Tabloid je pozvan

Šta je projekat "Dunavska strategija" iza koga je stala i državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, Vera Dondur?

Evropa nam radi o glavi u Vojvodini

Pomoćnik ministra sa kadrovske liste DS i nekadašnji rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković svoju karijeru će završi u Briselu, jer je „Dunavskom strategijom" zadužio Evropsku uniju, a Srbiju unapred sahranio. Nerazumno mnogo kreditnih para, kao i „evropskih", a ustvari naših para, uloženo je u Vojvodini sa dosta providnim ciljem: da se utvrdi, ohrabri i ojača korpus autonomaško-vojvođanske, u suštini svojoj zavidljivo-provincijalne, inteligencije.

Piše: Nađa Keleri Andrejević

Nije prošlo ni godina dana otkad je Vlada Srbije, potpisom Aleksandra Vučića, prihvatila Izveštaj sa uputstvima za delovanje državne sekretarke u Ministarstvu prosvete Vere Dondur bez ikakve izmene, a 18. juna ove godine beogradske „Večernje Novosti", na jedanaestoj strani, u podnaslovu „Nema ni nanocentra", prenesoše reči direktno sa noše u ministarsku fotelju zaselog petničara Verbića: „...Prvo moramo da pitamo naučnu zajednicu kako vidi ulogu i važnost nanocentra, kao i način na koji će ga koristiti, pa da odlučimo o planovima za gradnju."

Verbić bi sada da „pita i vidi" važnost i ulogu nanocentra. I to je dobro, naravno, ako ima uši da čuje i oči da vidi. On sigurno ovako rezonuje: pa nećemo valjda nešto i za nauku izgraditi od onoga ogromnog inostranog kredita koji se tako uspešno troši za „naučnu infrastrukturu" u vidu hotelsko-turističkog kompleksa IS Petnica, zgrade Rektorata u Novom Sadu, ili prirodnjačkog muzeja u Svilajncu za baškarenje političara i drugih dinosaurusa? Kako je 'petničarska bratija' organizovala trošenje kredita za naš, a njihov hotelski kompleks, znaće se uskoro.

Šta je laž a šta istina o mestu srpske nauke u svetu

Noseći stubovi za ocenu međunarodnog položaja srpske nauke su dve slike, koje ništa uporedno ne daju, jer se odnose samo na broj štampanih radova srpskih istraživača koji stalno i nezadrživo raste, i Tabela 1. uzeta iz indeksne baze GCI - Global Competitiveness Index u kojoj se daju podaci za 148 zemalja koje ovaj indeks prati.

Vera Dondur, oduševljena nespornom činjenicom „da se po parametru broj naučnih radova na 1.000 stanovnika Srbija nalazi na 34. mestu" (namerno se ne koristi parametar broja radova po istraživaču), upinje sve svoje intelektualne i manipulatorske kvalitete da tragične vrednosti nekih od najvažnijih indikatora iz ove Tabele pretvori u sledeći zaključak: „...Kao što se vidi iz datog pregleda naša nauka beleži odličan rejting u svetu uprkos činjenici da su izdvajanja za nauku veoma niska, što svedoči o izuzetnom angažovanju naučne zajednice."

Naučni savetnik Instituta Vinča - Filip Vukajlović, ne drži do raznih šangajskih i drugih baza kompetitivnosti i nije kao Vera Dondur, podsticao studente devedesetih godina na borbu protiv „Miloševićevog režima", ipak bi se pred citiranom Tabelom 1 indeksne baze konkurentnosti još malo zaustavio. Ova tabela ima trinaest kolona različitih indeksa konkurentnosti. U osam od tih kolona, i to onih najvažnijih, Srbija je za 2013/2014 godinu ispod stotog mesta (od 148 zemalja koliko baza uzima u obzir).

Ova tabela je krunski dokaz i glavni referenca na koju se 'predsednica' Dondur poziva kad piše: „...Naša nauka beleži odličan rejting u svetu"!? Ako je i od Vere Dondur, mnogo je. Da li ovakvo tumačenje Tabele 1 Izveštaja deli i sveprisutni akademik - fizičar Zoran Petrović? Interesantan je to rezultat jer odlaze nam najbolji (147. mesto), po efikasnosti u korišćenju talenata smo odmah do predzadnjeg (zauzesmo 146. mesto), po kvalitetu obrazovnog sistema smo veoma loši (111. po redu), ali zato 'ubijamo' po štampanim radovima na milion stanovnika - 34. mesto (tu samo što nismo stigli Hrvatsku i Sloveniju).

Čudi da Dondur i Petrović nisu istakli činjenicu da je po broju prijavljenih patenata na milion stanovnika Srbija od 2012/13 do 2013/14 sa 119 mesta 'skočila' 53 mesto ove liste. Čitavih 66 mesta. Ej, moj brajko!

Zar to nije trebalo obeležiti, istaći, nagraditi? Ili su, možda, i sami pisci ovog Izveštaja svesni da su uz preovlađujuće 'kupus radove' (34. mesto) dobili i poplavu kupus patenata (53. mesto)?

Posle ovako "briljantnih zaključaka" od Vere Dondur i njenih dobro plaćenih kolega savetnika, trebalo bi zatražiti da kažu koliko su sekundi potrošili da razmotre smislenost tog uglavnom 'kupusa' od radova, njihovu vezu sa ciljevima i tematikom projekata koje pravdaju?

Takvim trivijalnostima se ovi savetnici uopšte nisu bavili. Naime, oni su za procenu svih projekata iz fizike u periodu od 2011.-2013. godine, koju zovu evaluacija, na skupu održanom 12.03.2014. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu, potrošili negde između petnaest minuta i pola sata!

Ako već savetnici, na čelu sa veoma umornom Verom Dondur, nisu hteli i smeli da proveravaju delatnost Fonda za inovacije, mogli su i morali po dužnosti bar da provere: „...Programe iz oblasti inovacione delatnosti koje finansira Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja". Ovi programi teku od početka 2012. godine. Tada je za finansiranje izabrano 95 inovacionih projekata i 4 infrastrukturna projekta pri čemu je ukupni budžet finansiranih projekata 196 miliona dinara (oko 1.6 miliona evra) a rok završetka je bio jun 2012/2013. godine, u zavisnosti od roka trajanja projekata. Kažu da je: „u projektima učestvovalo 703 inovatora, 41 registrovana inovaciona organizacija i 34 organizacije realizatori učesnici (javna preduzeća, privredna društva - MSP, fakulteti, instituti i dr.)".

A evo šta Izveštaj Vere Dondur i drugova kaže o rezultatima ovih projekata:

„...Rezultati Završnih izveštaja u 2013. godini po realizaciji inovacionih projekata pokazuju da je 99 inovativnih projekata rezultiralo sa: 41 projektom su rezultirali sa finalnim proizvodom spremnim za tržišnu valorizaciju, 21 projektom koji su rezultirali sa softverom spremnim za tržište, 13 projekata koji su rezultirali sa novom ili poboljšanom tehnologijom, 6 projekata koji su rezultirali sa uslugom spremnom da se ponudi na tržištu, 8 projekata koji su investirali u inovativne infrastrukture i unapređenje proizvodnje, 18 projekata koji su rezultirali ka funkcionalnom prototipu, 2 tehnička rešenja, 4 industrijska rešenja, 31. objavljenim radom, 9 patentnih prijava." (isticanje je moje-F.R.V.)

Kao što se vidi, preovlađuje magla i slabo pritajena prevara u vidu štampanih radova, proizvoda i usluga spremnih da istrče na tržište, poboljšanih tehnologija koje niko neće primenjivati, investicija u inovativne infrastrukture (ma šta to značilo), unapređenja proizvodnje koje možda i nema i tehničkih rešenja sa kupusom neproverenih patentnih prijava.

Krunski dokaz ukupnog besmisla investiranja u građevine i poslovni prostor koji, u stvari nikome i ne treba, možemo naći u zaključku petog poglavlja posvećenog inovacijama (str. 34 Izveštaja). Tu piše: „...Objekti Naučno-tehnološkog parka Zvezdara i Naučno-tehnološki parka u Novom Sadu su završeni, još uvek nisu stavljeni u funkciju. Pokretanje(u) rada ovih tehnoloških parkova je potrebno posvetiti punu pažnju jer kašnjenje u realizaciji rada donosi samo troškove...".

Kakvo kašnjenje u „realizaciji rada"? Nikakav rad se nije nigde prethodno isplanirao. To je greška „u glavama" od početka. Gradi se nešto, što izgleda velelepno, što skupo košta da se izgradi a još više da se održava. Troškovi održavanja NTP Zvezdara, iznose preko milion evra godišnje, a Vera Dondur nas ovako, usput, o tome obaveštava. Ko je imao koristi od gradnje NTP lako se može utvrditi, kao i to da niko, iz naučnog korpusa Srbije, neće videti nikada nikakve vajde čak i kad se neko u taj park kulture i odmora useli i nešto uspe da uradi i proda.

Međunarodna i NATO saradnja

Čovek se može zapitati, da li ima uopšte nešto u Izveštaju zbog čega bi ga trebalo pohvaliti? Za ne verovati, ali ima!

U sedmoj glavi Izveštaja, koja posvećena međunarodnoj naučnoj saradnji, prvi put je neko zvanično državno telo dalo podatke, veoma šture i nepotpune, vezane za finansijske efekte za određen broj tzv. evropskih projekata (pre svega za FP7-Sedmi okvirni program). Do sada su ti podaci uglavnom bili skrivani. Stalno su nas obaveštavali da iz Evrope više dobijamo nego što dajemo. To u Izveštaju papagajski ponavlja i Vera Dondur (str. 37):

„...Ukupan iznos ugovorenog novca za projekte koji su dobili podršku prevazišao visinu iznosa koji je Republika Srbija uplatila zajedničkom budžetu FP7 za svih sedam godina trajanja programa (2007-2013). U Tabeli 12. je dat pregled po godinama broja odobrenih projekata, broja projekata u kojima su istraživački timovi iz Srbije bili koordinatori projekata (36) i finansijska sredstva koja su ostvarena kroz projekte. U Prilogu-Tabela 3 je data lista projekata i institucija iz Srbije koje su bili koordinatori projekata. Pored naučnih institucija i ministarstva, znatan broj projekata pripada i projektima koje su ostvarile privredne i druge organizacije. Ukupni ostvareni prihod od ovih projekata je 66.122.546 eura, od čega je 20.067.627 evra ostvareno kroz 36 projekata u kojima je Srbija bila koordinator. Najuspešniji u broju projekata koje su koordinirali su bili: Fakultet tehničkih nauka- UNNS koji je ostvario 9 koordinacija, zatim Institut za molekularnu genetiku i genetska istraživanja - UNBG-sa 4, Tehnološki fakultet-UNNS sa 3 i Institut za fiziku-UNBG sa 3 koordinacije..."

Analiza Izveštaja Vere Dondur je posebna priča...Kao prvo, svako ko malo poštuje sebe i one kojima nudi svoj Izveštaj, ako kaže da je projektima naplaćeno više novca nego što je Srbija „uplatila zajedničkom budžetu FP7" za godine trajanja programa, treba da kaže koliku je sumu Srbija stvarno uplatila u zajednički budžet FP7 i koliko su istraživači iz Srbije povratili tog novca nazad. Na žalost, to nam se ne kazuje jer nigde nema podatka koliko je Srbija uplatila novca.

Kao drugo, od pisaca Izveštaja se sa sigurnošću očekuje da ne lažu bar u prvoj aproksimaciji. To se ovog puta nije dogodilo. Jer, kaže Vera Dondur i sa njom svi članovi Nacionalnog saveta, Srbija je preko 36 projekata na kojima je bila koordinator „ostvarila 20.067.627 evra" . Reči "Ostvarila bi" treba da znače da je Srbija zaradila toliko preko projekata koji su dodeljeni srpskim istraživačima. Međutim, ako saberemo sve ono što su srpski istraživači dobili, prema Tabeli 3 iz glave 10. Izveštaja u kojoj su dati nalaze Prilozi istom, dobićemo cifru od svega 15.893.369,00 evra.

Kako onda da verujemo Veri i drugovima na ukupnom, navodno „ostvarenom prihodu" od svih projekata, od enormnih 66.122.546,00 evra? Za verovati je da Vera Dondur, zajedno sa svim ostalim iz Nacionalnog saveta, beskrupulozno obmanjuje naučnu javnost!

Podatke o tome koliko su stvarno srpski istraživači dobili, od tzv. evropskih projekata, niko u Srbiji niti prikuplja niti se o njima mnogo brine. Jedine zvanične podatke o uplatama MPNT za FP7 projekte je dao je 2013. godine tadašnji državni sekretar Radivoje Mitrović. U svom obraćanju Sindikatu nauke Srbije br. 07-00-00033/2013-01, od 28.01.2013. godine, on je izneo sledeće podatke o plaćenim kontribucijama Srbije radi dobijanja prava na učešće u FP7 projektima: 2010. godine 4.166.000 evra, 2011. godine 5.472.000 evra i 2012. godine 6.896.000 evra, što u zbiru čini 16.534.000 evra. Uvidom u zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu može se videti da je obaveza za FP7 za tu godinu bila 10.400.000 evra tako da je, sa prethodnim obavezama, to sve zajedno iznosilo oko 27 miliona evra (Sedmi okvirni program - FP7 je trajao od 2007. do 2013. godine).

Kao treće, bilo bi logično da razmotrimo koje smo to mi projekte dobili da koordiniramo. Ako ništa drugo, da se makar površno informišemo o tome šta to Evropa prepoznaje kod nas kao kvalitet? Vera Dondur nas slavodobitno obaveštava da su:

„...Najuspešniji u broju projekata koje su koordinirali su bili: Fakultet tehničkih nauka- UNNS koji je ostvario 9 koordinacija, zatim Institut za molekularnu genetiku i genetska istraživanja - UNBGsa 4, Tehnološki fakultet-UNNS sa 3 i Institut za fiziku-UNBG sa 3 koordinacije." Tri od ovih devet koordinacija Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu su: All We Are Researchers 3 AWARE III; All we are researchers AWARE; Six Senses of Science SOS...Ostatak čine uglavnom projekti pojačanja (reinforcement), ili jačanja (strengthening), uslovno rečeno kapaciteta istraživanja na raznim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu. Ovi projekti su očigledno dodeljeni ciljano i na unapred dogovorenu adresu. Zašto da ne: „svi smo mi istraživači"?!

Svako danas može da vidi šta se studira na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Od ukupne sume novca od 15.893.369,00 evra, koji su prema Veri Dondur, srpski istraživači dobili da koordiniraju u okviru FP7 programa, u Novi Sad je otišlo skoro tačno polovina: 7.562.368,00 evra. Da li to izgleda logično? Evropa prepoznaje „kvalitet" u srpskoj provinciji, u srpskoj Vojvodini u Novome Sadu. Od ukupno 36 projekata, koje koordiniraju srpski istraživači, njih 13 dodeljeno za „reinforcement- strengthening".

Na osnovu činjenice da je 1.363.000,00 evra dobio Hemijski fakultet UB za projekat: „Reinforcement of the Faculty of Chemistry, University of Belgrade, towards becoming a Center of Excellence in the region of WB for Molecular Biotechnology and Food research", i činjenice da su skoro deceniju i po u MPNT glavnu reč vodili kadrovi ovog fakulteta, sa skoro stoprocentnom sigurnošću se može reći da su svi projekti pojačanja i učvršćivanja išli na sigurne i unapred poznate adrese. Oni koji su ih podnosili znali su šta rade.

Nerazumno mnogo kreditnih para, kao i „evropskih" a ustvari naših para, uloženo u Vojvodini sa dosta providnim ciljem: da se utvrdi, ohrabri i ojača korpus autonomaško-vojvođanske, u suštini svojoj zavidljivo-provincijalne, inteligencije. Pre nekoliko godina, obznanjeni su planovi da se Srbi u današnjoj AP Vojvodini razbucaju i namame u tri evropska regiona napravljena tako da u sva tri Srbi budu manjina (u zapadnom u odnosu na Hrvate, istočnom u odnosu na Rumune i u severnom u odnosu na Mađare).

Kad pogledamo danas na ono što Izveštaju Vere Dondur i Nacionalnog saveta piše na str. 39 pod naslovom „Dunavska strategija", pre bi se moglo reći da je na delu razigravanje i razrada tih planova. Svi ti EU projekti za Dunavski region, sa pretvaranjem malog kombinatora- nekadašnjeg pomoćnika ministra Miroslava Veskovića- u „velikog čoveka" i nagrađivanog koordinatora, Srbiji ništa dobro doneti neće. Nekadašnji učesnik na najvećem srpskom propalom naučnom projektu ciklotrona u Vinči, ispodprosečni eksperimentalni nuklearni fizičar, neprimećeni pomoćnik ministra sa kadrovske liste DS i nekadašnji rektor Univerziteta u Novom Sadu svoju karijeru sigurno mašta da završi u Briselu. Ako mu se mašta i ostvari znači da je Evropu zadužio. Srbiju sigurno nije. Bar ne nečim dobrim.

Kao još jedan dokaz da stvari sa tzv. evropskim projektima nisu nimalo čiste navešću činjenicu da je Univerzitet u Beogradu „dobio" da koordinira samo pet projekta u vrednosti od 6.001.948,00 evra (četiri fakulteta: Hemijski, Geološki, Tehnološki i Poljoprivredni su u stvari dobila ne punokrvne projekte nego „pojačavajuće"- reinforcement „projekte"). I to baš u vreme kad nezadrživo juri i uspeva da se ugura na Šangajsku listu (istina uz dosta krađe na olovku-preko potpisivanja na radove instituta koje je formalno kooptirao u svoj sastav, a s kojima nema nikakve suštinske veze).

U isto vreme je Institut za fiziku u Zemunu, sa skoro najboljim naučnim rezultatima u Srbiji, imao samo tri koordinacije vredne ukupno šesto hiljada evra. Propao bi IF sasvim da nije imao svog pomoćnika ministra za međunarodnu saradnju u MPNT, koji se s mukom izborio da koordinira baš najvredniji institutski projekat (tačno 420.600,00 evra).

A 1. Neverovatno, ali moguće

Pre nekoliko godina, obznanjeni su planovi da se Srbi u današnjoj AP Vojvodini razbucaju i namame u tri evropska regiona napravljena tako da u sva tri Srbi budu manjina (u zapadnom u odnosu na Hrvate, istočnom u odnosu na Rumune i u severnom u odnosu na Mađare).

Kad pogledamo danas na ono što Izveštaju Vere Dondur i Nacionalnog saveta piše na strani 39 pod naslovom „Dunavska strategija", pre bi se moglo reći da je na delu razigravanje i razrada tih planova.

Glosa

Nacionalni savet na čelu sa državnom sekretarkom Verom Dondur, beskrupulozno obmanjuje naučnu javnost o tome koliko su srpski istraživači dobili, od takozvanih evropskih projekata.