Banat

Zrenjanin: koliko gradski "makroi" plaćaju novinarsku prostituciju?

Ima para, al' nema morala

Jedno od aktuelnih zrenjaninskih „mučilišta" je novinarstvo. Priučeno, ofrlje, tendenciozno, uvlakačko i polunepismeno, u stopu prati „pijanstvo" okrutnosti vlasnika vlasti prema sugrađanima. Klasično nazadnjaštvo mediokritetskih kadrova, političkih „pajaca" sa tri razreda, malim i velikim odmorom i sega-mega fakultetom, prostački se diže u medijska nebesa. Sve su oči uprte u prvu zrenjaninsku „prostitutku", gradsku kasu, iz koje se, za blentave vesti poput „referenduma" o pokretanju banatskih Happy parova, otimaju desetine miliona narodnih para

Zoltan Horvat

Predizborna trka je već počela, ovdašnje političke „rage", dodijale bogu i narodu (aman, dokle?), ponovo postrojavaju „jad i bedu" od kadrova. Prava je „umetnost" predstaviti zrenjaninskog političara,ispraznog očajnika i mudrosera, člana većine do sada izmišljenih partija, vlasnika dve naučene fraze, zalutalog, al u interesnoj grupi sličnomišljenika, alavog, bezobraznog i bezobzirnog.

Ovdašnji mediji proglašavaju ih lokalnim svecima i faktorima „stabilne" nestabilnostirasturenog srednjeg Banata. Zrenjaninski novinar privatnih medija je danas najobičniji „rob" svojih gazda, koji ih za siću teroriše i tera da piše i priča bajke o obesnim vlasnicima vlasti. U lovu na pare iz gradske kase ne biraju se sredstva. U glavnoj ulozi su nedeljnik Zrenjanin i elektronski mediji KTV Zrenjanin i RTV Santos.

Monopolistički list Zrenjanin, štivo svakog, po grad pogubnog režima na vlasti, u vlasništvu je tajkuna Dušana Stupara. Na 48 strana, od kojih dvadesetak čine čitulje (najmanje 40 hiljada dinara profita na pokojnicima po jednoj strani), glodur Dalibor Bubnjević, vrsni „istraživač" šupljeg u virtuelno prazno, prevodi čitaoce„žedne preko Begeja" novim dizajnom uz retoriku tipa, Goran Knežević je „sudbina" Zrenjanina, bogom dan, pametan, sposoban i lep ko slika. Glodur obožava turistička putovanja po zemlji i inostranstvu, gde se u opuštenom društvu vlasnika vlasti najbolje razrađuje tehnika izluđivanja naroda „vrhunskim" temama, poput pitanja, koliko su teške makaze kojom gradonačelnik seče vrpcu na otvaranju okretnice na raskrsnici, ili, ne daj bože, koje su najprikladnije reči na svečanoj ceremoniji puštanja u rad gradskog klozeta?

Gradonačelnik i njegova svita su prezadovoljni uredničkim „makazama" glodura iz snova, neprijatno im je kako ih bezobrazno i bez pokrića hvali, pa će se nakon „ugodnih" predizbornih pregovora, milioni iz narodne, gradske kase sliti u privatni sef. Novinari Aleksandar Bjelogrlić, Ljiljana Bailović, Branka Jajić, Zoran Dedić...znaju novinarsko znanje, ali u režimskom privatnom listu, glodur doživljava orgazmičke trenutke nakon lajkovanja sebe samog na društvenim mrežama. Prethodno se bavi od gazde na(d)ređenom cenzurom, autocenzurom i preostalim modernama koje su direktno uperene protiv bilo kakvog smisla bavljenja novinarskom profesijom, u Zrenjaninu posprdno nazvanom, Bolid srednjeg Banata.

Kako se ponašaju prema gazdama grada Dubravka i Dana, vlasnice ovdašnjih elektronskih medija? Žestoko tvrde pazar. RTV Santos je prethodnih dana, u vremenu predizbornom, bukvalno „olešio" gradsku kasu. Milioni su potekli i pretekli na račun ove privatne medijske kuće. Veština ženskih pregovora kaže, lovu na sunce, il ćemo danonoćno da vam jašemo za vratom aferama. Dana (vlasnica KTV) je tu takođe „sjajan" pregovarač, a vlasnici vlasti im, ne iz svojih džepova, „presipaju" brdo love. Obradovali su se i „leteći" novinari u ovim kućama, jer će im na osnovu miliona i kamiona, honorari automatski biti povećani sa 10 hiljada na, neverovatnih i senzacionalnih 10.300 dinara. Dopisnici listova iz BG-NS centrala dovijaju se na razne načine. Slobodan Pašić, dopisnik Večernjih novosti je svetlo ime ovdašnjeg novinarstva, kada treba, a mora, svojim tekstovima „brije na suvo" i „izuva iz cipela" ovdašnje vlasnike fotelja, uhvaćene u danonoćnim zajebancijama sa sugrađanima.

Đuro Đukić, dopisnik Politike je umereni mešalac sopstvenih radova, gde se jednom godišnje, a možda i ređe, može pročitati neka kritika protiv ovdašnjih kabadahija. Politika je to novina, režimska, Smajlovićka ne voli neposlušne, jer ih tamo, nema, istrebljeni su.

Željko Balaban, dopisnik Dnevnika, gnjavnika novosadskih nazadnjaka, veli da on ne odustaje od slanja kritičkih tekstova, al, eto, ima tamošnjih urednika koji imaju veeelike i oštre makaze.

Dopisnik Blica Slavko Surla, inače korektan u izveštavanju, muči i nervira Bubnjevića svojom pismenošću u lokalnom listu i akademskim zvanjem, ali se ovaj ne da, jer ne trpi lojalnu konkurenciju. Da piše nepismenije, kao većina „normalnih" novinara u Zrenjaninu, možda bi mu bio miljenik, ovako...

Kurir i Informer, dva novinska „blaga" Srbije, nemaju dopisnike iz Zrenjanina. Osvane ponekad senzacionalna agencijska vest o gostovanju starleta, gde g-đice Oro, Nisi Moro i preostale Stanije, za bakšiš od sto i nešto siće evra zabavljaju goste noćnih klubova za šankom. Podrazumeva se i svečani prijem od strane gradskih guzonja, čime se ukazuje ogromna čast najznačajnijim gostima, živim legendama urbanog života. Da atraktivnih legendi ima i na ovim prostorima, pokazuje nedavno sprovedena anketa na temu: koga biste rado gledali u banatskoj verziji Parova. Nezvaničan poziv za učešće, a na osnovu glasova muškog roda, upućen je intimnim prijateljicama, predsednici skupštine Snežani i načelnici finansija Žani. Zanosna Žana, slobodna ko tica na grani, ističe se u akcijama urlanja i dranja na zaposlene u svojoj službi, pa ne bi bilo loše da se ovdašnja javnost i lično uveri u kapacitete ove raskošne žene, obogaćene „juriš" diplomom, gde je glavnu ulogu odigrala davno zaboravljena direktorska „legenda" ovdašnje uništene privrede, Stanko Ilić.

Ono što zrenjaninsko novinarstvo posebno krasi, kao što krasi i vlast, opoziciju i preostalu boraniju grada,tiče se vrhunske kolegijalnosti i neodoljivog međusobnog uvažavanja. Ovde se svi toliko međusobno vole, paze i maze, da se na vreme, još od uvođenja višestranačja, odustalo od pravljenja udruženja novinara. Procenjeno je da bi već na prvom sastanku bilo razbijenih glava i ranjenih, nakon što bi se međusobno isprozivali zbog sramnog odnosa novinara prema gradu u kojem se živi. Neko je predložio legendarnog Glodura za šefa svih ovdašnjih novinara, valjda je ponešen izrazima najdubljeg samopoštovanja samog sebe predložio, a za zamenika Dejana mu Molnara, eksperta. I od ovoga se, srećom, odustalo iz bezbednosnih razloga, kada se saznalo da bi osnivačkom sastanku, u intimnoj atmosferi, prisustvovali samo šef i zamenik mu.

Na kraju, bez dobrih vesti nema ni lošeg teksta. U listu Zrenjanin honorarni dopisnici dobijaju dve hiljadarke mesečno. Za svaki tekst po stotka, malo li je to na ovu skupoću? Pohvalimo i skroman i štedljiv način ishrane većine ovdašnjih kolega, koji ponedeljkom u pekarama kupuju hleb od subote za 10 dinara, utorkom sendvič sa viršlom od juče za 20, a sredom picu, takođe od prekjuče, za 25. Kad bi se svi u Zrenjaninu ponašali odgovorno prema bednom životarenju kao zrenjaninski novinari, njihove nezajažljive gazde nikada ne bi došle ni na pomisao, da im bar svake desete godine moraju povećati platice i honorare.