Tabloid je pozvan

Ko je Nemanja Stajić, ''lični urbanista'' Gorana Vesića

Kako mu partija kaže

Vlast ne bira sredstva u obračunu sa svakim ko se usudi da je kritikuje. Uz negativnu medijsku kampanju, nepodobne opozicionare kažnjava brutalnom otimačinom imovine. Kako to izgleda u praksi, vidi se na primeru Srđana Adžemovića.

P. Popović

S obzirom na Adžemovićeve tvrde patriotske stavove, nije čudno što se suprotstavlja politici Aleksandra Vučića, pogubnoj po srpske državne i nacionalne interese.

Ne čudi ni što je vlast odmah odgovorila zloupotrebom državnih institucija, preko kojih pokušava da mu ospori pravo na vlasništvo nad zemljišnom parcelom u beogradskom naselju Zvezdara.

U akciju je uključeno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, beogradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, kao i uticajni „kontroverzni biznismeni" povezani s naprednjačkim kartelom.

Iz neke fioke izvučeni su spisi pravnog spora oko zemljišta na uglu Ulice Baje Sekulića i Trnavske, na katastarskoj parceli broj 2278/2. Zemljište je nekad pripadalo preduzeću Trudbenik-ciglana, a rasprodavano je u nekoliko privatizacionih postupaka. U jednom od pokušaja da se okonča spor, gradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove doneo je 8. avgusta 2003. godine Rešenje broj IX-04. 350.4-289/2003, kojim je preduzeću POL odobrena izgradnja oftamološko-gerontološkog centra na toj parceli. Rešenje je postalo pravosnažno 26. januara 2004.

Preduzeće POL propustilo je zakonom određeni rok od dve godine za početak radova na izgradnji objekta. Gradski Sekretarijat je POL-u 30. avgusta 2005. izdao potvrdu o prijemu dokumentacije, ali to ne znači da je tog dana počela gradnja objekta.

Zakon o planiranju i izgradnji jasno definište obavezu investitora da o početku izvđenja radova obavesti opštinski organ nadležan za inspekcijske poslove. Inspekcijski organ ne poseduje takvu potvrdu, već je, tek posle deset godina, potvrdio da na predmetnom zemljištu postoji objekat od 12 kvadrata.

Naravno, to ne može da bude prihvaćeno kao dokaz da je izvršena obaveza početka izgradnje u predviđenom roku, pošto je Rešenje izdato za objekat koji bi trebalo da ima nekoliko hiljada kvadrata.

Kad bi se poštovao zakon, to bi bilo dovoljno da se poništi Rešenje gradskog Sekretarijata i prihvati žalbu preduzeća IGM Trudbenik. Međutim, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave Beograda nedavno je, posle 15 godina i tri ponovljena postupka, donela Rešenje kojim odbacuje žalbu, s obrazloženjem da IGM Trudbenik nema ni pravni, ni javni interes za učešće u tom postupku.

U izreci odluke, Sekretarijat je ignorisao presudu Privrednog suda u Beogradu P.br. 7334/2013, kojom je utvrđeno da je IMG Trudbenik ometao započinjanje radova firme POL na spornom zemljištu 6. septembra 2006. godine, kako bi se prikrilo da je već tada istekao zakonski rok važenja Rešenja kojim je dozvoljena gradnja centra. Posle toga, svaka radnja usmerena protiv izgradnje objekta nema pravni značaj.

Sekretarijat, takođe, nije obrazložio procenu zašto IGM Trudbenik nema pravni interes, ali „utvđeno" je da „ne postoje uslovi i zakonsko-pravne pretpostavke za pokretanje postupka po službenoj družnosti radi utvrđivanja prestanka važenja navedenog rešenja o odobrenju za igradnju" jer se, navodno, ne ugrožava javni interes.

Nije jasno koji javni interes se štiti odbijanjem Sekretarijata da primeni Zakon o planiranju i izgradnji i utvrdi da su nastupili uslovi za prestanak važenja neke odluke donete pre više od 15 godina. Ako je to moguće, čemu služe odredbe Zakona kojima se određuje da rešenje o odobrenju za izgradnju prestaje da vađi ako se sa izvođenjem radova ne počne u roku od dve godina od pravosnažnosti rešenja?

Šta je zakonodavac hteo kad je donosio takve odredbe, ako nadležni organ odbija da utvrdi da li je probijen rok za izgradnju za koju je izdao građevinsku dozvolu? Samo u Srbiji organi vlasti mogu da procene da se kršenjem zakona ne ugrožava javni interes.

Gradski Sekretarijat je prilikom donošenja odluke propustio i da utvrdi da li je predmetno zemljište u postupku restitucije i da li je doneto rešenje o vraćanju zakonskim naslednicima. Već činjenica da to nije urađeno dovoljna je da sporno rešenje o odobrenju izgradnje bude poništeno. Pored toga, preduzeće POL više nije vlasnik sporne parcele, što može da se utvrdi i preko evidencije na sajtu Republičkog geodetskog zavoda.

Firma POL više nije vlasnik zemljišta, ali gradski Sekretarijat potvrđuje Rešenje od pre 15 godina, kojim joj je odobrena izgradnja oftamološko-gerontološkog centra.

Ako IGM Trudbenik, kako je procenjeno, nema pravni interes za učešće u tom postupku, nije sporno da ga ima Srđan Adžemović. Od konačne odluke zavisi njegovo pravo u postupku ozakonjenja objekta koji je on izgradio na spornoj katastarskoj parceli.

Adžemović se ovom žalbom pridružio zahtevu IGM Trudbenik da se utvrdi da je prestalo da važi Rešenje o odobrenju gradnje firmi POL. Zbog svega toga, on zahteva da se poništi Rešenje Sekretarijata za urbaniza i da se predmet vrati prvostepenom organu na ponovni postupak.

Upravni sud je zakazao javnu raspravu na koju je Adžemović pozvan kao zainteresovano lice.

S druge strane postoji neformalni zahtev da se ne primenjuje zakon, nego volja gradskih moćnika. Ceo slučaj iz senke vodi Nemanja Stajić, gradski sekretar za legalizaciju. Protiv Stajića je već podneto nekoliko krivičnih prijava zbog zloupotrebe službenog položaja. Jednu od njih podneo je Antikorupcijski tim Demokratske stranke, koji ga je optužio da je funkcionerima Srpske napredne stranke i njihovim saradnicima mimo svih propisa omogućio da uknjiže 52 stana i lokala.

Filip Isailović, šef Antikorupcijskog tima, tvrdi da raspolaže čvrstim dokazima Stajićeve zloupotrebe službenog položaja, čime je omogućio trećim licima da steknu protivpravnu imovinsku dobit i oštete budžet grada Beograda.

I Magazin Tabloid je već pisao o Stajićevim nezakonitim radnjama, izdavanju građevinskih dozvola i ozakonjenju bespravno izgrađenih objekata u korist više pravnih i fizičkih lica kao investitora na najboljim lokacijama u glavnom gradu.

kakvoj sprezi vlasti, pravosuđa i kriminala je reč vidi se i iz toga što tužioci ne postupaju po krivičnim prijavama, već ih prosleđuju Stajiću, da on vodi istagu i zastrašuje podnosioce.

- Ako niste čuli za ovu braću, zapamtite im imena: Nemanja i Novak Stajić. Jedan je SNS-ov sekretar za poslove lagalizacije, drugi je, od pre par godina, licencirani stečajni upravnik. Njihovo suđenje će se izučavati na studijima prava i kursevima za borbu protiv korupcije - tvrdi Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

U smutnim radnjama, Stajiću pomažu Marko Stojičić i Miloš Vulović. Stojičić se sam predstavlja kao „lični urbanista Gorana Vesića". Tu titulu opravdao je skandaloznim projektima rekonstrukcije beogradskog Trga republike i nekoliko gradskih parkova.

Pored toga, uhvaćen je i u sukobu interesa. Stojičićeva arhitektonska firma pobedila je na tenderu za izradu dokumentacije za državni naučni kompleks „Verokio", dok su druga dva ponuđača odbijena jer nisu imali dokaz da su otkupili Stojičićeva autorska prava.

Stajiću i Stojičiću podršku daje Miloš Vulović, gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove. Brojne Vulovićeve odluke izazvale su revolt Beograđana, pa su neka udruženja građana podnosila zahtev za njegovom ostavkom.

U spor oko zemljišta na Zvezdari nedavno se uključio i Dragoslav Vuković, „kontroverzni biznismen" iz Novog Sada. Nije utvrđeno kako je Vuković napravio poslovnu imperiju, ali javnost je obaveštena o mnogim njegovim spornim kombinacijama. Trgovao je strujom, pa mu je 2015. godine oduzeta licenca zbog ilegalne naplate. Trgovao je naftom, a ima i vlastite benzinske stanice, pa je prošle godine privođen zbog sumnje da je organizovao šverc 575 tona evro-dizela u tankeru iz Hrvatske.

Jedno vreme bio je predsednik Nadzornog odbora FK Vojvodina, a otišao je posle optužbi da je finansijski oštetio klub. Pored tih skandala, pažnju je privukao i tokom suđenja pripadnicima zemunskog klana, koji su optuženi za seriju otmica.

Utvrđeno je da su zemunski mafijaši 2001. kidnapovali i Vukovića, koga je tipovao njihov saradnik, šef novosadske filijale Nenad Opačić. Otmičari su tražili pet miliona evra, dobili su dva.

Vuković je, po svemu sudeći, zainteresovan za zemljište oko koga se spore Adžemović, IGM Trudbenik i preduzeće POL, koje je vredno oko 600.000 evra.

Uz pomoć saradnika iz beogradske naprednjačke vlasti, koji imaju i politički motiv da nanesu što veću štetu Adžemoviću, može da se očekuje nastavak kršenja zakona i ugrožavanja interesa ne samo stranaka u postupku, već i javnosti.

Tako će biti dok u Srbiji ne dođe do promena, dok se ne napravi pravna država u kojoj će da se primenjuju zakoni, a ne nalozi pripadnika vladajuće kaste.