Pritisnut predstojećim izborima u Beogradu, velikim problemima koji će nastati realizacijom poglavlja 23 (pravosuđe), ali i brigom o zaštiti svojih poslednjih finansijsko kriminalnih uporišta, Aleksandar Vučić je zaboravio na činjenicu da su on i njegovo političko preduzeće, ogrezli u kriminalu i postali "kapitalci" za kojima idu lovci na transnacionalne mafijaške grupe. Za petama su im istražitelji iz SAD i nekih evropskih zemalja, a zaštita Rusije na koju je računao tokom poslednjeg susreta sa Putinom u Moskvi, izostala je. Sam i bez saveznika, Vučić se ponovo ostrvio na građane Srbije i svoje političke protivnike, ponovo tvrdeći da se na njega sprema "napad sa krvavim ishodom". Istina je samo to da se Vučić sprema na obračun sa građanima i državom, koju na nesreću još uvek predstavlja.
Nikola Vlahović
Kriminalna politika Aleksandra Vučića, ponovo se uhvatila u zamku lažnih vesti koje svakodnevno emituje. Tako je njegov šizoidni Informer 2. februara ove godine na naslovnoj strani objavio najavu priče o tome kako je srpska opozicija pod šifrom "rođendan", spremila "krvavi haos" koji će se navodno odigrati u Beogradu. To izgleda nije bilo dovoljno, pa je već sutradan, 3. februara na naslovnoj strani ovog Vučićevog biltena, osvanuo naslov "Strogo poverljiva informacija! Putin: CIA pali Srbiju!" gde u nastavku teksta piše: "...Našim vlastima iz Moskve dostavljene strogo poverljive informacije o planovima SAD-a i EU da u Srbiji, posle izbora u Beogradu, izazovu građanske sukobe!"
Naravno, nije ovo ništa novo. Iz Vučićeve ludačke glave izlazilo je na stotine ovakvih paničnih naslova. Tako je i "Srpski Telegraf" 13. novembra prošle, 2017. godine objavio tekst pod naslovom: "Izdaja u SNS! Vučić: Najbliži hoće da mi skinu glavu". U pomenutom tekstu dalje piše da "udar" na Aleksandra Vučića kreće iz vrha Srpske napredne stranke, da "...neki od najbližih Vučićevih saradnika više gotovo i ne kriju da je došlo vreme za konačni obračun i smenu u vrhu stranke i države...", a da će za ispunjenje tog cilja "...zaverenici narednih nedelja i meseci preko podobnih medija, uglavnom finansiranih iz inostranstva, plasirati najstrašnije laži o Vučiću i konstruisati izmišljene afere o ljudima koji su mu odani. Takođe, neće biti pošteđena ni porodica predsednika Srbije, koja će se, baš kao i on sam, suočiti sa najprizemnijim optužbama. Ova prljava kampanja, koju će podržati i opozicija, dobijaće sve veći intenzitet kako se budu bližili beogradski izbori. Nimalo slučajno jer u tim izborima pojedini centri moći, i u zemlji i van granica Srbije, vide veliku šansu za svrgavanje vlasti..."
Dakle, promena valsti u Srbiji, za Vučića je smak sveta. Odgovorni političari u svetu podnose ostavku i zbog sudara vozova...
Odmah nakon što je "Srpski Telegraf" objavio ovu mentalnu splačinu, oglasio se i Aleksandar Vučić optužbom: "...U Srbiji ništa ne traje kraće od zahvalnosti. Ti koji su mi danas blizu biće sutra prvi koji će želeti da se obračunaju sa mnom i mojom porodicom!"
I tako, iz dana u dan, iz meseca u mesec, od izbora do izbora. Samo napadi na njega, zavere, novac iz inostranstva u rukama njegovih neprijatelja, najave svrgavanja sa vlasti nasilnim putem, najave njegove likvidacije...Omražen u Srbiji, prezren i ismevan u regionu, izolovan na međunarodnom planu, uhvatio se dobro proverenih podvala pa optužuje, napada, preti svojim političkim protivnicima, realnim i izmišljenim neprijateljima. "Saznaje iz pouzdanih izvora" kako mu rade o glavi i ističe svoju navodnu žrtvu kao vrhunsku vrlinu koju niko osim njega nema.
U tome mu ozbiljno pomažu i lažni analitičari, idiotizovani poluinteligenti, male, podle podguzne muve naprednjačkog režima, poput izvesnog Dragomira Anđelkovića koji ga za pristojnu materijalnu nadoknadu "pali" govoreći kako "...Ima mnogo onih i u koaliciji i u stranci koji bi na samu najavu bilo kakvih problema olako prebegli na drugu stranu i obrušili se na Vučića i njegovu porodicu da bi dokazali vernost novim partnerima i na neki način se iskupili zbog prethodne saradnje s njim. To su, pre svega, oni sa puterom na glavi čije se ime pominjalo u mnogim aferama i učešće u vlasti im je jedini način da se spasu. Biće spremni na neviđeni nemoral i da naprave svako zlo i Vučiću i njegovoj porodici..."
Ali, sa takvima Vučić normalno valada u koaliciji. Ne smeta mu njihov ''puter na glavi'', sve dok su njemu odani!
Na sve strane niču Vučićevi "izlivi iz mozga", naslovi i televizijske emisije o tome kako "...postoji interes evropskih i američkih moćnika da zajedno sa opozicijom oslabe Vučićevu poziciju" (o tome piše Miroslav Bjegović, navodno bezbednosni stručnjak). Vučićev "Informer" dvanaest meseci godišnje govori o nekakvim "razradama plana" za političku likvidaciju Aleksandra Vučića.
Poslednja ovakva vest glasi da će jedan dan posle izbora u Beogradu, na rođendan Aleksandra Vučića 5. marta, "...opozicija proglasiti veliku izbornu krađu i tako izazove krvave sukobe na ulicama, koje bi onda iskoristili kao povod za stvaranja opšteg haosa u celoj državi, te da četvorica takozvanih opozicionih lidera u ovoj zamisli imaju podršku moćnih zapadnih ambasada..."
Takođe, Vučićev verni tumač njegovih noćnih mora, Dragan J. Vučićević, tvrdi da je "...prizivanje duhova devetomartovskih protesta od pre dvadeset sedam godina iluzija opozicije..."
Šta se, ustvari, krije iza ovih providnih, jadnih, prostačkih pokušaja da javnost u Srbiji saučestvuje u Vučićevom ludilu?
Činjenica je da se radi o čoveku koji je bolesno opsednut proizvodnjom kulta svoje ličnosti. Na tom poslu rade i hiljade njegovih ljudi, kako u zarobljenim medijima i skoro razbijenim obaveštajnim službama, tako i van njih. Ali, na putu da sebe izdigne na nivo nedodirljivog "Kralja Sunca", isprečilo se mnogo toga. Treba pre svega reći da je samozvani Vođa zaglibio u vodama međunarodnog kriminala, praveći poslovne paktove sa vlasnicima prljavog kapitala i stvarnim gospodarima političkog podzemlja, od Saudijske Arabije do Albanije.
Strah da će "neko" udariti na njega i njegovu porodicu, opravdan je u tom smislu. Narod, građani Srbije, pa i oni retki slobodoumni glasovi javnosti, nisu nikakva opasnost po njega. Njegov istinski neprijatelj nalazi se među njegovim "poslovnim partnerima" i političkim "prijateljima" koje je stvarao više godina, šireći famu o Srbiji kao "raju za investicije", što je bio poziv kriminalnom preduzetništvu, kako onom vanevropskom, tako i domaćem, regionalnom, da na ovako dobroj lokaciji pere svoj prljavi novac i bavi se tranzitom narkotika, oružja, belog roblja i sličnim "poslovima"
Prilikom svog poslednjeg susreta sa albanskim premijerom Edijem Ramom (Davos, 25. januara 2018.), Aleksandar Vučić je dao jednu simptomatičnu izjavu ("Imali smo teške razgovore") koju su mnogi shvatili kao čisto političku frazu, a bila je nešto sasvim drugo.
Naime, istog dana, u Davosu je bio i predsednik samoproglašenog Kosova, Hašim Tači, koji je pod velikim obezbeđenjem izbegavao da bude viđen u Vučićevoj blizini. Svedok događaja, bivši hrvatski diplomata B.R., koji je u Davos došao na poziv organizatora, video je Vučića kako brzim korakom ide prema Rami, a ovaj navodni "susret iznenađenja", snimila je ekipa RTS-a koja je o tom događaju izveštavala kao da je bio unapred dogovoren. Izvor Magazina Tabloid tvrdi da se razgovor Vučića i Rame u hodniku kongresnog centra, ticao isključivo pitanja bezbednosti i onoga što se kolokvijalno zove "državna tajna". Tači će ovih dana izaći pred javnost sa dokazima o ubistvu Olivera Ivanovića, a kako izvori u Prištini tvrde, sada je već jasno da će za to biti optužene "neke srpske kriminalne strukture" kojima je Ivanović smetao i koga su, zahvaljujući politici tamošnje "Srpske liste", smatrali svojim političkim neprijateljem prema kome treba da primene i "konačne mere".
Vučić je pokušao da razgovara sa Ramom kao sa "većim" od Tačija, kao sa čovekom koji može da mu garantuje da ga Tači neće "izdati" u trenutku kad je blizu potpisivanje "obavezujućeg dokumenta" (priznanja nezavisnog Kosova) i da ga neće kompromitovati nekakvim "neutemeljenim optužbama". Ni Tačijev položaj nije bolji, jer se Euleks odmah na početku povukao iz istrage i dao priliku i njemu i njegovoj vladi da prestanu sa "pokrivanjem" srpsko-albanskih kriminalnih poslova.
No, na Vučićevu žalost, ni Edi Rama nije ono što je bio na početku njihovog navodnog prijateljstva. Situacija u Tirani je sve gora po njega. Krug oko Rame u Albaniji se sužava. Vučićevi "poslovni planovi" sa Albanijom i razna "tranzitna pitanja" (narkotici, migranti, i slično), presečeni su velikom akcijom SAD-a i Trampove administracije, koja je još prošle godine, preko Mojzesa Naima, člana savetodavne grupe "Karnegijeve fondacije", opisao Srbiju (i Crnu Goru!) kao "...mafijaške države u kojima vladini zvaničnici postaju deo, a neretko i čelnici kriminalnih preduzeća čime odbrana i promocija njihovih delatnosti postaju službeni prioritet. Oni tada iskorišćavaju sva raspoloživa sredstva kako bi učvrstili i povećali svoju moć..."
Kako bi bilo jasnije u kakvim se problemima Vučić danas nalazi, treba znati da je u oktobru prošle godine počela opsežna istraga o devet milijardi evra vredne droge sakriveno u albanskim tunelima (o čemu je i makedonska novinska agencija Makfaks izveštavala), te da je Edi Rama direktno optužen od grupe međunarodnih istražitelja da kontroliše proizvodnju i šverc marihuane u Albaniji. Veliku pomoć u tome mu je pružila banda porodice Habnilaj, koju je obilato pomagao i štitio Ramin bivši ministar unutrašnjih poslova Samir Tahiri. Brat sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Fatmira Džafaja deo velikog šverca albanske droge usmeravao je ka Kosovu i Metohiji, Srbiji i dalje u Hrvatsku i neke zemlje Evropske unije.
Kako bi sebe zaštitio od mogućih posledica saradnje sa Ramom i njegovim "biznismenima", Vučić je 19. decembra 2017. godine otputovao u zvanično posetu Rusiji, gde je pred Vladimirom Putinom nastupio snishodljivo, tražeći da se "...Rusija uključi u procese na Balkanu". Kao što je već poznato, niko iz njegove pratnje, pa ni šef BIA, Bratislav Gašić nije primljen od kolega svoga ranga u Moskvi.
Jedan od teoretičara "konzervativne revolucije" u Rusiji, Aleksandar Dugin, Putinov neformalni savetnik i kreator ideje Međunarodnog evroazijskog pokreta, sugerisao je tih dana Vučiću da Srbija pristupi ruskim integracijama, a Rusija bi preuzela Kosovo kao svoj problem koji bi tada "postao pitanje Rusije". U tom slučaju, rekao je Dugin, mi apsolutno postajemo jamac teritorijalnog integriteta Srbije! Ali, Ni Putin ni Vučić o tome nisu razgovarali. Vučića je zanimala zaštita od strane Putinovog režima (ali bez mešanja u evrointegracije), a Putin je svojim pasivnim stavom stavio do znanja da Srbija njegovoj vladi nije prioritet.
Uzalud je ruski vojni analitičar Aleksandar Tihonov upozoravao rekavši: "...U toku je bitka za Balkan. Moskva ne sme ostaviti Srbe da se sami bore sa SAD", tvrdeći da se vodi velika trka između Zapada i Rusije oko toga ko će brže preuzeti kontrolu nad političarima i vladama u Srbiji, Makedoniji i BiH.
Danas, na početku 2018. godine, stvari su mnogo jasnije. Putinov režim nema nameru da se dalje angažuje oko Srbije. Trampova vlada je ozbiljno krenula da se razračuna sa mafijaškim centrima moći okupljenih oko političkih vođa na Balkanu. Američki ambasador u Albaniji Donald Lu upoznao je nedavno svoju vladu o postojanju četiri velika kriminalna klana, koja kontrolišu 20 kriminalnih porodica, koje se bave uzgajanjem i distribucijom droge, trgovinom ljudi, ucenama, krađom automobila i pranjem novca.
Nadležne službe u Vašingtonu su najavile brze istrage i velika hapšenja, ne samo u Albaniji i na Kosovu nego i u Srbiji, Makedoniji, pa i u Hrvatskoj i Crnoj Gori (koju je magazin "Forbs" nazvao kriminalnom minijaturom u Atlanskom savezu).
Samo za neupućene neverovatno zvuči da je Ljulj Beriša, šef Dračkog kriminalnog klana, "greškom" pušten iz zatvora ranije nego što je trebalo, pa su zbog toga američke vlasti tražile da albanski premijer Edi Rama hitno naredi hapšenje direktora zatvora i advokata koji su omogućili ovu "misterioznu" slobodu. Ovo je važno zbog činjenice da je Beriša odlično sarađivao sa srpskim narko klanovima preko posrednika, a da su o svemu tome znali i ljudi poslovno i privatno bliski Aleksandru Vučiću. Internet portal In4s, objavio je znatno ranije (sličnim povodom) Vučićevu izjavu kao naslov: "I moji prijatelji upleteni u kriminal"
A 31. oktobra 2017. godine, Aleksandar Vučić je u Beogradu primio delegaciju Odbora za spoljne poslove Senata Republike Italije, u kojoj su mu senatori Paolo Korsini i Vito Petroćeli predočili podatke o kriminalnim mrežama u Srbiji, a koje su povezane sa kriminalnim klanovima na Kosovu i Metohiji, Albaniji i Zapadnoj Makedoniji. Zvanično saopštenje Vučićevog kabineta glasilo je da je "napravljen korak u borbi protiv organizovanog kriminala", što je trebalo da "pokrije" temu o kojoj je bilo govora. Italija u saradnji sa SAD i dalje traži odgovore na pitanja ko je sa kim u vezi kad su u pitanju srpsko albanski narko karteli. Uzgred, Trampova administracija je uporna u nastojanju da zavrne šiju srpskom tužilaštvu i samom Akleksandru Vučiću ne bude li u najkraćem roku odveden u zatvor Goran Radosavljević Guri, čovek koga smatraju glavnim krivcem što su ubijeni američki državljani, albanskog porekla, Braća Bitići. I, naravno, još čitav spisak drugih stvari.
Bliži se kraj Vučićeve sulude, štetočinske, kriminalne vladavine. Cenu ove banditske avanture o trošku osam miliona građana Srbije još niko nije sabrao. Ali, već sada nije preterano reći da je u pitanju barem sto milijardi evra.
Ustavna ovlaštenja Aleksandra Vučića su protokalarna. Kako je moguće da ovaj čovek i dalje tumara po svetu, kako je moguće da na međunarodnim aktima prihvataju njegove potpise, kad je u Ustavu Republike Srbije jasno definisano šta su njegova ovlaštenja. A, ona su, kao što je poznato, minimalna.
Funkcija predsednika, prema Ustavu, je protokolarna. Međutim, u praksi je sva izvršna vlast skoncentrisana u rukama jednog čoveka. Nebrojeno puta, za samo pola godine od kako je predsednik republike, Aleksandar Vučić je na razne načine uvredio i tu najvišu državnu funkciju i državu i sve građane koje predstavlja. Barem desetak puta je viđen na crvenom tepihu ispred državne zastave u farmerkama bez kravate i raskopčanog sakoa, što nikada, nijedan predsednik u civilizovanim (pa čak i u onim manje civilizovanim) državama ne bi uradio.
Ustavom Republike Srbije precizirano je da predsednik Republike izražava državno jedinstvo države, predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, a ukazom proglašava zakone. I to je sve čime bi i Aleksandar Vučić na ovom položaju smeo da se bavi. Ali, kao što je poznato, reč je o čoveku koji svakodnevno krši i Ustav i zakone, vlada "neposredno" i autokratski.
Prilikom stupanja na dužnost, predsednik Republike, pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu koja glasi: "...Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".
Poznato je da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. No, Aleksandar Vučić je prekršio Ustav i zakletvu još kao podpredsednik Vlade, potpisivanjem takozvanog Briselskog sporazuma. Samo taj čin je bio dovoljan da ga diskvalifikuje kao kandidata za predsednika republike. Sa druge strane, Vučić svakodnevno krši Ustav obavljajući više javnih funkcija. Reč je, dakle, o diktatoru, opasno poremećenoj ličnosti, osobi koja na funkciji predsednika republike može biti i jeste opasna pretnja po nacionalnu bezbednost.
Došao je trenutak kad je Srbija dužna da odgovori na ovo nasilje. Nije reč ovde ni o kakvom novcu iz inostranstva kojim treba rušiti Vučićevu diktaturu. Ovde je reč o pukom pravu naroda na samoodbranu. O legitimnom kontranapadu posle koga mora da se rodi jedna nova Srbija, oslobođena od zla čija je Vučić personifikacija.
Reč je o vitalnim interesima Srba i svih građana Srbije koji moraju da stanu na put šizoidnom fanatiku i njegovim ludačkim planovima.