Povodom

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, Dejan Bugarski, dao je nalog za prodaju zaliha hrane koja nije za ljudsku upotrebu

Potpisom odobreno trovanje

Najodgovonije ličnosti iz Ministarstva poljoprovrede, svakako znaju za podatak da Srbija prema potrošnji hemikalija spada u vodeće evropske zemlje. Ali, ova korupmirana i zločinački instruirana družina, stalno ponavlja da je voće i povrće bezbedno, mada čak i predstavnici multinacionalnih kompanija za proizvodnju poljoprivredne hemije, ističu da je 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i dalje prskano pesticidima najgoreg kvaliteta. Koliko je funkcionerima Ministarstva poljoprivrede stalo do zdravlja stanovništva, govore i podaci novinara Tabloida koji je istraživao činjenice o "institucionalnom" trovanju građana hranom najgoreg kvaliteta, kojoj su čak i rokovi za upotrebu istekli. O gorkom ukusu ovakve "politike", svedoči i istraživanje o kvalitetu meda, koji je u Srbiji sve više veštački a sve manje prirodni.

Vuk Stanić

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković, zloupotrebila je ministarski položaj i dozvolila prodaju hrane koja nije u skladu sa važećim zakonima o kvalitetu i tako pribavila korist trgovcima koji na zalihama imaju neispravne proizvode. Dokaze da je Ministarstvo dozvolilo da trgovci prodaju hranu koja ne zadovoljava propisane norme kvaliteta objavljujemo u prilogu ovog teksta.

U pitanju je pisano naređenje koje je potpisao dr Dejan Bugarski vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu i koje je poslao svim šefovima odseka Odeljenja veterinarske inspekcije.

U dopisu Bugarski negoduje što inspektori sve češće otkrivaju nezakonitosti u radu mnogih trovača naroda, pa između ostalog navodi:

"...Vezano za sve češće nalaze veterinarske inspekcije koji se odnose na neusaglašenost deklaracija proizvoda u odnosu na važeće propise i to Zakon o zaštiti potrošača, Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla obaveštavamo Vas sledeće: veliki broj subjekta u poslovanju sa hranom, a prvenstveno proizvođači uputilo je dopis sa molbom da im se omogući utrošak već pripremljenih deklaracija, ali je neophodno da subjekat dostavi nadležnom inspektoru spisak ambalaže i deklaracija koje imaju na zalihama, kao i da vode evidenciju o potrošnji istih..."

Ovo naređenje Bugarski je u pisanoj formi poslao i načelnici Uprave za veterinu, Sanji Čelebićanin koja je imala važnu ulogu u grupi ljudi koja se sumnjiči za sistematsko trovanje miliona građana.

Čelebićaninova je odmah naredila svim inspektorima Uprave za veterinu da prestanu da kažnjavaju sve one koji prodaju hranu koja ne zadovoljava kvalitete propisane Zakonom. Jedan od veterinarskih inspektora joj je tom prilikom rekao: "...Tako nešto moraš nam dati napismeno, a ja koliko se sećam ti ništa ne potpisuješ, zbog čega bi se moglo sutra ići u zatvor!".

Ne brini, odgovorila mu je Čelebićaninova i potom je naređenje koje je potpisao Bugarski prosledila na e-mail.ove svih inspektora koji rade pod njenom komandom. U tom e-mail-u piše: "...Molim da postupate u skladu sa nalogom direktora Uprave za veterinu, odnosno dozvolite promet hrane koja nije deklarisana u skladu sa važećim propisima...".

U istom e-mail-u Čelebićaninova navodi i da se svima mora omogućiti da do kraja godine potroše zalihe neispravne hrane. Kopiju tog e.mail.a koji uz tekst objavljujemo, redakciji Tabloida dostavio je izvor koji je u dužem vremenskom periodu skretao pažnju na nedela Sanje Čelebićanin, optužujući je i ovaj put da je direktni krivac za masovno trovanje građana hranom.

Pokušali smo sa njom da stupimo u kontakt, ali do zaključenja ovog broja od Sanje Čelebićanin nismo uspeli da dobijemo komentar na najnovija dešavanja u njenom sektoru. Podsetićemo, dešavalo se da načelnica veterinarske inspekcije na televiziji objašnjava, da su potrošači sami krivi ako jedu torte koje je sa đubrišta pokupio prodavac i stavio na rafove u svojoj prodavnici!

Tom prilikom, ali i u mnogim drugim slučajevima, Čelebićaninova je objašnjavala da takve probleme može da reguliše sistem "samokontrole".

Na koji način "samokontrola" može da pomogne potrošačima ako se zna da je ministarka poljoprivrede donela odluku da prodavci mogu narodu da prodaju, meso i druge prehrambene proizvode čije deklaracije ne zadovoljavaju zakonske propise? Čelebićaninova će, nadamo se, moći zajedno sa Dejanom Bugarskim i ministarkom Snežanom Bogosavljević da sve ovo uskoro objasni istražnim organima.

Ipak kada je saznala da je i dalje predmet istraživanje Magazina Tabloid, Čelebićaninova je našem novinaru preko prijatelja poručila: "...ja sam protiv trovanja naroda, i ja lično ne bih dozvolila da se hrana sa neispravnim deklaracijama prodaje, ali kada mi šef naredi ja tu ne mogu ništa. Ipak na sve načine ja se trudim da se situacija poboljša, sve od sebe sam dala da se izmeni pravilnik o medu, a onda su me skoro linčovali, Tamara Bošković i drugi koji su bliski sa Rodoljubom Živadinovićem (predsednikom udruženja proizvođača meda u Srbiji, prim. red.). Rekli su mi da nemam pojma...".

Bitka za pravilnik

Istražujući šta je to Sanja Čelebićanin pokušala da kaže o medu saznali smo između ostalog i ovo: pre godinu dana, Pravilnik o medu je trebalo da bude izmenjen jer su klimatski uslovi (prvo zbog suše, a potom zbog poplava) tako izmenjeni da je količina meda koji je moguće proizvesti na prirodan način u Srbiji smanjena čak za 90 odsto!?

Kako više u prirodi ne mogu da pronađu dovoljno cveta, pa ih pčelari dohranjuju na različite načine, hranjenje pčela šećernim sirupom je postala opšta praksa. Pčela šećerni sirup invertuje i pravi med, koji je lošeg kvaliteta, ali je zdravstveno ispravan.

Hranjenje sirupima i drugim dohranama je prisutno i u svetu, jer se na taj način povećava prinos meda po košnici. Košnica sa pčelama koje prave med od cveta daje 25 do 30 kilograma meda po sezoni, dok one koje se dohranjuju sirupima, ili šećernim pogačama daju i do 80 kilograma po sezoni. Ipak, u svetu postoji jasna granica između prirodnog meda sa cveta i onog koji prave pčele koje su dohranjene. Ovaj drugi se u svetu obeležan kao industrijski ili konditorski med. Med koji se dobija na dohranom je od strane stručnjaka preporučen kao dobar dodatak kolačima ili kao zaslađivač u domaćinstvima. Cena se kreće oko 300 dinara za kilogram u veleprodaji, dok je cena prirodnog oko 1.000 dinara.

U Srbiji na žalost ne postoji pravilnik niti zakon koji bi naše proizvođače naterao da med koji je spravljen dohranama označe kao industrijski ili konditorski. Sumnja se da je za ovakvu situaciju najviše je kriv Rodoljub Živadinović, predsednik "Sabora predsednika društva udruženja članica SPOS-a"

Ovo udruženje zastupa interese proizvođača meda u Srbiji, koji zbog već pomenutih klimatskih problema imaju velike količine meda koji bi u slučaju donošenja novog pravilnika bilo nemoguće prodati po cenama koje oni smatraju isplativim. Vakum u zakonskim propisima njima omogućava da industrijski med prodaju kao prirodan. Vrlo često, pojedini proizvođači na teglama njihovih proizvoda čak navode da med ima i lekovita dejstva, što je netačno.

Sam Živadinović, često na skupovima priča o tome kako je med lekovit, dok je naučno dokazano da med nema lekovita dejstva.

Naučna istraživanja su pokazala da se med industrijski, ili prirodni, može koristiti kao sredstvo za konzerviranje. Na primer, u med umesto u zamrzuvač mogu staviti maline, aronija, kupine, jagode i one će sačuvati svoj ukus tokom zime, bolje nego ako su zamrzavane.

Ipak, i tada se mora voditi računa da med ne bude ne previsokoj temperaturi, jer u njemu može doći do alkoholnog vrenja. Takođe, ta istraživanja tvrde da med nema nikakva naučno dokazana lekovita svojstva, već lekovita svojstva poseduje matični mleč, koji se takođe dobija od pčela, ali se njegova lekovita svojstva teško mogu konzervirati. Jedan od načina konzerviranja matičnog mleča koji se primenjuje u Rusiji i Kini je "Liofilizacija" odnosno isušivanje. Pored istraživanja matičnog mleča i meda nauka se bavila i propolisom, za koji je dokazano ima dezinfektivna svojstva.

Ipak, Živadinović i pored ovih naučnih studija, tvrdi često drugačije, a njegove tvrdnje uvažavju se u Ministarstvu poljoprivrede, jer tamo ima jake saveznike. Najveći saveznik Živadinovića je bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji sada obavlja funkciju savetnika predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.

Može se reži da pod uticajem Glamočića, i službenika Ministarstva poljoprivrede: Tamare Bošković i Branke Stošić, u oblasti meda važe propisi sa kojima je zadovoljan pre svega Rodoljub Živadinović. Konzumenti meda se istina mnogo i ne bune jer pojma nemaju da je med koji kupuju lošeg kvliteta.

Pre godinu dana, magistri za med, Bratislav Paligorić i Anastazija Hadžiski napravili su pravilnik, prihvatljiv i primenjiv, tako napisan da se potrošači njime ne mogu dovoditi u zabludu.

U pravilniku je pre svega pisalo da med mora biti zdravstveno ispravan pre puštanja u promet, da ne sme sadržati antibiotike, teške metale i pesticide...To je na kraju i najvažnije, jer je po važećim propisima inspektori nemaju ovlašćenja da ga kontrolišu na prisustvo antibiotika, i teških metala, dok se u praksi više puta desilo da potrošači dobiju alergijske napade i gušenja usled konzumacije meda. Taj pravilnik je takođe predvideo i razliku u obelažavanju industrijskog i prirodnog meda.

Kada je trebalo da bude usvojen, protiv ovog pravilnika bili su samostalni savetnici Ministarstva poljoprivrede, Tamara Bošković i Branka Stošić, a na njihovoj strani bio je i inspektor Marko Bjekić. Sanja Čelebićanin je bila za, ali su je tada napali i proglasili neznalicom. Naravno, ovakav njen stav po ovom pitanju, ne opravdava je za niz protivzakonitih dela koje je počinila sa pozicije načelnice Uprave za veterinu, tokom godina maswovnog uvoza najgorem prehrambenog smeća iz EU.

Ono što ne valja, ide u prodaju, a ono što valja, biće povučeno iz prodaje!

Ova trojka je predloženi pravilnik srušila sa obrazloženjem da oni žele da se u pravilnik unese razlika između industrijskog meda i prirodnog, ali i da se nagalsi da je industrijski med zabranjeno prodavati domaćinstvima. Prema njihovom predlogu izmene trebalo je da se industrijski med šalje proizvođačima alkohola, dok bi se u prodavnice mogao slati samo prirodni med.

Kada su izneli ovakve stavove rasprava je krenula u pravcu da li se industrijski med može prodavati domaćinstvima ili ne, a epilog je bio da se novi pravilnik nikada nije doneo. Rezultat takve rasprave je da se sada građanima prodaje med koji često sadrži antibiotike. Antibioticima pčelari često leče pčele od različitih bolesti, ali je nus-posledica da se onda pojavljuje prisustvo antibiotika u medu. U takvim slučajevima je potrebno da se deo proizvedenog meda baci, i da se u promet pusti onaj koji je spravljen kada se organizam pčela očistio od antibiotika.

To pravilnikom nije propisano pa se među proizvođačima retko ko tako i ponaša. Čak ni vesti o slučajevima trovanja antibioticima iz meda koji su zvanično konstatovani prošle godine pomogli da se situacija promeni.

Treba naglasiti da praksa slanja meda proizvođačima alkohola postoji i u Evropskoj uniji, ali da je u pitanju med koji je prevreo u skladištima, dok se industrijski med šalje u maloprodaju, označan kao industrijski. Teški metali su takođe često prisutni u srpskom medu i zbog toga su kontigenti više puta i vraćani iz EU, a razlog tome je što naši proizvođači zbog lenjosti, košnice drže blizu puta, gde prolaze motorna vozila, umesto da ih pomere dublje u šumu.

Najveći skandal desio u septembru kada je Rodoljub Živadinović javno izneo stav, da će njegovo udruženje platiti Hemijskom fakultetu sve što je potrebno da se akredituju za kontrolu meda.

Posle te akreditaicije neće im trebati nikakva kontrola od strane Ministarstva saopštio je Živadinović javno. Pretpostavljamo da to znači da će potrošači i dalje sami morati da se izbore sa antibioticima, teškim metalima i herbicidima u medu.

Živadinović je pčelarima čak obećao da će se njegovom udruženju dodeliti ingerencije da oni sami stavljaju brojeve za obeležavanje košnica, i da će sami odlučivati o tome da li će se zaražene košnice spaljivati ili ne.

Istražujući šta je to što inspektori Ministarstva uzorkuju kada kontrolišu med, pošto prisustvo antibiotika ne smeju da kontrolišu, rečeno nam je da imaju obavezu da kontrolišu prisustvo HMF i dijastaze u medu.

HMF je skrćenica koja označava šećernu kiselinu i smatra se da je veće prisustvo HMF-a dokaz lošijeg kvaliteta. Dijastaza je enzim koji je svojstven kod pčelinjih proizvoda čije se prisustvo smanjuje kad se med zagreje. Med sa manje dijastaze smatra se manje kvalitetnim. Naučne studije pokazuju da na kvalitet zdravstvene ispravnosti meda nema skoro nikakav uticaj prisutnost HMF-a i dijastaze, pa se zbog toga to u mnogim državama i ne proverava.

Sve to znači da je Srbija još jednom dokazano luda država u kojoj je u med moguće staviti antibiotike, ali to niko kontrolisati neće, dok će zdravstveno ispravan med možda biti povučen iz prodavnice, zbog povećane količine HMF, odnosno šećera i kiseline koje proizvode pčele...

A 1. Jedemo pesticide sa hranom a ne hranu sa pesticidima

Hrana u Srbiji puna je pesticida, čak 70 odsto proizvedene hrane prska se opasnim hemikalijma, većinom sumnjivog kvaliteta. U Srbiji je samo tokom šest meseci prošle godine u 29 uzoraka voća i povrća iz uvoza i iz zemlje otkrivena nedozvoljena količina pesticida. Limun, pomorandža i mandarina iz Turske i spanać su bili najotrovniji, ali su štetne hemikalije u nedozvoljenoj količini otkrivene i u grožđu, šljivama, pasulju, ali i u malinama, paprikama i krastavcima.

Najviše pesticida sadrži kora jabuke, a slede celer, čeri paradajz i krastavci, dok ih je najmanje u luku i kukuruzu. Stručnjaci ukazuju da se jabuka prska i do 14 puta, a šargarepa 12. Na pitanje našeg novinara upućeno stručnjacima iz ove oblasti, kako izbeći prskano voće i povrće, savetuju da se na pijacama biraju sitne i kvrgave šargarepe koje su različite veličine i crvljivo voće, jer crv neće u prskano voće.

Britanski naučnici tvrde da mnogi pesticidi koji su se doskora smatrali bezopasnim loše utiču na muške hormone. Testovi su pokazali da 30 od 37 testiranih pesticida blokira delovanje muških hormona. Nimalo nije prijatan podatak da Srbija prema potrošnji hemikalija spada u vodeće evropske zemlje i dok Ministarstvo poljoprivrede stalno ponavlja da je voće i povrće bezbedno, predstavnici multinacionalnih kompanija za proizvodnju pesticida ističu da se 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i dalje prska pesticidima sumnjivog kvaliteta.

Glosa

Na koji način "samokontrola" prehrambenih proizvoda može da pomogne potrošačima, ako se zna da je ministarka poljoprivrede donela odluku da prodavci mogu narodu da prodaju meso i druge prehrambene proizvode čije deklaracije ne zadovoljavaju zakonske propise