela „starateljstvo" nad bebom. Dali su joj lažan datum rođenja (17. jul) i ime Angela Dorotea Kasner. Za lažnog oca određen je Horst Kasner pastor u jednoj Luteranskoj crkvi , a majka joj je navodno Herlind, učiteljica nemačkog i engleskog jezika.

Jedna od odredbi ugovora tri strane jeste da se Angeli da internacionalna moć, ali da će to morati da sačeka dok Vatikan na svoje čelo ne postavi Papu iz Nemačke. Nakon smrti Pape Jovana Pavla II, na čelo katoličke crkve 20. aprila 2005. godine postavljen je nacista Jozef Racinger koji je kasnije uzeo ime Papa Benedikt XVI. Da li je zaista slučajnost što se i to dogodilo baš na Hitlerov rođendan? Već 1977. godine, Angela Dorotea Kesner postala Angela Merkel, udata za fizičara Ulriha Merkela. Razvela se 1982. godine, a izabrana je za kancelara Nemačke nedugo nakon što je Papa Racinger preuzeo rukovodstvo nad Katoličkom crkvom, i to na Hitlerov rođendan!

(Preneto sa portala http://nacionalblogspot)