Požarevac
Raspad "porodiène zajednice" u najveæem zatvoru na Balkanu
Sve se deli u Zabeli
U KPZ Zabeli "poslednjih dana" vlada atmosfera kao uoèi raspada kuæne zajednice, kada se grabi sve što može i kada više ne važi ni jedno pravilo morala,
etike ili zakona. Sve je dozvoljeno, èak i poželjno, ne bi li se namakla još koja para pre odlaska sa
položaja i smeštaja u æeliju
Milan Malenoviæ
Poslednji film koji je slavni italijanski režiser Pjer
Paolo Pazolini snimio pre svog ubistva zvao se "Salo ili 120 dana
Sodome". Radnja se dešava u jednom malom mestu iz koga su Nemci otišli, a
saveznici još nisu stigli. U tom kratkom razdoblju "nièije
vladavine", lokalna vlast organizuje neviðene, opšte
orgije za sopstveno zadovoljstvo, oèekujuæi
neminovni kraj svog sveta...
Potpuno identièna
situacija vlada danas u srpskim zatvorima, posebno u KPZ Zabeli kraj Požarevca,
kako proizilazi iz pisma - apela koji je redakciji Tabloida uputila
grupa zaposlenih, zapoèinjuæi ga molbom: "Radnici mole sve institucije i Predsednika države,
kao i premijera da pod hitno uvedu prinudnu upravu u Zabeli." Iz
pomenutog dopisa izdvajamo i objavljujemo najinteresantnije delove...
Porodièna manufaktura
lanaca i katanaca
Glavni u Upravi za izvršenje kriviènih
sankcija (UIKS) faktièki je Velimir Vidiæ, koordinator u Ministarstvu pravde. Osim što je zaposlio svoju
ženu i æerku (zadužena za nadzor svih zatvora), kao privremeno i svog sina, iz penzije vraæeni
Vidiæ je u Zabeli zaposlio i svog roðenog brata, jednog brata od
strica je postavio za zapovednika straže, a drugog, u meðuvremenu
upokojenog, postavio za šefa zatvorskog hotela. Sada je na red došao bratanac da postane
vaspitaè.
Kako opisuju
radnici u svom apelu, ko Vidiæu nije rod i ne pripada "Kosovskom
klanu" za zaposlenje mora da plati. Jednom njihovom kolegi, koji je želeo
bolje radno mesto, Vidiæ je rekao: "Ja sam tata za sve zatvore, ja odluèujem.
Posao u državnoj službi ti je 3.000 do 5.000 evra, hoæeš ili neæeš." Cenjkanja nema.
Zaposleni u svom
pismu dodaju: "Dobri su otpadali, a loši, poluretadrirani kandidati
prolazili. Izveštaji su se prepravljali po potrebi, sa klinikom u Durmitorskoj
postoji dogovor... I, svima lepo i korisno."
Zbog ovakve
negativne selekcije i dolazi do haosa u radu najveæeg
zatvora na Balkanu koji na kraju može da se završi i
tragiènom pobunom samih osuðenika, upozoravaju zaposleni.
Najveæa
otimaèina za radna mesta jeste u Specijalnom odeljenju, gde borave osuðeni
èlanovi Zemunskog klana i gde je plata obiènog stražara
preko 150.000 dinara, odnosno oko 100.000 dinara meseèno
viša od one koju prima isti stražar u Zabeli izvan tog
odeljenja. Uz to, naravno, dolaze i druge privilegije koje se dobijaju od
rodbine i "poštovalaca" Zemunaca.
Samo korupcijom
može da se objasni da za stražara u Specijalnom biva postavljen Marko
Milojeviæ, zvani Kalimero, koji umesto da èuva
Legiju sa istim ide u šetnju i slatko se isprièaju uz lizalice Èupa-èups. Njegova devojka je nadzornica Marija, zadužena
za pravljenje rasporeda, pa preko nje sreðuje da uvek ima
najpovoljnije smene. Inaèe, Marija u susret izlazi i drugima, koji su spremni da je èaste
kolaèima ili burekom. Olakšavajuæa okolnost joj je što je nekada išla na Egzit i duvala travu što je, oèigledno, ostavilo
posledice na njen mozak.
Za èuvanje
Legije u Specijalnom odeljenju zadužen je i Darko Antiæ, zvani Bebiron i Pekinezer, visok 160 cm, tako
da mu se palica vuèe po zemlji. Svima se hvalio da je sve žive podmitio da uðe u
Zabelu i da radi kod Legije. Tvrdi da ga je sve to koštalo 5.000 evra, ali da
mu se brzo isplatilo.
Æira Turban snosi posledice
Ko ne uspe da se domogne Specijalnog odeljenja
zadovoljava se i poslom u VII paviljonu u Zabeli, koji se naziva i "zatvorom u zatvoru". Tamo su osuðenici smešteni pod posebno strogima nadzorom, pa je i nagrada za prošvercovani
mobilni telefon, drogu ili alkohol viša nego po drugim paviljonima. Duge
ose su paralelna straža u VII paviljonu, privatna armija, koju
kontroliše Vladimir Boškoviæ, zvani Plavi slon, kum zapovednika Janka Stanišiæa. U dopisu zaposlenih se navodi: "Sva prebijanja i teške telesne povrede osuðenicima iskljuèivo nanosi Boškoviæ lièno ili se to dešava po njegovom nalogu." O samoj liènosti Boškoviæa njegove kolege pišu: "On je pokvaren, ljigav, licemeran, lažov, gulanfer i prevarant
svih vremena, nepismeni gorštak. Bije bez razloga osuðena
lica, sadista i bolesnik. Zbog njega se Alen Cigler penjao na krov VII
paviljona. Da li je moguæe da se u VII paviljonu, tokom šetnje osuðenik
uz gromobran neprimeæeno popne na krov?!"
U istom paviljonu
su i drugi puleni zapovednika Stanišiæa,
koga zaposleni okrivljuju da u krajnjoj instanci rukovodi svim paralelnim stražarskim
formacijama u Zabeli. Posebno pominju Sašu Saviæa ("veèiti mladoženja, druži se sa zatvorom i svojom mamom"). Drugi je Branislav Æiriæ, mozak operacija, zvani Æira
Turban, zbog zavoja koje nosi na
glavi posle susreta sa bivšim osuðenicima. "On bije njih u zatvoru, oni biju njega kada izaðu", piše u dopisu zaposlenih KPZ Zabela.
Meðu
zaposlenima je i Ivan Markoviæ, bos kostolaèkog
narkokartela poznat po trgovini narkoticima. O njemu njegove kolege pišu: "To je skroz korumpirani stražar, loš èovek, licemeran i ljigav, disciplinski kažnjavan dok je Zabela imala prave rukovodioce, kao što je bio deda Ljubojeviæ."
Kako drugaèije
nego podmiæivanjem objasniti i èinjenicu da je Janko Stanišiæ jedan od najvažnijih
zapovednika u Zabeli, koji vreba pravu priliku da svrgne glavnog zapovednika i
svog najveæeg suparnika u formiranju klanova, Gorana Nenadoviæa. Pre prelaska u Zabelu, Stanišiæ je izbaèen iz vojske zbog kraðe vojnih magacina u
više navrata i nekorektnog i siledžijskog ponašanja prema vojnicima. U trenutku kada je na insistiranje svojih veza
primljen u Zabelu na posao, Stanišiæ èak nije ni imao državljanstvo Srbije i govorio
je da priznaje samo suverenu Crnu Goru.
Miæa - sto evriæa
U Zabeli je za
stalno zaposlen i Borko Crnogorac i to na mestu višeg
samostalnog referenta za uslov i pomilovanje, iako je prethodno izbaèen
iz SUP Požarevac zbog zloupotrebe službenog položaja,
jer je kriminalcima prodavao informacije i muljao sa oružjem
i automobilima. Pošto ima 50 godina, neoženjen je i miljenih upravnika Željka Gradiške,
poznatog istopolca, moguæe je da radno mesto nije platio novcem.
Zaposleni u svom
apelu zahtevaju: "Neka odgovori Vidiæ zašto
je doktorki Bojani faksom poslao rešenje za stalno, a da ni
provera nije za nju uraðena? Željko Gradiška ju je odmah postavio za naèelnicu zdravstvene službe
u Specijalnom odeljenju."
Vaspitaè Milan Veselinoviæ je meðu
osuðenicima i kolegama poznat po svom nadimku Miæa sto evriæa. Njegova ljubavnica je Dragana Jovièiæ, poznatija kao Crna Mamba, nekrunisana kraljica vlaških
vidovnjaka. Bavi se bacanjem èini, skidanjem crne magije,
bajalicama... U slobodno vreme bila je daktilografkinja u Zabeli, a sada radi u
matiènoj službi zatvora. Iz suda je svojevremeno bila izbaèena zbog seksualnih
afera (u nezgodnoj pozi su je uhvatili baš na Dan žena),
to se ponovilo i u SDK. O njoj kolege pišu: "ona ništa ne prièa, samo diže noge."
Kada zagusti u
pomoæ joj priskaèe Miæa sto evriæa pa je umiruje letovanjima u inostranstvu. Za njega to
nije nikakav finansijski teret, jer za samo 5 pozitivnih mišljenja
datih osuðenicima on može da kupi novi auto.
Ivan Goluboviæ je glavni operativac Operativnog centra u Zabeli, a o njemu kolege pišu:
"Ima harem komandirica, poznat je i kao porno glumac. U školi je bio u
G17+, jer je direktorka bila u G47+. Posle je menjao sve stranke i tipove
žena."
O potpunom
raspadu sistema i nedostatku svakog morala, zaposleni u svom apelu izveštavaju
na sledeæi naæin: "Ne malo puta su se meðusobno tukle grupe
stražarki jedne protiv drugih iz ženskog i muškog zatvora, jer nisu mogle da podele švalere
i ljubavnike... Tuèe su bile ispred i u krugu zatvora, po kancelarijama i hodnicima pod video
nadzorom, a neretko i po ulicama Požarevca. Najgore je
kada krenu orgijanja i švaleracije po ustanovi
zatvorenog tipa, tu se ne zna ko pije a ko plaæa. U specijalnom odeljenju rade iskljuèivo
švaleri sa švalerkama, to je javna tajna. Spojili lepo i korisno."
Na sve ovo
upravnik Željko Gradiška se pravi kao da se ništa ne dogaða.
Njega interesuju samo pare i lepi, mazni muškarci. Zbog toga zaposleni
u svom apelu nadležnima upozoravaju da u Zabeli uskoro može da doðe
do krvoproliæa, ako se ništa ne preduzme i na kljuèna mesta ne dovedu pošteni i
osposobljeni ljudi.
Mama ima bradu i živi u gradu
Dok protežiraju i
štite one koji plate za radno mesto ili pristaju da rade za jedan od dva
stražarska klana, dotle nadležni proganjaju one koji bi da rade pošteno. Tako
su nedavno posmenjivani Gaga Dimitrijeviæ, Saša Gradis i Zora Petroviæ, jer su odbili da rade za
gazde Stanišiæa, odnosno Nenadoviæa.
Dragana Markoviæ je godinama radila u PJ Preporod, potom su je šetali sa jednog na
drugo radno mesta, ni jedan referat joj nije nepoznanica, ali nije nièija švalerka, pa još uvek ne može da dobije rešenje za stalno.
Upravnik Željko Gradiška je tek posle tri
godine shvatio da pastorka pravnika Živojina Mišiæa ne dolazi na posao i dao joj otkaz. Do ovog
prosvetljenja, Gradiška je došao samo zato što se na to radno mesto
namerila žena nadzornika Dejana Raduloviæa, poznata u Požarevcu po tome što forsira visoki standard
za sebe i svoga muža, uprkos skromnim platama,
a sve to pravda maminim "donacijama" iz Beèa. Èudna je to, bradata, mišiæava i istetovirana "mama", koja plaæa da bi dobila bolji tretman u zatvoru ili neki slobodni vikend pride.