Kontranapad
Jedina pouka iz sukoba Karadžić-Antić je da nema
nikakve pouke
Kaži zašto
me zlostavi
Nije kriv Karadžić što ume da prevari i
namagarči svakog ko se ponese u njegovom demagoškom i licemernom ophođenju.
Krivi su oni koji nemaju znanje niti hrabrost da ga počiste
Miroslav
Vislavski
Konačno je i ovom čudu u srpskom fudbalu došao
kraj. Radomir Antić je ostao selektor reprezentacije koja počinje
kvalifikacije za naredno Evropsko prvenstvo. Ko je odlučio da on ostane, za
sada je nepoznanica. Tomislav Karadžić i njegova družina - nisu odlučili. Oni
su bili samo fasada nečije volje. Onih nevidljivih, koji se poput Ivice Dačića
ne mešaju "u unutrašnje kadrovanje u FSS". Ipak, Ivica Dačić,
prvi policajac, a sa njime i Milutin Mrkonjić, "kapitalni ministar",
dolaze (gle čuda!) u Staru Pazovu da "obiđu" Kuću fudbala u gradnji,
dan uoči "odluke" Izvršnog odbora FSS! Sa druge strane, ostaje samo
javno izrečen stav ministarke Snežane Marković-Samardžić, neposredno
nakon završetka
nastupa naših
na Crnom kontinentu, da treba da ostanu i Antić i Karadžić na svojim
funkcijama! Istini za volju, nije poznato da li je to njen ili stav njenog šefa.
Uz to, Tomislav Karadžić na pitanje da li je bio izlagan nekim
pritiscima van fudbalskih okvira i novinarske aluzije da se radi o Borisu
Tadiću, Mlađanu Dinkiću i Ivici Dačiću, odgovara da nije imao
presing politike, ali nije propustio da istakne da je i o tim pitanjima
razgovarao sa "svojim prijateljima" Borisom, Mlađanom i Ivicom!
Dakle, on je razgovarao sa svojim prijateljima, koji se ne mešaju u
fudbalske stvari, ali koji piju šampanjac na zabranjenom
mestu sa svojim kompom Tolom, koji su redovni na utakmicama, koji odlučuju u
Srbiji o svemu i svačemu, koji ga pokrivaju na putu poniranja fudbala po
receptu srpske propasti koju su oni režirali (neko manje neko više)!
Samo da bude "prešjednik"
Da li će neko i nekada trezveno analizirati šta
se zapravo dogodilo i zašto se tresla fudbalska organizacija? Ko su uzročnici,
ko je generator, čemu je to poslužilo, ko je u toj glupoj situaciji pobedio
(ako je to uopšte važno) i kakve posledice ostavljaju dani nakon planetarnog
samita na kome smo bili učesnici, koje je živela fudbalska Srbija po
"najvažniju sporednu stvar na svetu"? Više od mesec dana je
trajala agonija oko statusa selektora nacionalnog tima, koji nije postigao
željene rezultate na minulom Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Puno toga
ružnog i bezobraznog je rečeno iz tabora Fudbalskog saveza Srbije na račun
selektora Radomira EL Grande. Prednjačio je Tomislav Karadžić. Kada je mislio
da ga je mnogo u mediju u čemu je nezasit, poturao bi svoje pitomce poput Dragana
Đorđevića ili Dragoljuba Vukadinovića. Ne tako često, ali ne manje
oštro uzvraćao je Radomir Antić, selektor koji je postigao globalni cilj da se orlovi
kvalifikuju na Mondijal, ali koji nije uspeo da zadovolji apetite nerealnih i
bolesnih koji u svojoj funkcionerskoj karijeri nisu postigli ama baš ništa više što bi
ih, mimo gole činjenice da su bili na vrhu fudbalske organizacije, smestilo u
istoriju ovog sporta. Za njih bi se moglo reći da, poput maratonaca, trče svoj
počasni krug, nesposobni da dovrše i smene stručnjaka koji im je svojom
umešnošću u vođenju reprezentacije tokom kvalifikacija, dao kredibilitet da se šepure
i pune rubrike i naslove dnevne i druge štampe i programe
elektronskih medija.
Glavni protagonista afere koja i pored nedavne
odluke o produžetku saradnje sa selektorom dobija svoj novi zaplet, jeste
večiti "prešjednik"
Tomislav Tole Karadžić. Od trenutka kada je krijući zaključio ugovor sa
Radomirom Antićem, kakav do sada nijedna osoba u Srbiji i posebno sportu, nije
imala, ne barem transparentan kakvim se tek ovih dana ispostavio Antićev ugovor
sa FSS, Karadžić manipuliše javnošću i institucijom koju predvodi.
Manipulacija je njegov stil rukovođenja, koje na
nesreću fudbala traje bezmalo tri decenije! I nije on kriv što ume da prevari i
namagarči svakog ko se ponese u njegovom demagoškom i licemernom ophođenju.
Krivi su oni koji nemaju znanje niti hrabrost da ga počiste.
Sve do nekoliko dana uoči odluke o produžetku
saradnje, menjao je razloge zbog kojih je doveo u pitanje status selektora.
Kada mu je odgovaralo isticao je problem enormne visine ugovorene plate i sa
tim argumentom je demagoški nastojao da
kompromituje ugled Radomira Antića. Izgubio je iz vida da su pare koje zarađuju
sportisti čiste i da dolaze po kriterijumu vrednosti, za razliku od tajkunskog
kapitala koji je stvaran na propasti privrede i države. Doduše, Toletov ne bode
toliko oči. On je vešto gimnasticirao sa vlastima ma kakve boje bili. U tom
pogledu kao iskusan i dugogodišnji privrednik u
socijalističkom društvu, bio je umereniji i obazriviji, za razliku od mnogih
mangupa i lopova presvučenih u kapital elitu propale Srbije, zemlje bez sistema
i organizacije.
Čas prošlost, čas budućnost
Potom, kada je FIFA izrekla kaznu od četiri
utakmice zabrane sedenja na klupi nacionalnog tima zbog navodnih uvreda koje je
uputio Urugvajcu Lariondi zbog skandaloznih sudijskih odluka na štetu
Srbije, Tole je posegao za "sportskim" argumentom, lansiravši stav
koji su prihvatili i članovi njegove glasačke mašinerije u fudbalskoj vladi
Srbije. Smatrao je "principijelnim" stanovište da se u kvalifikacije
za Evropsko prvenstvo ne može ući bez selektora na klupi. Kada je FIFA rekla
konačnu reč, sve je izgledalo da je Antić, prošlost.
Sve do sednice Izvršnog odbora FSS na kojoj je
doneta, za najveći deo javnosti, neočekivana odluka, isticao je
"bruku" koju smo sa Antićem doživeli protiv Novog Zelanda, Gane,
Australije i Grčke! Javnost je podlegla rezultatu protiv Gane i Australije,
koji nas je izbacio iz daljeg takmičenja. To kako smo izgubili, predsednik
Karadžić ne pominje. A poraženi smo na pravdi Boga. Dakle nismo se mi obrukali
sa Antićem. To su potvrdili gledaoci na prijateljskoj utakmici sa Grcima,
odigranoj u nenormalnoj atmosferi koju je napravio Tomislav Karadžić, svojim
drskim nastupima usmerenim protiv Antića. Podrška publike i igrača Antiću i
poruka Karadžiću da ode, imala je možda veću težinu od uticaja političara na
odluku da Antić ostane selektor. Tole voli vlast i predsedničku funkciju. Živi
u uverenju da je najvažniji. Njemu nisu bili razlozi o kojima je govorio
odlučujući u kampanji da smeni Antića. Već pozicija. Antića su svi slavili kao
isključivo zaslužnog za plasman na Svetsko prvenstvo, a Tole je smatrao da je u
tome njegov udeo važniji. Dakle, sujeta je isključivi razlog zašto je ušao u
akciju Radomirove likvidacije. U toj borbi, odgovorila je Antićeva sujeta koja
ga je u dobroj meri demistifikovala, zbog čega će svaka utakmica za njega biti
veliki ispit na putu do kraja mandata.
Karadžić će se lako lišiti usluga doskora vrlo
lojalnog Duleta Savića, koji je podneo neopozivu ostavku na članstvo u
Izvršnom odboru FSS nakon kršenja
"principijelne" odluke da se u "rat ne ide bez vojskovođe".
Dule Savić je pokazao svoju časnost, bez obzira na to da li je bio za ili
protiv Antića. Tole se tako odrekao i prof. dr Zorana Bingulca, koji je
nekoliko meseci nakon konstituisanja rukovodstva, bez prevelikog objašnjavanja
izašao
iz "igre", mada je bio selektiran kao moralan i pošten čovek sa
intelektualnim potencijalom koji fudbal ne bi smeo da troši. Pitanje je šta
čeka Ivan Ćurković, koji je uz Savića jedini bio uzdržan prilikom
glasanja o sudbini Antića, pokazavši na taj način da uz sav pragmatizam koji ga
karakteriše, ne dozvoljava da se njime manipuliše na prizeman način.
Nije važno ko je kriv
Po svemu sudeći, ostaće i bez jednog
slobodoumnog i kredibilnog Radeta Đurovića, kome fudbalska mafija kroji
kapu u Beogradskom savezu. Urnebes koji prave ljudi iz "Insajdera",
nekada na vrhu u Zajednici ligaša u vreme Terzićevog
mandata, a danas u "opoziciji" Đuroviću i njegovoj vladi u Fudbalskom
savezu Beograda. Ljudi koji nemaju pojma sa normativnim načelima i koji
smatraju da je njihova volja nepisani zakon. Na moju sreću ili nesreću, bio sam
potpredsednik Zajednice ligaša 2001. vrlo kratko vreme, kada je za predsednika
izabran Dragan Aca Bulić. Bio sam moljen od Žuće Jankovića,
novobiranog sekretara Zajednice, da sufliram Aci elementarno vođenje sednice. I
nikada nije savladao tehniku rukovođenja Zajednicom. Mnogo bolje je to radio sa
"lavovima". Kriterijum koji je on oličavao, "krasio" je i
ostalo društvo,
društveno
nepismenih novokomponovanih fudbalskih funkcionera i radnika. Inače, Aca je
izabran kao alternativa neuspešnim kandidaturama Crvene
zvezde i Partizana, koju je s jedne strane činila Svetlana Ceca Ražnatović
(!?), a s druge Miodrag Kostić Kole. Zamislite samo kako bi izgledalo
predsedavanje i vođenje organizacije kao što je Zajednica ligaša u
liku Cece i Koleta?
I pošto će uskoro krenuti kvalifikacije za
Evropsko prvenstvo i naciji poturiti novi povodi za pražnjenje, afera koju je
isfabrikovao Tomislav Karadžić polako će ući u zaborav. Smanjio je selektoru
platu (uslovno ako se ne kvalifikujemo na EP), uneo je nemir i nervozu u redove
igrača, rekao pa porekao da će Savez birati zamenika na utakmicama koje
selektor ne može da vodi prepuštajući selektoru izbor i - odgovornost! Uneo je
podelu u fudbalskoj organizaciji koja će se manifestovati sa prvim rezultatima
nacionalnog tima. Izgubiće se iz vida greške koje je povlačio večiti "prešjednik".
Njegova demagogija o podršci selektoru, jedinstvu,
kompaktnosti i odgovornosti u daljem vođenju Saveza, tek će da se razbije o
ledinu. A ako Srbija na bude na evropskom fudbalskom samitu, ko će biti kriv -
Antić ili Karadžić?
Jeste sve
u parama, ali...
Kostića
sam doživeo, jer sam mu deset meseci pripremao sednice Upravnog odbora u FK Vojvodina.
Nekadašnji odžačar, kasnije Kralj šećera, nije znao elementarne stvari
planiranja i vođenja sednice. To što je postao jedan od najbogatijih u Srbiji
nije merilo vrednosti za određeni društveni angažman koji podrazumeva i druga
znanja i veštine koje se razlikuju od kockarske ekonomije izgrađene na
poklonjenom kapitalu pljačkaške vlasti koju simbolizuju eksperti iz ranih
2000-ih godina, a koji nam još uvek kroje sudbinu.
Ko peva,
fudbal ne igra
O
Ražnatovićki ne mogu ništa više sem da je ona ipak majstor mikrofona i estrade.
Kakav je fudbalski rukovodilac bila, trebalo bi uskoro da kaže sud. Njena i
Arkanova zadužbina, stadion Obilića, u teškoj je situaciji, a klub
jedva postoji... Bolje bi bilo da je ostala pevačica i umetnica, nego što je začinila deo istorije fudbalske Srbije.
Podvale se
ne zaboravljaju
Aca Bulić
namerava da se vrati na poziciju srpskog fudbala preko Fudbalskog saveza
Beograda, čisteći Radeta Đurovića, nekadašnjeg istaknutog fudbalskog sudiju za
čije ime nikada i nigde se nije vezala bilo kakva prljavština. Naprotiv! Čovek
je poželeo da dovede Beogradsku fudbalsku organizaciju i klubove u regularne
tokove. Umesto da mu se FSS pridruži najenergičnije u borbi protiv fudbalske
mafije, Tole Karadžić potura Dragana Đorđevića koji kao mali majmun prihvata
sve, a nije kadar bilo šta ozbiljnije da uradi. Ne razmišlja da mu Aca Bulić
nije zaboravio podvalu glasačke mašine, kada su pre dve i po godine bili
zajedno na crti u trci za predsedničku funkciju.