Milojevićeve strane
Telekomove prevare
Kako je Radujko postao genije
Posle nalaza Suda časti PKS-a da je Telekom varao
svoje korisnike, postavlja se pitanje da i to nije razlog zbog kojeg nije bilo
ozbiljnih interesenata za njegovu privatizaciju. Jer, ako svi obmanuti
korisnici podnesu odštetne zahteve, Telekom će u budućnosti morati da isplati
višemilionsku svotu
Milan Malenović
Prihodi srpskog Telekoma naglo su skočili u 2009. godini i to za čitavih
30 odsto, a njegov direktor Branko Radujko je bio proglašen menadžerom
godine. Kako, međutim, pokazuje odluka Suda časti Privredne komore Srbije s
kraja 2010. ovakvo poslovanje je bazirano na - prevari korisnika.
Član 22. Zakona o zaštiti potrošača predviđa da je obmanjujuće poslovanje
kada trgovac uskrati bitna obaveštenja koja su prosečnom potrošaču potrebna za
razumno odlučivanje, čime ga navodi da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi
doneo.
Direktor direkcije za mobilnu telefoniju Telekoma Srbije Vladimir
Lučić doneo je 30. maja 2008. pismenu odluku broj 2009-87522/2 i istu
prosledio poslovnicama mobilne telefonije, sektorima za brigu o korisnicima, za
informacione tehnologije, mrežu i službi za plan i kontrolu. U pomenutom dopisu
navedena je direktorova odluka da se u postpejd tarifnim profilima uvede
promena u tarifiranju i to tako što će se prvi minut razgovora zaokruživati na
60 sekundi, odnosno: bez obzira koliko dugo razgovor trajao on će se u prvom
minutu naplaćivati kao da je trajao svih šezdeset sekundi.
Jedini izuzetak iz ove odluke predstavljao je tarifni paket sport bel,
gde je određeno zaokružavanje na svakih započetih 30 sekundi, bez obzira na dužinu
razgovora. Direktor Lučić na kraju dopisa svoje podređene za dodatne
informacije upućuje na Vladimira Andrejića, dostupnog na telefonu 064-1243702.
O ovoj svojoj odluci Telekom, međutim, nije obavestio svoje korisnike.
Beograđanin Branko Jovanov primetio je da su mu računi za postpejd
broj koji je koristio, iz meseca u mesec sve veći, iako nije povećavao uobičajeni
broj poziva. Na njegovo raspitivanje službenici Telekoma su mu
odgovarali da očigledno previše telefonira i nudili mu neki još veći paket
usluga od onoga koji je koristio. Branku je, međutim, bilo jasno da ne
telefonira drastično više nego što je to ranije radio, jer kao nezaposleni student
mora strogo da vodi računa o svojim troškovima.
U tom trenutku njemu još nije bilo poznato da kratki poziv u stilu "siđi,
stigao sam", Telekom ne tarifira na pet sekundi, koliko bi trebalo,
već zaokružuje na ceo minut. Znači, korisnike potkrada za celih 55 sekundi.
Otkrivši konačno ovu prevaru, Jovanov je svu dokumentaciju koju je prikupio
februara 2010. predao Sudu časti Privredne komore Srbije i podneo optužni
predlog protiv Telekoma. Ovlašćeni zastupnik Telekoma Draško Vuković
negirao je optužne navode, ali nije bio u stanju da svoju tvrdnju potkrepi
dokazima.
Veće u sastavu Zoran Božović, Mitar Ilić i Milutin Radić
16. juna 2010. u predmetu S. 23/10 konačno donosi odluku oglašavajući Telekom
Srbija AD krivim da je jednostranom izmenom zaključenog ugovora sa
korisnikom, a da ga nije o promenama obavestio, učinio povredu dobrih poslovnih
običaja. Izrečena sankcija bila je - pisana opomena. Odluka Suda časti je u međuvremenu
postala pravnosnažna i izvršna.
Za Jovanova, osim moralne satisfakcije, ova odluka nema nikakvog posebnog
značaja. On i dalje plaća uvećane telefonske račune i za vreme koje ne koristi
za razgovore. To isto, potpuno nesvesno, čine i milioni drugih pretplatnika Telekoma Srbije. Svima njima se
svaki započet razgovor zaokružuje na najmanje minut, makar telefonirali samo
dve sekunde, dok se korisnicima sport bel paketa razgovor zaokružuje na
svakih započetih pola minuta.
Telekom, i pored opomene Suda časti, o ovome svoje korisnike
nije obavestio na propisan način, putem sredstava javnog informisanja ili
slanjem poruka na pretplatničke brojeve. Umesto toga on je jednostrano izmenio
opšti Ugovor o pretplati, opet ne obaveštavajući korisnike, i sada u njega uneo
mogućnost obaveštavanja isticanjem na internet prezentaciji Telekoma.
Nisu to i jedine izmene. Nekadašnji
Ugovor je mogao da stane na četiri
strane formata A4, novi je desetostruko obimniji.
Posle svega, postavlja se i pitanje da li su i strani interesenti za
eventualni otkup Telekoma uočili ovu prevaru i shvatili mogućnost da u
budućnosti prevarenim korisnicima moraju da isplate milionske odštete, pa su
zbog toga i odustali od kupovine srpskog teleoperatera. Od menadžera
godine, Radujko bi tako brzo mogao da postane prevarant decenije.