Raspad
Vlast koja
je iza sebe ostavila pustoš, preporučuje druženje na onom svetu
Sa pokojnikom u bolji život
Vlada Borisa Tadića, koja
nezadrživo odlazi, žarko želi da produži svoj mračni mandat. Makar upravljala i
rukom iz groba. Pokojnik, uprkos svemu, i dalje nudi bolji život, sigurne
perspektive, stabilan kurs dinara i druge radosti, iza kojih se krije pakleni
plan o usmrćivanju još milion Srba, koji su dobili novo ime: "socijalni
teret". I dok narod doslovno izumire jer je stopa smrtnosti najveća u
Evropi, monstruozna režimska laboratorija uvećava birački spisak. Glasača je
sve više, a naroda sve manje! Preostali su spremni da izađu na ulice, pa je čak
i predsednikov istraživač, Milan Nikolić, dobio zapanjujući podatak da je svaki
drugi građanin Srbije spreman da se obračuna sa falangom lažnih demokrata, i to
na ulici! Ali, njihov neprikosnoveni vođa i dalje nudi smrtnicima da mu se
pridruže. Na onome svetu
Nikola Vlahović
Dok je višegodišnja demokratska pljačka trajala, iz Srbije je u inostranstvo otišlo više od 400.000
ljudi. U međuvremenu je demografska slika postala zastrašujuća: na jedno rođeno
dete, u Srbiji ima deset penzionera! Starijih od 65 godina ima znatno više od
dece i omladine do 18 godina. Prema svim računicama, ubrzo će nestati još milion
i po Srba. Srbija se ubrzano svodi na grad Beograd, njegovu okolinu
i još desetak drugih gradova. Već postoje čitavi regioni u kojima skoro da i
nema ljudi! Sadašnja sociološka slika Srbije izgleda morbidno: parovi bez dece
ili sa jednim detetom, i staračka domaćinstva.
Mada zvanične statistike govore o 50.000 samačkih domaćinstava na selu,
njih ima tri puta više. Toplički, Jablanički i Pčinjski okrug postali su
nenaseljene pustinje sa retkim, sirotim i zaboravljenim stanovnicima koji nisu
imali ni sredstava ni snage da odu negde drugde.
Za vreme Tadićevog režima smišljen je i adekvatan odgovor na ovakvo
stanje. Predloženo je "produženje radnog veka", po mogućnosti do
smrtnog ishoda, ali je neko cinično dodao da će to biti novi fiskalni udari jer
će "...u budućnosti sve više biti opterećen penzioni fond i više će se
izdvajati za medicinsku negu..."!
Za desetak godina zastrašujuće pljačke, kao
posledica siromaštva, u preko 400 sela širom Srbije nije rođeno nijedno dete! U
istom periodu, više od osamdeset odsto svih sela u Srbiji imalo je negativni
prirodni priraštaj, a u trenutku poslednjeg popisa preostalog stanovništva, u
preko stotinu sela nije bilo nijedne trudnice! U trećini svih srpskih sela
danas žive isključivo stariji od 65 godina života. Od ukupnog broja živorođene
dece za vreme "demokratskog preporoda", čak dve trećine dece rođeno
je u gradskim naseljima, a svega jedna trećina u seoskim. Od osam sprovedenih popisa nakon Drugog svetskog rata,
na ovom poslednjem je registrovan najveći pad broja stanovnika u savremenoj
istoriji Srbije otkada popisa uopšte ima! Za manje od trideset godina nestaće
grad veličine Beograda, a sve govori da to može da se desi i malo brže! Samo
još nekoliko ovakvih vlada kakva je bila Tadićeva... Samo na još nekoliko izbora
treba zaokružiti ovu istu grupu likvidatora...
Ovoga nema ni u Indiji!
Tu je i tužna armija nezaposlenih,
koja je u međuvremenu porasla za novih 600.000 ljudi! Ta informacija sustigla je nedavno i Borisa Tadića, pa se na
datu okolnost odmah izjasnio: "...Nema,
nažalost, masovnog zapošljavanja. A svi oni koji kažu da ima, obmanjuju
građane"!
I zaista, zapošljavanja nema! Ali,
ima masovnih otpuštanja! I to ih ima svakodnevno, i vrlo su brutalna, u nekim
slučajevima potpuno suluda, kao protekle zime kad je otpuštena grupa radnika
preduzeća za puteve iz Niša (u stečaju), koje čisti i održava regionalne i
magistralne puteve u tri okruga oko Niša. Otkazi su im podeljeni u momentu dok
je Srbija bila okovana snegom i dok su štabovi za vanredne situacije tražili
svakog sposobnog čoveka da pomogne u čišćenju ogromnih smetova! Ništa nije
pomoglo, neko je doneo odluku da "makne" deset odsto zaposlenih, i to
baš vozača i mašinistu usred proglašenja vanredne situacije!
U Novom Sadu je, uoči grejne sezone, otpuštena
veća grupa radnika, u Zrenjaninu su bivše radnice zrenjaninske tekstilne
industrije izašle na ulicu da potraže neisplaćene zarade... Ne postoji grad u
Srbiji u kome se nisu desila masovna otpuštanja radnika i gde radnici nisu
izašli na ulicu da potraže pravdu. Ali, i to ova vlast preko svojih
"tajkunčića" surovo kažnjava. U Somboru se jedan pokušaj sindikalnog organizovanja završio deljenjem
otkaza!
Masa najurenih radnika iz brojnih upropašćenih
preduzeća širom Srbije spremna je da "poseti" Vladu u Beogradu. Ima
ih na sve strane. Nekoliko stotina bivših
radnika kraljevačke fabrike "Magnohrom"
krenulo je peške put glavnog grada da potraže svojih 18 zarađenih plata. Ali,
nije to jedina nevolja sa "Magnohromom": ona ista braća Mital,
milijarderi iz Indije koji su upropastili "Magnohrom", još uvek se
oblizuju oko srpskog metalskog kompleksa i oko Vlade Srbije. Neki ministri na
čelu sa Mirkom Cvetkovićem takođe balave od sreće kad im se neko od braće Mital
javi sa novim idejama kako da Srbe uteraju u robovski rad, kao u Indiji ili
Kini. Taj "projekat" Tadićeve vlade samo što nije gotov! U Srbiju je
stigao, niko drugi nego Markus
Langes Svarovski, predsednik najčuvenije kompanije za proizvodnju
nakita na svetu "Svarovski", sa namerom da u Subotici otvori fabriku
kristala! Gazda Svarovski je bio šokiran ponudom koju niko ne može da odbije:
za svako otvoreno radno mesto (a planirao ih je 550, makar formalno) od države
će na poklon da dobije po 10.000 evra, i najjeftiniju radnu snagu - kakva danas
postoji još samo u centralnoj Kini, Indiji i nekom afričkim zemljama. Nikada i nigde, rekao je Svarovski, nije naišao na tako visokokvalifikovanu a tako jeftinu
radnu snagu: "... Tražio sam takvo
nešto i u drugim delovima
sveta, ali..."
Toga
zaista nema nigde, pa je firma "Svarovski", zbog ovakve nezapamćene ponude,
prvi put otkako postoji, otvorila jednu fabriku izvan Austrije! Što da ide
u Indiju, Afriku ili Kinu, kad je najcrnji robovski rad, za robovsku platu, u
najbližem austrijskom komšiluku! Toga nema čak ni u Indiji! U isto vreme dok je
Tadićeva vlada u Subotici podvodila Svarovskom besplatnu domaću radničku klasu,
krenula je agencijska vest o događaju na dalekom indijskom potkontinentu: "...Besna masa otpuštenih radnika u
fabrici čelika zapalila direktora u jednom mestu na istoku Indije..."
Pokojnik zakopao još 1.300 radnika!
Nažalost, u Srbiji to tako ne biva... Radnici u
pojedinim krajevima zemlje nemaju ni snage ni volje da se odupru banditskoj
tranziciji. Tako je, opet u Subotici, čuveni "Agrokombinat" planski spreman da bude prodat "za džabe". Sve je već namešteno tako da
ova nekada velika i profitabilna firma ode u bescenje. Subotički
"Agrokombinat" je dugovao 5,1 milion evra, ali je posedovao skoro
8.000 hektara zemlje, značajan stočni fond, dosta objekata u Subotici i okolnim
naseljima, uključujući tu farme i silose, kao i impozantnu mehanizaciju,
sisteme za navodnjavanje i drugu opremu. Ali, dugovi ove firme namerno nisu vraćani (ta je politika i u ovom slučaju sprovođena
direktno po naredbama dosadašnjih gospodara lažne demokratije), iako je stalno,
u toku poslednjih pet-šest godina beležena dobit sa 8.000 hektara zemlje! Gde
su pare, svi znaju i niko ne zna! Biće da su u sefovima demokratskih
vlastodržaca, jer je jedna od njihovih najvažnijih firmi, "Viktorija grupa", ključni poverilac subotičkog
"Agrokombinata"! Jasno kao dan o čemu je ovde reč. U međuvremenu je 6.300 hektara državne zemlje oduzeto i dato u zakup, a oko 1.300
upravo prodaju "na doboš"! Tako je 1.300 radnika ekspresno ostalo bez
posla, praktično na ulici! Na kraju je sve brutalno završeno tako što je ulazak
u prostorije preduzeća
zabranjen članovima
skupštine "Agrokombinata".
Sramno je da u takvoj situaciji predsednik države Boris Tadić dolazi u Suboticu
kako bi ohrabrio milijardera Svarovskog i njegov biznis u Srbiji, a nije otišao
da vidi kako je sahranjen "Agrokombinat" i sa njim 1.300 radnika. A i zašto bi, pa on i njegova stranka
žive od "Viktorija grupe", zbog koje je i ubijen
"Agrokombinat"!
Baratanje motkom
U potrazi za opljačkanom zaradom, na put za
Beograd spremali su se oružari iz kragujevačke "Zastave", pa su vlastodršci požurili da ih plate kako ne
bi došlo do obračuna sa neizvesnim
ishodom. Bauk radničkog besa ipak će se desiti u Beogradu, uprkos žarkoj
želji odnarođene vlasti da nevolje budu što dalje od njih. Radnici FAP-a iz Priboja, ali i brojnih drugih
preduzeća, spremaju se da obiđu odlazeću vladu... Nije red da ih ojađena
radnička klasa ne isprati onako kako su zaslužili! Zaslugom ove vlade, samo u
poslednjih nekoliko godina zbrisano je sa lica zemlje 20.000 preduzeća i 150.000 radnih mesta! Brojku od oko
800.000 nezaposlenih radnika treba odmah dvostruko uvećati! Mnogi od onih koji
rade, u stvari samo misle da rade, a zapravo su na robiji, sa dnevnicom koja ne pokriva ni dovoljan broj kalorija u
organizmu!
Mada skoro 90.000 malih i srednjih
preduzeća zapošljavaju više od 60 odsto radnika u Srbiji, Vlada je na divljački
način zajašila upravo taj sektor novim dadžbinama, i beskrupulozno ga proždire
birokratijom. Nijedna sistemska reforma za poslednjih deset
godina nije napravljena, u stalnoj ili povremenoj blokadi je oko 50.000
preduzeća, nad više od 20.000 firmi sporoveden je ili se sporovodi stečaj!
Potrošeno je više od milijardu evra takozvanih subvencionisanih kredita, a krajnji
ishod je poražavajući: ostvareni obrt je - nula! Sprema se sahrana još 15.000
preduzeća. Što je bliža ta mračna budućnost, to je veselje odlazećih vlasti
veće! Najavljuju još oštrije mere kontrole
naplate poreza i doprinosa. Svugde, samo ne u svojim firmama koje su stvorili
pljačkajući državu!
Najveći broj onih koji su ekspresno
otpušteni zbog "demokratskog aparthejda", gde mala grupa osvedočenih
prevaranata i pljačkaša teroriše celokupnu naciju, nalazi se u delikatnoj
starosnoj dobi, između 45 i 55 godina,
kad nisu ni za penziju niti da budu "pripravnici sa iskustvom". Odmah
iza njih sledi masa nezaposlenih u dobi od 30 do 44 godine. Najviše ih je sa
srednjom školom, a čak 10 odsto ima i diplomu više ili visoke stručne spreme.
Tadićeva vlada vešto vrti novac preko takozvane Nacionalne službe za
zapošljavanje, i to tako što je za 12.000 ljudi organizovala programe obuke,
prekvalifikacija i dokvalifikacija "za potrebe poznatog poslodavca i
tržište rada" (što je obična laž jer većina njih dođe na probni rad, a
malo njih se zadrži na poslu). Tako je novac koji je pompezno predstavljen kao
"plemenita investicija", ostao u rukama vladinih službenika. Što
direktno, što indirektno. A posla i dalje nema...
Koliko je odmakla podela na
privilegovane državne službenike i na one koji su u masovnom zatočeništvu ovog
sistema, najbolje se vidi po tome kako su otpušteni radnici Narodne banke
Srbije uspeli da dokažu i da naplate protivzakonito dobijanje otkaza. Skoro
više od milion evra su do sada uspeli da naplate svi oni koje je svojevremeno
iz NBS najurio Mlađan Dinkić, nekadašnji guverner. Njih preko 600
tužilo je NBS tvrdeći da je termin "tehnološki višak" korišćen samo
kao izgovor, jer su na njihova radna mesta primani novi ljudi.
I Dinkić je imao svoje odgovore da su u pitanju: „...otpušteni radnici koji nisu bili
aktivni na poslu, koji su loše radili i zabušavali..." i da su sudovi
napravili veliku grešku jer su "...previše
blagonakloni prema radnicima koji dobiju otkaz...". Na kraju, mnogi od
njih su već vraćeni na posao, i to sa naplaćenom odštetom, a mnogi će se tek
vratiti.
Naravno, ovo je moguće samo u velikim,
privilegovanim ustanovama, i može se posmatrati kao retkost u sudskoj praksi.
Milioni drugih vide rešenje za sebe u tradicionalnim srpskim veštinama kao što
je baratanje motkom...
Na pljačku pljačkom!
Ali, dok u Beogradu u državnim institucijama
zaposleni pa i otpušteni dolaze nekako do svojih prava, u unutrašnjosti Srbije
vlada psihologija pravog Divljeg zapada. Radnike pljačka ko god stigne. Osim lutajućih
prevaranata i lažnih investitora, ali i ozbiljno organizovane lopovske
institucije kakva je Agencija za privatizaciju, na terenu rade i "slobodni
umetnici". Tako je nedavno u Leskovcu direktor drvno-industrijskog
preduzeća "Danilo Bošković" iz Grdelice, sa još dvoje zaposlenih, blagajnicom te firme i predsednikom
sindikalne organizacije opljačkao od 45 radnika više od 600.000 dinara, za
navodno pružanje pomoći "u rešenju administrativnih pitanja". Da nisu
kolektivno izašli na višednevne proteste ispred sedišta gradske uprave
Leskovca, zahtevajući od države da donese socijalni program po kome bi im bile
isplaćene zaostale zarade, i da nisu uporno istrajavali u potrazi za otetim
novcem, ni policija ni sud ne bi se bavili ovom tročlanom bandom koja je na
kraju dopala u nemilost. Tako su leskovački radnici videli malo pravde, ali one
opljačkane pare više neće videti!
Ima i primera organizovane
samoodbrane! Na pljačku pljačkom! Tako su pre godinu dana ojađeni i besni
radnici, zbog loših uslova rada i neisplaćenih plata, iz kontrolnih kućica u
neobezbeđenim tunelima Lipak i Železnik, na trasi obilaznice oko Beograda,
skinuli sve što je moglo da se skine: nestali su kompjuteri, oprema za
video-nadzor, delovi ventilacionih sistema, klima-uređaji i bakarni kablovi
koji se prostiru čitavom dužinom i jednog i drugog tunela na 1.400 metara!
Krađa je trajala mesecima, jer su kablovi ukopani ispod betonskih ploča koje je
trebalo podignuti. Pljačku nisu zabežile ni kamere, jer nisu ni radile! Na
kraju su i te kamere ukradene! Niko nije uhvaćen na delu, "počinilac
istrazi nije poznat", ali svi znaju da je radnička klasa na ovaj način
uzvratila udarac!
U Srbiji koja ima sve siromašniju
policiju i vojsku koja praktično više ne postoji na način kako je postojala,
neko je ipak dobro naoružan! Skoro 50.000 komada oružja nalazi se u rukama
privatnih kompanija za fizičko-tehničko obezbeđenje, u kojima prema procenama
radi od 25.000 do 60.000 ljudi! Potpuno precizan broj nije poznat čak ni MUP-u
Srbije. To je samo još jedan simptom teškog ludila koje je stvorila otuđena
vlast sa svojim takođe otuđenim centrima vladavine. Brojke ljudstva i
naoružanja u takozvanom privatnom sektoru zastrašuju zbog činjenice da je taj
"sektor" i brojniji i bolje naoružan od MUP-a Srbije. Veze pojedinih
vlasnika ovih "kompanija" sa vodećim kriminalnim bosovima, ali i sa
svojim "honorarnim saradnicima" u policiji i drugim državnim
institucijama, više su nego čvrste.
Mnoge od tih
"fizičko-tehničkih" armija su u potpunom vlasništvu vodećih stranaka
na vlasti, tako da ih strane diplomate i diskretni posmatrači ovdašnje
stvarnosti smatraju "vojnim krilom" partijskih falangi.
Ako, dakle, i ovakav vid paralelnih
vlasti postoji u Srbiji, onda nema govora o tome da samo Bog može da spase
ulice velikih gradova od pošasti opšteg obračuna između gladne većine i site,
ali odlično naoružane manjine. Odavno je Srbija, zahvaljujući ovakvim vlastima
- koje odlaze i dolaze sa idejom da nešto opljačkaju - zagazila u do sada
neviđen sistem takozvane političke mafije, kojom vladaju ispeglane siledžije iz
senke. Nisu institucije pojedinačno kriminalizovane, nego je ceo sistem
smišljen radi kriminala! Zakoni, sudovi,
izvršna vlast... Sve je u službi kriminala! To je srpska svakodnevica. Vodeći
"bosovi" Evropske unije to znaju (pok. Verica Barać je svojevremeno
svedočila o izjavi jednog visokog funkcionera EU, koji je za Srbiju rekao da
jeste kriminalizovana od vrha do dna, ali da ga nije mnogo briga zbog toga jer
ona neće tako skoro ući u tu zajednicu, ako uopšte i uđe, a do tada "neka
se krčka").
Dosadašnji predsednik države Boris
Tadić otvoreno je u više navrata priznao da on lično, u svom kabinetu, kroji
spoljnu politiku Srbije, čime je priznao da je predvodnik državnog udara! On je
lično postavio Mirka Cvetkovića na čelo grupe građana koja se sastaje četvrtkom
i sebe naziva vladom Srbije. On i niko drugi, svih ovih godina je preuzimao na
sebe odgovornost za stanje u ekonomiji, kulturi, poljoprivredi, mašinskoj
industriji, ribarstvu, spoljnoj i unutrašnjoj trgovini, šumama, rudama,
automobilskoj industriji, pravosuđu, tužilaštvu, književnoj kritici, sportskim
disciplinama i svemu drugom, čega god se setio on sam ili njegov tim za odnose
sa javnošću. Niko kao on nije svakodnevno, sa najvišeg mesta, vršio takvu i
toliku promociju nasilja nad zdravim razumom, ličnu promociju i promociju
"prihvatljive autokratije". Ali, i tome je došao kraj. On odlazi, a
njegova poslednja želja je da mu se svi pridruže na putu ka Devetom krugu
pakla, koji neizbežno čeka svoje goste.
On odlazi, a u tome mu pomažu
njegovi stranački epigoni, oni koji ga već danas indirektno fino mole da izađe
na izbore prevremeno, "jer je to dužan građanima". Isto to su
"bliski drugovi" rekli i Slobodanu Miloševiću ("da proveri volju
građana"), što je dovelo do 5. oktobra 2000. godine.
Kad vladar ostane sam, on se obično
suoči sa jednim paralelnim svetom, koji u stvarnosti ne postoji. Iz zidova
kabineta počnu da izlaze duhovi prošlosti i on ima potrebu da pobegne na ulicu,
među narod. Ali, tada je, za taj spasonosni čin, obično već kasno...
I ko radi
umire!
Predsednik
Srbije operisan je u decembru 2010. godine na VMA. Specijalista iz Fiske
izvadio je iz predsednikovog kolena želatinsku masu, a laboratorijske analize
su potvrdile da je reč o sarkomu. Ova bolest je teška i sa lošom je prognozom,
a lekari krajnji ishod odlažu menjanjem krvi i koštane srži predsednika Tadića.
On
brzo kopni, ali njegovi savetnici ga svakodnevno pokazuju građanima i tako
izlažu još većoj opasnosti da umre na nogama. I sam predsednik je izjavio da će
ubuduće izgledati sve lošije jer, kako je rekao, mnogo radi.