(Pr)osudite sami

Šta čekamo

Milovan Brkić

Dve nedelje tumaram po domovima zdravlja, tražeći leka od ukočenosti, zbog teške prehlade. Bolest ume da namuči i ponizi čoveka. I dok tako bolan razmišljam o rasulu u našem zdravstvu, o životu i prolaznosti, naviru mi pitanja: kako li je tek Aleksandru Vučiću, koji već duže od godinu dana ima potvrđenu dijagnozu sarkoma plevis (sarkom male karlice). Njegova boljka je sa lošom prognozom, vidi se da kopni, a još se, što bi rekli Moravci, kurobeca. Nosi pelene i pred kamerama izigrava ratnika. Viče, preti, obećava... Kada ostane sam suoči se sa bolovima, teškom terapijom, plus ludilo koje ga je od kada se počeo baviti politikom, ophrvalo.

Upitah jednog lekara specijalistu koliko dugo može da se živi sa Vučićevom dijagnozom, a on sleže ramenima, teško izusti da se kraj može odlagati do dve godine. Medicina, za sada, nema zvanično leka.

Ako o njegovoj boljci znam i ja, onda oni koji se sa njim zvanično sastaju, rukuju, izdaju mu naređenja, postavljaju ultimatume, zavrću mu uši, podsećajući ga šta je sve obećao, koliko je i šta dobio da odigra svoj krvavi pir u Srbiji, znaju o njemu skoro sve.

Samo u ovom broju opisujemo Vučićeva zlodela, prevare, otimanje para od prijatelja, pljačkanje budžeta, kreditnih linija, razaranje zdravstvenog, socijalnog sistema, pljačkanje banaka, tajkuna...

Oni koji su bolesnog Vučića namestili za diktatora u Srbiji, shvataju da to može da im se obije o glavu. U istoriji naroda koji danas broji osam miliona, počev od Miloša Kobilića, pa do Gavrila Principa, rađali su se junaci koji bi mogli da puste krv onima koji su postavljanjem Vučića na vlast, uz njihovu podršku, razorili državu, opljačkali nas do gole kože, uništili privredu i ostavili nas bez nade. A, ta gospoda je već poznata.

Američki predsednik Tramp i oni centri moći koju su pomogli njegov dolazak na vlast, svesni su da od porobljava država širom planete Amerika nema koristi, već pojedinici koji nemilice pljačkaju te narode, pozivajući se na nuklearnu i ekonomsku moć svoje zemlje.

Čišćenje Balkana, kao eksperimenta vašingtonskih bankara i političara, jedan je od prioriteta spoljne politike predsednika Trampa. To već mnogi vide, osim Vučića i američkog ambasadora Kajla Skota i nekih njegovih saradnika, koji bi rado Vučića, za veliku napojnicu, podržavali sve do njegove smrti.

Ovih dana Vučić namerava da pobije saradnike sa Kosmeta koji su ga čuvali i punili mu džepove, uvodili Srbe u tor nepriznate države. Sada mu smetaju (pre neki dan, uhapšen je sin njegovog najodanijeg saradnika iz Leposavića, Zorana Milojevića - Zelje).

Ko će prvi potegnuti?

U Siriji je 3. februara oboren ruski avion i ubijen pilot. Pogođen je raketom koju su ispalili borci takozvane Islamske države, a raketa je dopremljena iz Srbije, gde je za njihove potrebe modifikovana, o čemu je Magazin Tabloid detaljno izvestio. A, Vučićeva Velika propaganda laži svaki dan objavljuje navodnu podršku koju srpskom kolegi šalje ruski predsednik!

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister je izjavio 5. februara, na dan kada EK predstavlja strategiju proširenja, da 2025. godina nije obavezan datum prijema Srbije u članstvo! Dakle, tretiraju nas kao imbecile. Dozvoljavaju Vođi da nam obećava, a onda neko od njih, za svaki slučaj, kaže da od toga nema ništa. Pa, ko nam je kriv što smo sledili diktatorove laži!

Ovih dana Vučić vodi najbrutalniju kampanju za gradske izbore, u kojoj se opozicija predstavlja kao zločinačka, bez mogućnosti da pusti glasa od sebe. Da li će ove izbore briselski komesari proglasiti regularnim? Da li će nam pljunuti u lice, popišati nas? Imamo li pravo da se od njih branimo svim sredstvima, jer su stvorili državu kao logor smrti? Tako u izveštaju od 5. februara EK tvrdi da neće primati države sa nerešenim bilateralnim pitanjima, misleći na Srbiju. A Vučićev put ka EU ocenjuju impresivnim!

Hoće li se opozicija pobuniti 5. marta, zbog lažnih izbora, hoće li pozvati građane na ustanak? Ili ćemo čekati da nas Bog spasi diktatora ili da američki istražni organi pohapse njegov kartel.

Bog pomaže hrabrima.