Beli kriminal

Crna slika srpskog zdravstva

Umreti od smrti

Srpsko zdravstvo je, u očima ministra zdravlja, toliko uspešno da ga je sramota koliko je uznapredovalo. Pozivamo predstavnike nevladinog sektora, međunarodnih organizacija, predstavnike misije EU, OEBS-a i Crkve da posete Urgentni centar u Beogradu, neki od domova zdravlja i bolnica po unutrašnjosti. Šokiraće se kada shvate da u srpskom zdravstvu pacijenti kupuju zavoje, katetere, flastere i gaze koje stavljaju nakon vađenja krvi. Stravične prizore iz srpskih bolnica ne prikazuje državna televizija. Skoro svakodnevno ministar Lončar laže, poput Vučića o sjajnim uspesima u zdravstvu, koje je na nivou afričkih plemena, dok mu se novinarska prostitutka Ana Stamenković divi, a Lončar se njoj zahvaljuje, jer da nema njenih emisija, zdravstvo u Srbiji ne bi bilo na tako visokom nivou.

Milica Grabež

Krajem prošle godine Ministarstvo zdravlja je uz objavljivanje epidemije malih boginja sve rukovodioce zdravstvenih ustanova u Srbiji obavestilo kako izjave za medije mogu da daju samo uz izričito odobrenje ministarstva i nakon dobijenog mišljenja iz Instituta "Batut", koji je od strane Zlatibora Lončara bio zadužen da sprovodi cenzuru po ovom pitanju.

Zbog medijskog mraka javnost je dezinformisana kako je u Srbiji registrovano preko 1.300 slučajeva oboljenja od malih boginja. Po necenzurisanim podacima Instituta "Torlak", u Srbiji, međutim, do 17. januara 2018. laboratorijski je bilo potvrđeno samo 508 slučajeva ovog oboljenja, dok se kod ostalih pacijenata radi samo o sumnji na male boginje zbog postojanja najmanje jednog indikatora (na primer - visoke temperature). "Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju" je takođe utvrdila kako je samo 37 odsto obolelih nevakcinisano, dok su ostali ili vakcinisani ili su nepoznatog statusa. Izostanak vakcinacije, očigledno, nije uzrok epidemije, na protiv.

Redakcija Magazina Tabloid je u posedu šest izveštaja instituta "Torlak" koji su se provukli "Batutovoj" cenzuri, a iz kojih se vidi da je ova bolest izbila samo nekoliko dana po prijemu vakcine. Zbog toga stručnjaci opravdano sumnjaju kako je epidemiju izazvao vakcinalni soj virusa, odnosno da su vakcine koje se kod nas daju lošeg i neproverenog kvaliteta. Pomenuta Inicijativa već nedeljama čeka odgovor nadležnih na svoje pitanje koliko je ukupno osoba obolelo od malih boginja u roku od četiri nedelje po prijemu vakcine (koji rok kao kritični navodi i sam proizvođač).

Inicijativi se obratila i jedna majka obolelog mališana iz Beograda koja je iz razumljivih razloga tražila da joj se ime javno ne pominje. U svom pismu ona navodi: "...Ima li neko da me uputi negde, ko može da mi da odgovor za dete koje je primilo mmr pre tri nedelje i još je bolesno. Ima skoro sve simptome morbila osim osipa. Čak nas je doktorka izbacila iz ordinacije u petak i odbila da ga leči, jer nisam dala panklav detetu i kortikosteroide koje je prepisala. Osip nije karakterističan za morbile, a rezultati krvi ukazuju na virus..."

Ova majka ima sreću da je poslušala svoj unutrašnji glas koji joj je rekao da detetu ne daje prepisanu terapiju, jer je davanje kortikosteroida obolelom od malih boginja ravno ubistvu sa umišljajem. Ovaj lek se daje u slučajevima alergije, ali slabi imunološki sistem organizma tako da kod virusnih oboljenja može da bude fatalan.

U slučaju porodilje Sabrine Marković, preminule u Nišu od komplikacija izazvanih nestručnim lečenjem, upravo se sumnja na identičnu terapiju kao uzrok smrti. Naime, kako je njena porodica obavestila javnost, njen suprug je otvoreno ordinirajućem lekaru izneo sumnju da su u pitanju male boginje (što se posthumno pokazalo kao tačno), ali je ovaj to uvređeno odbacio, jer je pacijentkinjin suprug Rom, bez ikakvog medicinskog obrazovanja.

Doktor je zaključio kako je u pitanju alergija i veruje se da je prepisao kortikosteroide. Posle dve nedelje ovakvog "lečenja" mlada žena je preminula, što je vakcinalni lobi iskoristio kako bi pokrenuo novu histeriju i zahtevao najoštrije mere protiv onih koji se protive obaveznom vakcinisanju. Pri tome se namerno prećutkuje kako Markovićeva nije umrla zato što je dobila male boginje, već zato što je pogrešno lečena i što su joj dati lekovi koji su dodatno oslabili njen imunološki sistem.

Umesto što se napadaju oni koji iznose sumnje u kvalitet vakcina koje se daju u Srbiji, bilo bi bolje tražiti krivičnu odgovornost za lekare koji uprkos saznanju da je proglašena epidemija malih boginja i da veliki broj pacijenata ima nekarakteristične simptome ovog oboljenja i dalje prepisuju lekove koji u tim slučajevima mogu da ubiju pacijenta, bez laboratorijske potvrde o kojoj bolesti se tačno radi.

Ni sami lekari ne veruju u kvalitet MMR vakcina niti u to da one mogu da spreče oboljenje od malih boginja. Dr Snežana Rsovac, načelnik pedijatrijske intenzivne nege u dečijoj klinici u Tiršovoj, koja svakodnevno radi sa bebama na intenzivnoj nezi, od kojih su neka mogući prenosioci virusa morbila, niti je vakcinisana, niti je preležala ovu bolest. Uprkos svojoj izloženosti riziku da bude zaražena ona je odbijala vakcinu.

Pismo insajdera L-12

''...Nisam u mogućnosti da se predstavim zbog pretnji koje su doživeli svi zdravstveni radnici koji žele da otkriju obim kriminala u ovoj oblasti, ali za moje navode prostom inspekcijom možete prikupiti brojne dokaze. Aleksandar Vučić je kao generalni sekretar radikala bio obavešten o kriminalu u Kliničkom centru Srbije, a time se posebno bavio dr Paja Momčilov iz radikala. Mene je lično na ovo pismo podstakao tekst u novinama da u KC Srbije nedostaje 800 miliona evra, što je sigurno tačno.Obim pljačke jeste bio veći u vreme DS, ali ni sada se ne preza od krađe, posebno iz budžeta. Na primer, javna je tajna da su se u pravnoj službi KC Srbije posle odlaska Jove Atanasijevića prale pare čak i preko doznaka zaposlenih iz KC Srbije koji su na dužem bolovanju preko fonda, kao što su porodilje i slično. Pravni referenti su bili terani od Bojane Vujošević i drugih da napumpavaju fakture i razne druge mahinacije vrše kao što su navodne potrebe za popunjavanjem radnih mesta koleginica koje su na porodiljskom i slično.

Istina je da se ni jedna relevantna akcija prema teškim kriminalcima iz rukovodstva KC Srbije u vreme DS nije sprovela, jer su isti ti ljudi i sada zakulisno u rukovodstvu KC Srbije ili čak javno ulaskom u SNS koji jatakuje biše članove JUL, G17 i DS za teška krivična dela.

Javno i otvoreno se medicinsko osoblje poziva na emigraciju i daju im se povoljnosti za to zbog dogovora SA STRANIM AMBASADAMA, a pre svega Nemačkom ambasadom.To je i jasan znak da su u pljački KC Srbije, posebno nove zgrade, pored naših prevejanih lopova učestvovali i kriminalci iz EU i Evropske investicione banke, ali njima to tek padne na pamet kad ih ovde obradi naša banda.

Pokojni Goran Pavlović i Zoran Petković, koji se pominju u tekstu, su bili ekonomista i pravnik u upravi KC Srbije i radili su po instrukcijama profesora Predraga Peška, koji je iz JUL prešao u DS, a iz DS u SANU, pa više nema potrebe da menja partije, jer ga Akademija štiti od hapšenja.

Njegov Novi sindikat zdravstva je zaštitio sve najveće kriminalce u KC Srbije raznim procesima, od sindikalnih do sudskih, i kada je Zlatibor Lončar hteo da iznese sve o predsedniku tog sindikata Živoradu Mrkiću, neko iz BIA mu je rekao da ih ne dira. Lončarev mentor prof. Vladimir Đukić očima ne može da gleda Predraga Peška i njegovu bandu, ali nije izašao u susret čak ni molbi svog velikog prijatelja prof. dr Miodraga Colića da reši situaciju na plastičnoj hirurgiji, gde poverenik Peškovog sindikata, Zoran Jovanović, vrši nezapamćen kriminal već 20 godina. Iz te klinike oterano je ili otišlo 17 hirurga i preko 30 medicinskih sestara i tehničara u poslednjih 10 godina, isključivo zbog kriminalnih dešavanja koja je prof. Colić želeo da spreči, pa je zbog toga smenjen 2009. godine.

Slučaj jeste jedinstven, ali nije mnogo bolje ni na drugim klinikama, jer kontrolu KC Srbije vrši BIA i njeni službenici koji pišu izveštaje kako je navodno sve u redu.

Po pitanju kriminala na plastičnoj hirurgiji pre pola godine oglasio se poslanički klub radikala i postavio to pitanje u skupštini, pa je premijerka naložila Lončaru da se u pisanoj formi izjasni o tome. Kako skupštinski rad prate MUP i VBA, vojna služba je bila zainteresovana za to, jer je ta zgrada u Zvečanskoj ulici bila nekada vojna bolnica, sa još uvek katastarski nerazjašnjenom situacijom.

Poslednji premeštaj iz te bolnice je bio prelazak docenta Račića u polikliniku sa obimnom dokumentacijom, šta je sve doživeo od Zorana Jovanovića i njegove bande i priloženim rešenjem Zaštitnika građana u korist dr Račića. Posebno zanimljiv detalj su bila dokumenta Zorana Jovanovića iz kojih se vidi da je on hrvatski državljanin sa neurednom prijavom boravka u Srbiji, a da mu je sin američki državljanin.

Agent vojne službe I.M. došao je do te skupštinske dokumentacije i dostavio je direktoru VBA koji ga je odmah zvao na razgovor i rekao da se ne petlja u KC Srbije, jer je predsednik republike tu bolnicu stavio pod nadležnost BIA. S obzirom da je I.M. imao jako loše lično iskustvo sa rukovodstvom KC Srbije i ličnih problema s njima, prosledio je sve ambasadama i vojnim atašeima sa kojima je u kontaktu, jer je video da nema pomoći svoje države, a da su u kriminal u KC Srbije upetljani i stranci..."