Svedočenje

Povodom godišnjice smrti Slobodana Radulovića: prava istina o tome kako su Beko i Mišković oteli C market (3)

Poslušne sudije na montiranom procesu

Mada je prošlo tek godinu dana od smrti Slobodana Radulovića, dugogodišnjeg direktora C marketa, javnost u Srbiji je brzo zaboravila na slučaj brutalne pljačke akcija ovog preduzeća, koju su izveli Milan Beko i Miroslav Mišković uz podršku Vojislava Koštunice i njegovih ministara. Slobodan Radulović je umro 25. oktobra 2014. godine. Samo dva dana uoči smrti, 23. oktobra, Radulović je o slučaju C marketa dao izjavu pred Posebnim odeljenjem Apelacionog suda u Beogradu, u predmetu KŽ-Po1 BR 7/14 u žalbenom postupku i u predmetu K-Po1 BR 63/10, pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu. Iz njegove opširne i dobro dokumentovane izjave, jasno se vidi da su Beko i Mišković angažovali tadašnji kompletan državni vrh kako bi se na nezakoniti način domogli akcija C marketa, a Radulovića izložili pretnjama i progonu. Povodom godišnjice od njegove smrti, Magazin Tabloid objavljuje nastavak njegovog svedočenja

......

Izneta uporedna analiza Bekove optužbe koju je formulisao 10.07.2006. godine i Presude sudskog veća, na osnovu kojih mi je maja 2013. godine izreklo kaznu zatvora od 5 godina za produženo krivično delo primanje mita, nedvosmisleno dokazuje da me je sudsko veće sudije Dušana Vojnovića na osnovu Bekove lažne optužbe osudilo za produženo krivično delo primanja mita.

Sudsko veće je u vezi svedočenja M. Beka u Presudi na str. 375 iznelo svoj jasan stav o Bekovom svedočenju (početak citata):

"....U vezi iskaza svedoka Beka i iznetih primedbi odbrane (moji advokati V.Horovic i B.Desnica su na moj izričit zahtev izneli primedbu da M.Beko ne može biti svedok jer je on jedan od najvećih beneficijara u nezakonitom preuzimanju C marketa) treba istaći da predmet ovog postupka nije bila zakonitost preuzimanja akcija C marketa od strane okr. Radulovića ili Miškovića ili Beka, već da li je i u kojoj meri prenos preuzimanja bio pod dejstvom, uticajem ili blokadom privremenih mera iz sudskih odluka iz tačke 4.pod pod tačkom A, odnosno pod tačkom B izmenjene optužnice, pod kakvim okolnostima je do toga došlo i da li u tom pogledu postoji odgovornost nekog od okrivljenih, te kakav je krajnji efekat mera, pa se stoga sud pri oceni iskaza ovog svedoka bavio samo onim delovima koji ulaze u naznačeni kontekst. U tom smislu svedok Beko čvrsto je uverenje ovog suda, nema ni razloga ni interesa da neistinito prikazuje ključne činjenice, pogotovu da je zaista bio u razgovoru sa Radulovićem u vezi preuzimanja akcija , da se tome priključio Mišković , jer je to na kraju krajeva potvrđeno konačnim ishodom -preuzimanjem akcija C marketa od strane firme iza koje nesporno stoje ova lica. Upravo zbog toga, sud je odbio sve predloge branioca okr. Radulovića i drugih okrivljenih u tom pravcu."(kraj citata)

Tvrdnju sudskog veća da je čvrsto uverenje suda da svedok Beko "nema ni razloga ni interesa da neistinito prikazuje ključne činjenice", najbolje demantuju iznete činjenice koje nedvosmisleno dokazuju da je sudsko veće donelo Presudu o primanju mita na osnovu netačnih činjenica koje je M.Beko kao prvi i glavni svedok Tužilaštva izneo protiv mene da bi me na taj način diskreditovali kao učesnika i svedoka događaja u kojima su Mišković i Beko, preko Memoranduma , na nezakonit način preuzeli 153.000 akcija malih akcionara C marketa i krađom malih akcionara nezakonito zaradili 207 miliona evra. Sudsko veće je u delu Presude koju sam ovde citirao, iznelo krupne neistine da bi i na taj način opravdalo svoj stav da je svedok Beko pouzdan i kredibilan svedok.

Sudsko veće na citiranoj 375 str. Presude tvrdi: "...da je Beko zaista bio u razgovoru sa Radulovićem u vezi preuzimanja akcija i da se tome priključio Mišković, jer je to na kraju krajeva potvrđeno konačnim ishodom preuzimanja akcija C marketa od strane firme iza koje nesporno stoje ova lica" (kraj citata). Potpuna je neistina da sam ja bilo kada razgovarao sa Bekom o preuzimanju C marketa putem preuzimanja akcija od malih akcionara C marketa.

Ja sam sa Bekom samo razgovarao o dokapitalizaciji C marketa. Još je veća neistina da sam ja bilo kada zajedno sa Bekom i Miškovićem razgovarao o preuzimanju akcija C marketa.

Ja sam jedini put bio zajedno sa Bekom i Miškovićem kada sam bio primoran da po nalogu Vojislava Koštunice potpišem Memorandum o razumevanju.

Najveća je neistina da i ja nesporno stojim iza firme koja je preuzela akcije C marketa, jer je poznato da su M.Mišković i M.Beko bili vlasnici firme koja je preuzela akcije od malih akcionara C marketa i da su oni na taj način postali vlasnici 75% C marketa. Kada se sudsko veće u Presudi na str. 375 već upustilo (predstavljajući Beka kao neutralno, nevino lice) u konstatacije kako su preuzete akcije C marketa, ko je preuzeo akcije C marketa i ko stoji iza firme koja je preuzela akcije C marketa, ono je moralo izneti istinu koja im je bila poznata: da su akcije C marketa preuzeli Mišković i Beko na osnovu Memoranduma o razumevanju koji je potpisan po nalogu tadašnjeg predsednika Vlade V.Koštunice i to posle dogovora koji su napravili M.Mišković i V.Koštunica.

Isto tako, sudsko veće je moralo da saopšti istinu da su Mišković i Beko obavili preuzimanje akcija bez konkurencije , jer je prethodno od učešća u preuzimanju akcija C marketa odustao Merkator Ljubljana uz pisano obrazloženje da odustaju od nadmetanja zato što u Srbiji ne postoje uslovi za zakonito i regularno trgovanje akcijama C marketa na tržištu hartija od vrednosti, jer je Miroslav Mišković preko svoje Delte M mimo organizovanog tržišta hartija od vrednosti, organizovao kupovinu akcija C marketa.

Sudsko veće je moralo da saopšti istinu da je državni organ Komisija za hartije od vrednosti, koju bira Vlada Srbije, eliminisala investicioni fond Ašmor iz Londona iz nadmetanja za preuzimanje akcija od malih akcionara C marketa.

Milan Beko je zajedno sa M.Miškovićem najveći beneficijar nezakonitog i koruptivnog načina preuzimanja akcija od malih akcionara C marketa. M.Beko je zajedno sa M.Miškovićem i ostalim članovima organizovane grupe bio autor potpisanog Memoranduma. M.Beko me je ucenama primorao da moj Primer C, bez bilo kakvog plaćanja prenesem na njegovu i Miškovićevu firmu.

M.Beko je preuzimanjem akcija od malih akcionara po uslovima i cenama koje su precizno definisane Memorandumom, zajedno sa Miškovićem, nezakonito zaradio 207 miliona evra krađom od malih akcionara C marketa.

M.Beko je 30. novembra 2005. godine, po uslovima iz Memoranduma o razumevanju na nezakonit način preuzeo od malih akcionara 92.400 akcija po ceni od 300 evra, a već sredinom februara 2006. godine tih 92.400 akcija je prodao Miškoviću po ceni od 1.200 evra po akciji. Beko i Mišković su na taj način u roku od 75 dana podelili 207 miliona evra koje su ukrali od malih akcionara C marketa i tako je Beko na akcijama C marketa zaradio 83 miliona evra, a Mišković je na taj način postao većinski vlasnik C marketa, što mu je omogućilo da uspostavi moćan monopol u trgovini Srbije i kontroliše 61% maloprodajnog tržišta Srbije.

Ove iznete činjenice, jasno pokazuju da je postojao ogroman materijalni i finansijski interes M.Beka , prvog i glavnog svedoka Tužilaštva, da me u svojim svedočenjima lažno opuži da sam oštetio C market, kako bi me onemogućio da iznesem istinu kako su on i Mišković na nezakonitom preuzimanju C marketa, krađom malih akcionara, zaradili 207 miliona evra.

Sudsko veće zabranilo postavljanje ključnih pitanja

Sve ovo je razlog zašto se M. Beku nije moglo verovati-jednostavno, on je zajedno sa Miškovićem najveći beneficijar u nezakonitom preuzimanju akcija C marketa. Isto tako, iznete činjenice o Bekovom ogromnom materijalnom interesu u preuzimanju C marketa i njegovom svedočenju protiv mene najbolje objašnjavaju zašto je tužilac svo vreme suđenja tzv "stečajnoj mafiji" štitio M.Beka tako što se uvek protivio da sudsko veće postavi pitanja Beku koja su predlagali moji advokati.

To što je sudsko veće istaklo da "...u tom smislu svedok Beko, čvrsto je uverenje ovog suda nema ni razloga ni interesa da neistinito prikazuje ključne činjenice " (kraj citata) potvrđuje istinu da su zamenik tužioca i sudsko veće, sa jasnim predumišljajem, sprečavanja utvrđivanja istine, zbog čega me Beko lažno optužuje, odbili zahteve mojih advokata da Beko na saslušanju odgovori na veliki broj pitanja među kojima su: da li je 23. avgusta 2005. godine, V.Koštunica u svom kabinetu održao sastanak sa potpisnicima Memoranduma o razumevanju; da li se na sastanku kod predsednika Vlade V. Koštunice razgovaralo o Memorandumu i načinu realizacije odredaba iz Memoranduma; po kojoj ceni je sredinom februara 2006. godine Miškoviću prodao svojih 92.400 akcija C marketa koje je 30.11.2005.godine preuzeo od malih akcionara po ceni od 300 evra; da dostavi Ugovor o prodaji 92.400 akcija i transakcione račune sa kojih je izvršeno plaćanje akcija; zašto je Beko kao svedok lagao kada je rekao da sam mu ja napisao: "...Mišo, 590 miliona bez pokrića", a sutradan je iz pomenutog dokumenta pročitao: "...Obaveze C marketa po izdatim garantnim menicama predatim Eko produktu 2002. a koje nisu evidentirane iznose za april, maj, juni i juli 590 miliona dinara".

Kao verni branilac M.Beka umešao se tužilac Jočić koji je tražio od sudskog veća da se zabrani pitanje moje odbrane: "...Iz kojih razloga je svedok Beko izneo netačnu optužbu da sam mu rekao i napisao : 'Mišo, 590 miliona bez pokrića' i šta je nezakonito u tome što je C market Eko produktu izdao garantne menice u iznosu od 590 miliona po Ugovoru iz februara 2005. godine i koje po Zakonu o računovodstvu i reviziji nisu evidentirane u poslovnim knjigama C marketa...".

Neoboriva je istina da je osnovni i glavni interes M.Beka , M.Miškovića i ostalih članova organizovane grupe bio (a u tome su imali punu podršku zamenika tužioca) da na osnovu lažnih optužbi koje je Beko izneo u svojim svedočenjima ja budem osuđen kako bi me trajno eliminisali i onesposobili da na sudu dokažem da su njih dvojica u sprezi sa političarima V.Koštunicom, D.Jočićem i P.Bubalom na nezakonit način preuzeli akcije od malih akcionara i tim nezakonitim preuzimanjem ukrali 207 miliona evra od bivših vlasnika C marketa.

U tom kontekstu je sasvim jasno da M.Mišković, M.Beko i ostali članovi organizovane grupe nisu dozvolili da se izvrši istraga o poreklu mog novca u iznosu od 2,5 miliona evra ,iako je po zakonu obavezna istraga za krivično delo primanje mita (što je naravno znao i zamenik tužioca) jer su znali da bi se istragom dokazalo da 2.556.454 evra mog transferisanog novca na moj regularno i na moje ime otvoreni račun u Madridu nema nikakve veze sa poslom između C marketa i Eko produkta kao ni sa bilo kojim poslom u vezi C marketa.

Moji advokati su 19. oktobra 2006. godine Okružnom sudu u Beogradu, posebno odelenje za predmet br.K.P.11706 podneli Prigovor: "...Optužnica u odnosu na okrivljenog Radulović Slobodana obuhvata pod tačkom 11-5 krivično delo primanja mita iz čl.367 st.l kz. za ovo krivično delo nije vođena istraga. istraga je obavezna za krivično delo primanja1viita iz čl.367 st.l. kz, jer je za ovo krivično delo predviđena kazna zatvora od 2 do 12 godina. Zbog toga što nije vođena istraga, a optužnicom se okrivljenom stavlja na teret krivično delo za koje je istraga obavezna, u delu koje se odnosi na krivično delo primanja mita u tač.ii-5 optužnica ima biti odbačena, posebno i zbog toga što ne postoji nl zahtev za sprovođenje istrage , niti rešenje o sprovođenju istrage za ovo krivično delo." (Podneti Prigovor se nalazi u sudskim spisima).

Kao što sam već izneo Tužilaštvo je zbog neodrživosti optužbe za krivično delo primanja mita-tri puta menjalo optužnicu za to delo, što je jos jedan dokaz zašto nije vršena istraga za to delo.

Tako je PRVI put razlog za primanje mita bio po osnovu 3 miliona evra kredita od LHB banke, DRUGI put po osnovu enormne zarade od 195.473.601,48 dinara, tj. 2.679.373,39 evra na kondomima i osveživačima prostora sa maržama od 900%, TREĆI put po osnovu izvlačenja 2.000.000.000 dinara, tj. 26.400.000 evra novčanih sredstava iz C marketa i konačno, ČETVRTI put po varijanti sudskog veća, po osnovu privremenog izvlačenja novčanih sredstava u iznosu od 1.780.000.000 dinara, a sve sa ciljem kako bi imali osnov da me optuže i osude za primanje mita.

Milan Beko, tužilac i sudija

Autorima i pokretačima lažne optužnice protiv mene, M.Miškoviću i M.Beku, je bilo poznato da transferisani novac u iznosu od 2.556.454 evra potiče iz mog višegodišnjeg porodičnog biznisa u Zelenici, opština Herceg Novi. Osim toga što su to znali iz druženja i intenzivnih kontakata sa mnom to su znali i zato što su i M. Beko i M. Mišković dosta vremena provodili u Herceg Novom gde imaju svoje kuće, pa su bili svedoci postojanja mog porodičnog biznisa. M. Beko i M. Mišković su znali da novac koji je u periodu od 06.08.2003. do 04.02.2005. Brašnjović transferisao u iznosu 2.556.454 evra nema nikakve veze sa poslom između Eko produkta i C marketa , kao ni sa bilo kojim poslom u vezi sa

C marketom. Autorima lažne optužnice je isto tako bilo poznato da je transfer mog novca u iznosu od 2.556.454 evra obavljen u 21 tranši u periodu od 06.08.2003. do 04.02.2005, godine, a da se posao za koji sam lažno optužen da sam na osnovu njega dobio mito odvijao od 03.02. 2005 do 10.02. 2006 godine i to na osnovu Ugovora koji je potpisan trećeg februara 2005. godine. Ponavljam, zbog svega iznetog, autori lažne optužnice nisu dozvolili da se pokrene istraga o poreklu mog novca transferisanog u Madrid.

Moj porodični biznis je formiran 1989. godine i trajao je do 2000. godine. Ja sam se dogovorio sa Sonjom Perušković, ćerkom moje rođene sestre, Jelene Perušković, da ona napusti posao u supermarketu Novljanka- Poljoprivrednog kombinata Beograd, gde je Sonja bila poslovođa tog supermarketa i otvori supermarket u Zelenici, u mestu mog rođenja i mestu gde imam porodičnu kuću sa svoja dva brata.

Supermarket je otvoren u poslovnom prostoru veličine 306 kvadratnih metara, čiji vlasnici su bili porodica Radulović. Ja sam kupio rashladne vitrine, frižidere i police od firme Centro Jadran, čiji je direktor bio Slobodan Vučurović, moj prijatelj sa kojim sam zajedno završio gimnaziju u Herceg Novom. Supermarket je registrovan na Sonju Perušković u opštini Herceg Novi pod imenom "Supermarket -Sonja".

Svi podaci o prometu, plaćanju poreza na promet i poslovanju "Supermarketa- Sonja" su bili javni i mogli su se naći u odgovarajućim službama opštine Herceg Novi. Porodica, odnosno Sonja Perušković i ja smo se dogovorili da rođeni brat Sonje Perušković, Spasoje Perušković, napusti posao fizio-terapeuta u Banji Igalo i da zajedno sa 12 prodavaca radi u supermarketu Sonja.

Isto tako smo se dogovorili da poslovne knjige vodi Danica Klicov, moja rođena sestra, koja je inače bila finansijski direktor građevinskog preduzeća Prvoborac, Herceg Novi.

Moja uloga, pored toga što sam bio inicijator pokretanja porodičnog biznisa, je bila da obezbedim poslovni prostor i opremu za supermarket kao i da na osnovu svog znanja, iskustva i statusa koji sam uživao u poslovnim krugovima Srbije omogućim da porodični supermarket bude najbolje snabdeven maloprodajni objekat u Boki Kotorskoj sa najpovoljnijim cenama roba koje se proizvode u Srbiji.

Taj supermarket je veoma brzo izborio status lidera u Boki Kotorskoj sa svojim asortimanom i cenama, tako da se u njemu nisu snabdevali samo građani, nego i veliki broj restorana i drugih ugostiteljskih objekata iz svih mesta Boke Kotorske. Taj posao je bio izuzetno dobar i profitabilan zahvaljujući okolnostima koje sam izneo.

On ipak, zbog ograničenog obima prometa, nije mogao da u normalnim godinama odbaci godišnje zarade, tj. profite od stotine miliona nemačkih maraka. To je bio odličan porodični biznis koji je odbacivao natprosečni profit. Ja sam preko supermarketa zaradio najveći deo transferisanog novca za 15 meseci galopirajuće hiperinflacije koja je harala Srbijom i Crnom Gorom od kraja 1992, tokom 1993 i početkom 1994.

U tih 15 meseci galopirajuće hiperinflacije, ja sam svojim statusom i uticajem obezbedio da "Supermarket Sonja" bude snabdeven sa dovoljnim količinama nekoliko, u to vreme, deficitarnih ključnih roba: suvomesnatim proizvodima (od dobavljača Carneks Vrbas, Srem Šid, Mitrosrem Sremska Mitrovica i BEK Zrenjanin); jestivim uljem (od dobavljača Vital Vrbas, Sunce Sombor i Dijamant Zrenjanin); deterdžentom za mašinsko pranje veša (od dobavljača Albus Novi Sad i Merima Kruševac); konzumni šećer (od dobavljača šećerana Zrenjanin, šećerana Kovin i šećerana Senta); vinjak (od dobavljača Navip Zemun). Ja sam obezbedio da su fakture u dinarima, da je rok plaćanja roba 30 dana, da su plaćanja dobavljačima u dinarima bez devizne klauzule.

U toku tih petnaest meseci galopirajuće inflacije preko Supermarketa Sonja je nabavljeno i prodato: 290 tona suvomesnatih proizvoda pros. cena 9,00DM, 2.610.000, 340 tona jestivog ulja (prosečna cena 2,00DM), 230 tona deterdženata (prosečna cena 3,00DM), 180 tona šećera, prosečna cena 1,00DM, 90 tona vinjaka prosečna cena 3,50DM...Ukupna vrednost nabavke ovih roba je bila 4.475.000

Rok plaćanja je bio 30 dana i obaveza je bila u dinarima po ispostavljenoj fakturi dobavljača.

U momentu prodaje robe (dinarske cene roba su se nivelisale svakog dana), znači istog dana kada je roba prodata potrošačima, su kupovane devize -nemačke marke na slobodnom crnom tržištu.

Znači, dinari su odmah, istog dana pretvarani u nemačke marke. U momentu plaćanja roba dobavljaču po fakturi koja je ispostavljena u dinarima i sa rokom plaćanja od 30 dana, prodaju se ranije kupljene nemačke marke na slobodnom crnom tržištu i tim inflatornim dinarima se plaćaju dobavljači.

Na razlici u kursu nemačke marke kada je roba prodata potrošaču i tridesetog dana kada je roba plaćena u dinarima prodajom ranije kupljenih nemačkih maraka ja sam na nabavci roba u vrednosti od 4.475.000 DM zaradio 3.600.000DM.

U tih 15 meseci galopirajuće inflacije koja se kretala i do neverovatnlh miliona, ja sam na nabavci roba i na uslovima plaćanja tih roba, ostvario pomenutu zaradu. Zarada Sonje Perušković je bila na količinama prodate robe, ostvarenoj marži i kursnim razlikama koje su ostvarene plaćanjem poreza na promet na rok od 30 dana. Kako u to vreme nije bilo regularnog platnog prometa sa inostranstvom zbog sankcija Srbiji i Crnoj Gori, ja sam bio prinuđen da novac u iznosu od 2.600.000 evra transferišem preko Mike Brašnjovića na svoj legalno otvoren račun u Madridu.

Delom tog novca ja sam finansirao kupovinu dva stana za svoje ćerke koje su odlučile da žive u Madridu, a deo tog novca je bio u funkciji biznisa kojim su se bavile moje ćerke i zet. Pošto je taj novac imao svoje legalno poreklo, ja sam bez bilo kakvog sakrivanja taj novac transferisao na svoj legalni i javni račun u Madridu. Ja nisam imao razloga da taj novac sakrivam uplatama na of-šor kompanije što sam svakako mogao da uradim da sam imao bilo kakav razlog da sakrijem poreklo i postojanje tog novca. Ponavljam, sve ovo su znali M.Beko i M.Mišković i to je razlog zašto nikada nije pokrenuta istraga o poreklu mog transferisanog novca u iznosu od 2.556.000 evra na moj račun u Madridu.

Svoju odbranu koju sam danas izneo, završavam citirajući ono što je zamenik tužioca za organizovani kriminal, gospodin Željko Jočić izgovorio: "...Dakle, iz iskaza svedoka Milana Beka, može se kao nesporno zaključiti ono što je sporno za sud, a to je da je uvek i u svim poslovnim aranžmanima između preduzeća C market i Eko produkt postojao prethodni dogovor između okr. Radulovića i sada pok. Mika Brašnjovića, i da je posledica tih dogovora uvek pribavljanje protivpravne imovinske koristi pok. Miku Brašnjoviću, a posrednim putem i okr. Slobodanu Raduloviću, a uvek na štetu preduzeća C market".

Na osnovu ovako iznetog stava zamenika tužioca za organizovani kriminal g. Željka Jočića, Milan Beko nema samo ulogu mog tužioca, prvog i glavnog svedoka optužnice. Milan Beko po stavu zamenika tužioca Željka Jočića ima i status sudije koji meni izriče presudu, jer za zamenika tužioca je važnije kakvu presudu je doneo Milan Beko nego kakvu presudu donosi sudsko veće.

Ovo potvrđuje da iza svega što je u optužnici izneo zamenik tužioca Ž.Jočić, stoji Milan Beko koji je bio udarna pesnica organizovane grupe M.Mišković, M.Beko, V.Koštunica, D.Jočić, P.Bubalo i D.Mihajlov, grupe koja je organizovala , planirala i realizovala nezakonito preuzimanje 153.000 akcija malih akcionara C marketa koje su M.Mišković i M.Beko, bez bilo kakve konkurencije, a po uslovima iz Memoranduma, preuzeli od malih akcionara za 44 miliona evra, iako je stvarna vrednost tih 153.000 akcija bila 251 milion evra.

Tako su Mišković i Beko organizovanom krađom malih akcionara zaradili 207 miliona evra, a Mišković preuzimanjem 75% C marketa, formirao moćan monopol preko koga je kontrolisao 61% maloprodajnog tržišta Srbije.

Očigledno je da po M.Beku treba "ubiti" Slobodana Radulovića koji je najvećim delom stvorio C market čija je vrednost bila 335 miliona evra , a 75% tog i takvog C marketa su Mišković i Beko kupili za 44 miliona evra. Koga i šta brani zamenik tužioca za organizovani kriminal Željko Jočić, kada daje takav značaj Milanu Beku, kada mu je Milan Beko tužilac, prvi i glavni svedok optužnice, sudija i mera svih prava, jer njegova izgovorena reč je jača od svakog iznetog dokaza moje odbrane? Narod kaže "Carska se ne poriče" , i to očigledno dobro zna i zamenik tužioca Željko Jočić.

Kraj

A 1. Reagovanje

Čitalac Magazina Tabloid, Goran Đorđević, obratio se redakciji u vezi serijala o otimanju C Marketa, pismom sledeće sadržine: "...Povodom teksta o nelegalnom preuzimanju C Marketa, interesuje me sledeće: pre dve godine (u toku 2013. godine) u UKP saslušano je više od 100 akcionara C Marketa vezano za ovaj događaj kako bi pojasnili način na koji su prevareni i prinuđeni da prodaju svoje vlasništvo Miroslavu Miškoviću. Iz vašeg članka vidi se da je o tom događaju uspeo da da izjavu i preminuli Slobodan Radulović. U ime svih ucenjenih vlasnika molim vas da istražite zašto još uvek nema optužnice protiv lica koja su izvršila ovu očiglednu ucenu i prevaru...".

Nakon odgovora koji je redakcija istog dana poslala, gospodin Đorđević nam je uputio pismo u kome kaže: "...Vrlo sam iznenađen na brzom odgovoru, hvala Vam. Želim da Vas obavestim da je u toku spremanje tužbe sudu u Strazburu 1430 akcionara koji su oštećeni preuzimanjem akcija koje ste vi opisali na način kao da ste sve vreme učestvovali sa nama u toj borbi sa vetrenjačama (sva pravna sredstva su iscrpljena). Oko 700 akcionara želi da piše peticiju zbog nepodizanja optužnice koja se ni do dan danas nije desila iako je po informacijama koje posedujemo, istraga završena.

A, iz pisanja Vašeg lista, stekli smo utisak da se slažete sa nama da je krađa i način na koji se ona desila, krađa veka. U ime akcionara, molim Vas za pomoć, a ona bi se ogledala u sledećem: kome je potrebno u ovom trenutku poslati peticiju, jer pisanje Vašeg Tabloida potvrđuje naša ubeđenja da smo žestoko pokradeni i ne možemo više ćutati...S poštovanjem...".