Dežurna

Šta će Vučić bez Mila?!

Milo Đuaknović je konačno i definitivno pao sa vlasti u Crnoj Gori. To je vest koju su Srbi ma gde živeli u svetu očekivali još od 1997. godine kada se desio onaj čuveni razlaz Momira i Mila i kada je postalo jasno da će po modelu tog raskida proći i savez država Srbije i Crne Gore. Istina, nade su bile da će padom Mila svi procesi jako brzo krenuti unazad, ali nažalost prošlo je isuviše mnogo vremena tako da se trenutno treba zadovoljiti sa time što će negativni trendovi po srpsko pitanje biti zaustavljeni jer da nije ispalo ovako nije isključeno da bi za par godina imali odnos kakav danas imaju Rusija i Ukrajina. Druga pozitivna stvar crnogorskih izbora je to što je i definitivno posečena jedna glava dvoglave aždaje Vučić - Milo, što otvara određene mogućnosti za ozbiljnije opoziciono političko delovanje u Srbiji, zaključuje kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Šta se dakle po Srbiju menja padom Mila Đukanovića?! Nažalost, ali nakon crnogorskih izbora postaje jasno da režim Aleksandra Vučića ostaje poslednji čisto mafijaški režim u Evropi. Poslednja mafijokratija uspostavljena sa ciljem koji Amerikanci zovu stabilokratija.

Milova mafijokratija služila je da Crnu Goru prvo odvoji od Srbije, potom od Rusije i da je konačno uspostavi kao klasičnu NATO državu. Vučićeva ima zadatak da dovrši pitanje Kosova i da potpuno tehnološki i politički Srbiju veže za politički zapad. Milo je pao kada je završio posao, Vučić još uvek vlada jer je još u periodu implementacije. On se nada da će moći još da odugovlači, ali ga događaji svakodnevno pretiču.

Prvo što se jasno vidi je da se u smislu vojne tehnike i tehnologije pravi veliki korak u pravcu potpunog usvajanja NATO standarda. Iz tog razloga je iznenada skinut moratorijum na učešće Vojske Srbije u bilo kakvim međunarodnim vojnim vežbama sve dok traje sukob u Ukrajini. Tako da ćemo sredinom juna imati veliki vojni manevar („Platinasti vuk") na jugu zemlje u kojem će pored naše vojske učestvovati još i američka armija kao i još deset drugih NATO vojski.

Pre toga će u cilju zamajavanja javnosti 22. aprila na aerodromu Batajnica biti organizovana vojna parada gde će se pokazivati ruski MIG-ovi i BUK-ovi kao i kineski FK-3. U normalnim oklonostima takva parada bila bi dokaz da će država nastaviti da razvija i kupuje one tehnologije sa kojima je srodna, a to bi značilo ruska i kineska imajući u vidu da još iz perioda SFRJ prefereiramo tu vrstu naoružanja.

Međutim, Vučić je već napravio dogovor o tome da se umesto aviona tipa MIG u bliskoj budućnosti potpuno pređe na NATO tehnologiju i avione tipa Rafal, a za šta će se izdvojiti tri miljarde evra. Opet da bi se to malo udrobilo i zabašurilo država će možda pokušati da kupiti i nekoliko školskih letačkih aviona kineske proizvodnje, ali i to samo ako se NATO ne bude bunio.

U najkraćem, vojska će nam biti obučena u uniforme po NATO standardu, imaće oružje po NATO stanadradu, izvodiće vojne vežbe samo sa vojskama NATO i učestvovaće u vojnim misijama koje inicira NATO. Pri tome Vučić će sve vreme tvrditi da smo vojno neutralni, a u suštini će sprovoditi matricu političkog zapada koji je za ovaj region propisao formulu „manje EU, više NATO". Stim što je uvažena specifičnost da su Srbi kao narod plebicitarno protiv direktnog članstva u ovom vojnom savezu pa će se ići na zadržavanje formalne vojne neutralnosti koja će služiti za zamajavanje i pravljenje privida veštog balansiranja između velikih vojnih sila.

Drugo veoma važno pitanje je energetska politika zemlje i to na koji način se planira dugoročno snabdevanje glavnim energetskim proizvodima. Što se tiče gasa tu je za sada potpuna zavisnost od uvoza iz Rusije. Međutim, užurbano se gradi interkonekcija sa Bugarskom preko koje bi se došlo do mogućnosti povezivanja na gasovod iz Azerbejdžana, ali i na gasni terminal u Grčkoj koji će u Evropu dopremati američki tečni gas (bilo direktno iz SAD bilo iz Katara).

Dakle, i ovde se vidi jasna težnja da se napravi otklon od Rusije što nije potpuno besmisleno, ali ne postoji niti jedan primer gde se može videti da se vlast odlučila da diverzifikuje svoje odnose sa političkim zapadom jer i na toj strani postoje određene monopolske pozicije u koje se ne dira. Sektor nafte i naftinih derivata je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma koji kao energetski gigant za sada sa lakoćom probija sve oblike snakcija koje mu nameću i snabdevanje tržišta Srbije je dosta kvalitetno.

Međutim i tu već godinu dana traju špekulacije o tome da vlast planira nacionalizaciju kompanije zbog navodne brige zbog mogućnosti potpune blokade. Opet u cilju zabarušivanja suštine traže se i određena kompromisna rešenja kojima se ne bi direktno bolo prstom u oko Rusima i srpskoj javnosti.

Tako se sada priča o mogućnosti da u NIS umesto Gasproma uđe MOL. Priča ide u pravcu da je to nekakav dogovor Vučića i Orbana sa Putinom i da će se time nadmudriti politički zapad. Za neupućene to će možda i piti vodu (a nažalost po prirodi stvari većina ljudi je neupućeno), ali sve dileme prestaju kada se pogleda vlasnička struktura kompanije MOL i shvati da njome ne upravlja država Mađarska već niz malih akcionara, a što otvara realnu mogućnost da MOL preuzme NIS, a da onda neki fond poput Blek roka preuzme MOL i time u potpunosti zatvori region. I konačno, za Srbiju je u energetskom smislu najznačajnije pitanje proizvodnje i snabdevanja električnom energijom zato što je to oblast u kojoj kao društvo još uvek imamo potpunu kontrolu.

Međutim ni to neće biti još dugo. Naime, Vlada Srbije je usvojila izmene osnivačkog akta Elektroprivrede Srbije i ta kompanija više nije javno preduzeće već je postalo akcionarsko društvo. Akcionarsko društvo za sada ima samo jednog vlasnika, a to je Republika Srbija. Skupština akcionarskog društva imaće samo jednog člana koji će donositi sve odluke, a taj član će biti ministarka energetike Dubravka Đedović. Gospođa ministarka je inače po profesiji ekonomista i do sada nikakve veze nije imala sa energetskim sektorom, a kao najvažnije elemente svoje biografije sama je navela to što je radila za CNN kao i mladalački san da živi u SAD.

Dalje, ministarka će imenovati članove nadzornog odbora koje će biti glavno upravljačko telo u novom načinu funkcionisanja. Statutom koji je usvojila Vlada Republike Srbije članovi tog tela moći će da budu i ljudi koji su bili kažnjavani zatvorskim kaznama za dela iz privrednog kriminala. Ovo da su bili u zatvoru će očito biti glavna preporuka za članstvo u nadzornom odboru EPSa jer će samo kriminalni tip ličnosti biti spreman da podrži ono što se sprema toj našoj glavnoj strateškoj kompaniji. A sprema se ulazak strane uprave, a što je Vučić već dogovorio sa norveškom konsultanstkom kućom, Rajstad enerdži i o čemu sam ja već više puta upozoravao vlast.

Zadatak nove uprave biće potpuna diverzifikacija proizvodnje električne energije i to tako što će se proizvodnja iz uglja zameniti proizvodnjom iz nuklearnih postrojenja. Zbog toga je Vlada Republike Srbije usvojila u tekstu osnivačkog akta EPS-a i to da će ova kompanija kao pretežnu delatnost imati proizvodnju električne energije, a među načinima na koji će se ta proizvodnja vršiti ekpslicitno je navedeno da će to ići i iz nuklearnih elektrana.

Ono što je sporno u tom smislu je činjenica da je u Srbiji na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i da se to smatra krivičnim delom za koje je zaprećena kazna zatvora. Međutim, ta odluka vlasti je poruka američkom nuklearnom lobiju da će Srbija u malim koracima, ali relativno brzo ukinuti taj zakon i prigrliti američku nuklearnu tehnologiju.

Dakle, i u pitanju vojske i statusa neutralnosti, kao i u pitanju energetike ide se na zamajavanje javnosti sve do trenutka stavljanja pred svršen čin kada se vrlo malo može uraditi. U krajnjem takva strategija je primenjena i u slučaju Kosova gde se umesto potpisivanja sporazuma išlo na usmene dogovore, a onda se snažnom kampanjom narod ubeđivao da sve dok nema potpisa nema ni opasnosti od nezavisnosti Kosova.

I na kraju da se vratim na početno pitanje šta će Vučić posle pada Mila Đukanovića?! Svi procesi o kojima sam pisao će se značajno ubrzati bez mogućnosti da budu adekvatnmo medijski spinovani i prikazani narodu tako da mogu da se lako i bez pobune prihvate. Drugo, imaće egzodus mafijaša iz Crne Gore koji će doći u Beograd i Novi Sad kako bi izbegli istrage i hapšenja koja će intezivno krenuti kada se juna završe i parlamentarni izbori.

Većina tih kriminalaca ima naše državljanstvo, a i platili su azil na isti način na koji je to platio i Svetozar Marović. Srpska mafijaška bara već je prepuna krokodila i može se očekivati da počne da preliva kada nam pristignu te nove „izbeglice". Politički zapad će pojačati ucene na Vučića i tom novom polugom. Recimo nova vlast u Crnoj Gori pokrene istragu protiv Brana Mićunovića i on se skloni u Beograd i onda Vučić ne sme da ga izruči zbog starih dugova, a Kristofer Hil ga pritiska da to mora odmah da uradi ako pokuša nešto da vrda vezano za geopolitičko opredeljenje.

A šta je sa nama iz opozicije?! Mi smo se nažalost samoisključili iz svakog procesa jer se većina bori ne za smenu mafijaškog režima već za to da umesto 6 dobiju 9 poslanika.